Rekao sam da ima manjkavosti, ali suština je dobra.
Idemo na sledeći amandman, ako nema niko o ovom amandmanu.
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo je amandman na član 56.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo je amandman, sa ispravkom, na član 57.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman, sa ispravkom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 65. amandman su, u istovetnom tekstu, zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović i narodni poslanik Milivoje Vuković.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili raspravu u pojedinostima, da li predlagač, narodni poslanik, želi reč? Ne želi, ja sam umesto njega govorio.
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona, u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SPOLjNOTRGOVINSKOM POSLOVANjU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Momir Marković, Milovan Radovanović, Milorad Buha, Milan Škrbić, Nikola Lalić, Srđo Komazec, Nemanja Šarović, Vitomir Milošević, Sreto Perić, Zlatko Radić, Vitomir Plužarević, Zoran Antić, Dragan Živkov, Momčilo Duvnjak, Zlatan Jovanović, Nataša Jovanović, Sulejman Spaho, Dragoljub Simonović, Ivan Radić, Stevica Deđanski, Radiša Ilić, Jovan Daja, Branislav Blažić, Vojislav Milajić i Milan Nikolić.
Primili ste amandmane koje je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, sa ispravkom.
Primili ste izveštaj Odbora za evropske integracije.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo Momir Marković.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština svakog zakona je da bude kratak, jasan, koncizan i da ne ostavlja nedoumice i kod laika koji ga čitaju, a pogotovo kod stručnjaka.
Podneo sam amandman i tražio sam da se u članu 1. stav 2. briše. Stav 2. glasi: "Zakonom se može, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima EU, urediti spoljna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga".
Ovaj član 1. stav 2. nam kaže da nešto možemo da uradimo. Zakon mora da bude precizan da kaže: uradiće se, mora se uraditi, ako se zakonom reguliše. Zbog toga stav 2. člana 1. zakona treba brisati, jer je suvišan i neprecizan.
U obrazloženju o razlozima za donošenje zakona takođe se navodi da je zakon koncipiran na pojedinim pravilima raznih međunarodnih organizacija, pa je i suvišno da se navodi to u samom zakonu. Zato predlažem da predstavnik predlagača izađe i kaže da usvaja ovaj amandman da se stav 2. briše.

Inače, moramo da pitamo ministra za svaki amandman, pošto se ministar izjasnio da će ovde obrazlagati amandmane. Ministre, morate se izjasniti.
(Milan Parivodić, sa mesta: Ne prihvata se.)
Ne prihvata ministar. Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom SRS je htela, pre svega, da skrene pažnju da kada se donosi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju,  verovatno je bilo poželjno da se na istoj sednici razmatra i Zakon o deviznom poslovanju, jer oni ipak čine organsku celinu.
U stavu 1. ovog člana rekli ste da se ovim zakonom uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje. Na ovaj način želite da stavite do znanja punoću ove odredbe da se ovim zakonom, kao jedinim, uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje, svesni toga da sigurno postoje i drugi propisi koji uređuju spoljnotrgovinsko poslovanje.
Samo neke ću da nabrojim. Recimo, propis koji uređuje promet naoružanja, propis koji uređuje promet zlata, on se nalazi u Zakonu o deviznom poslovanju i da ne ređam dalje. Postoje još neki propisi.
Ako ste želeli tu specifičnost da izrazite, onda ste to mogli na drugi način. Vi ste izabrali način koji je zbunjujući. Kažete, u stavu 2, gde pravimo praktičnu intervenciju da se zakonom može, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima EU, urediti spoljna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga. Ovim zakonom, u članu 1. stav 2. kažete da će nekim drugim zakonom da se uređuje i odmah ste dali definiciju okvira za taj zakon.
Uzeli ste EU i Svetsku trgovinsku organizaciju. To je neprimereno na taj način urediti, bez obzira što u Ustavnoj povelji Boška Ristića stoji primat međunarodnih propisa koje smo ratifikovali u odnosu na domaće propise. Nemate zemlju u kojoj se daje primat međunarodnim propisima u odnosu na domaće zakonodavstvo.
Nema potrebe da mi objašnjavate, vrlo dobro znam te stvari. U suprotnosti je sa definicijom suvereniteta. Vodite računa kad objašnjavate. Suverenitet je sveto pravo svakoj državi.
Svesni ste toga da propisi EU koji to regulišu, tako ne može da se kaže, ali uslovno da kažem, spoljnotrgovinsko poslovanje, odnosno trgovina, zasnivaju se na preporukama, direktivama, autonomnim pravima pojedinih država, u pogledu rezervi koje su izrazile za pojedina strateška opredeljenja EU.
Imaju države pravo i na odgovarajuće rezerve, u skladu sa svojom ekonomskom politikom. Toga ste svesni. Imamo situaciju da obavezujući značaj dobija preporuka Saveta ministara EU, obavezujući značaj dobija preporuka ministra, što je situacija sa Holandijom i Belgijom.
Zakon je opšti okvir, a posle ministar svojim naredbama, direktivama propisuje te stvari. Zaboravili ste da vama vodilja za ovaj zakon mora da bude Ustav Republike Srbije.
Pričate o Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Znate i sami koji problemi postoje kod Svetske trgovinske organizacije. Džinovi, giganti države, imaju problema sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. Znate i sami da tu spoljnu trgovinu u celom svetu drži ''Rotari klub''. Oni se time hvale.
Oni u svojoj brošuri kažu: mi rotarijanci vladamo svetskom trgovinom. To njihov interes određuje. Slabo ste čitali, niste dovoljno čitali ovu oblast, a u bilo kom ministarstvu u Vladi Republike Srbije mogli ste da naiđete na ogromnu knjigu o Svetskoj trgovinskoj organizaciji, u svim ministarstvima postoji knjiga. Pa urugvajski pregovori, ovi, oni, pa neka pravila itd. Znate i sami. Nemate pravo da nama instališete nešto što ni vi niste svesni šta je taj princip.
Znači, podržavamo koncept – jedan zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji na opšti način reguliše spoljnu trgovinu. Slažemo se.
Mogućnost pojedinačnih zakona, u zavisnosti od nekih specifičnosti, koje su tehničke prirode itd. i to možemo da prihvatimo, ali da nam u startu ubacujete nešto kao načelo, nedefinisano načelo, to ne možemo da prihvatimo, kao što ne možemo da prihvatimo da jedan zakon kaže da ćemo drugim zakonom da regulišemo to, na principima toga i toga.
Da je normalnog Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, dobili biste veliku pridiku na stav 2. člana 1. ovog predloga zakona i Republički sekretar za zakonodavstvo bi vam to vratio i rekao da ovo nije norma.
Ovo je jedna politička deklaracija, želja, opredeljenje – sviđalo se babi, pa zamislila da može da bude tako i tako. Normu nemojte da opterećujete parolama. Ovde je u pitanju čista parola i ona se pojavljuje na još nekim mestima.
S obzirom da vi sada razmišljate, odmah ću da vas razuverim, nemojte baš mnogo da pametujete. Tvrdim vam, ukoliko usvojite amandman gospodina Markovića, ništa vaš koncept zakona ne gubi, mnogo više dobija. Zašto mnogo više dobija?
Dobija zato što vi, kao ministar, stičete pravo da kažete – "molim vas, kada je u pitanju ova roba, videćemo koji su interesi Republike Srbije, privrednih subjekata u Republici Srbiji i da li treba da prihvatimo sve i svašta što nam se gura".
Evropska unija je postala jaka onog momenta kada je stabilizovala svoje unutrašnje tržište poljoprivrednih proizvoda. Da li je tako, ministre? Jeste tako.
Kada je naterala poljoprivrednike da se bore za kvote i obezbedila stabilnu proizvodnju, prehrambenu sigurnost, sada svi koji nešto od poljoprivrede izvoze u Evropsku uniju, finansiraju poljoprivredu u Evropi. Već godinama nemate one proteste u Francuskoj, Italiji, Španiji, da sa baca roba itd.
Obezbeđenje prehrambene sigurnosti obezbedilo je stabilnost Evropske unije. Da vam sad ne ređam statističke podatke. Zna se koliko u njihovim stogovima ima rezerve šećera. Verovatno za tri, četiri godine imaju svoje rezerve šećera.
Celokupna politika agrara Evropske unije se zasniva na borbi za kvote, da bi se obezbedila stabilna proizvodnja. To je zatvoreno tržište. Ne može niko nama da kaže da je otvoreno tržište. Da je otvoreno, i kranjska kobasica iz Slovenije bi išla u Evropsku uniju, ali ne može da ide, ima neki procenat vlage više nego što treba, pa oni brže-bolje pojurili ovde.
Oni koji su 55 vojnika streljali, zahvaljujući onom Svilanoviću, koji je otvorio ovde "Merkator" i zaludeo ovaj narod, da bi zaposlio svoju ženu, oni preko Srbije žele da se instaliraju na rusko tržište. To vi znate. To je njihov interes. Njima je zatvoreno tržište tamo. Vodite računa.
Znači, u svim odredbama ovog zakona gde postoje pravila, kodifikovana, verifikovana, međunarodnih ekonomskih odnosa u funkciji slobodne trgovine između privrednih subjekata iz različitih država, imate podršku SRS.
U onim odredbama, gde otvarate naše tržište kao konzervu, kao što je to uradio Labus, početkom 2001. godine, pa pustio sve, mogao je da uveze ko šta hoće. Šta su uvozili 2001. godine? Prevashodno robu koja se proizvodi u Srbiji, da bi konkurisali našim proizvođačima. Ima ovde privrednika, nijedan neće da ospori ovo što sam rekao, jer je na svojoj koži to osetio.
Ovaj zakon treba da bude i u funkciji očuvanja i razvoja naše proizvodnje i zadovoljavanja, pre svega, naših interesa. Svaka država štiti svoje interese. Nemojte vi mene da ubeđujete da ja treba da štitim interese "Filipsa" ili neke druge firme iz inostranstva. Ne. Zašto bih ja štitio njihove interese, ako naši građani ne mogu da se zaposle, ne mogu svojim radom da obezbede egzistenciju?
Vi ste podobni za inostranstvo zato što ste otvorili sve za njihove proizvode. Nisam vam poneo ovde onu studiju. Znate za "Belu knjigu" koja je objavljena 2001. godine, o uslovima za priključenje EU i koje su štetne posledice pravila EU po poljoprivredu. Imate primer Poljske, Češke, Mađarske. Od velikog izvoznika postala je agrarno i prehrambeno zavisna država u jednom periodu. Vodite računa šta radite.
To otvaranje mora da bude sa merom, pre svega, interesa naših privrednih subjekata i građana Republike Srbije.

Da li još neko želi reč? Reč ima ministar Parivodić.

Uvaženi gospodine predsedavajući,  uvaženi poslanici, kada razmišljam o amandmanima, gledam sadržinu amandmana, a manje iz koje partije dolaze. Nemojte misliti da imam bilo kakve predrasude prema amandmanima koji dolaze iz SRS. To neće biti razlog za prihvatanje, odnosno neprihvatanje.
Gospodin Krasić i ja smo se složili oko dve stvari. Činjenica je da je ovaj zakon opšti, da na opšti način uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje i da nemamo mogućnost da jednim zakonom uredimo trgovinu svim posebnim oblicima robe, kao što je zlato, naoružanje, lekovi itd, i da to prepuštamo da se drugim zakonima uređuje za pojedinu vrstu robe, odnosno usluga.
Znači, to je koncepcija člana 1. Prvo, da uredi da je taj zakon jedini koji uređuje na opšti način spoljnotrgovinsko poslovanje, a drugo, da ograniči način na koji će se posebnim zakonom urediti spoljnotrgovinsko poslovanje određenom vrstom robe, odnosno usluga, da bi ti posebni zakoni bili uklopljeni u opštu šemu ovog zakona, da ne bismo imali situaciju, u stvari, da nam posebni zakoni iskaču iz principa opšteg zakona. To je razlog.
Ovaj zakon je rađen u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije, a razlog za to je činjenica da hoćemo da uđemo u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju i da, po pravilu, ako želite da uđete u neki klub, morate da prihvatite pravila tog kluba, ili ćete izaći, ili nećete biti primljeni u taj klub. To su vrlo jednostavna pravila.
Ova država i narod su se opredelili da uđu u Evropsku uniju. Opredelili smo se da uđemo i u Svetsku trgovinsku organizaciju. Zbog toga postavljamo okvire za zakonsko i podzakonsko uređenje, da nas naša sopstvena zakonodavna aktivnost ne bi dovela u nemogućnost da ostvarimo taj cilj pristupanja Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Činjenica je, a to treba da shvate svi pravnici, a ne samo pravnici, nego uopšte ljudi u politici, da princip apsolutnog suvereniteta više ne postoji u međunarodnoj zajednici. De Gol je svojevremeno rekao – "suveren je samo onaj koji ima atomsku bombu". Nažalost, takva je objektivna situacija.
Znači, i Nemačka, i Britanija, i Francuska, i one zemlje koje su pristupile Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a njih je tri četvrtine svih zemalja sveta, prihvatile su određena pravila ponašanja koja su inkorporirali, uključili u svoje zakonodavstvo.
Na taj način te zemlje, prihvatanjem tih pravila, odlučile su da ne iskaču iz njih i da svoj pravni sistem drže usklađen sa tim pravilima.
Ne možemo da hoćemo da uđemo u nešto, a da iskačemo iz pravila toga u šta hoćemo da uđemo. Ne treba slati kontradiktorne poruke našem narodu da se time suverenitet narušava, da to predstavlja slugeranjski odnos itd.
To je, jednostavno, priznavanje realnosti savremenog sveta, a ta realnost jeste da su te zemlje, kao što su SAD, Rusija, Nemačka, Britanija, Francuska, Italija, pristale na ova pravila i mi samo treba isto to da uradimo, a to nimalo nije ponižavajuće.
Ako velike nacije mogu sebi da dozvole taj luksuz, ubeđen sam da možemo i mi. Kada ne bi postojalo ovih margina, parametara za buduće uređenje, onda bismo možda doneli neke zakone koji nisu usklađeni sa ovim pravilima, pa bi onda naknadno morali da ih menjamo i to bi vama stvaralo dodatni posao, što nama nije cilj. To je razlog postojanja ovog stava 2. i zbog toga stojim pri stanovištu da odbijemo taj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine ministre, na vreme sam vas upozorio da budete oprezni kada pričate o suverenosti i suverenitetu. Na vreme sam vas upozorio da ovaj početni princip, sadržan u stavu 2. člana 1. Predloga zakona, remeti normalni tok stvari koji bi morao da bude prisutan u zakonu, i vidite, ovaj amandman koji smo podneli na član 4. takođe u stavu 1. ima Svetsku trgovinsku organizaciju.
Postoji osam principa, zna se kada država može da uvede neka ograničenja, kako se obaveštava itd. Povodom ove vaše bajke o Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU, verovatno najveći broj građana zna da mnoge države, pa čak i giganti imaju problema sa Svetskom trgovinskom organizacijom. To je asocijacija koja je pod apsolutnom dominacijom SAD, gde preko tih liberalnih metoda u trgovini, u suštini oni štite svoje tržišne pozicije. Pet najvećih američkih naftnih kompanija drži 68% ukupnog prometa, tržišno učešće je ogromno.
Podsetio bih na jedan primer, vi ste to zloupotrebili u propagandne svrhe ove vlade, mislim da je to bilo pre pola godine, kako je EU zaključila sa nama Sporazum o slobodnoj trgovini tekstila, konfekcije itd. Zaboravili ste jednu stvar, da je Svetska trgovinska organizacija četiri meseca pre toga donela odluku i omogućila Kini da slobodno izvozi tekstil u Evropu. Zašto? Postoji interes.
U zapadnoj Evropi više nema one serijske konfekcije, sve to ide na istok, oni više nemaju interes za to. Ne računam one velike modne kuće koje imaju neku količinu robe koja ima specifične kupce, tako da ne postoji neki veliki interes. Tajvan, Kina, jeftina radna snaga, konfekcija džabe. A ovde ste se hvalili da će se toliko razviti naša tekstilna industrija.
Videćemo na kraju godine statistiku. Mislim da neće biti ni 50% od vaših očekivanja. To je vaše očekivanje, imate pravo na to mišljenje, jer je naša tekstilna konfekcija jednostavno pukla i džabe što je neko otvorio tržište kada nema šta da se izvozi, nema robe zato što je tržište otvoreno, naše tržište je na tacni dato.
Bilo koju robu da uzmete, nemamo više proizvođača. Nemamo proizvođača bele tehnike, nemamo proizvođača televizora. Radi se o trajno-potrošnim dobrima, sa rokom upotrebe 10 godina itd.
Znači, na jednom primeru se videlo kako to funkcioniše. Da vas podsetim na neke sitnice. Moramo da se uklapamo u ta pravila. Evo i ministar odbrane Amerike se uklapao u ta pravila, osamdesetih godina nudio je Sadamu Huseinu hemijske otrove protiv Kurda i Iranaca, sve novine pišu o tome.
Evo ga Dik Čejni, prisutan je u Iraku zato što zastupa veliku naftnu kompaniju. Znam ime, nego slabo baratam sa tim engleskim, odvratan mi je i neću da glumim Vuka Draškovića sa meksikanskim akcentom. Možda vi ministre ne znate, obavestite Vojislava Koštunicu ko je napravio vojnu bazu "Bondstil" – privatna firma koja radi sa Pentagonom, koja ima svoj strateški interes.
U Americi se vodi rasprava da li je Džordž Soroš jedan dolar pošteno zaradio. Nema ga, počevši od Malezije pa naovamo. To je to uklapanje koje pledirate, a pri tom ovaj koji je suveren na nekoj teritoriji ima vrhovnu vlast i od njegove volje sve zavisi.
Vidite i sami kako su ta pravila rastegljiva. Ne odgovara vlast u Srbiji – uvode se sankcije. Odgovara vlast – dozvoljava se trgovina, ali se drže pare na privatnim računima Mlađana Dinkića, one pare sa Kipra itd.
Pročitajte šta piše Borka Vučić skoro u novinama, naše pare Beogradske banke u Americi blokirane, i to devizna štednja građana. Radi vašeg saznanja ministre, obavestite Vojislava Koštunicu. Bivši ambasador Amerike u Jugoslaviji, Lorens Iglberger, bio je direktor Ljubljanske banke Njujork u godinama raspleta, pokradene pare iz Srbije. U to treba da se uklapamo. Nećemo ministre u to da se uklapamo, nemojte da nas terate tamo, nećemo da idemo.
Da se vratim na ovaj amandman, jer ako treba više puta ću da izađem da vam objasnim, imam konkretno sve, koja bankarska grupa, da vam ne pričam.
Valjda ćemo u nedelju da pričamo o Kosovu i Metohiji, pa da kažemo gde je Suroji, kojoj interesnoj grupi pripada, gde je Kisindžer, ko zastupa vojni lobi, ko zastupa naftni lobi, ko deluje na medije, pa ona advokatska kancelarija koja radi ovde.
To mora građanima da se kaže, a ne da se kaže da je potpredsednik bio bolestan, morao je da digne nogu u vis zbog krvotoka, pa mu došli na pregovore. Ozbiljne se stvari dešavaju. Ovim građanima neko treba da odgovori zašto su ostali bez posla, kako je njihov rad postao bezvredan, kako da obezbedi egzistenciju. U Srbiji, i kada rodi i kada ne rodi, seljak nastrada.
Vi kažete – nije dobro što šaljemo te signale. Ne šaljem ja njima signale, nego oni meni šalju. Oni nama zvone i kažu – aman ljudi, hoćete li da prekinete ovo, nemamo posla, ne radi se ništa. Ovaj mafijaš kupio ovu firmu, ovaj ovu, ovaj na šest rata kupio ovo, Karić ne zna da li je državljanin Kosova i Metohije, Peći, Srbije, Kanade, Engleske. Zbunjuju se ljudi.
Sada se mafijaši bave politikom. Da ne bih otišao u zatvor – Pokret snaga Srbije, a da ovaj ne bi otišao da se leči od narkomanije, on Liberalno-demokratsku frakciju. To mora da se kaže građanima. Ovaj član se odnosi na ograničenja. Dobro je da postoje neka ograničenja, da ne može sve da bude na izvol'te.
Moraju neka ograničenja da postoje. Kada dođemo na teren ograničenja, pozivam sve iz onoga DOS-a, koji su pričali o pozitivnim tokovima, liberalizaciji spoljnotrgovinskog prometa. Treba da dozvolimo da sve bude slobodno. Tako su radili nekoliko godina.
Gde su fondovi? Gde su rezerve? Gde su materijalni bilansi? Uvozili smo pšenicu. Gde je tu stabilna politika? Kakve koristi ima država od Milosavljevićeve Privredne komore – ova komora što savetuje ovog neinteligentnog predsednika? Kakve to koristi imamo? Gde su naši bilansi? Kako se formiraju? Ko vrši kontrolu ovog zakona? Svakodnevno ga vrši carina, jel' tako ministre. Carina ga svakodnevno kontroliše, ako je u pitanju robni kontingent, robne količine, itd. Finansijski aspekt, u drugoj ruci Narodna banka Srbije, ide preko banaka, sve smo pustili na izvol'te.
Vi izađete, nemam ništa protiv vas, neko od članova Vlade, ili ovi Trpkovići, Anđelkovići, ne ovaj Anđelković, nego onaj, pričaju. Pričaju ljudi koji u životu ništa nisu napravili. Ništa, kao onaj Šumarac, bivši ministar građevine, nije projektovao ni garažu.
Pričaju slatkorečivo, pa još dođete u Evropski pokret, pa ekonomisti, nevladine organizacije, eksperti, pa se pojavljuje ovaj Medojević. Pitajte ga šta je napravio u životu – on je mašinski inženjer, a bavi se ekonomijom. Šta je napravio? Napravio je samo fabriku.
Kada sednete da razgovarate o poslu, prvo pitate za referencu. Kada je u pitanju građevina – referenca; kada je u pitanju neki posao – molim vas, da vidim kakav je vaš promet bio, sa kojim firmama ste radili, koliko imate spoljnotrgovinskih poslova – 10 miliona dolara, pa naviše; koliko imate poslova od 100 miliona dolara?
Nemojte kao Đinđić, on je rekao – milion tona pšenice je izvezeno. On ne zna kolika je ta količina. Bilo je 100.000 tona, a neko je dodao nulu i eto milion. Posle ga Čavlina brani ovde da ga ne osude. Ne može tako. Posao moraju da rade ljudi koji znaju da rade taj posao; znate li koji je to posao – 100.000 tona da se skupi, da se dotera, ukrca, tu je čitava nauka. Ljudi ne znaju šta je posao, licitiraju, pričaju neke stvari.
Ovim amandmanom, naravno podržavamo ta ograničenja, ali ograničenje stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim ako je ovim zakonom drugačije propisano, s obzirom da ste u ovom stavu propisali rok od 30 dana. Verovatno vam je jasno zašto smo tražili da, ako se propisuje neko ograničenje, ono stupa odmah na snagu, jer onaj ko dođe prvi do informacije da će biti neko ograničenje, on je završio posao.
Ako u zakonu stavite da ograničenje stupa na snagu u roku od 30 dana ili 30. dana od kada je ograničenje obznanjeno, objavljeno, onda od tog ograničenja nema ništa.
Jednostavno, ovo je amandman iskustva. Oni koji su pisali ove amandmane i životne potrebe, da se zaštite naši robni fondovi. Vodite računa, bez zaštite robnih fondova koji treba da obezbede prehrambenu, proizvodnu i svaku drugu sigurnost građana koji žive na teritoriji Republike Srbije nema posla, nema života.
To se očekuje od svakog ko vrši vlast. Lep – nije lep, pametan – glup, nije bitno, ali se od njega očekuje da obezbedi sigurnost. Zato smo za ta ograničenja, jer znamo kakva je naša praksa. Znate ove koji su na izvoru informacija, a znate pogotovo ove koji su instalirali svoje ljude u vašim strankama i u ministarstvima. Karić svuda ima po trećinu: trećina Vrhovnog suda, nešto malo u policiji, carini, bankama, ministarstvima; dobija sve informacije. Ovi Tadićevi i Čedini imaju svoje gde god hoćete. Za čas ode informacija, to se sve pripremi i završi se posao.
Nemojte, kao što se povodom prethodnog zakona jedan od poslanika ovde hvalio – imamo zakon. Nama je potreban zakon, potrebno nam je sprovođenje. Nama je potrebno da to što imamo, bude u skladu sa Ustavom. Mada mi nije citirao član 66. i 67.
Sledeći put, neka podnese amandmane kada se pojavi takva situacija.

Zahvaljujem se gospodinu Zoranu Krasiću. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Da li Vlada prihvata amandman? Vlada ne prihvata amandman.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Milan Nikolić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je gospodin Krasić dosta pomogao oko člana 4, gde sam ispred SPS podneo amandman na stav 6, da se broj "30" zamenjuje  brojem "8".
Mislim da je neophodno, ako se već radi o ograničenju da se postigne efikasnost, da rok ne može biti kraći od osam dana, što je dovoljno da mogu da se preduzmu sve moguće radnje da bi se ograničenje sprovelo, a sigurno je da bi se štete, koje eventualno mogu da nastanu u roku od 30 dana, bitno umanjile.
Predlažem da se u danu za glasanje moj amandman prihvati. Hvala.