Hvala, gospodine Radovanoviću. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a potom narodni poslanik Miljko Četrović. Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime 81 narodnog poslanika i u ime milion i po birača koji su glasali za SRS, želeo bih na kraju ovog današnjeg raspravljanja o jednom zakonu koji sadrži samo tri člana, a znate i sami da nije ovo zakon o lovu i ribolovu, nije ovo zakon o vinu i rakiji, radi se o zakonu o najvećim vrednostima koje postoje u Srbiji i sa kojima niko nema pravo da raspolaže na način kako se predlaže.
Dame i gospodo, dolazim kao narodni poslanik iz Južnobanatskog okruga, tačnije iz Pančeva, gde je najveća rafinerija nafte. Ujedno da vas podsetim, a verujem da znate, da se u okviru ovog naftnog kompleksa nalazi i "Petrohemija", koja ima sedam fabrika koje uglavnom pretežno proizvode i izvoze u inostranstvo, a čiji su kapaciteti veliki. U toku godine, proizvodi "Petrohemije" - Pančevo izvoze se u iznosu od oko 150, a čak i 170 miliona dolara, a 150 miliona dolara ide za domaću proizvodnju.
Dame i gospodo, ko se usudio da na ovakav način vrši restrukturiranje privrede, odnosno NIS-a ako u tom integralnom procesu nije obuhvaćena "Petrohemija" - Pančevo? Dame i gospodo, radi se o industriji od posebnog značaja, od nacionalnog značaja za državu Srbiju. Nijedna država na svetu ne bi ovako olako pristupila donošenju ovog zakona po hitnom postupku, a na štetu građana Republike Srbije. U NIS-u samo u Pančevu, a uključujući ovde i "Petrohemiju", radi oko blizu 7.000 radnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, preti opasnost, i mi srpski radikali smo protiv toga da se ovo proda budzašto onima koji će doći iz inostranstva sa tašnom i mašnom i zaposednuti neprocenjive vrednosti blaga i dobara naroda Republike Srbije. Budete li izglasali ovaj zakon, samo u Pančevu preti opasnost da od 7.000 radnika pitanje je da li će ostati da radi 1.500 ili 2.000, a tih radnika i članova njihovih porodica koje oni izdržavaju je 20.000 ukupno.
Nije mi jasno da se Vlada odlučila da traži strateškog partnera, bar se od ove vlade to najmanje očekivalo. Svaki ministar u Vladi, prethodnoj, a i ovoj izgleda, traži svog strateškog partnera. Zašto? Ima cilj. Koja mu je namera? Namera mu je da se dođe olako do imovine, džabe do imovine i blaga naroda, a cilj mu je da oni koji dođu, profiteri, za jeftine pare dođu do tog kapitala, a kapital NIS-a je ogroman, neprocenjiv, jer ga ni predlagač u Predlogu ovog zakona nigde nije pomenuo.
Vi ste od poslanika Srpske radikalne stranke, od Zorana Krasića, Milovana Radovanovića i drugih, imali priliku da vas samo podsete, a ujedno da podsete javnost, koje su to posledice ukoliko se bude Naftna industrija Srbije ovako otuđivala.
Nema ovde, dame i gospodo narodni poslanici, ni govora o tome kako će namera predlagača da formira tri preduzeća da građanima Srbije donese bolji život; kako će to radnicima povećati plate, kako će doći do novog zapošljavanja i kako će se povećati proizvodnja. O tome, dame i gospodo, nema ni reči, nema ni govora. Ko ovako izlazi sa nekim predlogom neobrazloženim ili ovako obrazloženim, neka ga veže mačku o rep, o tome neće građani Srbije imati pojma i neće građani Republike Srbije imati nikakve koristi, ni nikakve računice.
Da vas podsetim, kada sam govorio o "Petrohemiji", šta će biti sa 17 produktovoda koji su povezani sa "Petrohemijom", šta će biti kada dođe 1. oktobar, jer treba onaj da formira to preduzeće za transport, za skladištenje i ostalo, da mu, kako je to rekao malopre moj kolega Radovanović, da, Marković, onaj će mu iz a.d. da zavrne slavinu. Ko će da rešava? Međunarodni sud u Strazburu? Neće oni da rešavaju životna pitanja građana Republike Srbije, njima je samo do interesa i bio im je jedini cilj da prođu kroz Srbiju, da je okupiraju i sa svojim trupama da marširaju i da njihovi saobraćajci sutra čak rešavaju i pitanje saobraćaja po Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i da ne nabrajam.
Dame i gospodo, upozoravam, optužujemo onoga ko se drznuo da najveći kapital u Republici Srbiji ovako proćerda jevtino i da stvori uslove i mogućnosti pljačkašima i lopovima sa strane da dođu, da pokupe kajmak i jednoga dana da odu.
Dame i gospodo, sprema se najveća pljačka, da li vi to shvatili ili ne shvatili, najveća pljačka se u Srbiji sprema ukoliko bi ovaj parlament omogućio profiterima da se donese određeni zakon koji njima stvara mogućnosti da pokupe kajmak, da stvore uslove, da kapital stvaraju ovde, a da građani Srbije ne vide od toga koristi i ne vide vajde.
Sve se u Srbiji prodade. Čak se došlo do toga da se prodaje i zemlja, prodaje se i zemlja koja je najplodnija. Ne možemo dozvoliti više da nam se ovako događa u ovoj državi Srbiji. Najmanje se očekivalo od Vlade koja je aktuelna, ali vidite, ministar je danas izašao i kaže – nije on u stanju da obavesti poslanike ko je bio predlagač, koja je bila namera i šta se želi sa ovim.
Međutim, nama srpskim radikalima je sasvim jasno. Mi očekujemo da poslanici, izabranici, kako je jedan naš kolega nazvao narodne poslanike, koji su izabrani od građana Srbije, neće dozvoliti da ovo ode jeftino i da se stvore mogućnosti lopovima da unište Srbiju i njenu imovinu koju je narod decenijama stvarao, i radnici. Prema tome, ne dajte, glasajte protiv ovoga zakona. Ovaj zakon je poguban, ovaj zakon je naopak, ovaj je zakon štetan, ne dajmo više da se vrši na ovakav način privatizacija.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, nije ništa slučajno. I u životu i u prirodi nema slučajnosti, to su uzroci i posledice, i vreme kada je ovaj zakon predložen da po hitnom postupku bude na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, a posledice koje će nastati usvajanjem ovog zakona nisu samo posledice da će biti najveća pljačka koja je do sada na ovim prostorima Srbije učinjena, biće verovatno, ako opstane ova vlast i ne bude vanrednih parlamentarnih izbora, još pljački sa resursima naroda i države. Ali, nije ovo ni izum ove vlasti i ovog režima. To je radio i Josip Broz, kada je prelamao neku situaciju u bivšoj velikoj Jugoslaviji, to je radio u julu mesecu, pa i onaj Brionski plenum i one druge ključne odluke, on je to radio u tom julu mesecu.
Mnogi danas u Srbiji pritisnuti situacijom u kojoj se nalaze, preteškoj da opstanu, da prežive, jer su ili bez posla ili sa minimalnim platama ili rade bez plata, a da ne govorim o penzionerima; i danas smo u dnevnoj štampi videli da su penzije od 4.500, najmanja penzija, a tih najmanjih penzija ima preko 300.000 u državi Srbiji, a zato imamo maksimalne penzije 55.000 dinara. Ti ne mogu više ni da razumeju ni da shvate sve ovo šta se događa u državi Srbiji.
Ovde je ministar pokušao na neki način sa nekim frazama da obrazloži neminovnost donošenja ovog zakona od tri člana. Ja bih, prvo kao čovek, a drugo kao narodni poslanik, razumeo i shvatio da je uz tekst ovog zakona barem došla jedna informacija.
Ako ništa drugo, šta je uradila Vlada pripremajući ovaj predlog zakona i pripremajući koncept da od NIS-a do oktobra meseca stvori dva javna preduzeća i akcionarsko društvo.
Mi smo svedoci i kao narodni poslanici, a i građani Srbije, da je, kao i ona prethodna vlada, i ova vlada nastavila prodaju nacionalnih dobara koja ni po koju cenu ne smeju da se prodaju, onoga što ne samo ovim generacijama treba da služi, nego treba da ostavimo i mi generacijama koje su iza nas: i vode, i obradivo zemljište, i autoputeve koje su pravile generacije ispred nas, i fabrike namenske proizvodnje, a vidim, i to se namerava da se prodaje. Sledeća etapa je rasparčavanje elektroprivrede i prodaja elektroprivrede.
Ko je gradio i naftnu industriju, i rafinerije, i benzinske pumpe, ko je gradio termoelektrane, hidroelektrane, prenosne sisteme, dalekovode u Srbiji – gradili su radnici, seljaci i svi građani Srbije decenijama unazad.
Sada smo došli u situaciju da se ovde stalno pominje reč "zaradili". Ko je šta zaradio, ako nije to stekao u skladu sa pozitivnim zakonima, ako nije izmirivao obaveze prema državi, ako je opljačkao? Ko je zaradio, ako je bio sankcijski, ratni profiter, profiter iz tranzicije? Gde tu može uopšte da se upotrebi reč "zarada"? Zarada je ono što je čovek stekao svojim znojem, radom, poštenim, i što je stekao svojim znanjem. Oni koji su stekli najprljaviji novac unazad za nekoliko godina faktički su sada u situaciji da postaju vlasnici naših sudbina, sudbina naše dece i naših potomaka, ne samo života nego i smrti, i uslova u kojima će živeti sve te generacije koje dolaze iza nas.
Jedan od najvažnijih resursa, koji svaka država pokušava, i ako treba da bude ozbiljna država, da zadrži za sebe, za svoj narod, jeste naftna industrija. Ovde smo čuli da su 100 godina unazad vođeni ratovi oko energije. Verovatno će u neko sledeće, buduće vreme biti vođeni ratovi oko vode. Da li mogu država Srbija i građani Srbije da dozvole da ostanu bez naftne industrije, da to bude u vlasništvu države?
Da li je francuska javnost... Ali, taj narod ima dostojanstvo, francuska država ima svoje dostojanstvo. Kada je juče ili prekjuče objavljena vest o mogućnosti da Amerikanci postanu vlasnici najveće francuske kompanije za preradu hrane, i to, zamislite, za 55 milijardi dolara, digla se cela Francuska i francuska javnost, jer time se ponižava francuski narod i francuska država, jer je to njihova najveća kompanija. Ta kompanija hrani francuski narod, a mi ili ove vlade koje imamo faktički teže da nam sve oduzmu, da ostanemo bez ičega, pa i bez ovoga što su nam ostavili preci, a što mi treba da ostavimo svojim potomcima.
Zar i rudno blago, rudnike da prodajemo? Sutradan, kada bude Javno preduzeće "Srbijašume", zar ćemo i šume da prodajemo? Kome ćemo prodati te šume?
Hoće li to biti ovi kriminalci koji su pljačkom, kroz razne nedaće kroz koje je prolazila Srbija i srpski narod, došli do najprljavijeg novca, krvavog novca; hoće li da to sada legalizuju kroz ovakve privatizacije, promene, kada su u pitanju državna javna preduzeća? Kakva je to država kada ne može da ima u svom posedu to?
Šta je država? Država je fikcija. Faktički, narod je vlasnik svega što se nalazi na ovim prostorima države Srbije, ako se to zove državno vlasništvo. Nije ni Vlada Republike Srbije vlasnik. Vlada samo u ime naroda vrši određene uloge i upravlja. Narod je dao, preko svojih predstavnika, narodnih poslanika, da izaberu Vladu, da sprovodi u ime naroda, u interesu naroda upravljanje državnim resursima. Nažalost, to se ne shvata. Vlada se shvata tako da oni koji dođu da budu članovi Vlade, da budu ministri, provode svoj mandat da bi se lično bogatili, ili grupe koje moraju da slušaju i po nečijim nalozima rade. To je i sa ovim Javnim preduzećem NIS očigledna situacija.
Nadamo se da građani Srbije neće prihvatiti da se dalje ovako radi i pljačka i da narod ostane bez ičega u Srbiji i da postane rob, prevashodno pljačkaša, preko ovih koji su sada u Srbiji i pljačkaša iz Evrope i sveta. Hvala.

 Hvala vama, gospodine Četroviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, napravićemo pauzu od sat vremena, a potom ćemo pitati da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa. Dakle, pauza do 15,10 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad.
Pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Po članu 85. stav 4, zbog važnosti ovog zakona, nastavljamo rad sutra, u subotu u 10,00 časova.
Hvala vam.