DESETO VANREDNO ZASEDANjE, 30.08.2005.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DESETO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

30.08.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić | Predsedava
Po Poslovniku Miloš Aligrudić, narodni poslanik.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije
Na izlaganje mog prethodnika, implicitno je pomenuta poslanička grupa DSS kroz floskulu vladajuće koalicije i njene namere.
Dakle, rečeno je da vladajuća koalicija kroz ova dva zakona, naročito po zakonu o državnim službenicima ima nameru da obezbedi politički uticaj na državne službenike, što je notorna neistina. Naime, takva namera ne može postojati. Dat je jedan primer koji nije adekvatan. Iznet je primer gospodina Nebojše Čovića, koji je bio na čelu Koordinacionog centra, pa je posle iznet primer kako je neko drugi došao na čelo tog Koordinacionog centra, dalje da ne ulazim u priču, i da je namera šta da taj večito bude na čelu Koordinacionog centra.
Naravno da nije ta namera. Zaboravlja se jedna stvar u svemu ovome da se državni službenici postavljaju na određeno vreme. Čitava ideja je upravo u tome da se napravi jedan sistem u kome neće biti moguća automatski iz političkih razloga nekoga razrešiti, barem ne zbog promene vlasti, barem ne zbog promene skupštinske većine i ne odmah, ali to ne znači da su ti ljudi večito na tim funkcijama i zbog toga da se ne bi dezinformisala javnost oni se postavljaju na određeno vreme. Nakon tog vremena moguć je njihov reizbor, ali ne mora da do njega dođe.
Prema tome, čitav sistem je napravljen da sugeriše nama koji smo nosioci političkih funkcija da vodimo računa od sada pa nadalje, i neka nova skupštinska većina i neka nova vlada Republike Srbije sutradan, kako i na koji način postavlja državne funkcionere. Greške su moguće, ali Italijani imaju onu poslovicu "Roma non fu fatta in un giorno", da Rim nije sazidan za jedan dan.
Prema tome, sistem se pravi upravo zbog toga da bi i ova vlada i sledeća vlada i ona nakon nje ušla u jednu vrstu kolotečine i jednog pravilnog odnosa prema državnim službenicima. Ovaj zakon to omogućuje. Ako posmatramo stvar na taj način, onda mi nećemo moći nikada da izvršimo postavljenje nezavisnog državnog službenika ili relativno nezavisnog državnog službenika, jer ako se to pravo osporava ovoj vladi u odnosu na rokove koji su postavljeni, onda sa istim razlozima možemo nastupiti i osporiti to pravo sledećoj vladi i sledećoj i sledećoj, a rezultat toga je upravo ono o čemu vi pričate. To je politički kontrolisan državni službenik.
Drugim rečima iz ovog nema logičkog izlaza i zbog toga vam kažem da nije dobro optuživati političke stranke koje čine vladajuću koaliciju kod ovog zakona, pogotovo ne one koje čine DSS da pokušava na ovaj način da stavi šapu na poziciju državnih službenika i da ih politički kontroliše, jer jednom se mora krenuti.
Dakle, prosto moram da pitam koji je to momenat, koji je to vremenski momenat kada to može da se započne – da to nije momenat kada DS treba da bude na vlasti.
Ako je to taj momenat i ako su to izvinjavajuće okolnosti pa kažete – dobro mi ni u koga nemamo poverenje sem sami u sebe, pa kada mi to budemo radili, onda možete svi biti sigurni da će državni službenik biti nezavisan. Ako to čini bilo ko drugi onda to nije nikakva garancija. Ako je to argument on je čisto politički argument i nijedan drugi ovde ne pije vodu. Ako vas nisam razumeo onda mi verujte da problem nije u meni, niti je problem u predstavniku Vlade ovde koji obrazlaže zakon, nego je onda problem u vama koji ne umete da objasnite to što hoćete.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić | Predsedava
Po Poslovniku narodni poslanik Boško Ristić.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, pogrešno je protumačena moja izjava da smatram da treba vršiti izbor državnih službenika onda kada DS bude u vlasti. Postavio bih gospodinu Aligrudiću jedno pitanje. Koji je to momenat kada treba doneti ovakav zakon i kada treba izvršiti postavljenje profesionalnih državnih službenika? Ja mu odgovaram – onog momenta kada ova skupština izabere nezavisno telo ili omogući izbor nezavisnog tela koje će propisati propozicije, kriterijume, određivati platu, sistematizaciju, opis radnih mesta i objektivno, "ni po babu ni po stričevima", vršiti izbor državnih službenika. Tek onda je moguće ovo sprovesti.
Ukoliko prvo postavljenje bude političko, ukoliko prvo postavljenje ova vlada izvrši prema političkoj pripadnosti i bliskosti, onda ovaj zakon znači garanciju političkog uticaja, a ne sprečavanja takvog uticaja za narednih pet godina.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić | Predsedava
Reč ima predstavnik predlagača Zoran Balinovac.

Zoran Balinovac

Gospodin Aligrudić mi je uzeo mnogo onoga što sam hteo da kažem, ali evo ja ću pokušati samo da kažem jednu stvar. Ne razumem šta je prvo postavljenje. Postavljenje na položaje državnih službenika mora da se izvrši do 1. jula 2007. godine. To prvo postavljenje o kome govorimo biće sprovedeno prema konkursu interno, a ako interni konkurs ne uspe, prema javnom.
Dakle, pravila o prvom postavljenju koja god Vlada ih sprovodila, ova ili neka druga, jednaka su onim pravilima koja treba da važe za drugo, treće, petstoto postavljenje. Niko neće postaviti državnog službenika po sadašnjim merilima i kriterijumima, po kriterijumima političke odgovornosti, dati mu mandat pet godina i onda uraditi ono što se pripisuje da je namera zakonodavaca.
Postavljenje državnih službenika vršiće se po nezavisnim pravilima i po pravilima konkursa kako to ovaj zakon predviđa. Onda će njihov mandat biti pet godina.
S obzirom na to da to prvo postavljenje mora da se završi do 1. jula 2007. godine, ne znam da li u Srbiji ima neko ko može da kaže koja će vlada tada biti na vlasti. Teorijski to bi bila ova vlada, ali ta vlada će i to prvo postavljenje izvršiti na osnovu konkursa, a ne na osnovu politike.
Vi ste govorili na kraju i o Čoviću. Prvo, što se tiče Čovića, on nije dobar primer, s obzirom na to da on vodi jedan organ koji je zajednički za Vladu Srbije i za Savet ministara, dakle za dve države, za Srbiju i državnu zajednicu.
Na početku svog govora rekao sam dokle god budemo imali politička postavljenja dotle ćemo imati i političku odgovornost. Ako je neko postavljen prema političkim kriterijumima, onda nema razloga da se ljuti ni kada snosi političku odgovornost.
Dakle, ako je gospodin Čović postavljen zbog pripadništva jednoj političkoj stranci koja je iz većine prešla u opoziciju, onda je on politički odgovoran za to i njegova smena je sasvim logična. Dakle, govorim upravo o tome da mi ovim zakonom upravo hoćemo takve situacije da izbegnemo, da nikoga ne postavljamo po političkoj liniji i da, shodno tome, nikoga ne smenjujemo po političkoj liniji.
Dopustite da kažem nešto o nezavisnosti pravosuđa, mada to nije ovde tema. Čitam jedan sjajan akt koji je prilog nezavisnosti srpskog pravosuđa. Vršilac dužnosti predsednika Republike 21. marta 2003. godine donosi ukaz, ferman, zovite ga kako hoćete i kaže – za vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije imenuje se Sonja Brkić, predsednica Okružnog suda u Novom Sadu.
Do ovog trenutka i do ovog akta svako je mislio da sudije bira Narodna skupština. Do ovog akta svako je mislio da iz okružnog u Vrhovni sud morate doći na osnovu izbora od strane Narodne skupštine, a da za predsednika Vrhovnog suda, kada postanete sudija Vrhovnog suda, mora da vas izabere Narodna skupština. Ovde smo videli kako izvršna vlast oličena, doduše i igrom slučaja, u ličnosti jednog poslanika u 250. delu naroda, kako oktroiše vršioca dužnosti predsednika suda.
Sada to nije bio veliki problem, to nije bio problem nego je problem što jedno nezavisno telo, kao Visoki savet pravosuđa, ne uslišuje nečije želje i molbe, pa je malo bilo da je oktroisan vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda nego je smenjen Republički javni tužilac. U kojoj državi imate da izvršna vlast smenjuje republičkog javnog tužioca? Uradio je Salji Beriša u Albaniji 1992. godine, pa su ga Amerikanci kritikovali i bilo je 1970. godine u Bangladešu. Da je bilo u Bangladešu 1970. godine upućujem vas na članak profesora Zagrebačkog univerziteta Mihaila Dike o nezavisnosti sudske funkcije, objavljene 1990. godine u analima Pravnog fakulteta u Zagrebu.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić | Predsedava
Po Poslovniku, narodni poslanik Boško Ristić.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo narodni poslanici, posao sekretara zakonodavstva je ovde da brani zakon, a ne da vrši političku polemiku sa poslanicima. Inače, meni se čini iz njegovog izlaganja da bi njemu bilo draže da je gospodin Legija ostao državni službenik i da može pet godina da dobije garanciju i da ostane na mestu u jednom državnom organu. Primeri koje daje sekretar za zakonodavstvo ukazuju na njegovu političku dobru volju u odnosu na poslanike, u odnosu na razvoj pravnog sistema i u odnosu na volju svih da popravimo sistem državne uprave.
Ovo o čemu je govorio gospodin Balinovac apsolutno nema veze sa onim o čemu sam ja obrazlagao malopre. Postavlja se pitanje prvog postavljenja. Kaže – vlada će raspisati interni konkurs. Ko će vam se javiti po tom internom konkursu? Ko je sada postavljen u državnoj upravi od strane ove vlade? Da li će se javiti neki politički neistomišljenici ove vlade? Kaže – biće postavljenje izvršeno do 1. jula 2007. godine. To znači da može i do 1. oktobra ove godine ili do 5. oktobra. Možda vam taj datum baš nije mio, ali i 5. oktobar je 1. jula 2007. godine.
Pričali ste o političkoj odgovornosti pojedinih državnih funkcionera za vršenje svoje funkcije. Političku odgovornost ima onaj koji zna da li je vlast ili opozicija. DSS od 2001. godine, pa dve godine zaredom, nije znala da li je vlast ili opozicija. Da li je ona imala političku odgovornost? Da li je to značilo da je trebalo saseći sve kadrove DSS u svim institucijama, od vrha pa do dna? Apsolutno to nije tačno.
Vi ste stranka koja je obezbedila najveći politički uticaj na državne institucije u ovoj zemlji od 1945. godine naovamo. Možda samo period od 1946. do 1953. može da se meri sa uticajem ove vlade na stanje u državnoj upravi, odnosno u sistemu državne vlasti.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Za repliku se javio narodni poslanik Marko Krstin.

Marko Krstin

G17 Plus
Vladajuća koalicija G17 plus jeste u toj vladajućoj koaliciji i osećam potrebu da repliciram kolegi Bošku. Očekivao sam njegovo izlaganje o zakonu, ali nisam čuo da je pomenuo ijedan član, jedno zakonsko rešenje. Pošto znam da je odličan pravnik, očekivao sam da će to uraditi. Pošto je čitavu priču vodio oko toga da li treba doneti zakon ili ne, pokušaću da govorim kao pravnik.
Zakon treba doneti. Zašto DS na čelu DOS nije donela zakon tri godine, to je samo DS poznato. To dalje ne znači da niko drugi ne treba da donese taj zakon zato što ga vi niste doneli. Mi smo namerili da nešto promenimo, da nešto poboljšamo i upravo to radimo.
Shvatam da vama smeta što mi hoćemo da promenimo nešto što vi niste uradili, ali to sada ne znači da ako DS na čelu DOS nije nešto promenila da više niko drugi ne sme to da menja.
Voleo bih da kao pravnici pročitamo neke odredbe kojima se zaista obezbeđuje potpuna dostupnost svake funkcije u Vladi, odnosno svakog zvanja u Vladi i podobno promenama i u vreme trajanja mandata. Ako ne bude neko postavljen daje se pravo upravnog spora. Za to do sada nije bilo ni pomena – kakav upravni spor protiv rešenja Vlade. Koji drugi vid zaštite postoji? Znači, vi o tome ne govorite. Mi govorimo o tome ko ima kakav poen zbog ovog zakona. Ne radi se o poenima. Nešto mora da se promeni. Mi hoćemo to da promenimo da se ne bi desilo ono što je bilo u proteklim godinama. Vi ste imali priliku to da promenite, niste to uradili, to je bila vaša volja. Mi ćemo to promeniti, ali ovo nije nikakva argumentacija.