Kao što vidite, nije bio poslednji. Mislim da je najbolje da Vlada izbriše ovaj član 42. Naravno, ukoliko prethodno ne obriše ceo zakon.
Zašto? Sada vi meni objasnite iz Vlade šta je bio cilj ovog zakona? Da se formira neko ko se zove zaštitnik građana. Ako je on sam sebi svrha, onda nam zakon nije potreban.
Sudeći po članu 42, da neće postupati po slučajevima nastalim pre stupanja na snagu ovog zakona, onda vama je važan kvaziorgan, a ne prava građana.
Danas se krše prava, i juče su se kršila prava, i pre godinu i pre dve godine su se kršila prava. Već dve-tri godine neko je u postupku da ostvari svoje pravo.
Evo, SRS ima tri presude Vrhovnog suda Srbije, gde se sve poništava, nalaže MUP-u, ne baš toliko direktno, ali po pravnim stavovima se nalaže da nam se vrati onaj džip što su ga ukrali ovi, Mihajlović i onaj Stojadin Jovanović. Ni tri presude Vrhovnog suda ne mogu da nateraju MUP da nešto uradi po zakonu.
Sada vi meni kažite kome da se obratimo mi, pošto su nam povređena prava. Konstatovano je da su povređena prava. Tri presude kao vrata.
Znači, ako bacate težište i dajete značaj Peri Periću koji treba da bude zaštitnik građana, onda 42 može da ostane. Ako dajete univerzalnu zaštitu ljudskim pravima, onda član 42. vam nije potreban, jer se podrazumeva da danom stupanja na snagu ovog zakona, danom izbora zaštitnika građana, on ima nadležnost da postupa.
Kada je ta povreda izvršena apsolutno nije bitno, jer ako bi tumačili ovo ovako, onda bi trebali da čekamo pola godine da on dobije prvi predmet. Pola godine treba da se čeka da bi on dobio prvi predmet.
Znači, vama je na prvom mestu Pera Perić, koji treba da bude zaštitnik građana, a ne univerzalno pravo, univerzalna zaštita građana i zabrana narušavanja i ugrožavanja sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina. To je cela poenta.
Ovaj amandman tumačim pre svega kao pokušaj da se nešto razreši što je nelogično u zakonu. Ako neko misli da ima neka retroaktivnost, nema nikakve retroaktivnosti, uopšte nije problem pitanje retroaktivnosti.
Pitanje je da neko sumnja da mu je juče narušeno neko pravo. Čime? Verovatno nekim konačnim upravnim aktom. Kroz dva meseca se bira taj zaštitnik. Naravno, njemu se obraća čovek i ukazuje na slučaj koji se desio pre stupanja na snagu ovog zakona.
Šta mu je osnov za to? Pa, Ustav mu je osnov. U Ustavu stoji zabrana diskriminacije i obaveza svih da poštuju Ustav i Zakon. Tako da vam član 42. uopšte nije potreban.
