Član 162. odnosi se na uništavanje dokumenata o glasanju. "Ko uništi, ošteti, oduzme ili prikrije glasački listić ili neki drugi dokument o glasanju na izborima ili na referendumu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ako delo iz stava 1. ovog člana učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine".
Predlog poslaničke grupe SRS je da se reči "od tri meseca do tri godine" zamene rečima "od jedne do tri godine". Nama je zaista neshvatljivo da oni koji su lupali u šerpe i lonce zbog izbornih rezultata nisu prihvatili ovaj amandman.
Možda mislite da više nema tih problema zbog kojih ste lupali u šerpe i lonce nekada, da više toga u Srbiji nema, ali ja ću vam izneti konkretne primere da se vidi kako se i dan-danas kradu izbori u Srbiji.
Mi iz Srpske radikalne stranke smo uvek pokušavali da zaštitimo volju građana i uvek smo to radili, za razliku od vas, na institucijalan način. Mi smo ulagali, od prigovora do ustavne žalbe. Vojislav Šešelj je napisao knjigu "Falsifikovana volja naroda". Dakle, uvek smo pokušavali da volju građana Srbije zaštitimo i to činimo i sada.
Ono što se dešavalo u vreme kada ste lupali u šerpe i lonce, kada su socijalisti krali glasove na Kosovu i Metohiji, vi ste danas zamenili raškom oblašću. Ono što je socijalistima bilo Kosovo i Metohija vama je raška oblast, gospodo tzv. demokrati, a to vam služi za krađu glasova.
Mi iz Srpske radikalne stranke smo na poslednjim izborima, predsedničkim, na teritoriji Opštine Tutin otkrili neverovatne zloupotrebe i krivična dela. Prikazivali smo svojevremeno, odnosno pokazivali novinarima na konferenciji za štampu izvode iz biračkih spiskova sa devet biračkih mesta.
Laičkim pogledom na te izvode iz biračkog spiska moglo se i može se videti da je, recimo, na jednoj stranici biračkog spiska 20 ili koliko ima birača potpisalo jedno, dvoje ili maksimalno troje lica. Dakle, očigledno istim rukopisom potpisani izvodi iz biračkog spiska.
Podneli smo krivičnu prijavu opštinskom javnom tužilaštvu u Tutinu. Opštinski javni tužilac u Tutinu je rekao da tu nema elemenata za krivično gonjenje i Srpska radikalna stranka je podnela devet privatnih krivičnih tužbi protiv devet predsednika biračkih odbora u Opštini Tutin.
Lično sam bila ovlašćena u ime SRS i učestvovala u tim postupcima u prvostepenom delu kod Opštinskog suda u Tutinu.
Ono što sam tamo videla i što je nedvosmisleno dokazano, pravo je čudo, odnosno nije čudo što nisu u zatvoru učinioci tog krivičnog dela, odnosno predsednici biračkog odbora, već i sudije koje su donele oslobađajuće presude. Dakle, u svih devet slučajeva sudeće sudije u Tutinu su donele oslobađajuću presudu sa vrlo interesantnim obrazloženjima, gde kažu da sve što ono što smo ustanovili kao povredu izbornih zakona, da je to nešto uobičajeno u opštini Tutin.
U neposrednom kontaktu sa sudijama, sa predsednikom opštinske izborne komisije bila sam zaprepašćena, zamislite predsednik opštinske izborne komisije pred sudijama kaže, i sudije to prihvataju, da je to jednostavno uobičajeno u opštini Tutin da se tamo oduvek tako glasa, a reći ću vam kasnije kako. Pitala sam ih - da li imate neki poseban zakon ili koristite Zakon o izboru predsednika, odnosno Zakon o izboru narodnih poslanika koji se supsidijarno primenjuje kod izbora predsednika u nekim odredbama. Kaže - ne, znamo mi šta piše u zakonu, ali šta ćete, to je ovde uobičajeno, ovde žene neće da izlaze na izbore i onda dođe muž i kaže - ja ću da glasam za moju ženu, znam šta ona misli. On glasa za njegovu ženu. Dođe sin ili ćerka i kažu - tamo su mi otac ili majka, mnogo stari, bolesni, ne mogu da dođu, ja ću da glasam za njih. Predsednik biračkog odbora kaže - kako da ne, znam te, znam ti majku, znam šta mislite, glasaj brate, kako da ne.
Možda vama izgleda smešno, vidim da se neki smeškaju na ovo što pričam, ali, drage moje kolege, ovo je istina. Ovo su činjenice i ovo je nešto protiv čega mi u Srbiji moramo da se borimo. Kako da se borimo ako ne zakonom, ako ne oštrijim kaznama za počinioce ovih krivičnih dela?
Šta je učinjeno nesporno u svim krivičnim prijavama u Tutinu? Recimo, glasanje bez lične karte. Na svakom biračkom mestu predsednik biračkog odbora priznaje, priznaju članovi biračkog odbora koji su u svojstvu svedoka saslušavani, svi kažu - mi znamo te ljude, mi smo baš odatle, sa tog biračkog mesta, tu živimo, kako svog komšiju da legitimišem, kako svog brata da legitimišem itd. Dakle, glasanje bez lične karte je apsolutna pojava i niko ne dovodi u pitanje da je moguće bilo kako drugačije.
Rekoh već, ako znaju da je u komšiluku neko bolestan ne pada im na pamet da onako kako zakon predviđa da se prijavi da je bolestan, da ne može da dođe na biračko mesto, da birački odbor odredi dvoje ili troje ljudi koji će da odu kući i da tamo lice glasa. Ne, nego znaju da je komšija bolestan, znaju tačno kako će da glasa i prihvataju da neko umesto njega glasa.
Ovi potpisi koji su bili inicijativa srpskih radikala da uopšte idemo u ovaj postupak, ovi identični potpisi, tu niko nije sporio, niko nije pokušao da nam kaže da to nije tačno.
Od predsednika biračkog odbora do svih svedoka, bilo da su u pitanju lica koja su glasala, bilo da su članovi biračkog odbora u stalnom ili proširenom sastavu, svi kažu - jeste, dozvoljavali smo da neko drugi potpiše. Ja kažem - kako vi meni možete da potvrdite, da dokažete sudu da je taj neko umesto koga ste potpisali birački spisak zaista bio na tom mestu? Kaže - bio je, naravno, i znaju svi da je bio, ali tamo je neka žena, pa ona neće, sramota je da stoji u redu jer je gužva, da se potpisuje; pa stariji ljudi u opštini Tutin uglavnom ne znaju da pišu, žene pogotovo.
To je bilo obrazloženje koje su, što je najtragičnije, sudije prihvatile kao obrazloženje koje im je bilo dovoljno da donesu oslobađajuće presude, a ovde spalili Beograd zbog toga. Ovde lupali u šerpe i lonce mesecima zbog toga. Kada sam pokušala da ubedim sudeće sudije da je zaista u pitanju krivično delo i kada sam, između ostalog, pitala – dobro, uobičajeno je, kažete da starije žene u Tutinu ne znaju da pišu, kako obrazlažete da ne znaju da pišu devojke ili žene koje su rođene od 1980. i neke godine, koje su tek postale punoletne, koje imaju 20 ili 23 godine i muškarci čak, šta je tu u pitanju?
Dolaze svedoci, svedok kaže – žena nikad nije izašla na izbore. Prvi put je maltene izašla u grad kada je muž doveo kao svedoka i jedva sam ubedila sudiju da muž ne može da bude tu dok ona svedoči. Žena kaže, nikada nije bila na izborima, da li njen muž glasa za nju, da li ne glasa, da prepozna svoj potpis; zna da piše, ne zna da prepozna svoj potpis, ne zna potpis svog muža, ali zna da nikada nije bila na izborima.
Mlad čovek, policajac, kaže predsedniku biračkog odbora, kaže sudiji – molim vas, nemojte da me pravite budalom, nisam glasao, radio sam noć, bio sam umoran, spavao sam, nisam glasao, insistiram da se kazni neko ko je umesto mene potpisao. Predočila sam mu potpis na biračkom spisku na izvodu, kaže čovek - nije moj potpis, i insistira da se to unese u zapisnik; sudija diktira zapisnik bez toga, tek na moju primedbu unosi to u zapisnik.
Dakle, neverovatne stvari. Izvesna Jasmina, sada ne mogu da se setim prezimena, potpuno identični podaci na jednom od biračkih mesta, upisana na broju 120 i 125. Predložila sam je za svedoka i sud je pozvao i ta žena kaže – ja sam uzela dva glasačka listića, ja uvek tako radim, ja sam dva puta upisana, ja znam uvek i svi u biračkom odboru znaju da sam ja dva puta upisana i svaki put mi daju dva glasačka listića i svaki put ja dva puta zaokružim i ubacim dva glasačka listića. Neverovatno, ali istina u opštini Tutin.
Majka i ćerka, ćerka kaže da je vatreni obožavalac Borisa Tadića, da je podržavala njegovu kampanju; sve ovo je rekla, ja je nisam pitala, birač je u pitanju, niti sam je pitala za koga je glasala, niti imam prava da je pitam; kaže – ja sam glasala za Borisa Tadića, ja sam vodila kampanju za Borisa Tadića.
Ja sam vodila birački odbor u moju kuću da glasa moja majka. Kako ste ih vodili, da li ste prijavili? Ne, oni znaju, pa su otišli sa mnom. Majka od te devojke kaže (naravno, sva imena imam, sve podatke imam, ali nemam vremena sve to da navodim), dakle, te devojke koja je propagirala i koja je radila u kampanji za Borisa Tadića, kaže – nisu dolazili kod mene kada se birao predsednik, ovde su dolazili kada smo glasali za nekoga iz Tutina, tu našeg komšiju, ali nisam ja glasala, moja ćerka je glasala, ona je njih onako dovela na kafu, ne znam ja sinko ni što su oni dolazili, niti sam ja davala svoju ličnu kartu, niti sam ja glasala za bilo koga. Njena ćerka kaže – molim vas, sudija, kako možete da uzmete u obzir mišljenje žene od 75 godina, otkud ona zna da li je glasala ili nije glasala.
Nekoliko slučajeva žena koje su rekle da je muž glasao u njihovo ime i ti muževi priznali – da, naravno, ja uvek glasam za svoju ženu, mi znamo, mi se dogovorimo u kući. Zamislite, oni se u kući dogovore ko za koga glasa i onda on vodi kao predstavnik porodicu.
Majka kaže, ćerka joj studira u Sarajevu, nije bila kući, može da se proveri da nije uopšte bila u Tutinu u to vreme, imala je ispite u Sarajevu i nema pojma ko je za nju glasao, nije ona, nisu ostale dve ćerke koje su takođe bile svedoci.
Dakle, gomila dokaza da je izvršeno krivično delo i sud u Tutinu donosi oslobađajuće presude. Naravno, Srpska radikalna stranka je uložila žalbe, ali već četiri meseca Okružni sud u Novom Pazaru se ne usuđuje da uradi nešto po našim žalbama. Verovatno svaki normalni sudija vidi da tu jeste izvršeno krivično delo, ali je sada pitanje da li sme da se sukobi sa Sulejmanom Ugljaninom i vlasti u Tutinu, a pogotovo sada kada je Sulejman Ugljanin i u Vladi, bogami, tek sad ne znam šta će biti sa žalbama SRS-a po pitanju... U pravu si, još ću ja da odgovaram što sam stranku zastupala u ovim krivičnim predmetima.
Dakle, ovo sam navela kao primer, drage kolege, da vas podsetim da izborne krađe u Srbiji nisu prestale, da ste vi samo takozvane demokrate, a gde god možete da ukradete neki glas, to uredno radite.
Verovatno zato niste ni prihvatili amandman kolege Vitomira Plužarevića koji je za izborne krađe predvideo amandmanom oštrije kazne. Pogotovo je nejasno da je na 161. član - falsifikovanje rezultata glasanja, gde je gospodin Zoran Krasić podneo, prihvaćen amandman, a za - uništavanje dokumenata o glasanju, nije prihvaćen amandman. Zaista neverovatno, ali se nadam da sam vas argumentima koje sam ovde iznela ubedila da u danu za glasanje glasate za ovaj amandman, jer ovo što radite sada u raškoj oblasti Srpskoj radikalnoj stranci, radićete to između vas.
Naravno, mi iz Srpske radikalne stranke nikada nismo i nikada nećemo ukrasti nijedan glas i uvek ćemo poštovati volju građana Srbije, ali vi nećete i vi sebe štitite ovim zakonom, a vi ćete između sebe, ali nije lako kada svi skupa, vi koji ste sada vladajuća koalicija, treba između sebe da podelite 9 ili 11% građana Srbije, onda ćete, za taj 1 ili 2% da se borite. Naravno, mi iz Srpske radikalne stranke, bez obzira na izborne uspehe i na ovaj koji smo juče postigli u Kuli i na svaki koji ćemo postizati ubuduće, borimo se i insistiramo da volja građana Srbije na izborima mora da se poštuje. Hvala.
