Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan.

U današnjem radnom danu imaćemo dan za glasanje o dve tačke dnevnog reda i početak Jedanaeste vanredne sednice, koja je bila zakazana još juče za 12,00 sati. Zbog toga vas molim da počnemo radni da po Poslovniku.

Prema službenoj evidenciji prisutno je 113 poslanika.

Molim da utvrdimo broj prisutnih na početku radnog dana. Molim poslanike da ubace svoje kartice. Zahvaljujem.

je u sali prisutno više od 86 poslanika.

Početak glasanja, za koje je neophodno 126 poslanika, zakazujem za 10,30 časova. Hvala.

(Posle pauze – 11,10)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan, nastavljamo rad sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju narodni poslanici: Dušan Mrvoš i Marko Đurišić.

Pre nego što pređemo na odlučivanje o predlozima o zakonima iz dnevnog reda ove sednice, potrebno je da usvojimo zapisnike sa prethodnih sednica Narodne skupštine.

Dostavljeni su vam zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 22, 24, 27, 28, 29. i 30. juna, 4, 5, 6, 7, 11, 12, 13, 14. i 15. jula 2005. godine i zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini održane 15, 18, 19, 20. i 21. jula 2005. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuju više od 126 narodnih poslanika, postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica, na osnovu člana 86. stav 5. Poslovnika.

Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.

Prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 22, 24, 27, 28, 29. i 30. juna, 4, 5, 6, 7, 11, 12, 13, 14. i 15. jula 2005. godine.

Za 129, od ukupno 129 prisutnih narodnih poslanika.

je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 22, 24, 27, 28, 29. i 30. juna, 4, 5, 6, 7, 11, 12, 13, 14. i 15. jula 2005. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 15, 18, 19, 20. i 21. jula 2005. godine.

Za 131, nije glasalo 14, od 145 narodnih poslanika.

je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini održane 15, 18, 19, 20. i 21. jula 2005. godine.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU.

Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o visokom obrazovanju, u načelu.

Za 147, nisu glasala dva, od 149 narodnih poslanika.

je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Pošto je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu, a pre prelaska na odlučivanje o amandmanima, podsećam vas da su pisanim putem amandmane povukli narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović na član 90; Dragoljub Živković na čl. 29. i 90; Milan Marković na čl. 10, 29, 38, 41, 49, 61, 63, 64, 65, 68, 75, 90. i 98; Dragor Hiber na član 14; Žarko Obradović, Milisav-Miša Petronijević i Svetislav Krstić na član 60; Milisav-Miša Petronijević i Svetislav Krstić na član 78; Žarko Obradović i Svetislav Krstić na čl. 48, 53, 70. i 72; Žarko Obradović i Milisav-Miša Petronijević na čl. 32, 34, 40, 71, 120. i 130; Milisav-Miša Petronijević na čl. 63, 75. i 104; Zoran Anđelković i Zvonimir Stević na član 109; Slobodan Pajović na član 41; Slobodan Vučković i Slobodan Pajović na član 60. i Ljiljana Nestorović i Meho Omerović na čl. 11. i 23. Predloga zakona.

Na sednici Odbora za prosvetu predstavnik predlagača Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, povukao je amandmane Vlade Republike Srbije na čl. 15, 25, 28, 29, 30, 35, 37, 78. i 95.

Takođe, na sednici Odbora za prosvetu amandmane su povukli narodni poslanici Milan Marković na čl. 83, 84. i 85. i Velimir Simonović na čl. 118. i 130. i na naslov iznad člana 131. i član 131. Predloga zakona.

U toku pretresa Predloga zakona u pojedinostima amandmane su povukli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav-Miša Petronijević na čl. 86, 87, 90, 91, 92, 110, 116. i 118. i narodni poslanik Velimir Simonović na član 95. Predloga zakona.

Sastavni deo Predloga zakona postali su amandmani Vlade Republike Srbije na čl: 4, 6, 10, 13, 16, 36, 38, 40, 41, 64, 71, 72, 75, 89, 116. i 118; amandman koji su u istovetnom tekstu podneli Vlada Republike Srbije i narodni poslanik Milan Marković na čl. 3; amandman koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav-Miša Petronijević i narodni poslanik Dragor Hiber na član 6; amandman koji su u istovetnom tekstu podneli Vlada Republike Srbije i narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav-Miša Petronijević na čl. 18. i 47; amandman koji su u istovetnom tekstu podneli Vlada Republike Srbije, narodni poslanik Nemanja Šarović i narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav-Miša Petronijević na član 62; amandman koji su u istovetnom tekstu podneli Vlada Republike Srbije i narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić na član 90; amandman koji su u istovetnom tekstu podneli Vlada Republike Srbije i, sa ispravkom, narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović na član 110; amandmani Odbora za prosvetu na čl. 15, 25, 28, 29, sa ispravkom, 30. na naslov iznad člana 69. i član 69, 78, 86, 87, 90. i 95; amandman narodnih poslanika Žarka Obradovića i Milisava-Miše Petrnojevića na član 4; amandman, sa ispravkom, narodnog poslaniak Zvonimira Stevića na član 10; amandman, sa ispravkom, narodnih poslanika Ljiljane Nestorović i Meha Omerovića na član 10; amandman narodnog poslanika Meha Omerovića na član 13; amandman, sa ispravkom, narodnog poslanika Ljiljane Nestorović na član 13; amandman narodnog poslanika Velimira Simonovića na član 16. i amandman narodnog poslanika Milana Markovića na član 81.

Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.

Na član 4. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 15, protiv 121, nije glasalo 14, od 150 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman je podneo poslanik Momir Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za niko, protiv 139, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 16, od ukupno 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za jedan, protiv 138, nije glasalo 16, od 155 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 9. amandman je podnela Leila Ruždić-Trifunović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Z jedan, protiv 140, nije glasalo 15, od 156 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 10. i član 10. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 139, nije glasalo 16, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Miša Petronijević.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 21, protiv 102, nisu glasala 32, od 155 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 10. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za tri, protiv 133, nije glasalo 19, od 155 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetislav Krstić i Rajko Baralić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 21, protiv 121, nije glasalo 13, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 10. amandman je podneo poslanik Dragor Hiber.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 21, protiv 122, nije glasalo 12, od 155 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za pet, protiv 117, uzdržanih 19, nije glasalo 15, od 156 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 11. i član 11. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 140, uzdržan jedan, nije glasalo 15, od 156 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 12. i član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 136, nije glasalo 19, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Narodni poslanik Momir Marković podneo je amandman kojim predlaže da se u članu 13. i svim ostalim članovima Predloga zakona reči "Nacionalni savet" zamene rečima "Nacionalni prosvetni savet" u odgovarajućem padežu.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 137, nije glasalo 17, od 154 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 13. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za tri, protiv 119, uzdržanih 15, nije glasalo 18, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 13. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 17, protiv 119, nije glasalo 19, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 14. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za tri, protiv 117, uzdržanih 16, nije glasalo 19, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 14. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za četiri, protiv 126, uzdržan jedan, nisu glasala 24, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 14. amandman su zajedno podneoli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav - Miša Petronijević.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 21, protiv 102, uzdržanih 10, nisu glasala 22, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 16. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za jedan, protiv 136, nije glasalo 18, od 155 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović, Svetislav Krstić i Milisav - Miša Petronijević.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 20, protiv 115, uzdržan jedan, nije glasalo 19, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 29. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 141, nije glasalo 14, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 29. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 135, uzdržan jedan, nisu glasala 18, od 154 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 29. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 138, uzdržan jedan, nije glasalo 16, od 155 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 30. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 136, nije glasalo 19, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 30. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za dva, protiv 132, nije glasao 21, od 155 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 32. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 131, nisu glasala 22, od 153 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 32. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 140, nije glasalo 13, od 153 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 33. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za dva, protiv 127, nije glasalo 25, od 154 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 33. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 18, protiv 116, nije glasalo 19, od 153 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 34. amandman je podneo poslanik Zoran Mašić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 139, nije glasalo 14, od 153 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 34. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za dva, protiv 133, uzdržan jedan, nije glasalo 16, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 34. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 134, nije glasalo 18, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 36. amandman je podneo Miroslav Nedeljković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 134, nije glasalo 18, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 36. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 17, protiv 119, nije glasalo 16, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 17, protiv 118, nije glasalo 16, od 151 narodnog poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za četiri, protiv 121, uzdržana dva, nije glasalo 25, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 41. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 132, nije glasao 21, od 153 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 43. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 19, protiv 125, nije glasalo devet, od 153 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 47. amandman je podneo Dragoljub Živković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 18, protiv 118, nije glasalo 17, od 153 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 47. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 139, nije glasalo 14, od 153 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 48. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 133, nije glasalo 19, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 48. amandman je podneo poslanik Momir Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 120, uzdržanih 15, nije glasalo 17, od 152 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 52. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 18, protiv 116, nije glasalo 19, od 153 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 18, protiv 117, nije glasalo 19, od 154 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 54. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 19, protiv 117, nije glasalo 16, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović, Milisav Miša Petronijević i Svetislav Krstić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 19, protiv 104, uzdržanih 17, nije glasalo 12, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 60. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 135, nije glasalo 17, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 60. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 138, nije glasalo 13, od 151 narodnog poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 60. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 140, nije glasalo 12, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 60. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 17, protiv 122, nije glasalo 13, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 61. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 138, nije glasalo 13, od 151 narodnog poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav - Miša Petronijević.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 18, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 13, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 20, protiv 120, nije glasalo 12, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 62. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za dva, protiv 137, nije glasalo 12, od 151 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 63. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 135, nije glasalo 16, od 151 narodnog poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 64. amandman je podneo poslanik Milan Veselinović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 140, nije glasalo 11, od 151 narodnog poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 65a amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Petar Jojić i Milisav Miša Petronijević.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 20, protiv 120, nije glasalo 11, od 151 narodnog poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 67. i član 67. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Velimir Simonović i Nataša Jovanović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za dva, protiv 131, nije glasalo 19, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 69. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 20, protiv 120, nije glasalo 12, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 70. i član 70. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za jedan, protiv 135, nije glasalo 16, od 152 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 71. i član 71. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 117, uzdržan jedan, nisu glasala 34, od 152 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 71. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 19, protiv 119, nije glasalo 14, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 6, protiv 127, uzdržan jedan, nije glasalo 18, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 71. amandman je podneo poslanik Dragoljub Živković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 20, protiv 118, nije glasalo 14, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 72. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 6, protiv 125, uzdržan jedan, nije glasalo 20, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 72. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za dva, protiv 127, nisu glasala 23, od 152 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 72. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 119, uzdržanih 18, nije glasalo 15, od 152 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 75. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 140, nije glasalo 12, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 78. i član 78. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vučković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za tri, protiv 121, uzdržanih 14, nije glasalo 14, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 78. i član 78. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Pajović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 15, protiv 118, uzdržana dva, nije glasalo 17, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 78. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za dva, protiv 116, uzdržanih 15, nije glasalo 18, od 151 narodnog poslanik.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 78. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 136, nije glasalo 15, ukupno 151 narodni poslanik.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za dva, protiv 117, nije glasao 31, od 150 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 84. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Miša Petronijević.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 19, protiv 115, nije glasalo 15, od 149 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 85. amandman je podneo Branislav Stevanović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 136, uzdržan jedan, nije glasalo 13, od 150 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 87. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 130, nije glasalo 20, ukupno 150 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 90. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 136, nije glasalo 14, ukupno 150 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 90. amandman je podneo poslanik Dragor Hiber.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 16, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 13, od 150 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 95. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 15, protiv 119, nije glasalo 16, od 150 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 99. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za šest, protiv 130, nije glasalo 14, od 150 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 101. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 19, protiv 117, nije glasalo 14, od 150 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 102. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 18, protiv 119, nije glasalo 13, od 150 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 103. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 18, protiv 120, nije glasalo 12, od 150 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 104. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 134, nije glasalo 16, ukupno 150 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 108. amandman je podnela Leila Ruždić-Trifunović.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 16, protiv 121, nije glasalo 14, od 151 narodnog poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 110. amandman je podneo poslanik Milan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 17, protiv 119, nije glasalo 15, od 151 narodnog poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 116. amandman je podneo poslanik Dragor Hiber.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 17, protiv 120, nije glasalo 14, od 151 narodnog poslanika. Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 116. amandman je podneo Aleksandar Đorđević.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za jedan, protiv 137, nije glasalo 13, od 151 poslanika. Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 116. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 133, nije glasalo 18, od 151 narodnog poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 118. amandman je podneo poslanik Dragor Hiber.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 16, protiv 120, nije glasalo 14, od 150 narodnih poslanika. Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o visokom obrazovanju u celini.

Za 145, nije glasalo 5, od 150 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o visokom obrazovanju.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIODIFUZIJI.

Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji u načelu.

Za 129, protiv 16, nije glasalo 5, od 150 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Pre prlaska na odlučivanje o amandmanima, podsećam vas da je narodni poslanik Vukosav Tomašević na sednici Odbora za kulturu i informisanje povukao amandman na član 3. Predloga zakona.

Takođe vas podsećam da su sastavni deo Predloga zakona postali: amandman kojim je predloženo da se posle člana 2. doda član 2a i amandman na član 6. Vlade Republike Srbije, kao i amandmani narodnih poslanika Aleksandra Lazarevića na član 3. i Predraga Markovića na član 5. Predloga zakona.

Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Dušan Petrović.

Predstavnik predlagača i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 15, protiv 124, nije glasalo 11, od 150 narodnih poslanika. Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji u celini.

Za 128, protiv jedan, nije glasalo 9, od 138 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji.

Pošto je u toku sednice ukazano na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 100. stav 4. Poslovnika, prema kojoj, ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje.

Saglasno navedenoj odredbi Poslovnika, prelazimo na odlučivanje.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, na sednici 29. avgusta 2005. godine, u 13,45 časova, ukazao je da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine od strane predsednika poslaničke grupe Demokratska stranka - Boris Tadić.

Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen Poslovnik.

Za jedan, protiv 119, nije glasalo 13, od 133 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen Poslovnik Narodne skupštine.

Narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić, na sednici 29. avgusta 2005. godine, u 14,40 časova, ukazala je da je povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.

Protiv 120, nije glasalo 12, od 132 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.

Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 99. Poslovnika, zaključujem sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

(Sednica je završena u 12,20 časova.)

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

30. avgust 2005. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 12,20 časova. Predsedava Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine.)

Prelazimo na rad sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, sazvane za 29. avgust 2005. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji više od 84 narodna poslanika, što je dovoljno za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje narodni poslanik Marko Đurišić.
Saglasno članu 85 stav. 4 Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao izuzetno za ponedeljak zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji je u svom zahtevu za održavanje Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije utvrdila Vlada Republike Srbije, ali pošto je tek malopre završena glasanjem Deseta sednica, sada prelazimo na Jedanaestu sednicu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, u 2005. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade Republike Srbije, a saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 166. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Jedanaestog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Jedanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini utvrđen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o državnoj upravi, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
2. Predlog zakona o državnim službenicima, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
3. Predlog zakona o zaštiti konkurencije, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
4. Predlog zakona o oglašavanju, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
5. Predlog zakona o zaštiti potrošača, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
6. Predlog zakona o cenama, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
7. Predlog zakona o Zaštitniku građana, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Narodni poslanik Miloljub Albijanić, na osnovu člana 90. i člana 140. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o državnoj upravi i Predlogu zakona o državnim službenicima (1. i 2. tačka dnevnog reda), kao i zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o zaštiti konkurencije, Predlogu zakona o oglašavanju, Predlogu zakona o zaštiti potrošača i Predlogu zakona o cenama (3, 4, 5. i 6. tačka dnevnog reda).
Da li narodni poslanik Miloljub Albijanić želi reč? (Ne.) Hvala. Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 127, protiv jedan, uzdržanih nema, nisu glasala dva, od ukupno 130 narodnih poslanika. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pre nego što pređemo na rad, jedno obaveštenje, a mislim da ste ga u međuvremenu dobili i pismeno, pročitaću vam ga: "Obaveštavamo vas da ćemo od danas, 30. avgusta 2005. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije nastupati kao samostalni poslanici, a na osnovu jučerašnjeg dogovora sa predsednikom Republike Srbije i predsednikom Demokratske stranke, gospodinom Borisom Tadićem i šefom poslaničkog kluba Demokratska stranka – Boris Tadić u Narodnoj skupštini, gospodinom Dušanom Petrovićem. S poštovanjem, Bajram Omeragić i Esad Džudžević."
Pre prelaska na zajednički pretres, po Poslovniku, reč je tražio narodni poslanik Išpanović Ištvan.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, ja sam u trećem mandatu narodni poslanik i nikada ovu govornicu nisam zloupotrebio na bilo koji način, a sada ću to učiniti.

Želim da vas obavestim o jednom nemilom i sramnom događaju, koji se desio danas, odnosno jutros u Subotici, u mom voljenom gradu, kada je bačena bomba na zgradu predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Jožefa Kase. To je veoma žalostan događaj. I od 1991. godine (kada je bilo takvih slučajeva u Subotici) jedan od takvih slučajeva detaljno i poznajem, pošto sam tog dana 1991. godine, u martu, bio dežurni istražni sudija, pa sam izašao na lice mesta. Nikada nije utvrđeno ko je to učinio. Lično znam počinioca tog dela, ali ne mogu ništa da učinim zato što nemam dokaze.

Ovaj današnji događaj je sled događaja koji se događaju protiv pripadnika mađarske nacionalne manjine, počev od tuča, prebijanja predstavnika mađarske nacionalne manjine, dela koja se nikada ne karakterišu kao krivična dela, nego eventualno kao prekršaj, preko postupaka koji se vode protiv sadašnjih i bivših funkcionera Mađara u Subotici, počev od onog dana kada je za Okružnog javnog tužioca izabran nacionalistički nikogović sa Kosova. Odgovorno tvrdim da su ti postupci bez bilo kakvog osnova.

Moram da izrazim svoje nezadovoljstvo, s obzirom na to da se posle ovoga mogu očekivati još nemiliji događaji. Mislim da su organi ove države dužni da preduzmu odgovarajuće mere da se to spreči. Izvinjavam se što sam zloupotrebio ovu govornicu. Zahvaljujem.

Hvala.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 1. i 2, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika i članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Samo da pročitam ko su ovlašćeni predstavnici za ove tačke dnevnog reda: za Demokratsku stranku Srbije ovlašćeni predstavnik je Jovan Palalić, za Demokratsku stranku – Boris Tadić ovlašćeni predstavnik je Gordana Čomić i za G17 plus ovlašćeni predstavnik je Marko Krstin.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 1. i 2. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNOJ UPRAVI I PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA
Da li predstavnik predlagača Zoran Balinovac, sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, želi reč? (Da). Reč ima Zoran Balinovac.

Poštovani potpredsedniče, poštovani narodni poslanici, moj zadatak je danas da vam predstavim dva zakona – zakon o državnoj upravi i zakon o državnim službenicima. Oba zakona dolaze na dnevni red posle usvojenog Zakona o Vladi i zajedno sa Zakonom o Vladi treba da predstavljaju konačno rešenje preobražaja naše državne uprave i našeg službeničkog sistema. Ukratko ću podsetiti evoluciju nastanka ta dva zakona.
Evropska Agencija za rekonstrukciju je, negde, maja 2003. godine krenula u jedan projekat reforme državne uprave i službeničkog sistema u Republici Srbiji i taman kada su se stručnjaci iz Evropske agencije za rekonstrukciju spremali da napuste Srbiju, jer u dotadašnjoj vladi nisu imali ni sagovornika niti nekog ko je bio zainteresovan da reformiše upravu, došlo je do smene vlade.
Nova vlada je pristupila ozbiljnije državnoj upravi, mnogo ozbiljnije i uopšte onom delu reforme našeg pravnog sistema koji se uopšte naziva institucionalnim delom reforme. Ubrzo je osnovan Savet za državnu upravu, urađen je Zakon o Vladi, u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju, a takođe su urađeni i zakoni koje vam ja danas predstavljam.
Pri tome, zaista je bilo reči o saradnji. Nama niko nije nametao rešenja, niti smo mi prihvatali rešenja nekritički, pokušavajući da ih unesemo u zakonodavstvo Srbije. Prosto koristili smo pomoć stranih stručnjaka u onoj meri u kojoj je ona nama bila potrebna.
Naša situacija i nije bila toliko loša, jer smo mogli da procenimo stara iskustva, vidimo koje greške postoje u zemljama Evropske unije, jer oni već više godina primenjuju te zakone, i da, posle toga, izaberemo ono što smatramo da ovog trenutka najviše priliči srpskoj državnoj upravi i srpskom službeničkom sistemu.
Dakle, reč je o zakonima saradnje a ne o zakonima koji su rađeni pod pokroviteljstvom ili pod protektoratom, ili na neki drugi način.
Takođe bih hteo da istaknem da smo, pogotovo kod Zakona o državnim službenicima, konsultovali i Nezavisni sindikat i Samostalni sindikat Srbije i njihove resorne sindikate, da tako kažem, i da su i oni podržali ove zakone.
U principu reč je o dva srodna zakona koji uređuju istu oblast, samo na jedan drugačiji način. Tačnije iz drugačije perspektive. Dok Zakon o državnoj upravi uređuje državnu upravu preko institucionalne metodologije, odnosno metodologijom uređivanja institucija državne uprave, to Zakon o državnim službenicima uređuje državnu upravu posmatrajući njen ljudski supstrat.
Zbog toga ću ja u svakoj prilici, kada je god to moguće, kada se budem osvrtao na rešenja iz ova dva zakona, govoriti i o jednom i o drugom, jer je reč, zapravo, samo o jednoj istoj stvari koja se posmatra različitom metodologijom i na dva različita načina.
Kada je reč o Zakonu o državnoj upravi najbitnije novine se sastoje u tome što se jasno razvrstavaju oni poslovi državne uprave koji ulaze u domen političkih, kreativnih političkih odluka, kojima se učestvuje u stvaranju politike Vlade i od onih drugih poslova koji bi se mogli nazvati upravnim poslovima, u užem smislu reči, ili rutinski poslovi.
Uporedo sa tim razlikovanjem poslova, koje vrše organi državne uprave, čini se na neki način i razlikovanje u personalnom supstratu samih organa državne uprave. Državna uprava je zamišljena tako da u upravnim organima, organima državne uprave, ubuduće umesto sadašnjih deset funkcionera, koji se biraju po političkim kriterijumima, ostanu samo dva. To su ministar i državni sekretar.
Unutar upravnih poslova opet postoje razlike, i to: između onih koji vrše rukovodeće položaje i poslova od kojih zavisi organizacija i usmeravanje organa državnih poslova i one koji više rade na rutiniziranim pitanjima.
Kao poseban kvalitet Zakona o državnoj upravi naveo bih to da je on stvorio sve pretpostavke za depolitizaciju državne uprave. Budući da se kod nas neki izrazi koriste suviše olako, a ponekada nesmotreno, da nekada poprime i razmere ideološkog mita a da ne budu objašnjeni šta znače, ja ću objasniti šta podrazumevam pod pojmom političkog funkcionera.
Politički funkcioner je svaki onaj funkcioner koji svoj mandat vezuje za trajanje mandata, bilo tako što na položaj dolazi kada dođe nova vlada ili tako što sa položaja odlazi kada dođe vlada koja smenjuje onu vladu koja ga je postavila. To dalje znači da je njegova dalja odgovornost za posao koji radi isključivo političke prirode. Prema političkim kriterijumima je došao, prema političkim kriterijumima i odlazi.
Otuda mi danas, više u praksi i nešto malo manje u zakonima, de fakto ovog trenutka imamo deset kategorija onih koji dolaze sa novom vladom i odlaze kada to i novoj vladi, sa kojom su došli, istekne mandat.
Takva rešenja su pogubna. Najpre gotovo da nije ni potrebno govoriti o tome da se njima pogoduje nestručnim i političkim merilima prilikom odabira kadrova koji rukovode državnom upravom na štetu stručnih merila. Zatim se time jednostavno pravi jedan problem – uprava je loša, lošije radi, ne dolaze kompetentni ljudi na položaj, a oni koji su kompetentni na položaj mogu doći jedino ako se priklone nekoj od vladajućih stranaka, što naravno nikada ne bi trebalo da bude uslov.
Dakle, destimulišu se talentovani, spremni i kompetentni, a stimulišu se oni po principu političke odabirljivosti.
Sledeća veoma loša odlika tog rešenja jeste da to stvara vrlo opasan diskontinuitet u radu državne uprave. Znate, čim se promeni vlada, čim se promeni vlada kao permanentno ili pre svega direktan politički organ, zajedno sa njom ide smena čitavih upravnih funkcionera i to ponekad može da traje dva do tri meseca, i vi u ta dva do tri meseca, u kojima se smenjuju dotadašnji i postaju novi upravni funkcioneri, de fakto imate diskontinuitet u radu državne uprave, koji nekada može da bude toliko opasan da izazove krizu u državi, a da ne govorim o tome da dolazi do pada kvaliteta.
Dakle, razjasnio sam šta znači pojam funkcionera izabranog po političkim merilima, razjasnio sam kakvi su problemi i rekao da to otprilike postoji još samo u Srbiji. Otuda smo mi jasno razdvojili u Zakonu o državnoj upravi one funkcije koje su političke, koje se vezuju za mandat Vlade, od onih funkcija koje su ekspertske, stručne, koje bi trebalo da budu lanac beočuga, lanac kontinuiteta državne uprave, gde bi ljudi dolazili i odlazili isključivo po stručnim merilima.
Od sadašnjih deset političkih funkcija u državnoj upravi se zadržavaju samo tri. Unutar same koncepcije državne uprave u Srbiji svako ko se bavi upravnim pravom nailazi na jednu teškoću koja se naziva Ustav Republike Srbije. Naš Ustav je predvideo postojanje ministarstava, posebnih organizacija i organa uprave u sastavu ministarstava. Sva tri organa su Ustavom određeni organi. Za sva tri organa se delokrug određuje isključivo zakonom, dakle ne može podzakonskim aktima i svi ti organi se osnivaju zakonom.
Otuda je pitanje njihovog odnosa veoma ozbiljno i veoma bolno i do sada, čini nam se, nije bilo rešeno na pravi način. Ministarstva su glavni nosioci državne uprave i to je sasvim nesporno. Ministri, kao šefovi resora, za svoj rad i za stanje u oblasti kojom rukovode odgovaraju i Narodnoj skupštini, pre svega, a i predsedniku Vlade.
Međutim, postavilo se pitanje odnosa organa uprave u sastavu ministarstava sa preostalim delom ministarstva. Tu, naravno, majoritet ministarstva postoji. Ministarstvo je starije. Ono je preče.
Nažalost, u sadašnjem zakonu se ne vidi u čemu se taj majorizam sastoji, u čemu se to prvenstvo sastoji i kakav je odnos ministarstva i organa uprave u njegovom sastavu. Mi smo pokušali da taj problem rešimo.
Takođe, nije jasan odnos ministarstava i posebnih organizacija. Za razliku od ministarstava, kojima rukovode ministri koje bira Narodna skupština, posebnim organizacijama rukovode lica koje postavlja Vlada, dakle, lica sa nesumnjivo nižim stepenom legitimiteta.
Međutim, ono što je po našem Ustavu isto, jeste to da Vlada ima ista nadzorna ovlašćenja i nad ministarstvima i nad posebnim organizacijama. Tako dolazimo do jednog apsurda da Vlada može prema ministru, kao šefu ministarstva, drugo je ministar kao politički funkcioner, da te dve stvari razdvojimo, dakle, da Vlada može prema ministarstvu preduzeti iste nadzore usklađujući mere kao prema posebnoj organizaciji, mada legitimiteti, pa ako hoćete i legaliteti njihovih rukovodilaca nisu na isti način ni izbliza isti.
Sa druge strane, ministar odgovara za svoj rad, pored Vlade, naravno i Skupštini. Rukovodilac posebne organizacije odgovara Vladi, a ne Narodnoj skupštini. Međutim, između rukovodioca posebne organizacije i Narodne skupštine ne postoji nikakva direktna veza. Jednim institutom koji bi se zvao neobaveznim nadzorom ministarstava nad posebnom organizacijom, neobaveznim ne u smislu obaveznosti ili neobaveznosti, nego mogućim nadzorom, ne obaveznim, u svakom slučaju, mi smo pokušali da posebne organizacije vežemo za ministarstva i tako preko ministarske odgovornosti pred Narodnom skupštinom napravimo i posredno odgovornost rukovodioca posebne organizacije pred Skupštinom. Toliko uslovno i kratko o zakonu o državnoj upravi.
Što se tiče zakona o državnim službenicima, govoriću samo o tri promene i pokušati da ih sažmem tako što ću prikazati njihovo dejstvo na ostale institute. Naime, prvi put se, za razliku od dosadašnjih rešenja, kao poslodavac državnim službenicima uzima Republika Srbija. To što je poslodavac državnim službenicima Republika Srbija, nama je, barem kada je reč o državnim službenicima koji su zaposleni u organima državne uprave i Vladi, omogućilo da stvorimo integrativna tela kao što su žalbene komisije, kao što je visoki službenički savet i služba za upravljanje kadrovima.
Dakle, tek postavljanjem Srbije kao jedinstvenog poslodavca, mi imamo mogućnosti da jedinstveno vodimo, koordiniramo i usklađujemo kadrovsku politiku u državnoj upravi u Srbiji. Van toga, ni ove nove institucionalne forme, od kojih je, čini mi se, najznačajnija visoki službenički savet, nisu bile moguće.
Sledeća stvar na koju bih hteo da ukažem jeste potpuno nova i sasvim drugačija koncepcija radnog mesta. Danas imamo u pozitivnom Zakonu o radnim odnosima u državnim organima, jedan sistem koji gotovo bezuslovno destimuliše napredovanje. Zvanja se vezuju za ljude. Imamo sistem zvanja, a zvanja se stiču s obzirom na radno iskustvo i s obzirom na godine radnog staža.
Ta zvanja uglavnom ne zavise od poslova koji se vrše i od radnih mesta na kojima se radi, tako da se često događa da neko ko je mlad, neko ko je perspektivan, neko ko se pokaže da može da radi i najsloženije i najkomplikovanije poslove iz delokruga ministarstva, jednostavno, zbog godina radnog staža ostane u nižem zvanju od nekoga ko ima više zvanje, a radi rutinske poslove, kao što je udaranje pečata, kao što je izrada rutinskih rešenja koja se rade na geštetneru itd.
Dakle, to praćenje čoveka putem zvanja, jednostavno, destimuliše one najbolje, destimuliše napredovanje i mlade ljude dovode u situaciju da pred penziju i pred starost dobijaju ona zvanja koja im priliče.
Naravno, u praksi se pokušao naći izlaz iz te situacije kršenjima zakona i pretvaranjem sistema zvanja u elemente socijalne politike. Vi svakome date najviše zvanje, zato što od zvanja zavisi plata, a onda ponovo napravite jednu jednakost, jednu, uslovno rečeno, žabokrečinu u državnoj upravi, unutar koje je teško napredovati.
Predlog zakona o državnim službenicima posmatra rad i posmatra napredovanje, isključivo kroz kategoriju radnog mesta. Radna mesta se razvrstavaju zavisno od njihove složenosti. Da biste vi napredovali, vi morate savladati sve uslove da sa jednog radnog mesta pređete na složenije radno mesto. Dakle, vi morate biti bolji, vi morate biti kvalitetniji nego što ste to bili do pre godinu ili dve. Ukoliko želite da ostanete na starom radnom mestu, na kome radite rutinske poslove, vi se ne morate usavršavati.
Ukoliko želite da se usavršavate, ukoliko želite da napredujete, vi nećete napredovati u više zvanje, nego ćete napredovati na više radno mesto. Na tom višem radnom mestu poslovi su složeniji i vi morate više znati. To je sistem koji je u poslednje vreme našao svoju upotrebu u zemljama zapadne Evrope i u tranzicionim zemljama i koji se do sada pokazao kao vrlo stimulativan za napredovanje mlađih državnih službenika.
Dakle, bez obzira na stepen školske spreme, bez obzira na godine radnog staža, jedan posao ima jednu težinu, po jednoj težini se plaća. Ako hoćete da napredujete, morate savladati nov posao. To je način na koji dobijate veću platu. Dakle, morate se usavršiti da biste dobili veću platu.
Što se tiče načina stupanja u državnu upravu, zakon o državnim službenicima odlučio se za tzv. poluotvoreni karijerni sistem, što znači da se, kada je reč o, uslovno rečeno, običnim mestima, onim službeničkim mestima koja nisu rukovodeća mesta, da se na njih dolazi putem instituta konkursa, koji je najpre interni, i to obavezno interni u organima državne uprave, a ako on ne uspe, onda je to konkurs koji je javan i u kome mogu da učestvuju svi građani koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na to radno mesto. To je odlika poluotvorenog karijernog sistema, o kome možemo docnije raspravljati, da sada posebno ne razlažem njegove osobenosti i njegova svojstva koja su sprovedena kroz ovaj zakon.
Što se tiče položaja, a to su ona rukovodeća radna mesta, kao što su sadašnji pomoćnici u ministarstvu, sekretari u ministarstvu, sekretari posebnih organizacija itd, na to radno mesto se može doći samo posle konkursa, u jasno definisanom konkursnom postupku, sa jasno definisanim merilima koja se ocenjuju i jasno određenih veštinama, sposobnostima i stručnostima koja se ispituju.
Dakle, neće biti moguće, kao što je to do sada bilo, da se na položaj dolazi po principu stranačke ili partijske pripadnosti, već na položaj dolazi onaj ko je najbolji na konkursu, bilo da je to interni konkurs ili, ako interni konkurs ne uspe, to je konkurs koji se sprovodi javno, u kome mogu da učestvuju svi. Toliko bih rekao.
Na kraju bih se zahvalio narodnim poslanicima koji su podneli amandmane. Rekao bih da je Vlada usvojila solidan broj amandmana gotovo svih poslaničkih grupa, izuzev poslaničke grupe DS, koja na zakon o državnim službenicima amandmane nije imala.
Što se tiče zakona o državnoj upravi, ti amandmani se bave jednim pitanjem, a to je pitanje prava i položaja autonomne pokrajine, o čemu smo slušali prethodnih dana, a o čemu možemo razgovarati kada na to bude došao red. Ja bih toliko i pozivam vas da uzmete učešće. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Da, narodni poslanik Marko Krstini.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze dva zaista obimna zakona, koja regulišu veoma značajna pitanja vezana za funkcionisanje segmenta državne vlasti, odnosno izvršne vlasti, gde imamo Vladu, ministarstvo, odnosno organe uprave. To je jedna materija koju je zaista neophodno bilo urediti. Ova vlada je preuzela značajne mere da se urede ključna pitanja funkcionisanja sudske vlasti. Znači, doneli smo zakone o sudovima, tužilaštvima, Savetu pravosuđa. Rešili smo pitanje nagrađivanja sudija, doneli smo Parnični i Upravni postupak, Porodični zakon i na red je došla i državna uprava.
Moram odmah da kažem da je reformi državne uprave Vlada premijera Vojislava Koštunice pristupila studiozno, da je donela strategiju reforme državne uprave u Republici Srbiji, da ta strategija pored narativnog dela sadrži i radnje i rokove u kojima se izvršavaju pojedine radnje, da se ti rokovi prema utvrđenoj strategiji izvršavaju i da je upravo u izvršavanju ove strategije pripremljen, usvojen na Vladi i predložen ovoj skupštini tekst Predloga zakona o državnoj upravi i tekst Predloga zakona o državnim službenicima.
Kada govorimo o Predlogu zakona o državnoj upravi, ima 91 član, isti sadrži u osnovi rešenja koja su odraz trenutka u kome se nalazimo. On počiva na vladavini prava i praktično jeste rezultat zalaganja Vlade Srbije da se formiraju i afirmišu institucije države Srbije i na tome Vlada očigledno istrajava i to treba pozdraviti. Vlada kroz ovaj predlog zakona ide na striktno poštovanje ustavnog načela podele vlasti, jačajući i afirmišući izvršnu vlast.
Koja su to opšta načela na kojima se zasniva ovaj zakon? Ovaj zakon uvažava dostignuti stepen razvoja, uvažava karakteristike državne uprave u državi Srbiji s jedne strane, a sa druge strane ide u susret novom ustavu, koji naravno treba da bude kruna ukupne zakonodavne aktivnosti ovog parlamenta. Cilj ovog zakona je očigledno da u mogućoj meri izvrši usklađivanje stanja državne uprave sa evropskim i svetskim kretanjima i da izrazi državnu upravu pre svega kao servis građana, a sa druge strane da omogući suštinsku strukturnu promenu uprave kroz njenu dekoncentraciju na centralnom nivou prenošenjem niza ovlašćenja na okruge i delegaciju, da se sa centralnog nivoa niz ovlašćenja prenese na autonomne pokrajine, gradove i opštine.
Godine 2002, da vas podsetim, donet je Zakon o utvrđivanju nadležnosti autonomnih pokrajina i Zakon o lokalnoj samoupravi, kojim je izvršen jedan deo delegacije vlasti sa centralnog nivoa na niže oblike. Ovaj zakon takođe treba da počiva i na načelu fiskalne decentralizacije. Da bi se sprovela ova fiskalna decentralizacija nije dovoljan ovaj zakon, on traži dodatna rešenja u drugim zakonima i hoću da kažem svoje mišljenje da bez fiskalne decentralizacije nema stvarne decentralizacije u državnoj upravi.
Šta znači, kratko, fiskalna decentralizacija? Autonomne pokrajine, odnosno Autonomna Pokrajina Vojvodina, gradovi i opštine moraju imati svoje izvorne prihode sa jedne strane, a sa druge strane mora im se vratiti imovina. Dakle, to je predmet budućih zakona kojima se ovde dve stvari moraju rešiti da bi mogli da govorimo o stvarnoj decentralizaciji. U suprotnom ovaj zakon, odnosno njegove određene odredbe, će ostati nerealizovane.
Šta ovaj zakon još omogućuje? Omogućuje veću otvorenost i javnost i u radu, a što se tiče službenika omogućuje motivaciju službenika, njihovu profesionalizaciju i naravno racionalizaciju da bi se ostvarilo nešto što predstavlja tendenciju u savremenoj upravi da se što manje utroška sredstava i rada postignu što bolji rezultati. Pri tome se naravno moramo držati, pošto pripadamo korpusu evropskih zemalja, Evropskog administrativnog okvira koje traži dobru vladavinu i otvorenu upravu, a upravu posmatram kao servis građana od koga se traži visok kvalitet koji se pruža građanima od strane državne uprave.
Naravno, pri tome se mora napustiti načelo da građani služe državi i upravi i do kraja ostvariti načelo da država jeste servis građana i da građani upravo u opštem interesu finansiraju to da bi ostvarili neke svoje interese kroz rad državne uprave.
Koja su najznačajnija nova rešenja ovog zakona na koja bih skrenuo pažnju? Mislim da je jedna od najvažnijih karakteristika novog zakona u državnoj upravi uvođenje zakonitosti i ograničavanje jedne vrste samovlasti, kako bih ja to nazvao, organa državne uprave koji su oni tu i tamo pokazivali u dosadašnjem razvoju državne uprave u Srbiji.
Recimo članom 14. stav 3. se decidno propisuje da za preduzimanje upravnih radnji kojima se poseže u ličnu slobodu, bezbednost, imovinu građana organi moraju imati neposredan izričit osnov u zakonu. Znači, apsolutno ovom odredbom zakona o državnoj upravi kao sistemskog zakona se isključuje takozvano uredbeno pravo, već se traži da se zakonom predvidi takva mogućnost da se aktima organa uprave poseže u najveće vrednosti koje garantuje naš Ustav, a to: su lična sloboda, imovina i bezbednost, naravno život i zdravlje. Toga nema bez toga da državni organi imaju izričit osnov u zakonu.
Ovaj osnov će naročito pomoći advokatima da zaštite građane tamo kada državni organ ima to samovlašće i kada primenjuje samovlašće i naravno građanima, što je veoma značajno, da ta prava zaštite. Ja ukazujem javnosti posebno na ovu odredbu. Nadalje, veoma značajna odredba koja ograničava ministarstva i ostale državne organe u mogućnosti da svojim propisima derogiraju ustavna i zakonska ovlašćenja, da ministarstvo i drugi organi mogu donositi podzakonske akte samo ako su u zakonu na to izričito ovlašćeni.
To su manje-više odredbe koje imaju karakter ustavnih odredaba, ali u ovom trenutku kada Ustav, takav kakav je, ne sadrži decidno ovakve odredbe ili samo sadrži njihov deo one predstavljaju značajan okvir u kojima će se moći na taj način uspostaviti odnos i države prema građanima i gde neće biti mogućnosti da država majorizuje u odnosu na građane.
Mi smo do sada u Republici Srbiji od 1992. godine imali instituciju okruga. Ona je bila uređena uredbom, što se pokazalo nedovoljnim. Okrug inače ima veliki značaj kod decentralizacije, odnosno dekoncentracije državne uprave. Ovim zakonom se zaista na jedan potreban način, na potrebnom nivou, uređuju ovlašćenja i rad u okrugu i odnosi okruga prema građanima, odnosno građana, ostvarivanja prava građana u okrugu.
U zakonu je posebno značajan deo koji se odnosi na sam rad organa uprave, gde se daju određena direktna ovlašćenja rukovodiocima da mogu da izvrše određene upravne poslove, kao što su recimo direktive koje rukovodilac daje radnicima da bi izvršili određeni upravni posao.
Veoma su značajne odredbe, (a to je član 48.) koje se odnose na unutrašnji nadzor u radu organa uprave. Posebno bih skrenuo pažnju da organ uprave može neposredno da preuzme izvršavanje određenog upravnog posla, bez obzira na to da li je neki konkretan, radni ili neki drugi organ nižeg stepena neće da izvrši taj upravni posao. Taj nadzor je veoma značajan da bi građani mogli da ostvare svoja prava.
Nadalje ću napomenuti isto tako na liniji ostvarivanja zakonitosti i pravne sigurnosti posebnu obavezu sprovođenja javne rasprave za predlagača, kada se priprema zakon kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti. Ovakva jedna odredba zaista doprinosi informisanju javnosti s jedne strane, a što je još mnogo važnije omogućuje da se javnost na vreme izrazi, odnosno iskaže svoj stav o pojedinim odredbama, kako bi predlagač, odnosno mi kao skupština mogli da usvojimo takav jedan zakon.
Veoma je značajna odredba člana 79. koja govori o približavanju uprave građanima u upravnim danima kada organi uprave izvan svog sedišta vrše određene upravne poslove.
Isto tako, vezano za kontrolu rada organa uprave značajni su rokovi koji se propisuju kao obaveza organa da rešavaju kada se radi o pritužbama na njihov rad. Dakle, do sada organi nisu imali takve obaveze, a sada od momenta kada prime pritužbu rok im je 15 dana da daju odgovor na pritužbu. Inače, u protivnom se vrši povreda određenih odredaba, što opet znači da zaposleni u organima snose odgovarajuće konsekvence.
Na kraju razmatranja ove tačke, kada se radi o Zakonu o državnoj upravi, hoću da kažem da očekujemo od predlagača da što pre dođe u proceduru Zakon o opštem upravnom postupku, koji će biti uslov da se ova reforma sprovede. Očekujem i Zakon o upravnim sporovima i odgovarajuću uredbu, kao što je Uredba o kancelarijskom poslovanju, Arhivskoj građi itd. Nadam se da je to u pripremi i voleo bih da to što pre imamo na dnevnom redu, kada se radi o zakonima.
U odnosu na sam tekst zakona, još ću reći dve stvari za koje mislim da zaslužuju pažnju, a vezane su za stručnu spremu radnika koji obavljaju posao rešavanja u upravnom postupku. Mislim da je u državi Srbiji, koja se nalazi u 21. veku, zaista nedovoljno to da se kao minimum spreme predviđa viša stručna sprema. Pomenuću da se tu radi o veoma složenim upravnim poslovima, kao što je rešavanje o izdavanju građevinskih dozvola, eksproprijaciji, gde se najneposrednije zahvata u imovinu i prava ljudi i zaista je nedopustivo da, recimo, kada se radi o ostavinama u sudskom postupku, to može da radi isključivo neko sa visokom spremom i pravosudnim ispitom, a kada pri tome neko ograničava pravo svojine u eksproprijaciji, dakle oduzima se i prelazi u državnu svojinu, neka nepokretnost u opštem interesu, on može imati samo višu stručnu spremu.
Smatram da je to rešenje koje nije dobro, a pogotovo što se radi o zakonu o državnoj upravi kao sistemskom zakonu i predlažem da predlagač prihvati amandman koji sam dao. Znam da bi mogao biti prigovor u tom pravcu da nema možda dovoljno službenika, da nisu obučeni, međutim, hoću da kažem da prema podacima koje imamo sa fondova za zapošljavanje ima veoma veliki broj visoko obrazovanih kadrova i zaista ne bi bio problem da se u jednom prelaznom roku, od pet godina, obezbedi da državna uprava zaista ima službenike koji će biti visoko obrazovani i koji će moći da svojim znanjem i svojom stručnošću u potpunoj meri pomognu građanima da ostvare svoja prava, a pogotovo kada se prava ograničavaju.
Mislim da bismo tu odredbu mogli menjati jednom elastičnom prelaznom odredbom da oni službenici koji su zatečeni za pet godina mogu da ispune te uslove. Hoću da vas podsetim da smo isto imali u oblasti vaspitanja i obrazovanja, da je bilo učitelja sa srednjom spremom, pa smo to onda podigli na viši nivo i sve se to rešilo u određenom roku. Ne vidim razloga da u državnoj upravi to ne možemo da izvedemo.
U odnosu na Predlog zakona o državnim službenicima, koji je zaista veoma obiman, potpuno novi propis, kojim se zaista uvodi mnogo novina i mislim da će tek u praksi pokazati pravi domašaj. Mislim da je Vlada ovde učinila pravi potez predlažući jedan ovakav zakon. Zakon ima 191 član i skrenuću pažnju na članove koji su, po meni, izuzetno važni i koji predstavljaju novinu.
Mi smo doneli Zakon o sukobu interesa, međutim ovde imamo primenu tih odredbi na državne službenike. Mislim da je to veoma važno, jer se detaljnije uređuju pojedina pitanja koja do sada nisu bila uređena i koja su zaista predstavljala i davala mogućnost da dođe do korupcije u državnim organima. Mislim da te korupcije ima, ona nije u velikoj meri izražena, ali ima je i u velikoj meri pogoduje takvoj oceni da u državi Srbiji nije u punoj meri zaživela pravna država.
Zakon o državnim službenicima zabranjuje primanje poklona i korišćenje rada u državnim organima, zabranjuje državnim službenicima osnivanje trgovinskih društava, javnih službi, kao i bavljenje preduzetništvom. Nadalje, zabranjuje obavljanje funkcija u pravnim licima, određenih vrsta funkcija, sem određenih funkcija na koje ih postavlja Vlada. Dakle, to su zabrane koje u velikoj meri omogućavaju da se suzbije korupcija, što opet ide u pravcu zalaganja Vlade Republike Srbije za konstituisanje pravne države i vladavinom zakona u Srbiji.
Veoma je značajno i pitanje razvrstavanja radnih mesta, što se uređuje na potpuno nov način. Odvajaju se radna mesta sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, određuje se ko ih postavlja. Veoma je značajno da se postavljanje na ta mesta obavlja putem prvo internog konkursa, što je do sada nedostajalo, da se izvrši kadrovska preraspodela unutar organa uprave. Veoma su značajni kadrovski potencijali naših organa uprave i veoma je značajno da ovaj zakon predviđa postojanje kadrovskog plana da bi se obavio određeni zadatak raspoređivanja.
Imamo, sa jedne strane, položajna mesta i izvršilačka radna mesta sa zvanjima. Da napomenem, i za jedno i za drugo uslov je interni konkurs, a ako on ne uspe imamo javni konkurs. Kada se radi o povredama ljudi koji učestvuju na ovim konkursima formira se posebna žalbena komisija i ne odlučuje isključivo starešina o žalbama, nego odlučuje posebna žalbena komisija. A takođe je predviđeno da se za određena radna mesta može pokrenuti upravni spor radi zaštite prava radnika ili u zavisnosti od položaja na kojem se nalazi, što opet garantuje jednu vrstu zaštite izvan organa uprave, koja zaista u dosadašnjoj pravnoj praksi pokazuje veoma dobre rezultate, da sud kontroliše, kao i u upravnom postupku, rad organa uprave.
Veoma značajne odredbe su odredbe o ocenjivanju kao uslovu za napredovanje. Dakle, ne može se napredovati ukoliko nemamo dva puta uzastopno najvišu ocenu ili četiri puta. Isto tako, radnici koji imaju loše ocene to će biti uslov za prestanak radnog odnosa i sa stanovišta građana je to veoma značajno da ne bi imali priliku da rešavaju o njihovim pravima i obavezama ljudi koji ne zadovoljavaju osnovne stručne i radne kvalitete i neke druge kvalitete koje, naravno, propisuje ovaj zakon.
Značajna institucija koja je nova, to je visoki službenički savet, veoma je značajno što će taj savet doneti kodeks ponašanja državnih službenika. Mislim da će taj kodeks ponašanja državnih službenika doprineti da naši građani zaista rasterećeni dođu pred šalter i zaista tamo sa nekim mogu da pričaju, ko zna njihov problem i ko ume da ga reši na pravi način.
Zakon o državnim službenicima predviđa jednu novu instituciju, a to su nameštenici. Oni ugovorom o radu zasnivaju radni odnos i rade na poslovima tehničke prirode. Dakle, time se omogućuje rasterećivanje stručnih radnih mesta, izvršilačkih i položajnih u odnosu na tehničke poslove koji se obavljaju kao sporedni poslovi.
G17 plus će glasati za ove zakone i smatra da je Vlada na pravom putu da ostvari strategiju reforme državne uprave. Smatramo da će se donošenjem ovih zakona unaprediti oblast državne uprave u velikoj meri i stvoriti uslovi da se u jednom sistemu odvojene tri komponente vlasti državna uprava ostvari na pravi način.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke – Boris Tadić.