Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je protiv ukidanja Zakona o NIS-u. Mi smo naše razloge više puta iznosili u načelnoj raspravi. Velika se halabuka podigla u javnosti. Građani Srbije hoće da dobiju jasnu viziju i predstavu o onome šta će se događati sa NIS-om, šta će se događati sa onim što predstavlja energetski potencijal ove zemlje, sa onim što predstavlja, slobodno mogu da kažem, najveće blago Srbije i o čemu bismo morali da brinemo ponajviše.
Rasprava o tome da li je kriv neko od 2002. godine, da li se dogovarao ovaj na jedan ili na drugi način ili ne, neće umanjiti činjenicu da danas Vlada Republike Srbije i niko od organa vlasti nema nikakvu strategiju, niti zna šta će se dogoditi posle donošenja ovog zakona.
Naime, ukoliko dobijete većinu, a mnogi su koketirali, što sa biračkim telom, što verovatno sa nečim drugim, očekujući podršku Vlade za neke druge stvari ili nekih drugih političkih stranaka, ukoliko vam pruže podršku za ovo; koketirali su sa biračkim telom očekujući neke nove birače, neke nove glasače, jer su odavno pali ispod izbornog cenzusa, ulagivali im se i govorili – nećemo zbog radnika da glasamo za to i to, ne mogu da se prodaju rafinerije.
Ljudi, vi ste čuli ministra finansija u Vladi Republike Srbije Mlađana Dinkića, koji je jasno rekao da kao zemlja imamo rok nekoliko meseci da prodamo rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, da se neće ići na privatizaciju idealnog dela, onako kako o tome govori ministar Bubalo, ispod 50%, nego će se ići po sektorima.
Oni koji su najprofitabilniji, pre svega rafinerije, direktno idu u prodaju, čime će se stvoriti mogućnost za veliku dobit onima koji će na takav način da uzmu te rafinerije.
Sada moram da vam kažem kakvi su trendovi u svetu i zašto smo mi srpski radikali protiv. Vidite, Rusija je počela da se podiže na noge, kao i Kina, kao i Amerika svojevremeno, pre nego što je postala najmoćnija sila na svetu, upravo stavljanjem pod svoju šapu onoga što predstavlja najveće bogatstvo, a to su energenti, rudni izvori, čelik, ono što je najbitnije, cigarete, alkohol, ono što možete da stavite na neki način pod finansijsku kontrolu države.
Ovde mi gubimo sve ukoliko se prihvati model Vlade Srbije, a to je rasprodaja rafinerija NIS-a. Zašto? Ono što funkcioniše najbolje lako je prodati i za mali i za veliki novac. Za to se kupac uvek pronađe. Postavlja se pitanje čime će država da upravlja posle toga, koliko ćemo milijardi godišnje prihoda da izgubimo samo zbog toga što taj prihod neće biti državni, već će država samo moći da naplaćuje porez. Pitanje je kako će da ga naplaćuje, posebno imajući u vidu činjenicu da su mnogi koji su do sada izbegavali sve obaveze prema državi i te kako zainteresovani da učestvuju u procesu privatizacije NIS-a. Reč je o najmoćnijim kriminalcima i najvećim mafijašima.
Naravno, tamo gde je najveći novac, kao što su nafta, droga, cigarete, alkohol, tamo su i najveći i najkrupniji interesi. U to nema nikakve sumnje. Zato se ovolika buka podigla. Zato su se i neki koji nemaju političke interese da zaštite državu, da zaštite državnu imovinu ili da zaštite građane sada pojavili, pa su tobože protiv ovoga. Zašto? Zato što oni imaju svoje interese, jer bi oni da budu veći mafijaši i kriminalci, nego neki drugi.
Ali, postoji i značajan deo Srbije koji je protiv ovoga zato što hoće da zaštiti državu. Mi danas nemamo "d" od države, a moramo da imamo, bez obzira na to što država nema onakvu ulogu kakvu je imala pre 20 i 30 godina, moramo da imamo zemlju, moramo da imamo državu. Zato ne smemo da dozvolimo takvu rasprodaju.
Podigla se velika buka sada protiv Vladimira Putina, zato što je rešio da stavi tokove alkohola pod svoju kontrolu u Rusiji, pošto je sve energetske izvore stavio pod svoju kontrolu. Kad kažem svoju, ne mislim ličnu, već mislim državnu. Rešio je da stavi i alkohol pod svoju kontrolu. Vidim jutros na pojedinim svetskim servisima žestoke napade na račun ruskog predsednika. Zašto? Zato što će i odatle da izvuče ogromnu korist za Rusiju i više neće njihove devizne rezerve da budu 135 milijardi i da budu na trećem ili četvrtom mestu po deviznim rezervama, već će polako da se približavaju drugom mestu u svetu, i zato što znaju da time država dobija svoje, da time država dobija ono što joj pripada.
To je naš posao ovde. Naš posao je da zaštitimo ono što funkcioniše, što može mnogo bolje da funkcioniše da nemate mafijaškog direktora na čelu NIS-a, gospodine ministre, jednog od kumova, gospodine ministre. Imam i druge stvari koje bih vam tu rekao. Ali nešto što može i mora da funkcioniše dobro u svakom trenutku i u svakom slučaju. U Srbiji danas ključni posao političara jeste da se izbore protiv mafije, da mafija ne upravlja državom, da država bude ta koja će da vodi ključne poslove ili da ima kontrolu nad poslovima kojima će privatni biznis da upravlja.
Spas za Srbiju u ovom trenutku je upravo takva vrsta strategije. Vi nam pokažite da ste se dogovorili unutar vladajuće koalicije, da idemo na prodaju idealnog dela do 50%, a ne ono o čemu govori ministar finansija, pa nam recite da je to istina, pa to negde napišite.
Ja ću vam sada pročitati, nadam se da ćete imati dovoljno strpljenja, dokumente. Dakle, jedno upoređivanje sa telekomunikacijama, da vidite kako to ide sa privatizacionim savetnicima. Naime, tačka 1) – Vlada Republike Srbije na sednici 24. juna 2004. godine donela je odluku da se pokrene postupak za izbor savetnika za privatizaciju u oblasti telekomunikacija. Tačka 2) – Vlada Republike Srbije na sednici 23.3.2005. godine, dakle devet meseci kasnije, donela je odluku o pokretanju postupka javne nabavke konsultantskih usluga za izradu strategije privatizacije sektora telekomunikacija. Tačka 3) – Agencija za privatizaciju 20. maja 2005. godine je objavila javni poziv za učešće zainteresovanih ponuđača u kvalifikacionoj fazi restriktivnog postupka javne nabavke za pružanje konsultantskih usluga u vezi sa izradom i za izradu strategije privatizacije sektora telekomunikacija Srbije. U stavu 3. piše da je rok za dostavljanje predloga zakona tri meseca od dana zaključenja ugovora.
Iz date dokumentacije se vidi da učesnik uz poziv za uvid u dokumentaciju koja se dobija tada i tada... E, sad, ako se analizira vreme od 24. juna 2004. godine do danas, postavlja se pitanje iz kojih razloga je utvrđen rok da se strategija privatizacije uradi za tri meseca i ko to može stručno da uradi u tom roku. Bilo je potrebno godinu dana da jedan najobičniji papir, koji je odmah mogla i sekretarica da otkuca, uradi privatizacioni savetnik, i Vlada Srbije i vi to takvom brzinom spremate, pa možda i prodaju NIS-a.
Hoćete li isto kao u Zakonu o radiodifuziji, gde ste rekli u roku od dva meseca, a ja vas pitam, ako ću da konkurišem, nemam televiziju, kako je moguće da ja dobijem dozvolu i da napravim, jer ona mora da bude u etru po zakonu. Da li je to isto i za NIS, da li tako predviđate, za dva meseca da bude sve gotovo? Ko će to da kupi, da li će Goran Novaković?
Eno ga, bio je go kao miš kada je došao u Srbiju, a sada vozi glisere po ulicama Beograda, to se obično po vodi vozi, a sada može i po putevima, koliko para ima.
Da li i to spremate Srbiji? Da li Srbija mora protiv toga da se izbori – mora, jer Srbija ovu bitku mora da dobije, ma kako da ste trgovali, ma šta da ste radili, ma šta da ste činili prethodnih dana, jer to je posao većine i ja to mogu da razumem i da shvatim, znam šta je politika, ali to građani Srbije ne mogu da shvate, zato što građani Srbije hoće da čuju da neka odluka ide u njihovu korist, u korist ove države, a ne da svakoga dana gube. Obračun sa mafijom, obračun sa kriminalom, obračun sa korupcijom, to je najvažniji zadatak Srbije danas i zato vas pozivam da tim zadatkom počnemo već danas i da glasamo protiv ovog zakona. Hvala.