Da ne bude zabune posle ovoga što je gospodin Jojić rekao, to jeste krivično delo, delo malog značaja. U stavu 1. se kaže: "Nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja". To se ide od nekih pretpostavki itd. "Delo je malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak", za većinu dela, za neka se i ne kažnjava, "ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije", a opšta svrha jeste suzbijanje krivičnih dela.
Ta prva dva stava mogu da se prihvate, ali ovo što stoji kao ograničenje u stavu 3. za nas je neprihvatljivo. Kaže: "Odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu se primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna".
Ne valja da stoji ovo ograničenje. Sada će vama delovati malo kontradiktorno sa onim što je pričao malopre Jojić.
Ne treba da stoji nikakvo ograničenje, iz prostog razloga što je pitanje da li smo mi pravilno odmerili sankcije za određena krivična dela u posebnom delu. Moguće da je propisana negde kao minimalna kazna, recimo, pet godina, a da suštinski nema štetne posledice. Samo bih vam skrenuo pažnju na zaveru, neuspeli pokušaj, eksces izvršioca itd. Ministre, znate i sami koliko je saizvršilaštvo problematično i u teoriji i u praksi.
Onda se stvarno postavlja pitanje, ako date ovakva ograničenja, ukoliko je samo propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, tu može biti delo malog značaja, a ukoliko je neka malo oštrija sankcija propisana, da nije moguće, tim pre što su u stavu 2. ova tri uslova data alternativno, ne kumulativno. Znači, ako je stepen krivice učinioca nizak, a moguće je da stepen krivice učinioca bude nizak, a posledica da bude teška.
Uzeću jedan primer, primer Rasima Ljajića. On drži dokumentaciju o ratnim zločinima protiv Srba u bivšoj BiH. On se ponaša prema toj dokumentaciji kao prema Alajbegovoj slami. Njega to uopšte ne interesuje. Novine objašnjavaju kako ta dokumentacija trune itd.
Sada ću javnost da upoznam. Vidite, 18. i 19. septembra 1995. godine u Novigradu je hrvatska vojska izvela akciju "Drina-Una". Napravljen je spomenik u Novigradu i na spomeniku piše "Žrtvama ustaškog terora". Dalje, u istoj akciji stradali su žitelji u Kostajnici, u Kozarskoj Dubici, a 10. oktobra 1995. napadnut je Mrkonjić Grad od strane hrvatske ustaške vojske, a u akciji "Maestral" osvojen je Drvar, a 10. oktobra 1995. godine Mrkonjić Grad.
Podaci o NATO bombardovanju na Ozrenu 1995. godine u toku ofanzive mudžahedina, koji se proganjaju u celom svetu. Ta dokumentacija stoji, neko je sakrio tu dokumentaciju, a onda je uzeo ovaj nesretni Radoslav Stojanović, kao neki pravni zastupnik, ide na pregovore, dogovore.
Sada vi meni objasnite – nečinjenje ministra Rasima Ljajića kakve posledice ima po ovu državu i po ovaj narod? Da li je to delo malog značaja? Povezujem ovaj član sa onim oblicima izvršenja krivičnog dela. Nečinjenje, pre svega, odnosi se na službena lica. Znači, materija je vrlo problematična.
Zato smo predložili da se stav 3. izbriše. Stav 1. i 2. sasvim dovoljno daju osnova da se od slučaja do slučaja konkretno procenjuje da li je određeno delo odnosno činjenje i nečinjenje pojedinca delo malog značaja ili ne. Ovde kaže – stepen krivice učinioca nizak, posledice odsutne ili neznatne, i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. Opšta svrha jeste da se suzbija kriminalitet.
Razmislite malo, mislim da je ovo ograničenje iz stava 3. nepotrebno, tim pre što sudska praksa vrlo brzo može da formira jedan kvalitetan stav. Samo da ga ne formiraju ovi krivičari iz Vrhovnog suda, što oslobađaju narkodilere. Imamo u Vrhovnom sudu koji oslobađaju narkodilere, imamo u Vrhovnom sudu - smanjuju kaznu onima koji su na svirep i zverski način ubili taksistu na putu Beograd-Pančevo. Neka mi nađu neku olakšavajuću okolnost. Videćemo kako će biti sa ovima koji su ubili taksistu kod Vidikovca, pa su ubili još nekoliko ljudi do Čačka, tako su novine objasnile, da ne prejudiciram stvari, možda to nije tačno, možda jeste. Ali, da vidimo kako oni tumače svrhu kažnjavanja. Puste narkodilera.
Naravno, onda se sa podmetnutim saopštenjem Visokog saveta pravosuđa ljute na Narodnu skupštinu što ne prihvata njihove predloge. Nećemo da prihvatimo više, barem što se tiče SRS, dok sve ne proverimo, ko mu je tata, ko mu je mama, kako je radio, zašto je radio, koliko je studirao, koliki ima koeficijent rešenih predmeta. Sve ćemo da ispitamo - i s kim je u vezi, s kim nije u vezi, sve, bilo da se to nekome sviđa ili ne. Neka prigovaraju Srpskoj radikalnoj stranci.
Prošli put je palo 17, a ovoga puta kada budete doneli, ministre, odnosno ne vi, nego Visoki savet pravosuđa, kada bude dao ovu njihovu odluku o izboru predsednika sudova, tek će da vidi koliko će da padne predsednika sudova. Za svakoga skupljamo dokumentaciju, jer napokon mora da se zavede neki red. Valjda sud postoji zbog toga da bi štitio prava i zakonom propisane interese građana. Valjda zbog toga postoji. Ako čovek ima konflikt, pa se javi sudu da ga reši, tamo dođe u situaciju da konstatuje da je neko imao jaču vezu, ili nekoga sa strane, nije bitno kako je završio predmet, onda, molim vas, ako takve sudove imamo, mi nemamo vlast, nemamo državu.
Samo predlažem da usvojite ovaj amandman, jer je on u duhu ovoga svega što vi predlažete ovim zakonom.