Gospodin Petrović se javio onda kao pogrešno protumačen po Poslovniku. Onda je ovo obraćanje po Poslovniku, član 101. Dajem vam pravo na repliku. Izvolite, tri minuta, Po Poslovniku, član 101, ukoliko poslanik tvrdi da je pogrešno protumačen, to je osnov po kome predsednik Skupštine može da odluči da mu da pravo na repliku. Predsednik Skupštine je, upravo ste malopre čuli, to odlučio i dao pravo na repliku. Po Poslovniku imate pravo da replicirate.

Nekoliko je teza ovde izneto i imam prosto potrebu i obavezu da ih protumačim, zato što treba objasniti.
Ono što Demokratska stranka smatra za državni interes jeste politika koja će građanima Srbije omogućiti da žive u političkom i životnom kontekstu koji doživljavaju kao svoj.
To je pojednostavljena i prepričana teoretska naznaka ili teoretski pojam koji se zove decentralizacija.
Šta je centralizovanje Srbije i skupljanje svih nadležnosti u ruke Vlade donelo Srbiji, svi zajedno smo videli tokom 90-tih godina. Nažalost, sada se vode pregovori o standardima na Kosovu ili čekamo izveštaj Ujedinjenih nacija, pa će onda verovatno u nekom trenutku početi pregovori o statusu Kosova i Metohije, i to je rezultat politike koju smo imali 90-tih godina.
To što sada nema efektivne državne sile države Srbije na Kosovu i Metohiji, to je posledica nepostojanja promišljene, pametne i odgovorne politike u 10 godina, koju smo trpeli svi zajedno i gde je jedan deo sadašnje opozicije imao aktivno učešće.
Dirnut sam kako se vodi vrlo precizan bilans o tome šta radi predsednik države i to je potpuno normalno, zbog toga što predsednik Tadić radi odgovorno svoj posao i potpuno je normalno da kada nekoliko divljaka pretuče jednog muzičara iz Hrvatske usred Beograda i nanese ljagu državi, narodu, političarima, koji rade ovde i žive u Srbiji, da onda predsednik države primi čoveka i da mu pokaže drugo lice Srbije. To je Srbija.
To što je Boris Tadić bio sa Darkom Rundekom jeste Srbija, a nisu Srbija divljaci koji su Rundeka pretukli dve ili tri večeri pre toga, iako mogu da zaključim da imaju nekakvu političku podršku u ovom parlamentu.
Dakle, da zaključim sasvim na kraju, u najboljem interesu građana Vojvodine, u najboljem interesu države Srbije jeste da bude usvojen amandman Demokratske stranke, kojim će biti dato ovlašćenje predstavniku Vojvodine kojeg bira ovaj parlament ovde većinom glasova da stavi pravo veta na odluke koje se tiču Vojvodine.

Po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovana gospođo Pop-Lazić, kolege narodni poslanici, izašao sam da reklamiram povredu Poslovnika u odnosu na izlaganje gospodina Petrovića. Reč je o dostojanstvu Narodne skupštine i o tome da poslanik govori o onome što nije na dnevnom redu.
Koliko razumem stanje stvari ovde se govori o jednom konkretnom amandmanu na Zakon o radio-difuziji. Priča o Kosovu i Metohiji na ovom mestu ne bi trebalo da bude predmet razmatranja Narodne skupštine, međutim, vidim da kolega Petrović ne samo da o tome priča, nego priča na jedan potpuno netačan i nekorektan način.
Pominjanje 10 godina neodgovorne politike, pričanje sve i svašta,. u stvari je nešto što smo mi već videli od strane Demokratske stranke i njenih predstavnika. Oni nemaju šta da pričaju jer oni nemaju politiku.
Oni pričaju samo o stvarima koje su marketinški primamljive, a koje nemaju suštinu. To je bit njihove politike. Što više vreme prolazi, priča o Kosovu i Metohiji, kada je pričaju predstavnici Demokratske stranke, stvarno postaje degutantna.
Oni ne pričaju o aktivnostima države na suzbijanju terorizma na Kosovu i Metohiji, oni ne govore o postojanju paralelnih organa vlasti koje su predstavnici albanske zajednice stvorili na Kosovu i Metohiji. Oni ne govore o onome što je država Srbija učinila i čini da se spase Kosovo i Metohija, ne govore da sada već nije sporno da je i Srbija i SRJ bombardovana zbog izmišljenih razloga vezano za Kosovo i Metohiju. Oni sada ne govore da postoji plan nepobitno stvaranja velike Albanije.
Stalna priča o neodgovornoj politici, a zaboravljaju da kažu da su oni 90-tih godina, više u drugoj polovini, bili deo propagandne kampanje protiv naše zemlje, da su oni tvrdili da je pitanje Kosova i Metohije pitanje ljudskih prava, da su oni tvrdili da je pitanje Kosova i Metohije demokratsko pitanje, koje će se navodno rešiti kada demokratske strukture budu upravljale ovom zemljom, kada dobiju poverenje naroda.
Šta smo dobili? Kada su formirali vlast i imali mogućnost da utiču, da pokažu suštinu njihove politike, pokazali su da politiku nemaju, da je njihova politika politika zapada, da je njihova politika politika određenih zemalja. Oni na zapadu kažu - uradite ovako, Demokratska stranka uradi tako, i nema politike. Sramota je, politički neodgovorno, a lično neću ni da pričam, da neko priča na takav način o politici države Srbije vezano za Kosovo i Metohiju.
Mi imamo Rezoluciju 1244, koja je bila jedini način da se prekine agresija na našu zemlju i jedini dokument koji nam garantuje pravni osnov nad tom teritorijom. Umesto da se usredsredimo na to kako da na osnovu tog dokumenta Kosovo i Metohija dobije suštinsku autonomiju, mi pričamo priče bez sadržaja.
Demokratska stranka je bila tri godine vlast i šta je uradila u te tri godine? Nije smela ni jednom rečju da pomene one zločine koji su činjeni nad Srbima, Crnogorcima i ostalim nealbanskim življem. Nisu smeli da pomenu reč - ubistvo. Govorili su o incidentima, izolovanim incidentima.
Samo dva dana kada se desi neki tragičan događaj mediji su to objavljivali, a posle toga je nastalo ćutanje, tajac. Zašto? Zato što donatori iz inostranstvu su rekli - ne, o tome se ne priča, dok ste vi vlast o tome se ćuti.
Sramota je i tražimo od predsedavajućeg da usmeri, ako je moguće, ovu raspravu u pravcu vezano za Zakon o radio-difuziji, a ako se nekome priča o Kosovu i Metohiji, o tome šta je država uradila ili treba da uradi, o tome treba da raspravlja Narodna skupština.

Gospodin Vučić, replika na izlaganje Dušana Petrovića, pa onda gospodin Stanimirović na prethodno izlaganje gospodina Vučića.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da smo ovde čuli još jedanput nepostojeće razloge za ovakvu inicijativu i za podnošenje ovakvog amandmana. Čuli smo neku vrstu pokušaja da se uvredi SRS ili njeni članovi i predstavnici. Moram da kažem da nisam ni lično, a siguran sam ni ostali poslanici uvređeni, ne zato što nemamo obraz, već zato što ništa ozbiljno nije rečeno, već zato što ništa suštinski nije izgovoreno, sem činjenice - ovo je u najboljem interesu Srbije.
Ne znam šta je to u interesu Srbije, sem što je to u ličnom i privatnom interesu Karadžića i DS, i Nenada Čanka. Znate li kakvi su interesi Srbije? Sada ću da vam kažem. Pošto kažu - oni brinu o budućnosti, pa moraju, naročito stručni kadrovi, onda dođe neki Bojan Kostreš, pa za 15 minuta dobije diplomu fakulteta za uslužni biznis u Novom Sadu. Za 15 minuta je čovek završio fakultet, verovali ili ne. Reč je o Bojanu Kostrešu. Fakultet izvesnog Vrgotića, Vrkotića, tako nešto, u Novom Sadu, za 15 minuta je završio. Vi govorite o tome ko kako šta zloupotrebljava.
Juče u selu Kuštin izvesni Mile Đurić ili Mića Đurić, sekretar pokrajinski, i Bojan Pajtić otvaraju vodovod koji je otvoren 1997. godine. Vodovod je otvoren 1997. godine, oni juče guslaju ceo dan kako otvaraju i kako je pokrajinska vlast uradila mnogo.
Vi govorite ovde o Darku Rundeku. Pojma nemam, nikada ga u životu nisam video, nisam fan njegove muzike, "Haustor" ovako ili onako, nekome mogao da se dopada ili ne, ali vi ste hteli ovde da kažete da neko podržava to što je taj čovek dobio batine. Jeste li to hteli da kažete? Je li to vaša politika, gospodine Petroviću? Kada ne znate šta ćete, onda kažete - mi imamo našeg dobrog Borisa, on ništa ne radi, nije baš mnogo za ovaj posao koji obavlja, ali je bar dobar, on će da sedi i da pije kaficu sa onima koji su udareni.
Sada da vam nešto kažem. Mi nismo nikada podsticali, niti smo rekli da bilo ko sme da pipne bilo koga, jer za to postoji zakon i ti ljudi moraju da odgovaraju u skladu sa zakonom. Ja vas moram da pitam, gospodine Petroviću, što ne idu u zatvor i što niste oterali u zatvor one koji su linčovali Dragoljuba Milanovića?
Što nikada niste osudili te ljude, nego ste dobacivali iz poslednjih klupa kako je dobro to što mu se desilo, pa je malo bilo? Malo je bilo batina, ne vi lično, nego koleginica pored vas. Dobacivali ste sve vreme to. Malo je bilo. Ja vas sada pitam što ti ljudi nisu završili iza rešetaka? Što ti banditi koji su zamalo ubili čoveka nisu završili iza rešetaka?
Jeste vi podržavali i u novinama javljali kako je lepo i normalno da ćerki jednog bivšeg funkcionera vlasti bude isečena kosa u školi, detetu od 10 godina? Da joj bude kosa isečena, da bude ošišana, zato što je ćerka tog funkcionera. E to SRS nikada nije radila i nemojte to nama da prebacujete. To je vaših ruku delo, to ste vi radili, to je vaša vlast radila, takav progon pravila, za koji se nadamo i sigurni smo da se nikada više neće ponoviti.
Nas niste mogli, a reći ću vam zašto. Zato što smo se branili, zato što smo vam pokazali da ćemo da se suprotstavimo na svaki način, da ćemo da se branimo do poslednje kapi.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Da nećemo da dozvolimo i da nas ponižavate, maltretirate porodice itd. To nije naš manir. Niti smo šta dobro učinili, niti smo šta loše učinili tom Rundeku, ali ima valjda neko drugi u ovoj Srbiji da se time bavi, čiji je posao da hapsi one koji nedužne ljude napadaju na ulicama.
Daj neka on uradi nešto što je narodu obećao. Penzionerima veće penzije, iako ne znam kako im je to obećao. Radnicima veće plate, iako ne znam kako im je to obećao. Skidanje lanaca i katanaca, iako ne znam kako im je to obećao. Belu šengensku listu, iako ne znam kako im je to obećao. Sve to im je obećao, a na kraju se njegov posao ispostavilo da je jedino kako ću da budem na Tašmajdanu, kako ću da budem "giv mi fajv" sa Piksijem Stojkovićem na Marakani, isto to na JNA, isto to na nekom petom stadionu i kako ću pevače i pevačice da primam.
Lepo je, poštujem njihove poslove. Dobro je što to rade, ali ljudi, predsednik Srbije valjda ima pametnija posla. Ili je moguće da predsednik Srbije danas nema pametnija posla. Dobro bi bilo kada bi građani Srbije dobili šta je to predsednik Republike uradio od onoga što je obećao. Uskoro ćemo mi podsetiti javnost na ono šta je sve rekao u izbornoj kampanji Boris Tadić, a neka građani Srbije sami procenjuju šta je od toga istina, a šta od toga nije istina.
Ja vam zato kažem - građani Srbije baš zbog toga i pre svega traže i borbu protiv korupcije. Nije ovo samo pitanje države i pitanje Ustava. Ovde je i pitanje borbe protiv korupcije, jer svi znamo ko je taj Karadžić, kako bi se ponašao i zašto je nekima toliko stalo da taj Karadžić može da obavlja tu funkciju i da ima što više vlasti. Zbog lopovuluka i korupcije.
E lopovluka i korupcije je u Srbiji bilo dosta. Protiv toga mora da se bori i ova Narodna skupština, i svi narodni poslanici i sve političke stranke. Oni koji neće da u tome učestvuju ne moraju, to je njihova stvar, ali zato ćete videti kazna naroda na predstojećim izborima biće moćna, snažna i velika.
Samo oni u koje ljudi budu verovali da će da se suprotstave kriminalu i korupciji moći će da dobiju poverenje građana, a videćete, to će biti SRS.

Replika, Milan Stanimirović, na prvo izlaganje gospodina Vučića.

Gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, evo javio sam se da odgovorim na nekoliko navoda koji su se čuli u prethodnom izlaganju, ne u prethodnom, nego pre ovoga, izlaganju gospodina Vučića.
Prvo, pominjan je ovde jedan član Radiodifuznog saveta koji je iz Vojvodine, pominjano je njegovo prezime Karadžić. Svaki član Radiodifuznog saveta izabran je ovde u Skupštini Srbije. Za gospodina Karadžića se ovde tvrdi da je neki okoreli separatista, koji samo što nije do popodne otcepio Vojvodinu.
Prosto ne mogu da verujem da je ovaj skupštinski saziv ikada mogao da glasa za bilo koga da bude član republičkog Radiodifuznog saveta Republike Srbije ukoliko bi se on bavio takvom delatnošću separatističkom i verujte bio bih prvi koji bi glasao protiv njegovog izbora u Radiodifuzni savet.
Što se tiče oduzimanja prava, oduzimanje prava i te kako ima veze i sa centralizacijom i sa majorizacijom. Ja ću da ti uređujem tvoju kuću, a ti nemaš pravo da se pitaš o tome ni onoliko, nego ćeš onako da se vladaš kako ti ja budem uradio tvoju kuću. Ali, ako već dogovorimo nekakve opšte principe i načela, kako će biti kuće u celoj ulici uređene ili u celoj državi, onda hajde da nikome ne naturamo svoj stav, nego da živimo u jednom građanskom društvu zasnovanom na ljudskim pravima, gde svako ima pravo da stavi primedbu ukoliko su mu narušena neka od osnovnih prava.
Znači, ne možemo da se složimo sa principom - ja ću da ti uređujem, a da tebe ne pitam. Mi imamo, upravo je ideja bila, ja sam rekao i to kada sam govorio o ovom amandmanu, da ova Republika Srbija kao odraz svoje državnosti nema dva radiodifuzna saveta, iako ima dva javna servisa: Radiodifuznu ustanovu Vojvodine i Radiodifuznu ustanovu Srbije. Da ne bi imali dva radiodifuzna saveta kompromis je bio upravo ova priča o kojoj sada govorimo, da o pitanjima koja se tiču Radiodifuzne ustanove Vojvodine ima pravo faktički veta član Radiodifuznog saveta koji je izabran iz Vojvodine.
Kažem - nije to možda najsrećnije rešenje, jer pravnici kažu da ne mogu u istom telu da imaju različita prava. Dao sam konkretan predlog. Izmenite zakon tako da se pitanja koja se tiču strategije razvoja radiodifuzije i konkretno pitanja koja se tiču radiodifuzije Vojvodine donose konseznusom.
Onda će svi imati ista prava, a opet ćemo imati ono što je bio smisao ovog veta, zaštitni mezanizam od majorizacije i neke vrste centralizacije.
Kaže gospodin Vučić - kada sam bio ministar, separatisti i autonomaši su bili na vlasti u Vojvodini. Znači, vi ste bili na vlasti u Srbiji, a separatisti i autonomaši su bili na vlasti u Vojvodini. Ja bih ovome dodao, upravo takva rečenica doslovce je zapisana, možemo da pogledamo. Znači, kada sam bio ministar, separatisti i autonomaši su bili na vlasti u Vojvodini.
To naravno nije tačno, ali je tačno da su separatisti na Kosovu i Metohiji, dok ste vi bili na vlasti, jedno vreme ulazili, izlazili iz vlasti, zajedno sa svojim koalicionim partnerima uspeli da faktički zavladaju sa jednom našom AP, a to je Kosovo i Metohija. Ne samo da nisu bili na vlasti u Vojvodini, ali su na Kosovu, počelo je sa - uhapsite Vlasija, pa ste uhapsili Vlasija i dobili nedostupnog Tačija. To je bila državna politika koja je vođena u to vreme, gospodina Vučiću.
Nemojte više da se tim metodama brani država Srbija.
Nacionalni interes Srbije i države Srbije ne brani se metodama 19. veka u 21. veku.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Stanimiroviću.)
Na kraju, rekao bih samo još jednu rečenicu, koja se tiče ove benzinske pumpe.
Dozvola za izgradnju te benzinske pumpe izdata je još uvreme kada je izdao tadašnji ministar saobraćaja, a tadašnji saobraćaja je bio gospodin Todorović, iz Srpske radikalne stranke.
(Upadica sa mesta, Aleksandar Vučić: To nije tačno.)

Po, Poslovniku, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih ove "žute" da se ne iživljavaju nad sudbinom Kosova i Metohije. Pa čak i da postoji konkretan krivac za sve ovo što se dešava na Kosovu i Metohiji, to ne može da bude osnov da se neko iživljava nad očiglednim gubitkom suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom. Posebno zato što ste u poslednjih pet godina i vi bili na vlasti, a u tih pet godina Srbija se potpuno udaljila od problema Kosova i Metohije, prepustila ga u ruke drugima, nekim svojim saveznicima iz demokratskih država u svetu koji, evo, vidite šta rade sa Kosovom i Metohijom.
Ali, kad ste već kod Kosova i Metohije i kod onoga što zauzima moje mesto u Predsedništvu Srbije, naravno nezasluženo, da vam dam jedan savet šta bih radio da sam na mestu Borisa Tadića, pa makar da mi to ne donese nijedan glas na sledećim izborima.
Ako je primio Rundeka, da li možda zna kako se zovu roditelji Ivana Dejanovića i Aleksandra Stankovića, ili možda vi ne znate ni ko su ta deca?
(Više poslanika u isto vreme pušta da naglas zvone mobilni telefoni.)
Završiću i sa vama Veljinima posle, samo da se setim do kraja.
Kako njemu ne pada na pamet da primi porodicu poginulih dečaka na Kosovu i Metohiji? Da li to ne sme da mu donese poen? Mislio bi neko, pogrešio predsednik Srbije? Kako to da je otišao u Srebrenicu, a nije otišao u Bratunac? Kakve su to greške predsednika Srbije da se odriče srpskog imena gde god mu se učini da će mu Zapad zameriti i da će Zapad pomisliti da je Srbiju počeo da vodi na srpski način?
A kakav je to predsednik Srbije koji ne sme da ode na srpska stratišta, koji ne sme da ih primi, koji ne sme da primi porodice Srba koje pobiju na Kosovu i Metohiji.
Nemojte vi "žuti" previše da pričate o politici i o izborima. Vi ste stranka koja je haračila i vladala, raspisala izbore i pretvorila se u jednu od najmanjih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.
Da li je to tačno ili nije?
(Više poslanika iz klupa dobacuje: Da, tačno je.)
Raspisali se izbore sa pozicija vlasti. Ali, znate li vi šta narod nije hteo? Možda prema nekima od vas i ima simpatije, možda bi neko od vas mogao da bude i ministar. Niste vi baš svi baš tako loši. Vi ste loša grupa (smeh u sali), vi ste loše zamišljena grupa, vi ste zločinačko udruženje (smeh i negodovanje u sali).
Šta da vam kažem, digli ste frku oko jednog čoveka koji je pobegao iz Centralnog zatvora. Novinari su me pitali da li je moguće bekstvo, a ja sam rekao "ne, moguće je samo da neko išeta". Znači, neko je sa njim sarađivao.
Ne pitate se kako je ulazio i izlazio Čedomir Jovanović, možda stotinu puta, i svaki put kada je ušao ponovo je izašao. Umesto da neko kaže: "E, stani".
(Smeh i aplauz u sali.)
Način na koji vi, gospodine Stanimiroviću, optužujete radikale za sve što se dešavalo u Srbiji pre vašeg dolaska na vlast, ja sam ovde doživljavao Čedomira Jovanovića. Još je on politički talentovaniji od vas, on vodi jednu dobru frakciju Demokratske stranke. Sve mu to bolje ide, što vi više vrečite, vidim da nešto nije kako treba.
Ali, tim manirom, on je vas doveo do toga da sada možete da pogledate koliko vas ima. Raštrkali ste se u dve grupice da bi narod mislio da vas ima više.
Pa čas dobacuju odavde, pa čas odande, da bi neko rekao: "Na sve strane ovi žuti". Nema vas, nego po jedan i po red na obe strane u sali.
(Predsedavajuća: Gospodine Nikoliću, vreme.)
Izvinjavam se, neću više ni da se javljam za reč.
Znao sam da će te vi spasti na ove grane. Ne možete da se predstavljate i demokratama, i nacionalistima, i ne možete da gazite ono što ste juče govorili, da biste sutra ponovo izgovarali ono što ste danas gazili. To narod neće da prihvati.
Ne možete da me ubedite da svi ostali članovi Saveta radiodifuzne agencije nemaju pravo da stave veto na ono što odluči onaj jedan član iz Vojvodine. Svi zajedno imaju manje prava od onog jednog člana iz Vojvodine.
Ne možete da me ubedite da ovde donosimo zakone koji "ne farbaju sve kuće u istu boju". Kada ovde donesemo zakon, onda nema farbanja u različitu boju, nema različitog tumačenja zakona.
Ako zakon ovde donesemo, ne može u Vojvodini da vam padne na pamet da možete da ga tumačite drugačije od onoga kako je ovde donet. Ne igrajte se time. Vama granice država nikada nisu bile problem. Vama je svođenje teritorije idealno ako vas narod voli na onoj teritoriji koja još preostaje. Ne igrajte se sa time.
Pogledajte koliko vam je loša politika u Raškoj oblasti. Dve godine ste u Raškoj oblasti podstrekivali one koji bi mogli da krenu na državu Srbiju, a ovi vam ih kupiše za dva dana. Za dva dana izgubiste uporište kod jedinog čoveka u Raškoj koji je mislio da pravi ili nekakvu autonomiju ili federalnu jedinicu. To je zato što sa vama više niko neće. To vama može da bude dobro, ako shvatite ...
(Zoran Nikolić, upadica s mesta: Nas niko neće, a vas kao hoće svi.)
Možda i nas neće niko. Nas sto neće niko, a vas 20 neće niko. Hajde da vidimo ko je vredniji. Vi ste vredniji. Dobro.
Zbog toga, molim vas da jednu stvar radimo zajednički, Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, da dovedemo do vanrednih parlamentarnih izbora, jer ste vi ubeđeni da vi pobeđujete, pošto sam ja ubeđen da mi pobeđujem, pošto su ubeđeni ovi iz DSS-a da oni pobeđuju, pošto su ubeđeni socijalisti da oni pobeđuju, pošto je G17 plus ubeđen da neće propasti. Hajde da idemo na te vanredne izbore i da jednom konačno završimo i prekinemo ovu agoniju.
(Gromoglasan aplauz u sali.)