Replika, narodni poslanik Gordana Čomić.

 Potpuno pogrešno protumačeno, s tim što smo ovde prvi put čuli od jednog službenika Vlade, nameštenika, običnog političkog funkcionera, kako god se budete zvali, kao budući sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, ako ostane na toj funkciji – neću da vam odgovorim. Kako da vam kažem, to ne može. Ne možete vi da bilo kom poslaniku kažete – neću da vam odgovorim. Možete u citatu da proverite u stenogramu, jer se radilo o mom citiranju, mom komentaru na način na koji ste sklopili zakon sa rubrumima i rekli ste – na to neću da vam odgovorim.        
To ne može. Ne može nijedan službenik, nameštenik, činovnik, ministar da kaže narodnom poslaniku – neću da vam odgovorim. To sve govori o vama, a ništa o Narodnoj skupštini i ništa o narodnim poslanicima.
Činjenica da imamo problem sa politizacijom državne uprave i način na koji sam ja napravila karakteristike razloga i motiva, nemaju nikakve veze sa onim što ste kasnije ovde izgovorili. Dakle, govorila sam da je depolitizacija problem i da nam treba kvalitetan zakon, da se uredi, ali da tekst koji ste ponudili neće pomeriti ništa u depolitizaciji državne uprave. Bilo bi dobro, ako već pažljivo slušamo jedni druge, da onda pažljivo i citiramo jedni druge.
Komentar koji je dat o političkom nadzoru i citiranje Ustava, nemaju veze jedno sa drugim. Dakle, ponovo ću pročitati obrazloženje koje je pisalo ili vaše Ministarstvo ili vaš Sekretarijat, ko god, neko ko je poslao ovaj predlog pred poslanike. "Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade".
Reč je prevashodno o pravnom nadzoru. Tu vam nisam sporila ništa. Samo sam citirala ceo odeljak.... i Narodne skupštine. Reč je o političkom nadzoru koji se ostvaruje posredno. Citirajući Ustav, nigde niste pročitali "politički nadzor". Nigde niste suprotstavili moj stav, koji ostaje jasan i čvrst da, ne možete Narodnu skupštinu Republike Srbije zvati kućom političkog nadzora, jer mi to nismo.
Ako hoćete da uputite bilo kog poslanika na to kako se nadzire Vlada, zaboravili ste još jednu vrlo uspešnu situaciju i mehanizam koji postoji u Poslovniku Narodne skupštine, koji se zove "dan" kada ćemo mi ispitivati Vladu, koji je sa mnogo promocije, kao što i vi činite sa ovim zakonom, unet od strane predlagača u Narodnu skupštinu. Prošlo je dva meseca, nema ni dana, nema ni Vlade, nema ni ministara, ni službenika, ni nameštenika.
Dakle, mi vrlo dobro znamo koji su mehanizmi za dobijanje odgovora na pitanje od Vlade. Postavila sam pitanje ministru, Velimiru Iliću, o tome da li je moguće da, protivno Zakonu o železnici, nije uspostavio alternativni prevoz za prugu Novi Sad–Beograd, koja mora da se remontuje, za Bešku, za stanovnike Čortanovaca, Inđije, Banstola. Dakle, da li je moguće da će, protivno zakonu, da ostavi građanke i građane tamo bez alternativnog prevoza? Nema odgovora na to poslaničko pitanje. (Predsedavajući: Vreme.)
To nije politički nadzor. Ako hoćete da upotrebite bilo kakav kolokvijalni izraz, ako vršimo bilo kakav nadzor, vršimo nadzor nad svima vama iz izvršne vlasti, koji treba da primenjujete zakone da bi građankama i građanima bilo bolje, to teško da možete da zovete političkim nadzorom. Politički nadzor je nešto drugo.

Reč ima gospodin Balinovac, sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Samo nekoliko reči o rubrumima. Rekao sam da nema potrebe da posebno elaboriram taj problem, no da treba pogledati reprezentativne uporedne pravne tekstove i videti da svi oni imaju rubrum. Time nisam pledirao da je naš zakon reprezentativan, da će ući u istoriju itd.
Rubrum ili naslov iznad člana ili marginalni naslov, kako ga neko naziva, služi da pojasni suštinu člana ili pojasni suštinu odeljka i da čitaocu olakša snalaženje u zakonu.
Nekako je lakše da se čita i onaj ko je upućen na zakon, snađe u njemu, ako svako pitanje koje je u određenom odeljku, glavi ili iznad nekog člana, biva izdvojeno u poseban naslov. Dakle, to je svrha rubruma.
Rubrum je kod nas u poslednje vreme izostavljen zato što ga je teško napisati. Teško je za svaki član smisliti rubrum. Poseban napor je da vi za 150 ili 160 članova smislite naslov iznad svakog člana. Zato ga nema, a ne zato što je nepoželjan, jer on upravo donosi lepoti, estetičnosti i preglednosti zakona. Dakle, hoću da odgovorim, naravno.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, DSS, kao što je rečeno u raspravi o zakonu o državnoj upravi, kada je prvi put bio na dnevnom redu, podržaće ovaj predlog zakona, a takođe i Predlog zakona o državnim službenicima.
Nema sumnje da je, posle dugog perioda, pred Narodnom skupštinom jedan niz zakona koji u pravom smislu reči reformišu državnu upravu.
Posle Zakona o Vladi, koji je postavio temelje te reforme, jasno uredio odnose i u kabinetu predsednika Vlade i odnose između službi Vlade, jasno razdvojio nadležnosti generalnog sekretarijata, uredio stvari na mestu gde se donose ključne i strateške političke odluke, na redu su zakoni, kao što je zakon o državnoj upravi i zakon o državnim službenicima, koji regulišu pitanja onih delova državnih aparata koji treba da učestvuje u kreiranju političkih odluka i, na kraju, samih izvršilaca zakona i drugih propisa.
Nema sumnje da, kada pažljivo slušamo kritike koje dolaze na ove predloge zakona, slušamo ih od strane onih koji tri godine nisu mogli da predlože nijedan valjan zakonski tekst, da na ozbiljan način krenu u reformu državne uprave.
Iako, kada se ova država počela otvarati prema EU i već sasvim bio izgledan njen pristup integracijama i ulaženje u sve pregovore koji to podrazumevaju, jedan od prvih uslova koji nam je postavljen bio je upravo reforma državne uprave, zato što se ispostavilo, u onim državama koje su na tom procesu integracija poprilično odmakle, da iako se donese niz propisa koji su usaglašeni sa evropskim komunitarnim pravom, ulazimo u ozbiljan problem kako da državni organi te propise, koji se budu doneli i koji su usaglašeni, primenimo.
Upravo niz reformi i niz procesa integracija u EU u tim državama je padao na primeni zakona. Zato se insistiralo na novom i modernom pristupu reforme državne uprave i uopšte državnog aparata. Upravo ova dva predloga zakona su na najboljem tragu, i upravo je DSS u svom programu i ranije isticala da je izuzetno privržena reformi institucija i značaju institucija, a upravo ova dva zakona, zajedno sa Zakonom o Vladi, tome doprinose.
Narodnim poslanicima je dostavljena strategija reforme državne uprave od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gde su jasno naznačeni pravci te reforme i gde je postavljeno pet principa na kojima će se ta reforma sprovoditi: depolitizacija, profesionalizacija, modernizacija, decentralizacija.
Nema sumnje da je ovde najveću polemiku upravo izazvalo pitanje depolitizacije, ali ono se celovito ne može sagledati. Mislim da govornik koji je govorio i koji je kritikovao takav pristup ili odsustvo takvog pristupa u zakonu nije jasno upario ova dva zakona, i zakon o državnoj upravi i zakon o državnim službenicima, gde se upravo oni principi i načela koja postoje u zakonu o državnoj upravi jasno razrađuju po zakonu o državnim službenicima, a to prvenstveno kroz kriterijume na osnovu kojih se zasniva radni odnos, kriterijume na osnovu kojih se vrši uspon u karijeri i kriterijum na koji se vrši procenjivanje državnih službenika i na osnovu toga kroz institute internog i javnog oglasa raspoređivanje i prijem na određena radna mesta.
Upravo kada se to sagleda, kada se sagleda institut visokog službeničkog saveta i kada se sagleda služba za upravljanje kadrovima u najvećoj mogućoj meri moguće je otkloniti politizaciju iz državne uprave. Upravo u ovom zakonu o državnim službenicima, koji na jedan celovit način uređuje pristup kadrovima u državnoj upravi, koji promoviše taj princip racionalizacije, jer kroz sistem i instituciju internog konkursa najbolji kadrovi, kadrovi koji ispunjavaju uslove za to raspoređuje na pojedina izvršilačka mesta i na nove položaje.
Osnova za ovu depolitizaciju jasno je data u zakonu o državnoj upravi, a to su pomoćnici ministra, direktori organa državne uprave, organa u sastavu i posebnih organizacija nisu više lica koja se postavljaju i koja se imenuju po političkoj volji, već kroz jasan konkurs.
To je razređeno u zakonu o državnim službenicima i upravo nejasno je na koji način, nejasno je na osnovu čega se tvrdi da je politizacija i dalje ostala ovde prisutna.
Ono što je izuzetno bitno ovde napomenuti, pogotovo u zakonu o državnim službenicima jeste upravo princip ocenjivanja. Zaista do sada nismo imali prilike da jasno sagledamo koliki su radni učinci, niti su vrednovani radni učinci pojedinih zaposlenih u državnim organima.
Upravo iz tih razloga padala je motivisanost za rad u pojedinim delovima organa uprave. Upravo je to predstavljalo osnovni problem u prethodnom periodu kada su u pitanju organi državne uprave. Zato su se gomilali predmeti, zato je bila velika apatija, zato je postojala i korupcija.
Nema sumnje da odsustvo motivisanosti i odsustvo svesti o tome da se može napredovati u karijeri na osnovu svog rada i zasluga bila je prepreka da se na pravi način državna uprava učini efikasnom. Upravo zakon o državnim službenicima kroz redovno ocenjivanje i kroz praćenje svakog pojedinačnog državnog službenika podiže mogućnost motivacije.
Ono što je izuzetno bitno jeste da se sada na jedan celovit način, a mi se nadamo da će zaživeti služba za upravljanje kadrovima i da će ovaj centralni registar kadrova dati svoje rezultate da na jedan jasan način ima pregled o tome kakvo je stanje u kadrovskoj politici, koja su radna mesta upražnjena, koja lica u okviru državne uprave traže posao i na osnovu toga moguće je pristupiti raspisivanju internih i javnih oglasa.
Upravo takav pristup upravljanja kadrovskom politikom omogućiće da državna uprava bude s jedne strane racionalna, a to je onaj princip koji je zacrtan u strategiji, a s druge strane omogućiće i profesionalizaciju. Mislim da je ovim zakonom o državnim službenicima mnogo preciznije razrađen institut lica koje postaje neraspoređeno. U prethodnom periodu imali smo mnogo sporova oko toga koje lice ostaje neraspoređeno, na koji način, kakva prava ostvaruje, koliko traje to stanje. Mislim da je u ovom zakonu sada to poprilično jasno definisano.
Kao što sam rekao zakon o državnoj upravi i zakon o državnim službenicima zaista treba posmatrati celovito i u paru, jer ukoliko se te dve stvari odvoje, ukoliko se pojam politizacije posmatra samo sa stanovišta zakona o državnoj upravi, a svi ovi instituti koji su zakonom o državnim službenicima razrađeni, kriterijumi za prijem i raspoređivanje, ocenjivanje, interni konkurs, a koji u najvećoj meri otklanjaju pitanje politizacije neće biti u potpunosti sagledano.
Ono što takođe treba naglasiti kada se posmatraju ova dva predloga zakona jeste da oni, nema sumnje, slede jasne principe i jasne koncepcije koje su date u zakonu o Vladi.
U tom smislu ceo ovaj reformski paket treba što pre da zaživi, mada su to postavljeni rokovi u prelaznim i završnim odredbama. Mislim da bi Vlada Republike Srbije i sve njene službe što pre trebalo da prionu ovom poslu i da se svi ovi organi koji su ovde predviđeni, i visoki službenički savet i služba za upravljanje kadrovima, što pre formiraju.
Mišljenja sam, a mišljenja je i poslanički klub DSS, da će reforme koje su promovisane sa ova dva zakona doprineti da se državna uprava učini efikasnom i da svi oni propisi koje budemo usaglasili sa EU na najbolji i efikasniji način budu implementirani.

Određujem pauzu. Nastavak u 15,00 časova.               
(Posle pauze –15,35)

Nastavljamo popodnevni rad. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS kažem nekoliko reči o ova dva predloga zakona.
Naime, razgovor o Predlogu zakona o državnoj upravi i o Predlogu zakona o državnim službenicima ja ću elaborirati na jedan drugačiji način u odnosu na moje kolege prethodnike.
Kretaću se pojedinačno, samo u meri u kojoj je to potrebno za ovu temu i pokušati da dam odgovore na nekoliko pitanja ili da postavim pitanja gospodinu Balinovcu i da dobijemo mi, kao poslanici Narodne skupštine, a i javnost, relevantne odgovore.
Naime, želeo bih da znam da li će se, s obzirom na to da je Zakon o državnoj upravi bio deo rasprave kada smo usvajali Zakon o Vladi Republike Srbije, pa smo tu usvojili određenu strukturu Vlade, a ovo je nadogradnja tog Zakona i strukture, mene interesuje i nas poslanike SPS, da li će se ovom novom organizacijom Vlade i državne uprave povećati broj zaposlenih u upravi.
Zatim, zanimljivo je da je to pitanje elaborirano u kontekstu podataka koji postoje vezano za kretanje državne uprave do 2000. godine, tzv. demokratskih promena i posle 2000. godine i rada tzv. demokratske vlade.
Kakav je plan države i Vlade vezano za smanjivanje broja zaposlenih, s obzirom na to da tu postoje različite izjave predstavnika države i onih koji su zaduženi da o tome govore i onih koji nisu, ali svi govore, što stvara uznemirenost među ljudima na koje se to odnosi i pitanje zašto nismo do sada imali ili zašto kao deo ove rasprave, o Zakonu o državnoj upravi i Zakonu o državnim službenicima, nemamo i zakon o zaposlenima u lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini. Kada bismo i taj zakon imali, imali bismo jedan sistem koji bi bio upotpunjen.
Naime, ovom prilikom želim još jedanput, u ime poslaničke grupe SPS, da izrazim žalost što ne raspravljamo o zakonu o Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ako već postoji Zakon o Vladi logično bi bilo da se usvoji zakon o Narodnoj skupštini. Mi ćemo danas posebno raspravljati i o zaposlenima u ovom cenjenom domu, jer se i na njih odnose odredbe zakona o državnim službenicima, ali mislim da bi bilo dobro da imamo i zakon o Narodnoj skupštini.
Naravno, ne na jedan vulgaran način na koji je to predstavljeno u javnosti, sa stanovišta primanja zaposlenih, odnosno narodnih poslanika i nekog života skupštinskog koji to nije, ali se pokušava u javnosti predstaviti, nego pre svega sa stanovišta potrebe donošenja zakona o Narodnoj skupštini i utemeljenja jedne važne institucije u političkom sistemu Srbije, pitanje organizacije, pitanje budžeta Narodne skupštine, regulisanje odnosa sa Vladom Republike Srbije, sa predsednikom Republike Srbije, znači svih onih pitanja koja su od značaja za rad Narodne skupštine i uopšte za poziciju Narodne skupštine.
Ako imamo podelu vlasti, onda ta podela na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, po mišljenju nas socijalista, treba da bude i zakonom upotpunjena i da postoji apsolutnoolutno normativno rešenje koje će tu podelu još više istaći, jer to je dobro ukupno za politički život i za odnose koji postoje u Srbiji.
Dobro je što ovaj predlog zakona o državnoj upravi u svom sadržaju ima one osnovne principe koje treba poštovati prilikom sprovođenja reforme državne uprave, kao što su princip decentralizacije, depolitizacije, profesionalizacije, racionalizacije i modernizacije.
Ono što nas interesuje jeste kako će se u odnosu na ove principe i na strukturu koja se uspostavlja sprovesti racionalizacija državne uprave, jer mislimo da je za zaposlene to u državnoj upravi izuzetno važno pitanje, a za ostatak ljudi mislimo da je važno, jer od načina na koji se bude sprovodila i ta racionalizacija videće se i ta suština delovanja Vlade, potencijali koji postoje ili profil koji Vlada pokazuje. Principi za koje se zalaže videće se na sprovođenju racionalizacije.
Kada pogledate sadašnju strukturu Vlade, imamo predsednika, potpredsednika, šefove kabineta, određene tehničke službe, imamo ministre, govorim sada o strukturi da bi se videlo vrlo praktično da postoji opasnost multiplikovanja broja zaposlenih i to je pitanje na koje gospodin Balinovac treba da nam odgovori, šta Vlada povodom toga ima nameru da učini.
Ministarstvo može da ima državnog sekretara, jednog ili više, ministar može da ima tri savetnika, jednog ili više pomoćnika koji će biti zaduženi za određenu oblast, onda ide sekretar ministarstva. Postoji mogućnost da se imenuje savet ministara i zakon o državnoj upravi daje mogućnost da se formira jedan ili više organa uprave.
Naravno, kada formirate organ uprave ide izbor direktora i pomoćnika, tehnička služba.
Postoje organi u sastavu ministarstva, kao što su uprave, inspektorati, direkcije, opet sa rukovodećom strukturom koja će se dalje povećavati i povećavati. Postoje sekretarijati i zavodi, kao vrste posebnih organizacija. Tu, takođe, imamo direktore i zamenike. Okruzi, o kojima je takođe bilo reči, sve to predstavlja deo ili organizaciju Vlade i ministarstava. Ovo pominjem jer ćemo mi kroz pitanje racionalizacije videti i najavljenu depolitizaciju, videti kako će to praktično izgledati. Mi formalno imamo povećanje strukture, povećanje broja zaposlenih, a u isto vreme postoji jedan broj ljudi koji će kroz racionalizaciju ostati bez radnog mesta.
Naime, u dokumentu koji smo dobili kada smo raspravljali o Zakonu o Vladi i reformi državne uprave, koji se zove "Strategija reforme državne uprave u Republici Srbiji" navedeni su podaci o kretanju broja zaposlenih u državnoj upravi i zadnji podaci govore da u državnoj upravi ima oko 27 hiljada ljudi. To je stanje sa 2004. godinom, kada je ova vlada stvorena 30. juna 2004. godine.
Poređenja radi, da bismo shvatili o kakvim je brojčanim razlikama reč i u kom vremenskom periodu se povećavao taj broj zaposlenih, moram reći da je, prema zvaničnim podacima, broj zaposlenih u ministarstvima, posebnim organizacijama i stručnim službama Vlade Republike Srbije na dan 31. decembra 2000. godine iznosio 8.715 ljudi, znači tri i nešto puta manje, a 31. decembra 2003. godine 11.567, što znači povećanje za 2.852 osobe. Sada ovi podaci za 30. juni 2004. godine kažu da ima 27 hiljada ljudi. Naravno, postoji jedno objašnjenje da je najveći broj, odnosno povećanje broja zaposlenih rezultat ukidanja organa na nivou SRJ, pa je preuzet ogroman broj tih ljudi.
Međutim, moram reći da smo mi javno od strane nekoliko ministara u Vladi Republike Srbije čuli različite podatke o tome koji je broj ljudi preuzet sa, tada federalnog nivoa i koji su sada državni službenici Republike Srbije.
Bilo bi dobro da čujemo, ako je gospodin Balinovac u situaciji da nam to saopšti, o kretanju broja zaposlenih, zato što dolazimo do frapantnog podatka da je proteklih nekoliko godina broj ljudi u državnim organima višestruko povećan. U ovom dokumentu, koji se zove "Strategija reforme državne uprave u Republici Srbiji", nalazimo odgovor kako se to desilo. Ovo pominjem iz razloga što će to pitanje povećanja zaposlenih doći do izražaja kada se bude sprovodio program racionalizacije.
Ovaj dokument je, sam po sebi, vrlo zanimljiv. Dobro što ga je kolega Krstin citirao, naravno u drugom delu. Ali, iskoristiću da pomenem u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije nekoliko delova ovog dokumenta koji su, po meni, jako zanimljivi.
Naime, jedna konstatacija da je sredinom 90-tih godina, zbog teškog ekonomskog stanja jedan broj stručnih ljudi napustio upravu, ali, sada dolazimo do suštine, vrlo tačan podatak da prethodna vlada, vlada DOS nije imala strategiju razvoja državne uprave.
Ta vlada je, što je bio uopšte manir te vlade – reformska, demokratska, proevropska, itd. samo na rečima, a u praksi se ponašala potpuno drugačije. Stoji, po mom mišljenju, ocena koja je ovde izneta da ta prethodna vlada nije imala strategiju reforme državne uprave i da je to jedan od glavnih razloga zašto nije zakon pre donet i zašto se uopšte nije ušlo u tu priču.
Drugi je, naravno, onaj ljudski, da je prethodna vlada poprimala ogroman broj ljudi, kao državne službenike, pre svega i jedino po partijskom kriterijumu i da se jednostavno taj broj ljudi nalazi na velikom broju rukovodećih mesta i uticaće na sudbinu ljudi koji sada rade u državnoj upravi. Znači, oni koji su postali državni službenici po partijskom osnovu sada će, kao nepartijski ljudi ili kao državni službenici, odlučivati o sudbini svih ljudi u državnoj upravi. Videćete posle na koji način, jer pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, pored ministra i sekretara, u njegovom sadržaju učestvuje i direktor, a direktori u tim nižim strukturama su ljudi koji su došli po partijskoj dimenziji.
Moram da napomenem da je ta struktura DOS koja je ustoličena od 2001. godine, pa nadalje, po jednopartijskom kriterijumu imala vrlo negativna odnos prema upravi, sada će liti krokodilske suze kao što smo imali prilike da čujemo od predstavnika bivše vlade, da nisu znali, nisu umeli, da nisu mogli, itd. Mislim da je stvarno degutantno, jer su oni u praksi pokazali da im do tih ljudi uopšte nije stalo, da kažem, ljudi iz državne uprave, koje su zatekli. Naprotiv, prema njima su se odnosili na jedan vrlo nekorektan način.
Ali, stoji ocena da je nova dosovska vlast imala jako izraženo nepoverenje i animozitet prema celokupnom zatečenom sastavu državne uprave. To je ocena koja stoji u ovoj "Strategiji reforme državne uprave".
Takođe, tačna je i sledeća ocena – da najveći broj kadrova u upravi sada popunjavaju mladi ljudi, bez prethodnog iskustva, za funkcionisanje državne uprave. Objektivno, ti ljudi nisu u mogućnosti profesionalno da iznesu ono što se zove reforma državne uprave.
Da neko ne bi shvatio pogrešno ovu moju priču i nas poslanika SPS, mi nismo protiv mladih ljudi, naprotiv. Ali, smatramo da ti ljudi koji nemaju iskustvo, znanje, dovoljno saznanja o radu u funkcionisanju državne uprave, oni jednostavno ne mogu biti neko ko određuje sudbinu ljudi i ko odlučuje o njihovom boravku.
Biće racionalizacija državne uprave. Ta racionalizacija će biti bolna. Pojedini ljudi će sigurno ostati bez posla. Pravni osnov za ovo pitanje nalazi se u Uredbi o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade. Ovom uredbom se utvrđuju načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama i, što je vrlo važno, donošenje pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organima. Pravilnik donosi ministar, odnosno sekretar ili direktor koji rukovodi posebnom organizacijom.
Sada, zastajem na ovom mestu kada kažem – direktor koji rukovodi posebnom organizacijom, jer je činjenica da su na tim nižim mestima, koja formalno nisu politička, ustoličeni ljudi DOS i oni će jedino i samo po političkom kriterijumu i predlagati organizaciju tih službi, a verovatno predlagati i kadrovska rešenja.
Ovo moram da napomenem zato što su socijalisti 2001. godine pa nadalje bili jednostavno predmet šikaniranja. Pravno, javno nije bila nepoznata činjenica koja se dešavala ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ministar u Vladi Republike Srbije, pre nego što pravosudni organi urade ono što je u okviru njihovih nadležnosti, izađe za ovu govornicu i javno kaže – krivi su ti, ti i ti. To se nije odnosilo samo na njegove kolege iz prethodnih vlada, ministre, nego i na druge zaposlene u službama Vlade, jer je, jednostavno, politički kriterijum bio jedino merilo koje se primenjivalo prema tim ljudima.
Potpuno smo ubeđeni da ljudi koji su došli po političkoj osnovi ne mogu biti objektivni kada se bude odlučivalo o sudbini drugih ljudi. Priznaćete da zakon o državnoj upravi, zakon o državnim službenicima, da kažem princip depolitizacije pokušavaju da sprovode. Ali, predloge za racionalizaciju državne uprave davaće oni koji su po političkoj liniji došli i teško ovim ljudima koji budu predmet racionalizacije.
Nije ovde reč samo o 27.000 ljudi koji su zaposleni u državnim organima, nego je reč i o 231.000 ljudi. To je ukupan broj ljudi koji se na različite načine finansira, koji su korisnici budžeta Republike Srbije.
Činjenica je, u ovom zakonu i u drugim dokumentima koji prate ovo pitanje, postoje neki objektivni kriterijumi, ali postoje i oni drugi kriterijumi koji nisu napisani, a koji će se primenjivati. Vezano za racionalizaciju, ne stoji pitanje godina radnog staža, odnosno da li neko lice ima osnov za odlazak u penziju, da li će boravkom na Zavodu za tržište rada steći uslove za odlazak u penziju, pitanje stručne spreme itd, itd.
Jer, priznaćete, u istim uslovima, kada imate osobu sa visokom stručnom spremom i 55 godina života ili nekoga sa 25 – 30 godina staža, veća je mogućnost da će na tržištu rada mlađa osoba naći posao, da ne pominjem žene koje će biti u naročito teškoj situaciji. I sami znate, naša iskustva pokazuju da je, retko koja žena posle 55 godina života, koja dobije otkaz, u mogućnosti da ponovo nađe posao.
Znači, pitanje je kako će se utvrditi višak zaposlenih u državnoj upravi. Bilo bi dobro da to čujem, ne samo ja, nego i javnost Srbije i svi oni koji su zaposleni, jer je to pitanje koje tangira ogroman broj ljudi. Ne bih voleo, ali loše iskustvo, koje smo mi socijalisti imali, nagoni me na pomisao da će biti primenjiv nevidljivi tzv. kriterijum, mimo ovih poznatih, i da će se takav kriterijum jednostavno prelomiti preko leđa ljudi koji su određeni kao – ili članovi partije ili njene pristalice. Jednostavno, mislim da bismo danas trebalo da dobijemo odgovor i na to pitanje.
Loše je što uz ovaj zakon nije donet i zakon o zaposlenima u lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini. O tome ću nešto reći. Samo još jednu rečenicu. Kada je reč o racionalizaciji državne uprave, o rukovodećim ljudima, zakon o državnim službenicima sadrži sijaset odredbi u kojima je utvrđeno da rukovodioci službi imaju jako velika ovlašćenja i praktično utiču na sudbinu zaposlenih. Primera radi, citiraću član 89. gde kaže – Državni službenik, izuzev državnog službenika na položaju, može bez svoje saglasnosti, biti trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto u državnom organu i.. privremeno premešten u državni organ.
Pogledajte vrlo detaljno članove zakona koji se odnose na prestanak radnog odnosa ili na odgovornost državnih službenika. Postoje tu neke odredbe koje mogu biti široko tumačene i verovatno preko leđa zaposlenih.
Takođe se pominje da pravilnici o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta biće usklađeni sa zakonom i pratećim propisima i biće određena nova radna mesta sa pravilnikom.
Ali, napominjem da je važna uloga direktora u tim poslovima, jer oni imaju veliku nadležnost.
Na kraju, pošto vreme predviđeno za ovu raspravu ističe, pomenuo bih pitanje zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Naime, voleo bih da čujem da li postoji u Vladi Republike Srbije podatak koliko je ljudi zaposleno u lokalnoj samoupravi, jer imamo oko 161 ili 162 opštine bez Kosova i Metohije i ako uzmete da je zaposleno u proseku 100 ljudi, to je 16.000 zaposlenih, ako je 200 ljudi to je 32.000, a ako je 300 ljudi onda 48.000 zaposlenih, a njihova prava, obaveze, odgovornosti, način rada, funkcionisanja lokalne samouprave ostaju van domašaja zakona.
Kako sam video iz obrazloženja ovog zakona ostaje da se primenjuju rešenja iz Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Ovo pominjem ne slučajno.
Posle tzv. demokratskih promena ogroman broj ljudi je primljen u lokalnoj samoupravi po političkoj osnovi, bez ijednog kriterijuma. Naime, praksa je pokazala da je za vreme tzv. demokratske vlasti, i na nivou države i lokalne samouprave, da su prvo primani ljudi po političkoj podobnosti, pa su donošeni neki planovi u organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, da bi ti ljudi koji su primani po političkoj osnovi, da bi im se utvrdio formalno-pravni okvir da budu pravno zaposleni. Njihov broj je ogroman.
Jedan broj njih finansira i Republika Srbija. Ali ne pominjem to zbog tog finansiranja nego uopšte zbog načina njihovog rada, jer ovo pitanje ostaje van domašaja i šteta je što i taj zakon nije predložen, jer bi i sa tim zakonom upotpunili sistem odnosa i na nivou države i na nivou lokalne samouprave i autonomne pokrajine, a tu je i grad Beograd i drugi.
Mislim da bi bilo dobro od gospodina Balinovca da čujemo odgovore na ovih nekoliko pitanja: kretanje broja zaposlenih, na koji način se taj broj povećao prema njihovim podacima, jer mimo onoga što je pomenuto, mislim da postoje još detaljnije informacije vezane za kretanje zaposlenih, na koji način će se vršiti racionalizacija državnih organa, da li je napravljen tu jedan plan, da li postoje vremenski okviri za smanjenje broja zaposlenih. Mislim da bi bilo dobro da to danas čujemo, jer ćemo se kretati u nivou opšte priče, a ovaj zakon će imati vrlo direktne posledice na sudbinu nekih ljudi. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospodinu Obradoviću.
Da li se još neko od šefova poslaničkih klubova ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika koji su se prijavili za reč u zajedničkoj načelnoj raspravi o zakonima o državnoj upravi i državnim službenicima.
Prva za reč se javila narodni poslanik Gordana Čomić.