Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Ovde nije bilo bavljenje nikakvom politikom sa moje strane, jer je data jedna politička kvalifikacija predloženog zakona o državnim službenicima, prema kome se institucionalno sve stvari i sve institucije popunjavaju kadrovima koji su verni, odani i tome slično Vojislavu Koštunici i DSS.
Dao sam argumentaciju zašto to nije tačno i onda jednostavno pokazao kako se to radilo ranije i kako se to direktno radilo u nekakvim slučajevima, bez ikakvih obzira i bez ikakvih okvira.
Prosto sam na ovom primeru pokazao kako se to u Srbiji radi. Na primeru Nataše Mićić, kao vršioca dužnosti predsednika Republike, koja je ovde praktično napravila nekoliko državnih udara i uporedio koliko je ta argumentacija, da mi ovde, kažem Vlada, zauzima sve institucije, zapravo minorna i kada se osmotri sam zakon, a i kada se osmotri ono što je otvoreno i neprikriveno rađeno. A što se tiče smene predsednika Vrhovnog suda i događaja koji su tome prethodili, lično ne vidim vezu u tim stvarima.
Pomenuto je da DSS treba da se stidi zbog događaja vezanih za ubistvo Zorana Đinđića. Treba svi građani ove države da se stide, kao što se mi stidimo, kao što i vi gospodo iz DS treba da se stidite zbog svih tih događaja, kao što treba da se stidite zbog DOS vlasti, kao što treba da se stidite zbog gaženja elementarnih ljudskih prava za vreme nečega što ste zvali akcijom "Sablja"!
Zato se i mi toga stidimo, jer smo, nažalost, živeli u takvom režimu, mada smo se mi trudili da tome stanemo na kraj, i to je naravno prestalo da postoji. Ali, svakog bi trebalo da bude stid zbog toga što ima vladine funkcionere za koje postoji osnovana sumnja da se druže sa onim kriminalcima koji su danas na optuženičkoj klupu za ubistvo tog istog premijera!
Prema tome, to je razlog za stid. Ako treba da se neko stidi za to onda treba da se stidimo svi zajedno što smo takvu vlast imali, a pogotovo vi koji ste u njoj učestvovali i držali aktivnu ulogu, naročito u vreme tih događaja.