Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od trećine poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Radojko Obradović.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Velimir Simonović, Božidar Koprivica, Zoran Krasić, Momir Marković, Nemanja Šarović, Vjerica Radeta, Gordana Pop-Lazić, Milovan Radovanović, Nataša Jovanović, Goran Cvetanović, Milorad Mirčić, Dragan Čolić, Ljubomir Kragović, Milorad Krstin, Milivoje Vuković i Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, kao i amandmane Odbora za finansije.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Odbor za finansije je, na osnovu člana 140. stav 4. Poslovnika, podneo amandman kojim predlaže da se u Predlogu zakona reči: "opšti akt" zamene rečju: "akt" u odgovarajućem padežu i broju.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman kojim predlaže da se u Predlogu zakona reči: "eksterni stručnjaci" zamene rečima: "spoljni stručnjaci" u odgovarajućem padežu i broju.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima po Poslovniku narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, vi sada kršite Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije zato što čitate samo amandmane koje je podneo Odbor za finansije, bez nekog reda i redosleda kako su amandmani podnošeni, odnosno ne čitate po redosledu u odnosu na članove Predloga zakona. Na taj način kršite Poslovnik o tome kako se vodi rasprava u pojedinostima za pojedine zakone.
Mislim da je to nedopustivo, pogotovo što se sada postavlja pitanje da li je SRS podnela neke amandmane na Predlog zakona. Sada vidim da je čak desetak dana Odbor za finansije podneo istovetne amandmane koje su podneli poslanici SRS. Postavlja se pitanje čije to amandmane prihvatate, a čije ne prihvatate, pogotovo što su amandmani u tekstu potpuno isti. Da li je razlog što se ti amandmani ne prihvataju zato što su ih podneli poslanici SRS, ili je nešto drugo u pitanju?

Gospodine Arsiću, prva tri amandmana koje je podneo Odbor za finansije su upravo tekstualne ispravke, oni nisu, znači, amandmani koji idu po redosledu, po članovima. Kasnije sve ide po redosledu i po članovima kako je uobičajeno.
Gospodine Arsiću, ako niste zadovoljni odgovorom, u danu za glasanje će se Skupština izjasniti. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo o čemu se radi, kakve su to sada pomalo igre. Taj član, amandman koji je gospodin predsedavajući branio – tezu da treba da se odnosi na član 33, takav isti amandman je podneo i Dragan Čolić, narodni poslanik SRS, gde se u naslovu člana 33. reč "eksterni" zamenjuje rečju "spoljni".
Zašto se ne vodi rasprava o amandmanima po redosledu članova zakona, kako su podnošeni? Znači, ne ovako. Sada treba da se obrazlažu, recimo, članovi 30, 40. ili 50, pa ćemo onda da se vraćamo na član 6. Koji je to redosled? Da li uopšte neki zakon ima neku analogiju šta se reguliše članom 1, šta je cilj predlagača – poslednji član. Valjda postoji neki redosled.

Gospodine Arsiću, prevideli ste jednu stvar, da je predlagač ovde saglasan sa amandmanom koji je dat. Ne znam zašto imate protiv što je Odbor za finansije podneo te amandmane, predlagač se saglasio i ta tri amandmana idu pre nego što idu amandmani po članovima. To nije nikakvo kršenje Poslovnika, ali ako vas taj odgovor ne zadovoljava, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti da li je Poslovnik povređen. Hvala.
Imam dužnost da pitam da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Odbor za finansije je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman kojim predlaže da se u Predlogu zakona reči "javna primanja" zamene rečju "primanja".
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 2.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o državnoj revizorskoj instituciji, tako što sam predložio da se u članu 6. posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi: "Postupak za donošenje drugih opštih akata je isti kao i za Poslovnik".
Naime, članom 6. se propisuje način donošenja opštih akata i Poslovnika institucije. Poslovnik je akt koji donosi savet uz prethodnu saglasnost Skupštine. SRS smatra da se mora detaljno propisati postupak za donošenje i drugih opštih akata i to isključivo zakonom, na način kako se donosi i Poslovnik.
Praktično, zakonodavac nije mogao izvršiti tu deregulaciju odnosa na taj način, pa ovlastiti instituciju da ona donosi opšte akte, smatramo da to nije nadležnost ovako visoke institucije, koja inače ima veoma važan položaj, nego se to mora regulisati isključivo zakonom. Zato smo intervenisali ovim amandmanom, kako bismo poboljšali zakonski tekst i kako bi vršili kontrolu Vlade, odnosno kontrolu revizorske institucije.
Zbog toga smatram da bi ovaj moj amandman trebalo usvojiti. Predlažem da ga u danu za glasanje usvojite. Hvala.

Javio se gospodin, narodni poslanik Veroljub Arsić, pa onda gospodin Marković. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što je počela rasprava u pojedinostima o Predlogu ovog zakona i ponašanju predsedavajućeg, koji vodi ovu sednicu Skupštine, vidi se da je ovaj amandman koji je podneo Božidar Koprivica, ispred SRS, sasvim opravdan.
Današnje zasedanje, odnosno nastavak zasedanja, otpočeli smo kršenjem Poslovnika o radu Skupštine Srbije. Znači, vladajućoj većini nije strano kršenje jednog podzakonskog akta koji se zove – Poslovnik o radu.
U članu 6. je predviđeno da institucija ima Poslovnik kojim, u skladu sa ovim zakonom, bliže uređuje način i postupak po kome institucija vrši svoju nadležnost revizije, način obezbeđivanja javnosti rada institucije, odlučivanje i druga pitanja utvrđena zakonom koja su od značaja za rad institucije.
Znači, pretpostavka je da, ako već vladajuća većina krši Poslovnik o radu Skupštine Srbije, formira članove Saveta vrhovne državne revizorske institucije, daje saglasnost za novi poslovnik te institucije, prati neku analogiju, videćemo da to pravo kršenja Poslovnika postoji.
Ne samo da uvodite pravilo kršenja Poslovnika nego sada menjate čak i praksu u kršenju Poslovnika, jer se ovo prvi put, od kada postoji Narodna skupština, desilo da se bez ikakvog reda čitaju amandmani koje je prihvatio ovlašćeni predstavnik predlagača, odnosno predlagač, gospodin Radojko Obradović, koji nažalost iz nekih razloga nije u ovoj sali. On je verovatno izvestilac i Odbora za finansije, koji je prihvatio, kao nadležni odbor, ove amandmane, kao potpredsednik Odbora. Znači, nemamo kome da se obratimo kada je u pitanju ovaj zakon, odnosno kada su u pitanju ovi amandmani.
Šta je cilj? Cilj je da se i na sva druga akta da saglasnost Skupštine Srbije. Ako se daje saglasnost na Poslovnik o radu, zašto ne i na druga akta.
Da li ta druga akta mogu biti Statut? Mogu. Statut je ipak viši podzakonski akt od Poslovnika o radu jedne institucije. Znači, za niži akt kakav je Poslovnik daćemo saglasnost, a Statut će doneti Savet i jednostavno Skupština Srbije neće imati mogućnosti da utiče na njega, da ga prihvati ili da ga odbaci. Tu jeste problem kada su u pitanju ovakvi zakonski predlozi.
Da na sva ostala akta treba da se da saglasnost Skupštine Srbije, vidi se već u članu 10. Predloga zakona, u kome se kaže da su predmet revizije, u skladu sa ovim zakonom: javna primanja i izdaci u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i javnim rashodima, finansijske analize, finansijske transakcije, finansijski izveštaji i druge evidencije, informacije subjekta revizije. Pravilnost poslovanja subjekta revizije je u skladu sa zakonom, drugim propisima i datim ovlašćenjima. Kaže se i da je svrsishodnost raspolaganja javnim sredstvima u celosti ili u određenom delu.
U članu 11. se još kaže da su subjekti revizije, u skladu sa ovim zakonom: direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike, teritorijalnih autonomija i lokalnih vlasti, u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem i sistem javnih prihoda i rashoda.
Gospodo poslanici, to znači da predmet revizije može da bude i rad određenog ministarstva.
Zašto bi se onda Skupština Srbije odrekla prava da kontroliše ministarstva preko nekog nezavisnog tela? Zato je potrebno da Skupština Srbije daje saglasnost i na sva druga akta, a ne samo na Poslovnik, koji je u suštini jedan niži podzakonski akt.
Da li u tom statutu ili u nekom drugom aktu može da se napiše da predmet revizije, uzeo sam Statut samo kao primer, ne može biti rad određenog ministarstva? Može. Može da se napiše i da o tome Skupština Srbije uopšte nema pojma, da jednostavno nemamo uvid u rad jedne nezavisne državne institucije, koja po rečima predlagača ima izuzetno veliki značaj za funkcionisanje budžetskog sistema, javnih prihoda i javnih rashoda na teritoriji Republike, pogotovo ako se uzme u obzir da se predlagač, barem deklarativno izjasnio da se ovaj zakon najviše donosi zbog toga da bi se jednostavno oni koji raspolažu javnim sredstvima, prema tim sredstvima odnosili u duhu dobrog domaćina.
Postavlja se pitanje zašto predlagač odjednom ima želju da se Skupština Srbije u jednom delu kontrole rada nezavisne institucije odriče prava da vrši tu kontrolu u potpunosti. Da li to znači da Skupština treba da raspravlja samo o izveštajima?
Drugo, da postavimo pitanje zašto niste kontrolisali to i to ministarstvo, tu i tu republičku direkciju?
Jednostavno, u obrazloženju može da bude, znate mi imamo Statut, on to reguliše, žao mi je što za Statut ne moramo da vam tražimo saglasnost, ali vi ste tako izglasali zakon u Skupštini Srbije.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je veći broj amandmana na ovaj predlog zakona. U članu 6. stav 2. zahtevamo dopunu.
Dakle, tražimo da postupak za donošenje drugih opštih akata bude isti kao i za Poslovnik, a to znači da je prethodno potrebno dobijanje saglasnosti Skupštine Srbije, zato što Narodna skupština hoće da se meša, hoće da učestvuje u celom postupku i mislimo da nema ništa značajnije od toga.
Narodna skupština Republike Srbije treba upravo da bude ta koja hoće da kontroliše ono što se u Srbiji zbiva i ono što bi na neki način, preko samog instituta, o kome ovde govorimo, moglo da bude u interesu građana Srbije.
Korupciju, kriminal i lopovluk moramo da gonimo na svaki način. Jedino u čemu moramo da biramo sredstva, to je da bude u skladu sa zakonom i da za to dobijemo najširi mogući legitimitet i legalitet. Ne možemo dobiti veću potvrdu od toga ukoliko je to učinjeno baš ovde i uz saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije.
Pošto pojedini predstavnici stranke Borisa Tadića ništa drugo ne umeju u svom životu nego da sebi zakazuju emisije bez predstavnika SRS, pa tu emisiju pretvore u najprimitivnije i najgluplje napade na srpske radikale, dužan sam samo da kažem da mi je žao što nisu ovde, jer bi se oni i te kako bunili zbog naših amandmana.
Računam, oni bi bili najpogođeniji zbog svih mogućih kontrola, zbog svega onoga što su radili, od kupovine fikusa za 45 hiljada dinara, a ne znam da li ste to negde videli, pa bi možda mogli da pitamo neku domaćicu da li zna da neki fikus toliko košta. Vjerice, nema fikus za 45 hiljada?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Naravno da nema.)
E, ima kada to kupuju Đilas i Šutanovac, onda je to najmanje 45 hiljada dinara.
Kada kupuju Tadić, Đilas i Šutanovac onda kašičica za kafu košta 650 dinara. Kritikuju običan narod što živi u stanu ili kući, a oni žive u nekim kućama sa solarnim panelima. Da li ste videli da neko ima solarne panele? Da li ste videli da neko ko se hvali da plaća porez u Srbiji ima kola na neki Great Lake Ontario, da li ste čuli za tu registraciju u Srbiji i da se voze takva kola, najskuplja moguća, naravno, ovde po Beogradu. Da li se državi plaća porez ili ne? Nisam čuo.
Neki koji su podržali kapitulaciju i 1999. godine tražili i pričali kako je to šansa za mir, demokratiju, ne znam šta sve, kakve su gluposti izgovarali, a sada su se drznuli da govore o tome kako su neki drugi krivi za Kumanovski sporazum, za plan Ahtisari-Černomirdin.
Kažu, dok su njihova deca ginula na Kosovu, a njihova deca preko "orbit" žvaka do solarnih panela sticala milione evra i ništa drugo nisu ni radili i danas su među najbogatijim u Srbiji, a našli se da sole pamet čitavoj Srbiji i srpskim radikalima.
To im ponajbolje ide kad nema nikog da im odgovori, a prethodno su se lepo dogovorili sa ljudima na televiziji, da slučajno ne bude nekog iz SRS, da im nešto tako negde ne odgovori.
Boris Tadić kaže, onaj što misli da je predsednik Srbije, a predsednik Srbije je samo po tome što ima najveće ogledalo u Predsedništvu, pošto je to bio najvažniji i najznačajniji detalj, koji je morao da uradi od kada je postao predsednik Republike i osim činjenice da je zaista primio jednog istaknutog, najvećeg ''golmana'' na kugli zemaljskoj, Mišela Platinija – dakle, sem tih činjenica i problema koje je doneo srpskom narodu, pa rekao: "Albanci imaju pravo na samoopredeljenje" – dobro bi bilo da se nečim drugim pozabavi.
Valjda on računa da nema ko da mu odgovori i da ga se svi plaše, da li od njegovog obezbeđenja, da li od onih što razgone ljude, pa kada ih sklone tamo u stranu, kada jedva prežive poput onog nesrećnog Cimpla, onda ga strpaju iza rešetaka. To je onaj, sećate se, što je hteo da izvrši veliki ''atentat'' na predsednika države, sve iz američke ambasade.
Dakle, posle svih tih silnih stvari, na kraju smo shvatili da su za sve krivi srpski radikali. Šta da radite, takav nam je predsednik države, koji se uz to hvali, iako je predsednik države, da je opozicija – čovek nije pročitao ni jednu knjigu, sem, ne znam ni sam., možda čita "Komandanta Marka", "Blafa", "Žalosnu sovu" i ne znam možda "Alana Forda", ali o pravu, pravdi, o Ujedinjenim nacijama, međunarodnom pravu, međunarodnom pravnom poretku očigledno ne zna ništa.
Da prekinem sa njim. Nije on toliko važan koliko misli, iako vidim da ima jedan strašan, veliki kompleks – SRS. Siguran sam da će to još više da ga muči u predstojećem periodu.
Dobro bi bilo da prihvatite ovaj amandman, jer bi se ovakve lopuže sa fikusima od 45.000 dinara, kašičicom od 650 dinara, i pikslama, zamislite, piksle, ili pepeljare, kako god hoćete, 5.000 dinara. Pet hiljada dinara pepeljare! I ako je od žutih, mnogo je. Mnogo su krali, zato prihvatite ovaj amandman, da počnemo da lečimo korupciju, da se borimo protiv lopova i da pokažemo Srbiji da to nije opredeljenje naše države. Hvala.