Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto je Zakonodavni odbor završio posao, za nekoliko sekundi ćemo krenuti sa radom.
Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan. Po završetku odbora nastavljamo sednicu.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O RADIO-DIFUZIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli Vlada Republike Srbije, kao i narodni poslanici: Dušan Petrović, Vukosav Tomašević, Aleksandar Lazarević i Predrag Marković.
Primili ste izveštaje Odbora za kulturu i informisanje i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, narodni poslanik Vukosav Tomašević povukao je amandman na član 3. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman ne podneo poslanik Dušan Petrović.
Predstavnik predlagača i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović.

Gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, šef poslaničke grupe DS - Boris Tadić, Dušan Petrović, podneo je amandman na član 2. po kojem se ovaj član izmena i dopuna Zakona o radio-difuziji briše.
Predloženim članom ukida se pravo veta člana Saveta koji je izabran na predlog ovlašćenog predlagača iz Autonomne pokrajine Vojvodine, na odluke Saveta koje se odnose na teritoriju te pokrajine.
Postojeće zakonsko rešenje rezultat je, prvo, političkog dogovora republičkih i pokrajinskih vlasti postignutog pred usvajanje zakona 2002. godine, odnosno kompromisa kada su pokrajinske vlasti odustale od posebnog vojvođanskog regulatornog tela.
A jednostranim gaženjem političkog dogovora, iza koga je Skupština stala 2002. godine, kreira se potencijalni politički problem, zanemaruje činjenica da su u Vojvodini i Ustavom Srbije priznate i njenim statutom utvrđene nadležnosti u oblasti javnog informisanja, te se pokazuje krajnje nerazumevanje za realno različite probleme koje Vojvodina, kao multietnička sredina ima.
Činjenica da član Saveta, izabran na predlog ovlašćenog predlagača iz Vojvodine, može vetom blokirati najhitniji posao koji stoji pred savetom, to je donošenje strategije razvoja radio-difuzije, ne opravdava ovakve hitne izmene zakona, bez javne rasprave i bez konsultacija sa drugom stranom u političkom dogovoru koji je postignut pre tri godine. Naime, strategija razvoja radio-difuzije je toliko važan dokument da, inače, mora biti baziran na najširem konsenzusu, kako svih članova saveta pojedinačno, tako i drugih zainteresovanih subjekata.
Ovoj skupštini odnosno Odboru za kulturu i informisanje stigao je i dopis iz Odbora za informisanje Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, u kome je prvi zaključak ovog nadležnog odbora u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, da Odbor za informisanje Skupštine AP Vojvodine, uvažavajući dostignut stepen razvoja radio-difuzije i specifične potrebe, smatra da ne treba menjati odredbe člana 32. stav 3. Zakona o radio-difuziji.
Neprihvatljivo je obrazloženje podnosioca Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji da se ovo pravo može koristiti za sve odluke Saveta koje se tiču cele Republike, jer to nije utvrđeno zakonom. U slučaju izmene člana 32. stav 3. Zakona o radio-difuziji neophodno je da se preciznije definiše postojeće ovlašćenje u smislu da član Sveta iz AP Vojvodine ima pravo da predlaže preispitivanje ili ponovno razmatranje odluka koje se isključivo odnose na Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu, a sa kojima nije bio saglasan u prvom odlučivanju.
Bojim se da nismo izvukli nekakve pouke – ni kao Skupština Srbije, ni kao odgovorni ljudi u politici – iz jedne centralizacije koja je sprovedena početkom poslednje decenije prethodnog veka. Naša katastrofa je počela idejom sveopšte centralizacije svega postojećeg, a i pokušaja majorizacije. Znači, Vojvodina ima svoje specifičnosti. Znači, tu je program na više jezika, posedovaće svoju radiodifuznu ustanovu, RT Novi Sad, ili radiodifuznu ustanovu Vojvodine.
Znači, postoji mnogo razloga da je ovaj član saveta faktički mogao, na neki način, da stopira neke odluke koje ne bi bile u skladu sa onim što je većinsko raspoloženje u AP Vojvodini.
Možda je, što se tiče pravnika koji daju zamerku da ne može neko od članova Radiodifuznog saveta imati veća prava, pravo rešenje bilo, to sam rekao i u načelnoj raspravi, da je pobrojan jedan broj pitanja, da je izmenama i dopunama predviđen jedan broj pitanja koja se tiču strategije razvoja radio-difuzije i, konkretno, koja se odnose na radio-difuziju na teritoriji Vojvodine, te bi odluke morale da se donesu konsenzusom. U toj situaciji niko ne bi bio privilegovan da ima pravo veta, a opet neke odluke, koje se tiču strategije razvoja radio-difuzije i, konkretno, delovanja radio-difuzije na teritoriji Vojvodine, onemogućile bi majorizaciju u ovom slučaju.
Da ne uzmem previše vremena svojoj poslaničkoj grupi, jer će se još neko javiti, bilo je nerazumevanja ono kada sam pomenuo Milana Grola, nisam mogao da repliciram mom uvaženom kolegi, koji je svojevremeno napisao da su zaista decentralizacija, pa čak i federalizacija jedne države jedina prava brana svakom separatizmu. Jer, ako ne vršite majorizaciju nad nekim, ako mu ne oduzimate neka prava i neke dužnosti i obaveze koje može da obavlja na tom nivou, da li je to nivo lokalne samouprave, da li je to nivo Autonomne Pokrajine, on nema ni jedan razlog da se suprotstavlja centru ili centralnoj državi, ali apsolutno tu se gube svi razlozi da se deluje protiv sopstvene države.
Naravno, neki kažu da je ta teza pogrešna, jer se federalna Jugoslavije raspala. Naravno da pravi federalizam nije bio moguć na balkanskim prostorima i da je to bila lažna decentralizacija i lažni federalizam, jer je sve bilo pod šapom CK SKJ. Tako da danas oni koji se zalažu za centralizaciju svega postojećeg u stvari ne mogu da se oslobode komunističkog nasleđa u svojim glavama.

Hvala vam, gospodine Stanimiroviću.
Da li još neko o istom amandmanu želi reč? Izvolite, gospodine Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, stranka i poslanička grupa koja u svom imenu ima ime predsednika Republike ne sme da podnese ovakav amandman. Prihvatam da ste to mogli da radite dok niste uz podršku DSS dobili iz svoje stranke predsednika Republike. Ali, sada ovakve autonomaške tirade od stranke predsednika Republike Srbije, a ne predsednika Republike Vojvodine, zaista nisam očekivao.
Mislio dam da, kada jednom doživite poraz, da vršite analizu, pa ustanovite zašto je došlo do tog poraza, a ne vi i dalje nastavljate i terate me da izađem, da napadnem ono što predlaže jedna stranka koja je naizgled u ovoj skupštini u opoziciji, ali me program SRS i ono što se u Srbiji trenutno dešava, ili što bi ono moglo da se desi, tera da zamolim Narodnu skupštinu da ovaj amandman nikako ne prihvati.
Ne samo sa stanovišta ostvarivanja prava svakog građanina Srbije, pa i prava članova Saveta Radiodifuzne agencije da svi imaju isto pravo i jedan glas, nego i sa stanovišta zdravog razuma.
Šta to znači potencirati Vojvodinu kao prostor u kome ima više jezika, više nacija, više vera, to je Srbija. Srbija je prostor u kome ima više nacija, više vera, više jezika.
Što sada ne kažete Senta, što ne idete dalje, bliže? Mi pravimo od Srbije društvo u kome će svako moći da ostvari sve svoje ambicije, sva svoja prava, društvo u kome su odavno prevaziđena sva prava koja su garantovana okvirnom Konvencijom o pravima manjina, i hoćemo i dalje da idemo, i nemojte da to sada trpamo samo u Vojvodinu, pa da ispadne da to u Srbiji nije bitno, bitno je samo u Vojvodini.
Ne, nama je na svakoj stopi Republike Srbije bitno da svako može da ostvari svoja prava. Ne vidim zašto bi taj čuvar pečata iz Vojvodine bio toliko spreman i savestan da od njegove volje zavisi hoće li Savet doneti nekakvu odluku koja se tiče geografskog poimanja Vojvodine, jer ne verujem da Vojvodinu smatrate federalnom jedinicom u sastavu Srbije ili ne daj bože državom. Nemojte više da insistirate na posebnostima Vojvodine, jer ako svi počnu da insistiraju na svojim posebnostima, onda ne samo da federacija neće moći da opstane nego neće moći da opstane ni ova republika.
Ta ideja ne može da bude prihvaćena ni u Vojvodini. Ne znam zašto srljate i gde to vodi? Zašto jednostavno niste prećutali to ukidanje, ukidanje onoga što ste vi na papiru obezbedili članu Saveta iz Vojvodine.
Vrlo dobro znate, u vreme vašeg haračenja Srbijom došlo je do ovog člana 32, ali ga vi nikada niste primenili. Ili možda postoji neka sednica Saveta Radiodifuzne agencije, na kojoj je predstavnik Vojvodine rekao, ovo ne može bez moje saglasnosti, za ovo vam treba moja saglasnost, a ja saglasnost ne dam. Zamislite samo kada imate telo koje upravlja nečim u celoj Republici, a jedan član tog tela može da kaže, ovo ne dam. Gde vam je smisao za praktičnost ako ste izgubili smisao za to šta mora da radi Republika Srbija.
Znači, bićemo protiv ovoga amandmana, a bilo bi dobro da i vi odustanete jer je ovo vododelnica. Shvatam želju Demokratske stranke da se predstavi kako je to jedina stranka suprotstavljena svima ostalima. Ali, ako svi ostali nešto misle dobro, ne preporučujem vam da želite nešto loše samo zato da biste bili na drugoj strani.
Ovo je jako loš amandman, vraća nas u vremena koja su zaboravljena, u vremena sukoba. Moguće je da ćete vi sada na sudbini ovoga amandmana praviti sukobe po Vojvodini, pa da privučete jedan deo biračkog tela u Vojvodini koji vam neko već nije uzeo - moguće je. Ali, sa stanovišta dalekosežnosti, sa stanovišta toga da je predsednik vaše stranke predsednik Republike Srbije, a ne predsednik AP Vojvodine, ja vas molim, a uvek sam imao neku blagonaklonost prema strankama u propadanju, da povučete ovaj amandman.

Hvala, gospodine Nikoliću.
Po istom amandmanu, reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, ovo jeste značajno političko pitanje i na jednoj, naizgled tehničkoj normi, potpuno jasno se pokazuju politički stavovi svih političkih stranaka u ovom parlamentu.
Duboko ubeđenje Demokratske stranke jeste da će samo suštinska decentralizacija ojačati državu Srbiju. To naše ubeđenje zasniva se, naravno, i na našim političkim premisama, ali se zasniva isto tako i na tragičnom iskustvu koje je Srbija imala u poslednjih 10 godina 20. veka.
Nesposobnost onih koji su upravljali Srbijom da na dobar način sagledaju državne interese, nespremnost onih koji su upravljali Srbijom da, dajući ovlašćenja, jačaju državu, stvaranje verovatno najcentralizovanije države u Evropi, između ostalog, uz nesposobnost da se donose dobre konkretne odluke, dovelo je do toga da je kraj 20. veka Srbija završila sa teritorijalnim, državnim, moralnim, finansijskim i kakvim god hoćete gubicima i proćerdavanjem svega onoga što je u poslednjih 200 godina stečeno.
Decentralizacija nije samo prazan politički pojam. Decentralizacija mora da bude ispunjena sadržinom. U Srbiji postoji AP Vojvodina, u Srbiji postoje opštine i gradovi. Ukoliko oni nemaju suštinsku nadležnost u različitim pitanjima, i to u pitanjima koja su za građane važna i koja oni doživljavaju kao važna, onda nema ni decentralizacije.
I u narednom ustavu decentralizacija će biti, po mom dubokom ubeđenju, najvažnije pitanje. Ukoliko uspemo da na dobar način redistribuiramo nadležnosti, što će reći moć, onda ćemo napraviti dobar temelj da Srbija bude snažna država u 21. veku.
I da se vratim na ovo konkretno pitanje. U postojećem zakonu za Vojvodinu postoji jedan poseban režim. Član Saveta koga bira ovaj parlament, dakle ne bira se na bilo koji drugi način već većinom poslanika u ovoj skupštini, ima jedno specifično ovlašćenje da u onim pitanjima koja se tiču rešavanja svih onih tema koje mogu doći na dnevni red, a vezane su za Vojvodinu, izuzme svoje mišljenje i onemogući donošenje takve odluke.
To je, po stanovištu Demokratske stranke, jedan od elemenata decentralizacije i suštinskih nadležnosti. Nije dovoljno samo reći da ćemo dati autonomiju ili da ćemo biti za decentralizaciju, već je potrebno u svakom konkretnom slučaju donositi odluke koje ovu tezu i ovaj stav potkrepljuju.
Dakle, bez obzira što je očigledno da je Demokratska stranka jedina u ovoj skupštini koja smatra da AP Vojvodina i predstavnik Vojvodine treba da ima posebno ovlašćenje za nadležnosti ili za teme koje se tiču radio-difuzije i vezane su za Pokrajinu Vojvodinu, mi naravno da nećemo odstupiti od tog svog stava.
Na sledećim izborima, siguran sam, dobićemo potpuno potvrdu da je decentralizacija, kada je u pitanju Vojvodina i kada je u pitanju Beograd, kada je u pitanju Niš, kada je u pitanju Bujanovac, prava stvar za Srbiju, zbog toga što ljudi žele da odlučuju o svojim pravima. To je filozofsko stanovište Demokratske stranke. To je praktična politika Demokratske stranke. To je ono što mi želimo da u Srbiji bude svakodnevni život.
Što se tiče propadanja - kako koji izbori dođu vidimo ko propada, ko pobeđuje i ko gubi. Demokratska stranka je pobedila na svim izborima u 2004. godini. Koliko vidim, a retko grešim, vrlo brzo će biti ovde parlamentarni vanredni izbori i siguran sam da ćemo posle toga imati jednu pravu demokratsku vladu, koja će biti u stanju da u decentralizovanoj Srbiji građane Srbije brzo uvede u Evropsku uniju. Hvala lepo.

Hvala vam. Reč ima gospodin Vučić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je bila prva politička organizacija čiji su predstavnici u Odboru za kulturu i informisanje ukazali na neustavnost odredbe o pravu veta predstavnika Vojvodine i moram da kažem da to nema nikakve veze sa decentralizacijom o kojoj se ovde govori. Apsolutno nikakve, zato što oblici teritorijalne autonomije nemaju veze sa lokalnom samoupravom i onim što u svetu nazivate decentralizacijom.
Možete govoriti, kako to Radomir Lukić kaže, o odnosu centralnih i necentralnih organa, ali pitanje federalnih jedinica, ili teritorijalnih autonomija, apsolutno nikakve veze u pravnoj teoriji i praksi nema veze sa decentralizacijom. Dakle, iza pojma decentralizacija krije se jedan pokušaj jeftinog pridobijanja političkih poena, u kome se tobože Demokratska stranka pojavljuje kao zaštitnik manjinskih interesa, interesa pripadnika nacionalnih manjina i drugih manjinskih grupa, a svi ostali, tobože, nešto su protiv pripadnika manjina.
Na kraju krajeva, kažite to otvoreno, kažite to jasno ako to mislite i kažite čime su to njihova prava ugrožena.
A, ovim je ugroženo funkcionisanje sistema u celini, ugrožena je država u celini i time niko ništa nije dobio. I nemojte da pričate o decentralizaciji, jer je ovde reč o tome da jedan Milutin Karadžić, ili kako mu je već ime, znam da mu je ime Karadžić, jedan poznati ne autonomaš nego istaknuti separatista, čovek koji je pravio najgori mogući TV program protiv svih političkih protivnika DS, dobije mogućnost da stavlja veto na ono što bi neko u Srbiji mogao da odluči. I vi biste da kažete da samo DS može da se pojavljuje tu i tu, na televiziji, kao što danas imate na TV Novi Sad, gde možete da uradite šta god hoćete na teritoriji Vojvodine.
Ako to nije odobrio Bojan Pajtić ili ne znam, Bogoljub Karić, ili Čanak, ili Kasa, e to ne može da se pojavi na toj televiziji. I to će sutra Karadžić da nam kaže - nama se ne sviđa program te i te televizije, nemojte da se pojavljuje na televiziji koja se emituje u Vojvodini. To je cela priča.
Pustite šuplju i praznu priču koju ovde prosipate o decentralizaciji. Kakve veze Karadžić ima sa decentralizacijom? Osim što je pokrao para koliko je stigao, tamo u Novom Sadu, jedini posao mu je bio kako i na koji način da medijsku scenu u potpunosti zatvori i ništa drugo.
To je jedina priča. Da karte sasvim otvorimo, da ne pričamo prazne priče o decentralizaciji i o tome kako se ugrožavaju nečija prava i slično. A, to je i protivustavno. E, sad nas interesuje kako stranka predsednika Republike sme da se zalaže za nešto što je očigledno protivustavno, što je u direktnoj suprotnosti sa najvišim pravnim aktom ove zemlje.
Govorite o tome multinacionalno, multikonfesionalno, multikulturalno, pa jeste, to je i Beograd. U Beogradu danas imate veći broj pripadnika manjinskih grupa nego što imate u Vojvodini. Hoćemo li dati isto i za Beograd? Hoćemo li dati isto i za jug centralnog dela Srbije? Hoćemo li isto to da damo i za Rašku oblast? Koja vam je razlika?
Da li je to vaš princip? Ako je to, onda izvinite, Beograd volim najviše na svetu, ali neću da bude država. Moja država je Srbija i država svakog od nas je Srbija, a ne Vojvodina. To je ključna razlika. Jer, ovo je pitanje države, a ne decentralizacije. Jer, izvinite, niko u Vojvodini nije osetio kao pitanje decentralizacije - hoće li tamo neki Karadžić moći da odlučuje o tome da li mu se sviđa program te i te televizije ili mu se ne sviđa.
Pa, pričate o javnom servisu i o tome kako građani plaćaju. Najviše je radikala u Vojvodini. Kad ste videli da je neko nešto objavio o radikalima na programu TV Novi Sad? Evo, verovali ili ne, bio sam dve godine ministar i nikada u životu nisam gostovao na TV Novi Sad.
(Glas: A Toma Nikolić?)
Mislim da je Toma Nikolić jedanput. Ne možete da odete na TV Novi Sad zato što je drže autonomaši i separatisti, koji tobože brinu o interesima naroda, a najviše je radikala u Vojvodini. Da li smo dobili najviše glasova? Jesmo. Pa, koga vi zastupate? Koga ti mediji zastupaju? O čemu pričate?
I ćutimo ovde. Ćutimo da se ne diže tenzija, da se pusti sve, da čuvamo našu državu, da ne brinemo mnogo, a vi izađete i pozivate ljude otprilike na pobunu - e, građani Vojvodine, oni vama nešto hoće da uzmu. Pa šta hoćemo da uzmemo? Ko kome hoće da uzme, kada mi u Vojvodini imamo najširu i najveću podršku. U tom delu Srbije imamo najširu i najveću podršku.
Šta da radimo? Šta ćemo sa Beogradom onda? Šta ćemo sa drugim delovima Srbije? Hoće li svaki subaša da traži za sebe nešto? Pa je malo to koliko para dođe za onu ELP pumpu, 500 hiljada evra, daj mu još veću autonomiju da ne mora ni da odgovara kome je uzeo 500 hiljada evra.
I ceo grad to zna, samo se ne zna, mora da se ćuti o tome, ne zna se ko je. Nije Bogdanović ovde u pitanju. Drugi su neki u pitanju. Njegovi su, samo nije on baš direktno umešan. Zna on na koga mislim, nego čekamo da se dočepamo papira, pa da vidite onda kako se to radi i šta se tu radi. Cela priča je vrlo providna, vrlo jasna.
Nisu ovde u pitanju ni filozofija, kako to neko govori, ni neki veliki istorijski principi i ne znam šta još. Ne. Ovde je u pitanju čist interes. Taj Karadžić je čovek Nenada Čanka i DS. Taj Karadžić je trebalo da služi za to da im obezbedi potpunu dominaciju u etru na teritoriji Vojvodine i to je bio jedini njegov smisao, a uz to i malo para. Koliko može da se pokrade za to, kako ova jedna, druga, treća dozvola, milina jedna, da se kontrolišu lokalni mediji, koji će dobijati dozvolu za frekvenciju na nivou Vojvodine, i to je jedina stvar.
I, da mi to sasvim razjasnimo, to nema veze sa decentralizacijom, to nema veze sa građanima Vojvodine. To apsolutno nema veze ni sa čijim interesima, sem sa ličnim i partijskim interesima. Da to bude apsolutno jasno za svakog građanina ove zemlje.
Ali, još nešto. Vi ovim što radite hoćete da pokažete da neko u Srbiji ne brine o manjinama, da neko ne brine o nekim drugim nacijama, bilo da je reč o Mađarima, Rumunima, Slovacima, Rusinima, Ukrajincima, o kome god hoćete.
Molim vas da izađete i da kažete ko je to negde nešto uradio ili čak rekao protiv bilo kog pripadnika bilo koje nacionalne manjine. Bogdanoviću, nemoj tamo da šapućeš nego izađi za govornicu pa kaži. Zna Bogdanović da sam govorio istinu.
Znači, vi radite ovde posao protiv države i on nema veze sa Vladom. Nemojte da govorite - vi ste jedini protiv njih. Pa, vi im izglasaste 90 posto zakona. Izglasali ste 90 posto zakona zajedno sa njima. Mi, ako me sećanje ne vara, nijedan ili skoro nijedan. Ali je suština u tome da tamo gde je očigledno, gde je kao sunce jasno gde je država napadnuta, gde je država ugrožena i gde je nešto protivustavno, da to niko ne može da podrži. I, da niko ne može da stane iza toga.
Ne da iza toga stoji stranka predsednika Republike i ovog puta neću da vam govorim o patriotizmu niti o bilo čemu drugom, ali treba da imate u vidu da nam predstoji teško vreme.
Pregovori oko Kosova i Metohije će biti u pola prekinuti, ako vide da u Srbiji nema onih koji neće da im potpisuju nezavisnost, pa će pola rešenja da nametnu spolja. I to znate. I, znate kakve nas muke čekaju, i zato prekinite sa navlačenjem još većih muka i još veće bede na Srbiju, jer ćemo ih imati toliko da ih niko živ s vrata našeg naroda neće moći da skine.
Što se izbora tiče, lepo vi pobeđujete. Milina jedna, ali uvek tražite pomoć svih drugih. E, sad je došlo vreme da su građani videli da od toga što su svi drugi tražili pomoć za vas da su dobili ništa. Od 365 dana 84 dana glavni događaj za predsednika Republike, koji je obećao velike rezultate, veće plate, penzije, bolji život radnicima, celoj Srbiji, bili su - znate šta? Prijemi za vaterpoliste, košarkaše, odbojkaše i razgovori sa Darkom Rundekom, pevačima i pevačicama, 84 dana od 365 dana.
(Predsednik: Vreme.)
Budite sigurni da i Srbija i Vojvodina zaslužuju mnogo bolje, zato hoće izbore, zato hoće promene, da vas konačno pobedimo i počistimo sa političke scene.

Kao ovlašćeni predstavnik, gospodin Stanimirović je hteo repliku, a gospodin Petrović je hteo repliku lično. Prvo pominjanje po imenu, gospodin Petrović, replika. Za reč o amandmanu se javio gospodin Proroković. Gospodine Petroviću, javili ste se po Poslovniku?

Javio sam se za repliku. Gospodin Vučić nije pomenuo moje ime, ali je polemisao sa onim što sam govorio i nekoliko je teza izneo o tome šta je decentralizacija, da li jeste politika ili ne.