Pravo na repliku, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, duboko sam dirnut rečima čuvara lika i dela Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića.
Vezano za ovu šećernu aferu, da raščistimo da nismo napadali G17 plus.
Samo sam konstatovao da je potpredsednik Savezne vlade, Miroljub Labus, potpisao izvozne dozvole, a kada smo već kod pomenute gospode, pri tom opet ne pominjem G17 plus, nego govorim o Dinkiću i Labusu, da pročitamo još nešto. Izvinjavam se ministru što će morati malo da sačeka oko ovog zakona.
''Nacionalna štedionica je osnovana 25. decembra 2001. godine posle neviđene kampanje dva neodgovorna državna funkcionera, tadašnjeg guvernera Narodne banke Jugoslavije – Mlađana Dinkića, uz nesebičnu pomoć tadašnjeg potpredsednika Savezne vlade – Miroljuba Labusa, koji je bio zadužen za ekonomske odnose.
Nacionalnu štedionicu je osnovalo 13 pravnih lica i u to vreme u većinskom društvenom vlasništvu i po strukturi kapitala situacija je bila ovakva: najveći akcionar je Jugoslovenska banka za međunarodnu saradnju, ''JUBMES banka'', sa 38% akcija, zatim tri osnivača su stekla po 9,62% – ''Beopetrol'', ''JU GARANT banka'' i "Toza Marković".
Tri osnivača su stekla 4,81% i to su: ''Apatinska pivara'', "C market" i ''DDOR-Novi Sad''. Dva osnivača po 3,80% – "Kopaonik osiguranje'' i "Sintelon". Ređaju se još sitni osnivači sa 2% itd.
Ukupna vrednost emitovanih akcija u tom prvom krugu je bila 364 miliona dinara. U maju 2002. godine Nacionalna štedionica emituje drugu emisiju akcija, u vrednosti od 180 miliona dinara. Kao kupci 80% tih akcija pojavljuju se firme: "Skvadra" i "Pima", "Principal eksport-import'' i "Dajners klub".
Mlađan Dinkić je jurcao tih dana po svetu, bio je na Kipru, u Moskvi i tu se sreće sa vlasnikom ''Evroaksis banke'' – Milošem Mirkovićem. Ova banka je nezakonito na svojim računima držala rezerve Narodne banke Jugoslavije. Narodni poslanici se toga vrlo dobro sećaju.
Miloš Mirković je bio u duetu sa Vukom Hamovićem, koji je bacio oko na ''Nacionalnu štedionicu'' i počinje da se plete paukova mreža. Jedan od osnivača firme "Pima" d.d.o. su Jelena Lazarević i Zoran Stanković, sa udelom od 5% vlasništva, dok su ostalih 90% vlasništva pripali firmi "Pluto International ltd.", sa ostrva Vinsent i Grenadin, a vlasnici ove firme su Vladan, Olivera i Vojin Lazarević, inače kum Vuka Hamovića.
Od ''JUBMES banke'' država Srbija pred kraj 2002. godine kupuje 21 akciju i tako postaje vlasnik 13,83%. Ovu kupovinu akcija od ''JUBMES banke'' Dinkić objašnjava i opravdava potrebom da država kontroliše ''Nacionalnu štedionicu''.
Ovo nema veze sa G17, govorim samo o Mlađanu Dinkiću. Prvi razlog da ''JUBMES-ovo'' učešće bude 9,81%, a preduzeće Vuka Hamovića u međuvremenu uzima veće sume kredita od ''Nacionalne štedionice'' i ulaže u kupovinu akcija te iste banke. Očekujem da ću opet biti prozvan, pa ću nastaviti gde sam stao.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Ovo je bila replika, ali izvolite.

Zaista mi je jako neprijatno da pred gospodom iz Ministarstva koja su ovde da bi govorili o ovom zakonu – otvaramo ove naše političke nesuglasice.
Dakle, kakve sada veze ima Nacionalna štedionica i da li su zaista građani Srbije dužni ovo da slušaju? Sa velikim zadovoljstvom ću govoriti o Nacionalnoj štedionici. Imamo još sat vremena, samo vi čitajte. I ja očekujem materijale, pa ćemo čitati zajedno.
Poštovani gospodine, Mlađan Dinkić lično, G17 plus i svi mi već smo mnogo puta govorili o tome zašto je i kako osnovana Nacionalna štedionica i hiljadu puta ponovljena laž ne postaje istina. To vas je neko pogrešno instruirao.
Možete je ponavljati bezbroj puta, neće postati istina. Nacionalna štedionica otvorena je da bi se građanima isplatila stara devizna štednja. Pitajte me koja je to stara devizna štednja. Ona koja je nestala dok ste vi bili na vlasti. Podržavali ste tu vlast u jednom periodu, u drugom periodu ste direktno u njoj učestvovali, to je bilo za vreme rata kada su ljudi ginuli po Srbiji.
Ta devizna štednja koja je nestala u ono vreme, koju ste jednostavno oduzeli građanima Srbije, vraćena je, i možete pričati šta god hoćete, to su činjenice i to građani Srbije gledaju i znaju. Dakle, Nacionalna štedionica je osnovana da bi vratila staru štednju građanima Srbije i ona je to učinila.
Bilo to vama drago ili ne, ona je to učinila. Ona je tada bila u većinskom vlasništvu države. Kao što znate, treća dokapitalizacija, kojom je Nacionalna štedionica izgubila većinsko državno vlasništvo, obavljena je posle smene gospodina Mlađana Dinkića, u ovoj skupštini 22. jula 2003. godine.
Molim vas da imate u vidu činjenice, a to jesu činjenice. Ima ih još mnogo koje su vezane za Nacionalnu štedionicu i koje ću vam prezentovati sa velikim zadovoljstvom.
Pozvala bih vas da sada ne ulazimo u čitavu tu raspravu. Dakle, spremna sam da odgovaram dok god vi budete spremni da čitate neistine. Ali, u interesu građana Srbije, koji očekuju da čuju komentare ovog zakona, zamolila bih vas da se ponovo vratimo na raspravu o zakonu. Inače, razgovaraćemo o Nacionalnoj štedionici kad god budete želeli.

Hvala. Reč ima gospodin Marković, ne znam po kom osnovu, ali pošto sam dozvolio gospođi Plavšić, dozvoliću i vama da objasnite ono što je pogrešno protumačeno. Izvolite.

Da nastavimo, dame i gospodo narodni poslanici, tamo gde smo stali.
Pročitaću zadnju rečenicu, da biste mogli da povežete. Pravi razlog je bio da ''JUBMES'' spadne na 9,80% akcija, a povezana preduzeća Vuka Hamovića da postanu vlasnici 37% akcija. Preduzeće Vuka Hamovića u međuvremenu je uzimalo veće sume kredita od Nacionalne štedionice i ulagalo ih u kupovinu akcija te iste banke – Nacionalne štedionice.
Dakle, Nacionalna štedionica je kreditirala Vuka Hamovića da je kupi. U istoriji svetskog bankarstva nije zabeležen ovakav slučaj.
Početkom 2003. godine emituje se treća grupa akcija koju kupuju firme "Mali kolektiv", inače vlasništvo Vuka Hamovića iz Moskve i firma "Elin", iz Beča. Obe firme su uplatile akcije preko "Evroaksis banke", radi se o onoj banci gde je Mlađan Dinkić držao državne devizne rezerve.
Dakle, obe firme su akcije uplatile preko "Evroaksis banke" iz Moskve, čiji je vlasnik Miloš Mirković. Dakle, pojavljuje se i treće lice. Sve vreme smo nepravedno napadali Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, a evo pojavi se i Miloš Mirković. Pitanje je koja će do kraja ovih papira sve lica da isplivaju.
Vlasnici firme "Elin" iz Beča su braća Aleksej i Igor Gohalov, inače poslovni partneri Miloša Mirkovića, a vlasnici firme "Mali kolektiv" su Milan Škorić, sa 9% akcija, inače, on je brat Vukove žene Dese Hamović.
Vlasnik 91% akcija je firma "Anglo-European Marketing", sa Devičanskih ostrva, čiji je vlasnik Vuk Hamović. Ovako smišljenom transakcijom učešće Srbije palo je na 10,5 % akcija, a "JUBMES-a" na 7,18%. Za to vreme dva nova vlasnika firme "Elin" i "Mali kolektiv" postaju najveći pojedinačni vlasnici akcija u Nacionalnoj štedionici sa 26,80% akcija.
Sve ove transakcije su se odvijale daleko od očiju javnosti. Dinkić je poverio Nacionalnoj štedionici da isplaćuje staru deviznu štednju. Stigli smo i do stare devizne štednje, da i nju malo razjasnimo. Nije imao ''poverenja'' u domaće banke.
Smatrao je da će Nacionalna štedionica to uraditi brže i bolje. U stvari, na ovaj način Dinkić je, bez tendera, Nacionalnoj štedionici dodelio posao vredan 4,5 milijarde evra.
Da bi Nacionalna štedionica uspešno poslovala bili su potrebni dinari i to po viđenju, koji su bili kod 18 poslovnih banaka i preneseni su na račun Nacionalne štedionice. Radilo se o depozitima Narodne banke Jugoslavije, Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca i Narodne banke Jugoslavije – filijala Kragujevac. O kolikim sredstvima se radi, vidi se iz godišnjeg izveštaja po kojem su ova sredstva, u iznosu od oko 800 miliona dinara, činila 60% dinarskih depozita banke.
Sve ovo nije bilo dovoljno, nego se krajem 2002. godine Nacionalnoj štedionici na tri godine besplatno ustupa 60 ekspozitura na ekskluzivnim lokacijama, sa 271 šalterom i 7.200 metara kvadratnih poslovnog prostora, sa kompletnom opremom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Samo još jednu rečenicu, pa ću u trećem izlaženju da završim.
I ovog puta Dinkićev izgovor je bio – ovaj potez je da zaposleni u ZOP-u, koji se gasi, ne ostanu na ulici.

Hvala. Reč ima gospođa Plavšić, povreda Poslovnika.

Član 101. – uvreda dostojanstva Skupštine, pošto se iznose neistine.
Zaista mi je teško da odgovaram nekome ko čita iz nekog priručnika nešto što mu je neko napisao. Stvarno nisam sklona takvoj vrsti rasprave. Volim da vodim raspravu kada čovek iznosi neke svoje lične argumente i kada poznaje materiju. Kada neko uzme i čita vam neki izveštaj, ne znam tačno čiji, u pet minuta navede pet hiljada pogrešnih informacija, dezinformacija, potpunih neistina, onda je teško da čovek na sve to odgovori, odnosno uvlači se u potpuno besmislenu igru.
Dakle, u takvoj igri neću dalje da učestvujem i ne želim na taj način da ovde razgovaramo.
Samo ću da vas podsetim da je "Evroaksis banka" jedna od banaka koje su osnovane u ono vreme, to je vreme pre 2000. godine, i da su tada rezerve koje su držane u njoj bile znatno višeg nivoa no što su bile kasnije.
Dakle, od 2000. godine pa do sada državne devizne rezerve koje se u toj banci drže su konstantno snižavane, odnosno njihov nivo je konstantno snižavan. Prosto nije bilo moguće u jednom momentu, a to su svi finansijski stručnjaci potvrdili, povući sav taj novac.
Po mom mišljenju, i najradije bih to uradila, nisam neki finansijski stručnjak, te banke koje ste vi formirali '90-tih godina, ne bih zaista imala mnogo sentimentalnosti prema tome. Ali, prosto, bilo je nemoguće, zato što su mnoga preduzeća iz Srbije poslovala na taj način i to je bio, kažu, način da se u ono vreme zaobiđu sankcije i da preduzeća iz Srbije posluju preko te banke.
To je vaša tvorevina, gospodo. Nemojte da pominjete "Evroaksis banku" kao nešto što ima veze sa Mlađanom Dinkićem, jer to prosto nije istina. Dakle, oko Nacionalne štedionice ste izneli bezbroj neistina, i što se tiče poslovnog prostora i svega ostalog.
Znači, ona je jedna od banaka koja je na konkursu dobila da vraća staru deviznu štednju. Takođe, ona je jedna od banaka koje su dobile, na osnovu toga, poslovni prostor ZOP-a.
Ali, Nacionalna štedionica je dobila samo 8,5% ukupnog poslovnog prostora, u odnosu na drugih 13 banaka, koje su, takođe, po konkursu dobile taj poslovni prostor, jer su preuzele ljude zaposlene u tadašnjem ZOP-u.
Dakle, ima još hiljadu stvari na koje mogu da odgovorim, ali zaista neću dalje da polemišem sa nekim tekstom. Mogu da polemišem samo sa čovekom koji ima argumente i koji zna šta hoće da kaže.
Zahvaljujem se i prekidam, dakle, polemiku, u ime svoje poslaničke grupe.

Gospodine Markoviću, pretpostavljam da želite repliku. Izvolite.

Pošto je gospođa govorila po Poslovniku, imam pravo na repliku.
Da završimo, ni ja više neću da polemišem, samo da iskoristim ova tri minuta da pročitam nekoliko podataka, nekoliko informacija, da podsetim – istinitih podataka, jer se radi o nalazima Narodnog pokreta za borbu protiv korupcije.
U izveštaju se kaže: – ''i tako Vuk Hamović i Vojin Lazarević postaju vlasnici 7.200 kvadratnih metara poslovnog prostora''. Prilikom dokapitalizacije Nacionalne štedionice, Vuk Hamović je postao najveći pojedinačni vlasnik. Tada su od bečke firme "Koprom", Hamovićeve povezane firme, primili ukupno 1,2 miliona dolara i 1,2 miliona evra na ime kupovine nekih poljoprivrednih proizvoda.
Istog dana Hamovićeve firme prodaju ta sredstva Nacionalnoj štedionici, koja opet ta sredstva prodaje "Atlas" banci i ''Sosijete ženeral'' banci. Ove dve banke isti dan vraćaju sredstva Nacionalnoj štedionici na ime dokapitalizacije, u korist Hamovićevih preduzeća. Nacionalna štedionica isti dan vraća sredstva na račun "Evroaksis" banke, banke Miloša Mirkovića.
I firma "Koprom" ima račun u "Evroaksis" banci. Tako je Hamović postao najveći pojedinačni vlasnik akcija, dok kupovine poljoprivrednih proizvoda nikada nije bilo, već je osnovni motiv bio kupovina akcija Nacionalne štedionice.
Država je vlasnik 36,7% akcija, a Mlađan Dinkić je centralni krivac što je Nacionalna štedionica postala većinsko vlasništvo privatnih firmi sa egzotičnih ostrva. Grčka ''EFG banka'', postala je sada većinski vlasnik. Nedavno je Nacionalna štedionica prodata sa 52 posto akcija.
Narodni pokret protiv korupcije smatra da ima mesta da specijalni tužilac za organizovani kriminal hitno pokrene krivični postupak protiv odgovornih za zloupotrebu u vezi sa osnivanjem i privatizacijom Nacionalne štedionice.
Moraju hitno vinovnici ove trange-frange afere sa državnim parama, ogromnim državnim parama, da se privedu prvo u UBPOK, a posle – zna im se mesto.