Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Gospodine Rajko Baralić je i mene i zakon pogrešno protumačio. Član 28. je jasan - tabla ili drugi nosač oglasne poruke koji sadrži podatke o poslovnom imenu, sedištu i osnivaču zdravstvene ustanove, odnosno drugog oblika zdravstvene službe i radnog vremena mora biti... itd.
Dakle, ovde se radi o firmi zdravstvene ustanove i njene su dimenzije propisane na 30 h 50.
Zamislite sada, recimo, stomatolog - vadim bezbolno zube, popravljam krunice, stavljam proteze itd. na tabli od 35 h 50, pa da vidimo ko će to da pročita. Ili ono pored oftalmologa, obavezan je i optičar, u istoj ordinaciji, ovaj pregleda, ovaj pravi, pa onda - bifokalna, polifokalna stakla.
Nemojte, ljudi, da se igramo, on da može da čita, da može da vidi na tu daljinu, sigurno ne bi dolazio kod oftalmologa.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 31. u ime poslaničke grupe SRS amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović. Ovim amandmanom pokušali smo da preciziramo svojstva određene činjenice, proizvoda, usluga ili drugih sadržaja koji se oglašavaju, kakva treba da budu.
Naime, član 31. kaže: "Oglašavanjem se ne mogu prikrivati bitni nedostaci, opasna ili štetna svojstva proizvoda, usluga ili drugih sadržaja koji se preporučuju primaocu oglasne poruke". Ideja SRS bila je da se dodaju reči "neispitana ili nepoznata", odnosno da se promeni član, tako da se kaže: "Oglašavanjem se ne mogu prikriti bitni nedostaci, opasna ili štetna, neispitana ili nepoznata svojstva proizvoda, usluga...".
Imajući u vidu kakve su sve zloupotrebe moguće, a imajući u vidu i ovo objašnjenje Vlade, koje kaže da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je Predlogom zakona isključena mogućnost prikrivanja bitnih nedostataka, opasnih ili štetnih svojstava, kaže - bez obzira da li ta svojstva podležu ispitivanju ili drugom načinu provere svojstava, mislim da ovo nije dovoljno, i to iz više razloga.
Najpre, zato što vi niste, ni na koji način, isključili mogućnost ovim članom zakona da dođe do prikrivanja bitnih nedostataka, opasnih ili štetnih svojstava, jer se ta mogućnost ne isključuje time što ćete reći: "Oglašavanjem se ne mogu prikrivati određeni nedostaci". Upravo suprotno - da, oglašavanjem se mogu prikrivati nedostaci. Često je reklama upravo uperena da se kod onih koji su, kako vi kažete primaoci tih oglasnih poruka, upravo utiče na taj način da se prikriju određena opasna, štetna svojstva itd.
Vi, ukoliko ste želeli da postignete ovaj efekat, onda ste morali da kažete srpski i da kažete - ne oglašavanjem se ne mogu prikriti, nego da kažete - oglašavanjem se ne smeju prikrivati. U tom slučaju, vi bi ovim članom 31. ustanovili određenu zabranu, pa bi onda, ukoliko neko tu zabranu prekrši, mogli da sankcionišete.
Ovako postavljena odredba je čisto deklaratornog karaktera, ne uspostavlja nikakvu zabranu za bilo koga i ne možete jednostavno reći da ste na ovaj način isključili mogućnost prikrivanja nedostataka, opasnih, štetnih svojstava proizvoda itd.
Da li je važno ili nije važno da li su određena svojstva neispitana ili nepoznata i da li podležu uopšte ispitivanju ili ne podležu, po mišljenju ministarstva očigledno nije. Po mišljenju SRS naravno da jeste.
Navešću samo par primera u pokušaju da vam objasnim zašto je to bitno. Najpre, kod lekova. Znate da određene supstance koje mogu na pozitivan način uticati na određene bolesti, odnosno na poboljšanje zdravlja, mogu imati izuzetno loše efekte na ljudski organizam, što se tiče nekih drugih bolesti ili stanja.
Znači, nije dovoljno reći samo da su svojstva određenog leka, koja se odnose na jedan deo, neispitana i nepoznata i da samim tim svaka odgovornost, sa onoga ko taj lek oglašava, bude skinuta. Neophodno je da neko, ukoliko to želi, da ispita sva svojstva, pa da eventualno, ukoliko postoje određene nus-pojave i sporedni efekti, kaže - da, lek će pomoći za ovo, ali postoje štetna svojstva, a to su ta i ta. Da onda neko, ko će to koristiti, da li proizvod ili uslugu, ima priliku da bira i kaže - ovo ću uzeti ili neću uzeti.
Dalje, dobar primer bi mogla da bude genetski modifikovana soja. To polako postaje sve veći problem u našem društvu. Videli ste da neke oranice, na kojima je posejana genetski modifikovana soja, Vlada nije, a radi se o hiljadama hektara, uspela da uništi; neke, naravno, jesu, ali u okolini Beograda kažu da Čume ima više od 300 hektara sa genetski modifikovanom sojom, američka firma "Monsanto" uvozi tu genetski modifikovanu soju preko ministarke Ivane Dulić-Marković. Efekti za sada još uvek nisu u potpunosti ispitani. Dakle, mogu da potpadnu pod ovo da su neispitani ili nepoznati.
Ono što je, takođe, veoma važno, štetne posledice neće pogoditi onoga ko koristi genetski modifikovanu soju. Pogodiće naredne generacije. Mislim da bi zbog ovoga i zbog brojnih drugih slučajeva, u kojima bi moglo da dođe do zloupotrebe, bilo veoma bitno da se uspostavi obaveza oglašivača da i neka svojstva, koja se mogu podvesti pod nedovoljno ispitana ili nepoznata, znači da ima obavezu da korisnika usluge, proizvoda ili bilo čega drugoga upozori na ta svojstva. Hvala.

Da li još neko želi reč? Da, narodni poslanik Zoran Krasić.

 Član 31. je logični nastavak onoga što je započeto u članu 30, a to su zabrane koje se odnose na neistinito, upoređujuće i prevarno oglašavanje.
Amandmanom se traži dopuna člana 31. rečima "neispitana i nepoznata", odnosi se na svojstva proizvoda. Moram da vam skrenem pažnju da i ovo što ste napisali, bez obzira na to da li ćete usvojiti ili ne ovaj naš amandman, u stvari je neprimenljivo.
Ako ste imali nameru da ovo napišete i da bude imperativna norma, kojom se nešto zabranjuje ili propisuje pravilo ponašanja, obavezno pravilo ponašanja, ili nešto što ide kao obavezna zabrana, onda u odredbama o sankcijama to treba da bude i navedeno.
Ono što prati ovaj član, pošto očigledno ima karakter neke zabrane, jeste, recimo, član 109, gde ste propisali prekršaje, pa taj član 109. kaže: "Novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ..."
Kada se kaže: "pravno lice ako", pogledajte tačku 16) "oglašavanjem prikriva bitne nedostatke". Ko je taj? Da li proizvođač tog proizvoda, onaj ko je napravio spot, reklamu, onaj koji je to pustio na svom mediju? Koje je to pravno lice? Koga ćete vi da kaznite po članu 109. stav 1. tačka 16).
Koja je situacija moguća? Moguća je situacija da je proizvođač bezalkoholnog osvežavajućeg pića napravio proizvod, u skladu sa propisima koji regulišu sadržaj deklaracije, dao sastav, napisao da u tom proizvodu ima i aditiva iz porodice "E" od 310 do 319 ili dalje, a vi pročitate neki zdravstveni časopis, pa vidite da su aditivi 309, 310, 311, 319 opasni po zdravlje.
Ili, kod proizvođača trajnih mesnih prerađevina, gde se ubacuje sve i svašta - parizer, kobasice, viršle itd, gde takođe postoje aditivi, gde takođe postoji na deklaraciji evidentiran taj aditiv i postoji neko naučno istraživanje koje je dokazalo da su oni izazivači raka itd. Vi to niste obuhvatili.
Daću vam jedan konkretan primer baš povodom ovog člana 31, ne ulazeći u to ko je krivac - da li onaj ko je napravio proizvod, da li onaj ko je napravio spot ili onaj ko emituje spot? Stalno na televiziji gledamo jednu reklamu gde se dva sela, kobajagi, trkaju u nečemu. Onda padne jedna kap i očisti onaj lonac.
Ministre, uzmite taj deterdžent pa stavite kap, da vidim da li ćete da očistite lonac. Ko to vara potrošače? To svakodnevno možete da gledate. To se vrti već godinama kod nas.
Da li imate neku sankciju? Da je ovaj zakon donet, koga biste tu kaznili - RTS koja pušta taj spot; to više nije reklama nego spot, jer imamo reklame koje traju po 40 sekundi, a to već nije reklama.
Da li ćete da kaznite agenciju koja je napravila taj spot? Tu se daje neko svojstvo proizvodu koje proizvod nema. To svi gledaju i baš ih briga.
Pre nekoliko dana ste imali aferu sa jednom reklamom gde čovek kaže - moja klinika leči od karcinoma pluća toliko jeftino da je ispod cene lekova koji se koriste, a garantujem, ukoliko se čovek ne izleči, vraćam pare.
Smešno i tragikomično, a to sve kod nas prolazi, još je kliniku stavio pored manastira. U članu 31, i kada bi bio najbolji kako ste ga zamislili, i da ne morate da usvojite ovaj amandman, kažem vam da vi ne znate koga ćete da kaznite.
Mi smo imali na izborima 2002. godine slučaj da je CeSID uvalio neke plakate i na plakatama Labus. Plakat, sa bradom. Pri kraju su ga povukli i CeSID je dao jednom u jednoj boji, a drugi put u drugoj boji. Koga tu da kaznite?
Kaže, "oglašavanjem se ne mogu prikrivati bitni nedostaci, opasna ili štetna svojstva proizvoda". Molim vas, onaj ko vas oglašavanjem gotovo tera da koristite neki proizvod, da kupujete neki proizvod, a taj proizvod je opasan po život, to je krivično delo.
Uzmite član 109. i pogledajte, "novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako 16) oglašavanjem prikriva bitne nedostatke".
Ko je tu izvršio prekršaj, ovaj ko je napravio proizvod, onaj ko je napravio reklamu, onaj ko je pustio reklamu a nastradao je onaj ko je kupio taj proizvod, to vam je jasno. Koliko je žena izgubilo kosu zbog onih preparata za kosu.
Koga ćete vi tu da kaznite? Nema. Pošto niste propisali koga ćete da kaznite, džabe donosite zakon.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Na član 34. amandman je podneo poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Stefan Zankov podneo je amandman na član 34, gde traži da se umesto tačke stavi zarez i doda "i vojnog roka".  
Da bi građanima Srbije bilo jasno ja ću član pročitati: "Zabranjeno je oglašavanje kojim se poziva na bojkotovanje drugog lica, prekidanje ili sprečavanje uspostavljanja odnosa sa drugim licem", a mi dodajemo "i vojnog roka".
Dame i gospodo narodni poslanici, država Srbija je mnogo štete imala upravo što u nekom od zakona što nije ovaj deo bio ugrađen.
Sećate se koliko su neki barjaktari demokratije pozivali na bojkot mobilizacije, na bojkot služenja vojnog roka, na bojkot odlaska na ratište da se brani otadžbina, setite se koliko je njih odlazilo na ratišta, pa čitave jedinice vraćao nazad i tamo ostajalo ratiše prazno.
Odavno je trebalo da se uvede u neki od zakona i ova klauzula. Hvala bogu, u septembru je odziv vojnih obveznika veći i zadovoljavajući, bar tako mi kažu neki moji prijatelji koji su vojna lica, ali u nekoliko prethodnih poziva 20% se odazivalo.
Deca su odlazila da brišu decu u Zvečanskoj, da brišu nepokretne i stare po bolnicama, da čupkaju travu u bolnici "Laze Lazarevića", a nisu odlazila da služe vojni rok, upravo zavedeni ovakvim propagandama.
Zbog toga smatram da ovaj amandman treba usvojiti. Usput ću pročitati i obrazloženje zašto Vlada ne prihvata amandman.
Vlada ne prihvata amandman jer je pitanje obuhvaćeno amandmanom predmet drugih zakona koji se odnose na bezbednost države. Nije obuhvaćeno.
Ne sprovodite ni te zakone iako je obuhvaćeno, a kako ćete sprovoditi kad dve trećine vas iz ove vladajuće koalicije misli da ne treba služiti vojni rok, da se ne treba odazvati odbrani, ali to je problem onoga ko je koaliciju skupio. Uostalom sada kada dune severac, padne lišće, pašće i ova vlada, doći će novi izbori, pa ćemo drugačije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 36. govori o oglašavanju pornografije.
Moja koleginica Ljiljana Nestorović i ja podneli smo amandman kojim predlažemo da se ovaj član 36. menja i da glasi: "Zabranjeno je oglašavanje sa pornografskim sadržajem, kao i oglašavanje čiji sadržaj nije pornografski, a koji upućuje na pornografiju, osim u pornografskoj štampi. Pornografska štampa na naslovnoj i poslednjoj strani ne može da sadrži pornografsku oglasnu poruku".
Za ljude koji govori srpski jezik reč "hot-lajn" ne znači ništa. Ako je nešto u srpskom književnom jeziku nepoznato, onda se ne bi smelo naći ni u jednom zakonu koji predlaže srpska Vlada, kao ni na televizijskom programu u bilo koje doba dana i noći.
Međutim, intencija predlagača ovog zakona bila je da jednu svakako lošu pojavu na neki način reguliše predloženim zakonom. To je dobro, ali samo tako što će se na televizijskom i radio programu ona zabraniti, a ostaviti da postoji samo u pornografskoj štampi, gde joj je u stvari jedino i mesto.
U tom smislu smo predložili amandman kojim se drugačije određuje ovaj predloženi član 36. zakona i to na način koji priliči ozbiljnoj zemlji, koja hoće i mora da razvija neke druge vrednosti, one vrednosti koje vode u prosperitet, a "hot-lajn" zasigurno nije.
Vlada Republike Srbije u svom obrazloženju kaže: "Amandman se ne prihvata jer član 36. Predloga zakona usaglašen je sa najvećim brojem zainteresovanih lica na koja se zakon odnosi, te bi predloženi amandman uneo izmenu koja bitno odstupa od usaglašenog rešenja".
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, molim vas da pred poslanicima i pred celokupnom javnošću objasnite sa kime ste to usaglasili najveći veo ovog zakona? Koji je to najveći broj zainteresovanih lica, zbog čega ste odbili ovaj naš amandman? Zahvaljujem.