Pre nego što bilo šta kažem, želim da kažem da materijal u kojima se nalaze svi ti pobrojani elementi, materijal od 200 strana, počev, ako vas interesuje, od socijalnog programa koji je uradio sindikat, dakle, počev od toga da je potpisan sporazum, sada vam kažem, to nije u tom materijalu, nego danas sporazum sa sindikatima za kolektivni ugovor i da se preko našeg ministarstva on šalje na Vladu. Znači, što kaže SDP, kolektivni ugovor, koji je jako važan činilac, postoji za NIS ili će postojati za NIS posle četiri godine.
Drugo, 15% besplatnih akcija će se podeliti radnicima u toku privatizacije. To je ugrađeno u zaključak Vlade da se prošire zakoni koji to treba da regulišu. Znači, taj drugi sindikalni ključni zahtev je uključen, a obaška što je i jedan i drugi sindikat učestvovao u kreiranju i arhitekturi te buduće organizacije kao ravnopravni član.
Drage kolege i poslanici, diskusija koju smo ovde imali u okviru ovog zakona, posebno od predstavnika opozicije, po meni je karakterisalo, možda malo grubo rečeno, uporište, a to je pokušaj da se spreči prirodan proces na koji NIS čeka 14 godina, a time i da se produži neprirodno stanje NIS-a, što bi svakako najviše pogodilo stručne resurse u NIS-u i uticalo na dalje zastarevanje tehnoloških performansi.
Diskusije koje su branile sadašnju organizaciju ili su branile državno vlasništvo ukazivale su na devijacije koje upravo proističu iz sadašnje organizacije NIS-a i način na koji upravlja država ovim javnim preduzećem.
Druga karakteristika diskusija koje su vođene bila je rasprava o privatizaciji, socijalnim problemima, pravima radnika, kao da način organizovanja NIS-a u ovom predloženom slučaju sprečava rešavanje navedenih pitanja, odnosno dovodi do rasprodaje NIS-a.
Treće, dobar deo diskusija karakterisan je ili nepoznavanjem faza procesa restrukturisanja javnih preduzeća ili nepoznavanjem nadležnosti Skupštine, Vlade, drugih ministarstava, sindikata ili organa upravljanja NIS-om. Konačno, jedna karakteristika, što ja sasvim razumem, jeste da su diskusije koje su vođene ovde u parlamentu često po sadržaju, tonu i načinu izlaganja slične diskusijama tog tipa koje su vođene i u susednim zemljama, ali sa bitnom razlikom, jer tamo se vodila diskusija na ovaj način kada je bila u pitanju privatizacija naftnih kompanija, a ne reorganizacija.
Iz tih razloga možda ću vam uzeti malo vremena, i kako je jedan diskutant rekao, pošto je uvodni ekspoze bio skraćen, a bio je skraćen jer mi neki od vas nisu dozvolili da odgovorim, prosto bili su takvi uslovi u sali, pa je zato i to bilo skraćeno. Dakle, da kažem samo nekoliko reči o reorganizaciji, privatizaciji i još nekim spomenutim stvarima.
Neću govoriti o reorganizacijama NIS-a koje su postojale od 1991. do 2000. godine, a koje se suštinski ne razlikuju od predloga koji je usvojila ova vlada kada govorimo o alokaciji kapitala sadašnjeg NIS-a, ali moram da vas podsetim da i po postojećem zakonu o NIS-u, čijem ukidanju se protive opozicione partije, pa i neki predsednici stranaka koji učestvuju u Vladi, jasno se nalaže da Vlada pristupi reorganizaciji JP NIS, a za tu predloženu reorganizaciju nije potrebna saglasnost Skupštine, već je donosi samo Vlada. To je u postojećem zakonu o NIS-u.
U dokumentu koji je usvojio Upravni odbor NIS-a 2002. godine i dostavio prethodnoj vladi, a koji je radio pododbor Upravnog odbora, na čijem čelu je tada bio član Upravnog odbora i član SPD-a, stoji da je materijal rađen na bazi 20-tak materijala, razgovora sa zaposlenima, kao i sa predstavnicima sindikata i da su oni podržali sve te stavove koji je trebalo da dovedu do reorganizacije, zbog poboljšanja profitabilnosti i lakšeg organizovanja i rešavanja problema radne snage, boljom upotrebom i kontrolom kapitala itd.
U istom materijalu stoji da će nova organizacija NIS-a biti koncipirana na striktnom odvajanju organizacionih jedinica koje se bave osnovnom delatnošću od sporednih delatnosti, koje nisu u funkcionalnoj vezi sa naftnom ili gasnom linijom. Tada je predloženo formiranje sledećih celina: matični deo, proizvodnja nafte i gasa, delatnosti transporta i prometa prirodnog gasa i tečnog naftnog gasa, distribucija gasa, rafinerijska prerada i promet i inženjering.
Dakle, bilo je predviđeno pet akcionarskih društava u okviru postojećeg AK NIS - matica.
Isti materijal predviđa i postupak privatizacije NIS-a, prema kome je UO trebao da donese program u roku od 90 dana. I tada je Vlada pravilno postupila što je prihvatila donaciju IFC-a da angažuje međunarodnog konsultanta za procenu predloženog plana reorganizacije. Bez obzira na negativne konotacije u javnosti zbog te studije, došlo je do sličnog predloga reorganizacije NIS-a, znači kao što je i doneo pododbor, sa razlikom što je ova studija imala još neke detalje koje pododbor nije predvideo. Međutim, kako znate scenario šta se dalje dešavalo, to je bio kraj 2003. godine, jasno je bilo da Vlada u odlasku nije preduzela nikakve aktivnosti.
Ministarstvo rudarstva i energetike ove vlade smatralo je da je preko potrebno da se proces reorganizacije NIS-a dogodi što pre, upravo zbog negativnih procesa koje sadašnja organizacija donosi i bilo je spremno da na osnovu svih napred navedenih dokumenata pristupi realizaciji ovog procesa. Međutim, tome su se suprotstavili sindikati i Upravni odbor NIS-a i novi Upravni odbor je smatrao da ceo posao oko reorganizacije treba početi ispočetka, a posebno su to zastupali sindikati NIS-a.
Komisija NIS-a, sastavljena od predstavnika ministarstava energetike, finansija, privrede, predstavnika reprezentativnih sindikata i upravljačke strukture, donela je dokument koji je usvojio Upravni odbor i predložio Vladi i Vlada je to donela kao svoju strategiju restrukturisanja i reorganizacije NIS-a.
Taj dokument je predvideo da prva faza transformacije, odnosno reorganizacije treba u kratkom roku da se obavi i da dođemo do NIS-a u obliku holdinga koji osniva društva kapitala i ta društva imaju status akcionarskih društava, i to tri kor društva: istraživanje i proizvodnja nafte, odnosno "Naftagas", transport, promet, skladištenje i distribucija gasa, ta gasna linija, i rafinerijska prerada i promet derivata. Posebna je divizija bila non-kor sa statusom akcionarskih društava, a to je bio i FAM, Rafinerija nafte Beograd i FAM-Farm itd.
Prema tome, svako ko sa dobrom namerom pročita dokumenta koja su usvojena od strane Upravnog odbora NIS-a, iza kojih stoje sindikati, može da zaključi da reorganizacija koja je usvojena od strane Vlade predstavlja uvažavanje predloga NIS-a u meri u kojoj je Zakon o javnim preduzećima i Zakon o energetici to dozvolio. Naime, predlog UO NIS da se sadašnji JP NIS organizuje kao akcionarsko društvo je u potpunosti prihvaćen kod nas kao Ministarstva rudarstva.
Ali, takav zakon u međuresorsnom usaglašavanju, predlažući da se ukida postojeći Zakon o NIS-u i da se usvoji novi zakon i time reguliše ta reorganizacija, prevazilazilo je ograničenja koja proizilaze iz Zakona o javnim preduzećima i Zakona o energetici.
I, onda je, imajući u vidu potrebu i kao preduslov energetske stabilnosti da bi se upravljalo transportnim sistemima u sklopu Zakona o energetici, kao što je urađeno i sa elektroprivredom, Vlada odlučila da se u stvari formiraju dva javna preduzeća koja imaju upravo tu funkciju, u skladu sa evropskim direktivama oko slobodnog pristupa trećim licima i nezavisnosti tog dela koji se bavi transportom gasa, upravljanjem gasa, a kod nas i sa transportom nafte, odnosno parče naftovoda od granice sa Hrvatskom do Pančeva, s obzirom da računamo da će to biti deo tog budućeg naftovoda od Konstance do Trsta. Dakle, u tom smislu i sa tom namerom osnovana su i ova dva posebna javna preduzeća.
Na kraju moram da kažem – reorganizacija NIS-a, koju je usvojila Vlada 7. jula, koja podrazumeva gašenje postojećeg zakona, to je oblik organizovanja kako su organizovane skoro sve naftne kompanije. Oblik organizovanja koji će imati akcionarsko društvo NIS predlagan je kroz sve studije koje su rađene od 1991. za potrebe NIS-a. To je bilo ukupno šest, što stranih što domaćih. I, nije tačna konstatacija da nema kompanije u svetu koja u svojoj organizacionoj strukturi objedinjuje preradu, promet, istraživanje i proizvodnju nafte i gasa. Uostalom, pogledajte organizacije prvih 50 kompanija.
Prema tome, izjave – brzopleta odluka, sa nesagledivim posledicama po privredu i državu, u transformaciju nisu uključeni stručni ljudi koji se razumeju u ovu problematiku i zato se velika većina zaposlenih u NIS-u ne slaže, ili – stiče se utisak da su posao radili ljudi koji ne poznaju ovu oblast, jer ne bi bili nazivi kakvi se predlažu, ili da je cilj zakona rasturanje NIS-a i njegova privatizacija u duhu burazerske i kumovske privatizacije, ili da je brzina kojom se donosi ovaj zakon nešto što izaziva sumnju, ili da ne postoji analiza, što se ovde moglo više puta čuti, ili da nemamo predstavu kako će izgledati organizacija na nivou NIS-a, jednostavno nisu tačne. One predstavljaju paušalne i netačne ocene, i to jednog ozbiljnog i dugogodišnjeg posla.
Gospodo narodni poslanici, privatizacija energetskog sektora je neminovnost koja nas čeka i sa kojom mi iz više razloga moramo da se suočimo. Moram da vam kažem da nije ista privatizacija elektroenergetskog sektora kao i sektora nafte i gasa.
Vi znate da je naše ministarstvo podržavalo koncept modernizacije NIS-a koji bi prethodio procesu privatizacije na principu ulaganja, kroz jedan koncept konzorcijuma, pri čemu bi se zadržalo stopostotno vlasništvo države. Isti princip bi važio i u procesu privatizacije.
Međutim, javnost je takođe obaveštena i o obavezama koje je Vlada Srbije prihvatila u memorandumu sa MMF-om. Vlada je ispunila i svoju obavezu i donela odluku da se raspiše tender za privatizacionog savetnika, ali ne samo za rafinerije, nego za ceo NIS i MMF-u je veoma precizno predočena štetnost privatizacije samo rafinerija. Izvršavanje ove obaveze nije uslovljeno reorganizacijom NIS-a. I ovaj zakon, za koji se neki zalažu da ostane na snazi, pravno omogućuje da se ova transakcija izvrši.
Postavlja se pitanje šta hoće Vlada da učini sa NIS-om. Iznosi se konstatacija da Vlada ne zna šta hoće, da nema strategiju restrukturisanja. To sam pomenuo više puta ili smo to čuli ovde od vas. Odgovor je, međutim, za mene jasan i precizan i utvrđen je u energetskoj strategiji i tako definisan kao cilj angažovanja privatizacionog savetnika. On će predložiti optimalni oblik, način, faze i vreme za privatizaciju NIS-a, koja će obezbediti modernu, efikasnu i konkurentnu kompaniju u regionu, stabilno snabdevanje tržišta derivatima nafte evropskog kvaliteta po prihvatljivoj ceni za građane Srbije, koja će doprineti razvoju ostalih grana privrede; predložiće takvu privatizaciju koja obezbeđuje integrisanost nacionalne kompanije u evropsko tržište, takvu privatizaciju koja doprinosi realizaciji socijalnog programa i povećanju prihoda budžeta. Dakle, predložiće optimalni oblik privatizacije koji obezbeđuje državnu kontrolu prilikom donošenja strateških odluka.
Privatizacioni savetnik će se izabrati na način na koji se bira putem javnog tendera za nabavke i usluge i zato mislim da je privatizacija u kojoj država ostaje većinski vlasnik ono što mi podržavamo. Dakle, tu nema nikakve bojazni da ćemo mi izgubiti ili svoj nacionalni i energetski interes zanemariti.
Prosto rečeno, govorili smo ovih dana, ili pre mesec dana, o procesu koji je za mene i dalje samo tehnički, ukidanje zakona, da se omogući stupanje na snagu osnivačkih akata novih preduzeća koja je Vlada donela 7. jula. Taj proces niko ne može osporiti, jer je to vladina dužnost. Ona to treba da uradi itd.
Sa druge strane, paralelan proces oko načina kako će se pribaviti kapital koji treba da omogući razvoj nacionalne naftne kompanije je jedan drugi proces koji, naravno, ima svoje međusobne veze, ali u ovom trenutku molim vas da ne shvatite da je reorganizacija priprema za rasprodaju.
Uostalom, da li je rasprodaja ako država jasno kaže da u procesu privatizacije želi da zadrži većinski paket, da želi da procesom privatizacije obezbedi moderne rafinerije i da u procesu privatizacije ima jasno definisan socijalni program koji će pratiti implementaciju ovog proces.
Da li je burazerska privatizacija moguća ako se angažuje međunarodni privatizacioni savetnik, koji je i strateški i privatizacioni, koji će posle svih detaljnih analiza predložiti i dati analizu prednosti i nedostataka procesa i oblika privatizacije, a koji su primenjeni na naftnim kompanijama i kod nas u okruženju; daće svoj optimalni oblik, a Vlada će se prema tome odrediti. Znači, odrediće i oblik, i način, i tempo i tajming primene procesa privatizacije. Taj isti proces će savetnik da kontroliše u primeni, a Vlada Srbije će odlučiti koji je oblik za državu Srbiju najbolji. Hvala.