Ministar upravo ulazi. Ministre, počeli smo raspravu u pojedinostima. Ubeđena sam da ćete nas ozbiljno saslušati i da ćete prihvatiti naše amandmane, sa dodatnim obrazloženjima koja ćete danas da čujete, i zato je dobro da ste ušli u salu.
Jedan prisutan manir Vlade Republike Srbije, kada su u pitanju predlozi zakona, ustoličen je od 2000. godine da Vlada kada ima nameru da neki predlog zakona predloži Narodnoj skupštini, onda nedeljama, čak i mesecima unapred ministri, resorni ili neki drugi koji i nemaju baš mnogo veze sa zakonima koji se predlažu, na velika zvona i u svim medijima pričaju o tim predlozima kao o nekim revolucionarnim dostignućima, kao o nečemu što nikada niko do sada nije video, kao o nečemu bez čega ne može život da se zamisli, i tako je bilo i sa ovim zakonom.
Istina je da i mi srpski radikali prihvatamo činjenicu da je bilo potrebno doneti ovakav zakon, da jeste potrebno da se materija oglašavanja uredi precizno, tačno, sveobuhvatno, jasno, bez mogućnosti zloupotrebe, bez skrivenih krajnjih namera, ali sve to, odnosno ništa od toga nije sadržano u ovom predlogu zakona.
Vlada je u obrazloženju ovog zakona rekla, između ostalog, koji su razlozi za donošenje zakona i ciljevi koji se žele ostvariti, pa kažete - oblast oglašavanja nije na celovit način regulisana, tako da loša praksa oglašavanja kod nas unosi nesigurnost na tržištu i ne garantuje zaštitu potrošača.
Mi smo vam u načelnoj raspravi govorili, a evo ponavljam, verovatno će i ostale kolege, da ni ovaj vaš zakon ne donosi nikakvu sigurnost na tržištu i ne garantuje zaštitu potrošača, a to bi trebalo da bude krajnji cilj i ovog zakona i sveukupnog rada Vlade Republike Srbije.
Dalje kažete - zakon bi stvorio uslove da se efikasnije ubiru prihodi kroz porez i druga javna davanja povodom usluge oglašavanja. Ovo i da niste napisali znamo. Vama je jedini u Vladi Srbije cilj da punite budžet, a kako trošite budžet to je posebna priča. Još uvek nismo imali priliku na sednici Skupštine da razmatramo završne račune svih ovih prethodnih godina, od 2000. pa naovamo.
Valjda ćemo jednog dana biti u prilici da govorimo i o tome kako ova, a i prethodne dve vlade, troše i koriste budžet Republike Srbije, odnosno pare građana Srbije.
U obrazloženju kažete - navedeni efekti koji se očekuju u toku sprovođenja zakona doprineli bi i ostvarivanju ciljeva u suzbijanju sive ekonomije kroz sprečavanje neodgovornog oglašavanja.
Zar vi mislite da je od one prave sive ekonomije, o kojoj niko od predstavnika vlasti ovde ne govori, moguća zaštiti ovim vašim zakonom ili bilo kojim zakonom o oglašavanju. Pa, nikada se nije desilo da se prava, državna siva ekonomija oglašava u sredstvima javnog informisanja.
Vi i dalje pokušavate da građane Srbije ubedite, i narodne poslanike u ovom parlamentu, da je siva ekonomija ono što neko ko je ostao bez posla sa 30 godina radnog staža, podstanar je, nema od čega da živi, pa onda prodaje nešto što kupi na buvljoj pijaci, prodaje na nekoj drugoj pijaci na nekoj prevrnutoj gajbi.
Nije to, ministre, siva ekonomija. Siva ekonomija je nešto mnogo opasnije za državu i za građane Srbije, i nažalost još uvek prisutna u državi Srbiji.
Ovim zakonom nećete sprečiti da se i dalje reklamira nešto što nije novina a prodaje se na kiosku. O tome sam govorila i u načelnoj raspravi. Sve što sam rekla otprilike ide u prilog našoj tvrdnji da vi, kao Vlada, znači ne vi lično, niste ni imali iskrene i časne namere da ovu oblast uredite na način od kog bi koristi imali svi građani Srbije.
U članu 2. stav 1. tačka 1) govorite - pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje, ali bih najpre da skrenem pažnju da je takođe manir ove vlade da predlaže preglomazne zakone, valjda vam se čini da ako zakon ima više stranica i članova da je bolji zakon. To, naravno, nije tačno. Tako i ovaj član 2. uopšte nije bio potreban.
Pravna norma, odnosno zakon, mora biti koncizan, jasan, precizan, bez mogućnosti tzv. rupa u zakonu, sa što manje mogućnosti zloupotreba u primeni zakona i mi vam to govorimo svaki put kada govorimo o vašim ovako rogobatno napisanim zakonima. Ne samo vašeg ministarstva, ministre Dimitrijeviću, nego i ostalih ministarstava, koje ovde vaše kolege predstavljaju Narodnoj skupštini.
Tako i ovaj član 2, em nije bio potreban, em ako već postoji, onda mora da bude uređen tako da bude jasan, da niko ko ga primenjuje ne može da bude u razmišljanju i da kaže - može ovako, može onako, nego jasno, precizno, tačno kako piše u zakonu tako se čita i tako se primenjuje.
Vi kažete - oglašavanje jeste obaveštavanje preko oglasnog sredstva kojim se preporučuje oglašivač, njegova aktivnost, proizvod, usluga ili druga preporuka sa ciljem da je primalac, kome je upućena, prihvati ili koristi.
U ime poslaničke grupe SRS predložila sam da se brišu ove reči - ili druga preporuka, zato što je to neprecizno, zato što to ništa ne znači. Ako postoje još neke konkretne preporuke, onda moraju da budu napisane u zakonu - koje su, a ne - neke druge, da neko može da smatra ovo ili ono tom vašom - nekom drugom preporukom, jer kada god postoji neodređena reč koja definiše nešto u zakonu, bar se kolege pravnici s tim slažu, da se onda takvom normom u stvari ništa ne reguliše i ništa ne utvrđuje.
Vlada, naravno, nije prihvatila ovaj amandman. Kažem - naravno, zato što smo čuli, i ja sam juče govorila, kada je bilo govora o jednom drugom zakonu, a moje kolege danas o prethodnom zakonu, koji je princip prihvatanja amandmana. Nemamo iluziju mi iz SRS da ćete vi prihvatiti neki naš amandman, iako znamo da vi znate da su naši amandmani i konstruktivni i da zaista poboljšavaju tekst zakona, ali vi sve ovo dobro zapamtite, zapišete i mi za mesec, dva ili najviše tri imamo predlog o izmenama i dopunama zakona koji se usvoji bez naših amandmana i onda uredno u te zakone ugrađujete ono što smo vam mi preporučivali kroz amandmane.
Ali, šta ćete, valjda ne možete sve da prihvatite, pošto morate kroz prihvatanje amandmana da regulišete probleme razmene u vašoj koaliciji, odnosno trgovine, odnosno sezonskog sniženja, rasprodaja itd. Ali, to je još malo vaš problem. Nadamo se da će taj problem da se razreši raspisivanjem vanrednih izbora.
Još nekoliko rečenica ću reći vezano za obrazloženje Vlade Republike Srbije zbog čega nije prihvaćen ovaj amandman. Pretpostavljam, ministre Dimitrijeviću, da ste vi ovo pisali, odnosno vaše službe, a da ste vi bar upoznati s tim, u prvom stavu kažete - Vlada ne prihvata amandman zbog toga što se brisanjem reči, kojima se u Predlogu zakona objašnjavaju pojedini izrazi upotrebljeni u Predlogu zakona, ne bi postigla preciznost u objašnjenju pojmova.
Pa, baš suprotno. Kako možete da tvrdite ovako nešto - da se ne postiže preciznost pojmova ako se brišu reči - druga preporuka. Ili - neka druga preporuka. Pa, ako hoćete preciznost pojmova, a i mi hoćemo preciznost pojmova, onda izbrišite ove tri reči.
Vi meni u drugom stavu kažete - u Predlogu zakona izrazi se određuju tako da se podrazumeva razvoj u oblasti oglašavanja i sveobuhvatna zaštita učesnika u procesu oglašavanja, primalaca oglasnih poruka, odnosno zaštita potrošača i zaštita konkurencije. Gde vam je tu sveobuhvatnost? Mislite da je sveobuhvatno ako neodređeno kažete - neka druga preporuka.
Da ste vi ovde naveli još deset pojmova, tačnih, preciznih, konkretnih, onda bih mogla da prihvatim i onda bismo mogli da prihvatimo da se radi o sveobuhvatnoj zaštiti učesnika. Ovo što ste napisali, bez našeg amandmana, nikako nije u tom smislu.
U trećem stavu, vrlo je interesantno Vladino objašnjenje, kažete - predloženim amandmanom nije dato preciznije objašnjenje pojedinih izraza i pored toga što se u obrazloženju amandmana navodi da je to razlog za donošenje amandmana. Pa, niste valjda očekivali da vam mi kao opoziciona stranka pišemo zakone.
Mi vam skrećemo pažnju da ovakva formulacija nije dobra, da ne možete ovako neodređene, nepravničke pojmove da unosite u pravnu normu. A, to što ste ovde napisali da mi nismo preciznije objasnili, pa naravno da nismo. Dovoljno je precizno da vam kažemo da ne može ovako neodređeno. A vi ste vlast, vi predlažete zakone, vaša skupštinska većina donosi zakone. Vi ćete još malo, doduše još vrlo kratko, primenjivati ovaj zakon.
A mi ćemo imati vremena i naći načina, kada ga mi budemo primenjivali, da ga uradimo i precizno i prema evropskim standardima, da svaka pravna norma bude jasna, da se zakon može primenjivati na svakog pod jednakim uslovima, na svakog jednako, da ne može onaj ko radi na primeni ovog zakona, neki službenik, da zloupotrebljava ovakve nedorečene i neodređene forme.
Dakle, predlažem, u ime poslaničke grupe SRS, da ovaj amandman, ministre, prihvatite. Bar ovaj amandman vam ne dira ni u koncepciju ni u suštinu zakona, ali priznaćete čini zakon mnogo boljim, mnogo konkretnijim i nemojte da vam je razlog samo to što amandman dolazi iz naše poslaničke grupe bude dovoljan da ne prihvatite amandman.
Pozivam i kolege narodne poslanike da razmisle i prihvate ovaj amandman. Verujte, ako prihvatite ovaj i još neke amandmane SRS, nećemo imati tako brzo izmene i dopune ovog zakona. Ne prihvatite li te naše amandmane, zapamtite današnji dan, podsetiću vas, za dva ili tri meseca, ukoliko do tada ne budu raspisani izbori, na izmene i dopune ovog zakona.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

 Ovim amandmanom je obuhvaćen član 2. stav 1. tačka 3). Ta tačka reguliše šta su to oglasna sredstva. Između ostalog, navodi se da je to letak, prospekt, ambalaža proizvoda, plakat, fotografija, ogledni karton. Znači, vrši se nabrajanje tih oglasnih sredstava, nešto što može da nosi i sadrži oglasnu poruku, koja je definisana tačkom 2. ovog člana i ovog stava.
Tačka 3) se završava rečima, "kao i druga sredstva pomoću kojih se oglasna poruka može učiniti dostupnim primaocu". To je neprecizno, može da se tumači na različite načine. Čim je neprecizno, nije mu mesto u zakonu.
Skrenuo bih vam pažnju na nešto što je obuhvaćeno sledećim amandmanom, a tiče se istog člana i tiče se neke logičke veze između pojmova koje vi definišete ovim članom. Skrenuo bih pažnju na tačku 6). Tu uređujete šta je prenosilac oglasne poruke, pa ste naveli da je to javno glasilo. Pogledajte šta ste napisali ako iz teksta izbacimo sve što je u zagradi.
Tačka 6) bi glasila ovako: Prenosilac oglasne poruke jeste javno glasilo, pa onda nabrajate javna glasila, čiju osnovnu ili sporednu sadržinu čine oglasne poruke. Onaj ko je radio ovo, čini mi se da nije pročitao Zakon o javnom informisanju. Tu se javlja neka dijalektika između novine, kao sredstva javnog informisanja, i osnivača. Nikada ne odgovara novina, nego osnivač novine.
U praksi se često brkaju ta dva pojma. Kada se kaže "novina", oni misle na osnivača, iako ne znaju ko je osnivač. Bilo koju novinu da uzmete, ona ima jedan naslov, a u impresumu kada vidite ko je osnivač, izdavač, glavni i odgovorni urednik, ko štampa, videćete da tu postoji ogromna razlika. Ne može novina da odgovara. Odgovara osnivač. Novina je medij.
Molim vas da pogledate tačku 7) gde ste rekli - drugi prenosioci oglasnih poruka. Znači, tačka 6) je osnovni pojam prenosioca oglasne poruke, a tačka 7) drugi. Tu ste naveli pravna lica ili preduzetnici, koji u izlozima svojih poslovnih prostora, niste rekli izlog, poslovni objekat, nego ste rekli pravno ili fizičko lice.
Ovo vam sve pričam iz razloga što prenosilac oglasne poruke ne može da bude medij, nego može da bude pravno lice koje je osnivač tog medija.
Znači, tačku 6) morate da vežete za pravno lice. Da ste vezali za pravno lice i da izbacite ovo što mi amandmanom predlažemo da se izbaci iz tačke 3), koja je u ovom delu, gde tražimo brisanje, stvarno neprecizna, onda bi ovo moglo da ima nekog smisla. Ovako, u definisanju pojmova koji se koriste u ovom zakonu, vi unosite praktično zabunu.
Znači, tačka 2) - šta je oglasna poruka, ne prigovaramo. Šta je oglasno sredstvo? Sredstvo preko koga poruka dolazi do onoga kome je upućena. Da li namerno, da li slučajno, nije bitno za ovaj predlog zakona?
Dalje, oglašivač, to je onaj koji ima potrebu da se reklamira. Proizvođač oglasne poruke, autor špice, autor memoranduma, prenosilac oglasne poruke i drugi prenosioci oglasnih poruka mogu biti samo pravna
ili fizička lica, koja obavljaju, između ostalog, i ovu delatnost. Ovako ste uneli zabunu. Primalac oglasne poruke je jasno, prodajno mesto takođe, otvoreni prostor ovo što ste definisali je uredu.
Znači, tačka 3), tačka 6) i tačka 7) moraju da funkcionišu na neki način, moraju da razgovaraju, moraju međusobno da se razumeju. Da biste shvatili o čemu se radi, namerno sam iskoristio da vam ukažem na primeru Zakona o javnom informisanju, neki to nazivaju javno obaveštavanje. Znači, novina jeste sredstvo, publikacija jeste sredstvo javnog obaveštavanja, ali novina ne može da odgovara. Odgovara njen osnivač, pod nekim uslovima čak krivično i glavni i odgovorni urednik, ukoliko se ne zna autor.
Sudeći po tački 7), gde ste izlog vezali ne za prodajno mesto, nego za onoga ko obavlja delatnost, ko je vlasnik itd, onda ste tu logiku morali da primenite i u tački 6). Ovo sve što ste u zagradi naveli u tački 6) treba da ima mesto u tački 3). Poslovnik nije smetnja da Vlada interveniše sa jednim ovakvim amandmanom, jer onda ovo ima nekakvog smisla.
Ukoliko to ne uradite, onda imamo problem sa pogrešnim definisanjem osnovnih pojmova koji se koriste u ovom zakonu, a ove pojmove, kako ste pogrešno naveli, niste tako pogrešno interpretirali u ostalim odredbama, nego ste u ostalim odredbama videli da postoji razlika.

Hvala.  Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Bogoljub Pejčić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik gospođa Gordana Pop-Lazić je, u ime poslaničke grupe SRS, podnela amandman na član 2. u kome traži da se u stavu 1. tačka 6) briše.
U članu 2. stav 1. tačka 6) glasi: "Prenosilac oglasne poruke jeste javno glasilo (novine, radio program, televizijski program, servis novinskih agencija, internet i drugo elektronsko izdanje javnih glasila itd".
Ono što traži narodni poslanik Gordana Pop-Lazić da se briše deo teksta u zagradi "i druga sredstva informisanja namenjena javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika". Razlog zbog čega je amandman Vlada odbila glasi: "Vlada ne prihvata amandman iz istih razloga navedenih u ovom obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 2. stav 1. tačka 1) narodnog poslanika Vjerice Radete". Primoravaju nas da se vraćamo na ono šta su nekome od poslanika onomad obrazložili zašto ne prihvataju amandman.
Amandman narodnog poslanika Vjerice Radete Vlada nije prihvatila iz razloga što se u Predlogu zakona objašnjavaju pojedini izrazi i pojmovi upotrebljeni u Predlogu zakona i ne bi se postigla preciznost u objašnjenju pojmova.
Dalje kažu da se u Predlogu zakona izrazi određuju tako da se podrazumeva razvoj u oblasti oglašavanja i sveobuhvatna zaštita učesnika u procesu oglašavanja, primalaca oglasnih poruka, odnosno zaštita potrošača i zaštita konkurencije. I predloženim amandmanom nije dato preciznije objašnjenje pojedinih izraza i pored toga što je u obrazloženju amandmana navedeno da je to razlog za podnošenje amandmana.
Dame i gospodo narodni poslanici, tek posle ovog objašnjenje zašto nije prihvaćen amandman meni stvarno, a pretpostavljam ni vama, ništa nije jasno ili bar nije jasnije od onoga što je traženo.
Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić je tražila da se ta "i druga sredstva informisanja namenjena javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika" brišu. Pitam, koja su to "i druga sredstva informisanja namenjena javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika"? Koja su to sredstva kojima ministarstvo može da odredi broj korisnika? Da li je to bilbord, pa će neko iz ministarstva da stoji pored bilborda i da uzme računaljku i da broji koliko je građana toga grada prošlo pored bilborda i upoznalo se sa oglasnom porukom.
Da li je to televizija? Ako jeste, a već nije, jer je i ovde navedena televizija, koliko je to slušalaca, gledalaca, koliko je ovih "i drugih sredstava informisanja" danas u poštanskim sandučićima - otvorio čovek obućarsku radnju u naselju, napravio na papirićima oglase da popravlja cipele od 16,00 do 19,00 sati i stavio u svako poštansko sanduče. Da li je to za nedefinisan, odnosno neodređeni broj korisnika?
Dame i gospodo narodni poslanici, zakoni pre svega moraju da budu jasni, članovi kratki, sažeti, da svako razume zakon. Ovako kako ste ga zakukuljili, malo je onih koji će razumeti, a mislim da je najveći problem upravo u prevodiocima.
Danas imamo priliku da gledamo suđenje Slobodanu Miloševiću, gde je svedok prof. dr Vojislav Šešelj i gde upravo prevodioci prave najveći problem, ili nešto prevedu naopako ili nešto ne prevedu kako treba ili nešto uopšte ne prevedu, pa onda što svedok ili optuženi kažu ispadne naopako.
Mislim da je i ovde problem u prevodiocima. Džabe ste im platili, nisu preveli kako treba i zato su vam zakoni ovako nejasni.
S druge strane, mnogi zakoni iz te Evrope kojoj streme evropejci, što reče Brana Crnčević, koji srljaju u Evropu, mnogi zakoni iz te Evrope ne mogu se primeniti baš doslovce na srpsko područje, na srpsko tržište, a ni na srpski jezik.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbora za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbora za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, počev od amandmana na član 2, koji je obrazlagala gospođa Vjerica Radeta u ime poslaničke grupe SRS, tako ćete videti, a naročito kroz našu intervenciju u članu 4, da su neprecizne i nepotpune formulacije kroz definisanje pojmova, u ovom slučaju u članu 4. u okviru načela oglašavanja, osnovni propusti ovog zakona.
Ako ste već hteli da donesete, a mi ne sporimo da je bilo potrebno da Srbija ima jedan ovakav zakon u ovoj haotičnoj situaciji što se tiče i frekvencija i oglašavanja i svega što atakuje na mozak građana, počev od maloletne dece do naših najstarijih sugrađana, onda je bar trebalo ozbiljno da sagledate našu nameru da popravimo zakon, kako bi se neki pojmovi bolje definisali.
U ime poslaničke grupe SRS intervenisala sam – pošto ima još intervencija u članu 4, govori se o načelu istinitosti, potpunosti i određenosti oglasne poruke – na drugi stav, gde sam predložila da se za podatke koje određena oglasna poruka sadrži, pored informacija odnosno podataka koji moraju da budu istiniti, potpuni, oni naučno ili značajnim iskustvom potvrđuju.
Neshvatljivo je da predlagač ovog zakona, ministar ili predstavnici Vlade koji su nam dali odgovore i tako meni odgovorili da nije prihvatljiv ovaj amandman, imaju dvostruke aršine.
Kada smo govorili o izboru članova saveta komisije u prethodnom zakonu, vi ste uporno potencirali da to moraju da budu ljudi, članovi saveta naučno dokazani iz pravničke struke ili ekonomske i da kao takvi budu predlagani od onih raznoraznih asocijacija.
Šta vam je smetalo, ovo je samo odgovor radi odgovora, da se ne bi prihvatio zakon. Preciznija je ova formulacija, budite sigurni. Ako su u pitanju bilo koje vrste oglašavanja, one na svaki drugi način, pored istinitosti, moraju da budu potvrđene iz domena struke odnosno nauke koja definiše taj pojam.
Da li je u pitanju oglas za neki hemijski proizvod, da li je u pitanju oglas za prehrambeni proizvod, nešto vezano za kulturu uopšte, nešto sa socijalnog aspekta, da li je u pitanju, a o tome govori i amandman kolege Šarovića, što takođe definiše ovaj član 4, istinitost podataka kroz ankete koja se sprovodi, a i tu je odlična intervencija da bi se znalo na osnovu kojih relevantnih podataka neko može da objavljuje određene ankete; dakle, ništa nije smetalo jer sve ima svoj osnov.
Reklama kao reklama i način oglašavanja u najvećoj meri utiču, naravno pored utvrđenog ili neutvrđenog na tržištu kvaliteta, da li će neki proizvod ili usluga, nešto da se proda. Ako je to kroz amandman ili kroz član dodatno definisano sa potporom nauke ili tim dokazanim iskustvom, nesporno je da jedna takva intervencija može da bude prihvaćena, da bi ona samo poboljšala ovako predloženi tekst zakona.
Načelo istinitosti, potpunosti i određenosti oglasne poruke, definisana u zakonu a neprimenljiva u praksi, biće veoma opasno, kao što je i do sada bilo. Vi znate da se, a ovog puta ću potencirati nevladine organizacije, kroz finansiranje pre svega od strane Soroš fondacije i od raznih agentura sa Zapada, oglašavaju svuda u gradovima Srbije, na svakom mestu, kroz bilborde koji su najskuplji, na najfrekventnijim mestima, sa neistinitim porukama i sa načinom oglašavanja koji pre svega vređa u najvećoj meri i ljudsko dostojanstvo, nas pripadnika srpskog naroda i svih drugih građana Srbije. Moram da vas podsetim na sve one bilborde koji su bili izlepljeni u Beogradu uoči obeležavanja događaja u Srebrenici.
I ne samo to. Pozivi na rušenje ustavnog poretka, na dezerterstvo, na bojkotovanje onoga što su građanske obaveze, a pre svega prava čoveka i građanina ovde u Srbiji i svuda u svetu, nisu male i retke pojave, a potiču od strane Nataše Kandić, Sonje Biserko i ostalih predstavnika tih najprljavijih agentura, čiji je cilj, njih pojedinačno i onih koji ih finansiraju, da steknu samo materijalnu dobit.
Ali, sva je sreća da je svest građana Srbije, kako maloletnih ljudi, tako i onih koji su stasali i za školovanje, sada izraženo kod mlađe populacije, mislim na studente, takva da oni prepoznaju kakva se opasnost krije iza takvih poruka.
One ne samo da nisu istinite, nego su tendenciozne, uperene protiv onoga što ovaj zakon treba da štiti, i pre svega i mi kao narod, i uopšte u tim raznim situacijama kada se oni oglašavaju, naravno, usmereni od strane svojih finansijera. Sam zakon, što se vidi kroz sve amandmane koje smo mi podneli, ima dosta nejasnoća umesto definisanih pojmova, stavljanja izraza kao što su "može da", to je jedan vid neodređenosti koji je prisutan u pojedinim članovima, kao što je slučaj u članu 4, a o tome će opet govoriti i kolega Šarović, jer se njegov amandman odnosi na taj stav, kroz neprecizno definisanje članova i nevešto umetanje veznika.
Sve u svemu, amandmani poslanika SRS, svih nas koji smo podneli na ovaj predlog zakona, imali su cilj da se u što boljoj formi jedan zakon nađe u danu za glasanje posle usvajanja ovih amandmana pred poslanicima Narodne skupštine. Poslanici koji su ovde iz vladajuće strukture, ako žele uopšte da razmatraju ovaj predlog zakona, a nije nešto o čemu ne treba da razmišljaju, jer oglašavanje opet u najvećoj meri, osim toga što utiče na svest ljudi i što je jedan dobar poligon za manipulaciju u bilo kom smislu, takođe je veoma značajan korak u unapređenju svih procesa u jednom društvu, a naročito kada je u pitanju pokretanje privrede.
Jer ono što je danas najveća boljka srpske privrede i definisanja onoga što mi imamo, a što treba da plasiramo na tržište širom sveta, jesu proizvodi koji nisu dovoljno afirmisani i koji nisu dovoljno brendirani, kako hod hoćete to da nazovete, da bi imali prođu na tržištu, a pre svega zbog unutrašnje blokade, jer očigledno je da i oni koji se bave proizvodnjom kvalitetnih proizvoda u našoj zemlji, pored mogućnosti da ih oglašavaju i da ih promovišu na inostranom tržištu, imaju unutrašnju blokadu kroz sve restriktivne zakonske mere koje su do sada donete, pre svega mislim na Ministarstvo finansija.
Pozivam vas još jednom da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, i time ćete još jednom da potvrdite da je svako naučno saznanje iz bilo koje oblasti ili iskustvo stečeno u praksi i te kako važno da bi se nešto bolje oglašavalo i da bi ta poruka i taj oglas bili u pravom smislu reči istiniti i potpuni.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da. Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. stav 4. zakona o oglašavanju i ovo je jedan od tri amandmana koje je poslanička grupa SRS podnela na ovaj član zakona.
Veoma je važno da član 4. i uopšte ovih nekoliko članova na početku, može se slobodno reći, utvrđuju određena načela oglašavanja na jedan precizan način sva ova materija reguliše, kako bi posledice koje verovatno ni predlagač zakona, a svakako ni mi ne želimo, bile izbegnute. Mojim amandmanom traženo je da se u četvrtom stavu brišu reči "može da" i da se doda "broj anketiranih", kako bi taj stav glasio: "Oglasna poruka sadrži statističke podatke ili broj anketiranih i rezultate ankete, pod uslovom da se na taj način podacima oglasne poruke ne daje veća vrednost od one koju stvarno imaju".
Obrazloženje koje je dalo Ministarstvo potpuno je besmisleno, jer se u obrazloženju kaže da se ne prihvata ovaj amandman zato što nije neophodno da svaka poruka sadrži statističke podatke, odnosno da sadrži broj anketiranih i rezultate ankete. Ako se ovo pažljivo pročita i protumači, zato i postoji ovo "i" gde kaže - oglasna poruka sadrži statističke podatke ili broj anketiranih i rezultate ankete, pod uslovom da se na taj način podacima iz oglasne poruke ne daje veća vrednost od one koju stvarno imaju.
Dakle, jasno je da neće morati i svakako ovim amandmanom ne bi ni bila nametnuta opšta obaveza da svaka i bilo koja vrsta reklame u sebi sadrži i podatke koji su dati u anketi, broj anketiranih, kakvi su rezultati ankete itd. Postojala bi obaveza oglašivača da u slučaju da se poziva na neku anketu da kaže da je uzorak bio toliki i toliki, da su rezultati bili ti i ti.
Znači, ukoliko će neko reći - evo, ovo je ubedljivo, rezultatima ankete došli smo do sigurnog podatka da je ovo najbolji proizvod na tržištu, anketirao je troje ljudi i tih troje mu je reklo da je to tako, ili se može desiti da anketira samo jednu osobu i taj mu jedan kaže - to je najbolje što sam probao, a ne mora da znači ni da je koristio druge proizvode, niti bilo šta drugo, onda to morate priznati ne bi bilo dovoljno da se na osnovu sprovedene ankete kaže da je taj proizvod najbolji.
Ako se uvede obaveza za one koji se već pozivaju na rezultate ankete da moraju da kažu - anketirano je toliko i toliko ljudi, već sama činjenica da je neko anketirao jednog čoveka, troje ili petoro ili mali broj ljudi, da bi se sa sigurnošću moglo doći do podataka o kvalitetu nekog proizvoda, usluga ili bilo čega drugog, na jasan će način govoriti o tome koliko je ta anketa pouzdana.
Onima koji su ozbiljni, i oglašivačima i oni koji nude zaista kvalitetne proizvode i usluge, njima neće biti nikakav problem da izvrše anketu u deset ili petnaest gradova Srbije, da izvrše anketu na dve, tri ili 5.000 ljudi i da kažu - imamo zaista reprezentativni uzorak, toliko i toliko ljudi smo anketirali u raznim gradovima, 80% ljudi kaže da je naš proizvod, usluga ili bilo šta drugo što se oglašava tog i tog kvaliteta, najbolje ili nije najbolje, najbolje za taj novac ili bilo šta drugo.
Na ovaj način jednostavno bi se izbegla mogućnost zloupotreba, da se pod lažnom sigurnošću koju daju neki rezultati neke ankete provlače proizvodi koji ne odgovaraju tom kvalitetu, a naravno oni kojima je ta reklama dostupna mogli bi na osnovu toga pogrešno da zaključe da je taj proizvod ili usluga boljeg kvaliteta nego što zaista jeste.
Na ovaj način bi se uvelo malo više i sigurnosti i reda u ovu oblast koju sada regulišemo i zaista ne znam koji su to razlozi koji motivišu predstavnike Vlade da na ovakav način, pogotovo sa ovako besmislenim objašnjenjima, odbijaju ove amandmane.
Ovo nije nešto što suštinski utiče na zakon, nije nešto što bi vam poremetilo bilo kakvu koncepciju ukoliko je uopšte imate, ali mislim da bi na jedan konkretan način doprinelo zaštiti krajnjih potrošača, korisnika usluga, odnosno građana Republike Srbije, a upravo je to i ono što ste vi proklamovali kao cilj donošenja ovog zakona.
Moram još samo da kažem nekoliko reči o stavu 5. ovog istog člana, gde kaže da oglasna poruka može da sadrži naučnu ili prividnu naučnu terminologiju, pod uslovom da se na taj način podatku iz oglasne poruke ne daje naučni karakter koji taj podatak nema. Evo, ministar je tu, čak mi se čini da me pažljivo sluša, pa bih zaista voleo da nam on objasni, hajde nekako da progutamo i ovo "naučna terminologija", tu bi možda mogli i da shvatimo šta ste pod tim mislili, ali koja je to "prividno naučna terminologija". Dakle, šta je to "prividno naučna terminologija" i kako je moguće da se pomoću nje, kažete, podatku iz oglasne poruke ne daje naučni karakter koji taj podatak nema.
Ako neko koristi "prividno naučnu terminologiju", za koju zaista ne znam šta znači i šta kome može da deluje kao naučna terminologija, to će verovatno zavisiti i od stepena obrazovanja i od nekih drugih faktora, kako će to i ko će procenjivati šta je naučna, šta je prividno naučna terminologija i da li se tom prividno naučnom terminologijom daje naučni karakter? Kako je uopšte moguće da se prividno naučnom terminologijom nečemu da naučni karakter koji taj podatak u stvari nema.
Mislim da ste ovde preterali u pokušaju da zakonski definišete nešto što po samoj svojoj prirodi izmiče mogućnosti regulisanja i stavljanja u neki kalup i u zakon. Znači, ne može se nikad predvideti zakonom svaki pojedinačni slučaj koji je moguće da će se pojaviti u nekoj budućnosti. Dakle, neke stvari se moraju prepustiti i osećaju onih koji će taj zakon sprovoditi.
Još jednom vas pozivam da i ovaj i druge amandmane SRS prihvatite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Milan Stanimirović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.