Reč ima narodni poslanik Ištvan Išpanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba imati strpljenja da se sluša stalno ponavljanje istih stvari povodom ovog zakona.

Ponavlja se već ne znam koji put da nema ustavnog osnova. Nije tačno. Ono što nije zabranjeno Ustavom to je dozvoljeno i svako ko je završio pravni fakultet to zna.

Drugo, ovde se stalno potencira čiji će to biti organ, da to ne može biti nezavisni, mora biti pod nekom kapom Narodne skupštine itd. Ne znam dokle ćemo voditi takve diskusije.

Imamo problem i sa pravosuđem upravo zbog toga što sudije bira Narodna skupština. Nema nezavisnog pravosuđa dok sudovi budu ili pod uticajem izvršne vlasti, ili pod uticajem zakonodavne vlasti.

(Vjerica Radeta, sa mesta: Kako da ih izaberemo?)

Zna se kako se biraju. Uzmite pasoš pa putujte po svetu, videćete kako se biraju sudije u drugim zemljama. Isto tako i Računski sud koji postoji u svim zapadnim zemljama, zna se da je to nezavisan organ, da na takvu instituciju nema uticaja ni zakonodavna ni izvršna vlast. Ta institucija mora biti samostalna.

Ukoliko budemo imali sudski budžet, ukoliko ovaj parlament bude imao svoj samostalni budžet, neće valjda neka inspekcija, iz nekog ministarstva, kontrolisati kako se troši sudski budžet ili budžet ovog parlamenta. Nema takve mogućnosti. Mora postojati nezavisni organ koji će kontrolisati sudski i pravosudni budžet.

Ne znam zašto ne prihvatate takva rešenja. Taj organ mora biti nezavisan. Bez toga nema pravne države, bez toga nema demokratskog načina rada u svim tim institucijama.

Molio bih vas da prihvatite ovaj zakon, bez obzira na amandmane koji nisu prihvaćeni. Hvala lepo.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, replika. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, samo da ukažem na jednu stvar, ovde nešto sa logikom nije u redu.
Ištvane, nigde u Ustavu ne piše – zabranjeno je ubiti čoveka. Pročitajte ceo Ustav i videćete da nema takve odredbe. Ali, ako se ubije čovek, ubica se kažnjava. Svi znaju da ta zabrana postoji i da se ta zabrana nalazi u nekom krivičnom zakonu.
Znači, ako idete sa tom logikom da nešto nije moguće samo ukoliko je zabranjeno Ustavom, onda smo pogrešili temu o kojoj pričamo. Zna se, član 70, 72. i 73. Ustava Republike Srbije daju okvire nadležnosti za šta je nadležna Republika.
Lepo ste primetili i potvrdili ono što sam rekao, u ustavno-pravnim sistemima nekih država, počev od Francuske, itd, postoje, ali u Ustavu, odredbe o računskom sudu i na bazi te odredbe Ustava donosi se zakon o računskom sudu, a ustavnim odredbama je propisan sastav računskog suda, mandat itd. Sve to stoji u ustavima okolnih država.
Uzeću primer Francuske. To je sve lepo DSS napisao u svom prednacrtu novog ustava Republike Srbije. U obrazloženju je to rekao. Ali, nemamo ustavnog osnova za Računski sud itd, nemamo mogućnosti za kontrolu.
Šta se desilo da neko bocne Radojka Obradovića da podnese predlog zakona i sada svi glume, to je neki poslanik itd, a ovamo ćete da progurate da se donese.
Sami znate da za to nema ustavnog osnova. Sada izlazite ovde i ubeđujete nas, pa to svi znaju – ono što nije zabranjeno, dozvoljeno je. Evo, u Ustavu nema odredbe o ubistvu čoveka, a zabranjeno je. To su neke stvari o kojima mora da se vodi računa.
Pozivate nas da glasamo, pokušali smo amandmanima da vam skrenemo pažnju da ovaj zakon nema ustavnog osnova. U potpunosti se slažem sa vama – nezavisan, stručni organ, koji kontroliše. Pogotovo mi se sviđa ono što ste rekli da Skupština ima svoj budžet, da pravosuđe ima svoj budžet, a mi to pričamo tri godine.
Da li ste videli novi Predlog budžeta za 2006. godinu, da li postoji poseban pravosudni budžet? Ne. Zašto nam onda pričate to. Zar je moguće da poslanici na vlasti, Vlada, ministarstva, menjaju pravni sistem Republike Srbije, donose i predlažu nove propise, a međusobno ne komuniciraju, kako bi ti propisi bili usklađeni.
Podržavam sve što ste rekli, ali samo mi odgovorite na pitanje zašto vaš Mlađa nije stavio poseban pravosudni budžet? Zašto Skupština nema svoj poseban budžet?
Nemojte vi sada pričati nama iz opozicije. Mi ne shvatamo da to treba da bude nezavisan stručni organ, pa neće valjda poreski ili neki budžetski da kontroliše sud. Slažem se sa vama, ali zašto vaš Mlađa nije predvideo pravosudni budžet.
(Predsedavajući: Vreme.)
Da je Mlađa predvideo pravosudni budžet, da vidimo da postoji neki kontinuitet, ideja kako da se uredi, možda bi promenili mišljenje u pogledu nekih tehničkih rešenja. Ali, vi nama spočitavate nešto što niste hteli da uradite. Vi ste nekoegzistentni.
Ovde se tačno vidi: Obradović, Odbor za finansije i Ministarstvo finansija, uopšte se nisu dogovarali oko ovog zakona. Pravosuđe, Ministarstvo finansija, nisu se dogovarali oko zakona. Ministarstvo za državnu i lokalnu samoupravu i Radojko Obradović uopšte nisu razgovarali, sudeći po ovim rešenjima.

Prekoračili ste minut. Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 21.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 21. Predloga zakona o državnoj revizorskoj instituciji. Tim amandmanom tražim da se briše član 21. Predloga zakona. Zašto?
Nadležnost državne revizorske institucije jeste da planira i obavlja reviziju, donosi podzakonske i druge akte radi sprovođenja ovog zakona i, drugo, da su predmet revizije javna primanja i izdaci u skladu sa propisima o budžetskom sistemu, finansijski izveštaji i posebno naglašavam, finansijske transakcije, obračun, analize i druge evidencije i informacije.
Ako su predmet revizije javna primanja, da li su to primanja koja se vrše bez prisustva javnosti, kamera, novinara, naravno, znam da ste mislili, znam da je tako, kada se kaže – javna primanja, da su to javna primanja, imajući u vidu javnu potrošnju, da su to budžetska sredstva.
Ovde malo karikiram stvari sa razlogom, s obzirom da se ta primanja odvijaju suprotnim tokovima, tako da se umesto javnih primanja događaju tajna primanja javnih sredstava. To je ono što nas srpske radikale boli. To je ono što mi u SRS kritikujemo i navodimo niz primera takvog ponašanja mnogih državnih funkcionera na vlasti.
Ako imamo u vidu subjekte revizije, direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, organizacije, političke stranke itd, da li će Savet državne revizorske institucije ili sama institucija da izvrši proveru finansijskih transakcija određenih stranaka koje su na vlasti, koje su parlamentarne u ovoj skupštini, stranke koje su primale određena finansijska sredstva od francuske vlade u iznosu od 399.000 evra, ili su vršile finansijske transakcije preko HVB banke. Ako državna revizorska institucija učini takav korak, naravno da će ispuniti svoj zadatak. Lično sumnjam u to i ne verujem da će uopšte do toga doći.
Zašto se traži znanje stranog jezika za člana Saveta institucije? Da li ćete možda dati zadatak tom članu Saveta da vrši prevode strane literature iz finansijske oblasti, da li ćete upućivati člana Saveta, potpredsednika, naravno i predsednika Saveta, kod ljudi iz MMF-a, Svetske banke, Londonskog, Pariskog kluba, da uče zanat kako treba raditi ovde?
Dobro znamo kako treba da se radi, najjednostavnije je pošteno, po zakonu, racionalno, štedljivo. To su osnovni principi i načela po kojima treba da se državni funkcioneri, ministri i ostali ophode i ponašaju. Nažalost, toga nema u izobilju, bar u većini slučajeva, u ponašanju današnjih članova vlade i drugih državnih činovnika.
Da li će institucija u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 2), kao i u skladu sa članom 11. stav 1. tačka 10) izvršiti određenu kontrolu poslovanja? Da li će izvršiti kontrolu finansijskih transakcija oko raspolaganja prava na TV reklame određenih firmi Dragana Đilasa iz DS, koji je direktor nekakve Narodne kancelarije, ili afere "Erikson", za koju znate da iza nje stoji Miroljub Labus, predsednik G17 plus.
Da li će državna revizorska institucija izvršiti kontrolu i reviziju finansijske transakcije polaganja deviznih i dinarskih sredstava u "Evroaksis" banku u Moskvi za osnivanje i dokapitalizaciju Nacionalne štedionice državnim novcem, preko izmišljenih of-šor kompanija konkretno, imenom i prezimenom, suprotno pravilima i upozorenjima Banke za obračun i plaćanja u Bazelu.
Naravno, znate da iza svega toga stoji Mlađan Dinkić, aktuelni ministar finansija. Zatim, njegovo putešestvije po Zapadnoj Evropi prošle godine, gde je potrošio tridesetak hiljada evra državnih para ili nedavno u Japanu gde je potrošio pedesetak hiljada evra, opet državnih para, gde je vodio probrane novinare i tako trošio novac poreskih obveznika.
Ili, da li ćete izvršiti proveru finansijske transakcije i trošenja državnih para za kupovinu ova dva nesrećnika u sali od strane Bogoljuba Karića? Kažem državnih para, jer su "Mobtelove" pare u stvari državne pare.
Da li će to Savet i državna revizorska institucija da proveri? Da li će sve to da obelodani i otkrije javnosti? Da li će da otkrije javnosti sve ovo što sam naveo, a mnogo toga ima što nije pomenuto za ovom govornicom?
Državna revizorska institucija nije organ državne uprave. Ako smatrate da državna revizorska institucija ili skraćeno – Institucija, ovim zakonom i usvajanjem ovog zakona postaje organ državne uprave, varate se, nedovoljno je. Gde je tu poštovanje određenih odredbi drugih zakona, Zakona o Vladi, Zakona o ministarstvima. Ne možete da nazovete ovaj organ organom državne uprave.
Znači, nije dovoljno da se usvoji ovaj predlog zakona, potrebno je mnogo drugih propisa da se uskladi i promeni, kako bi ovaj organ imao značaj organa državne uprave.
Ako je ograničeno vremensko trajanje mandata za narodne poslanike – četiri godine, članove vlade – četiri godine, predsednika Republike – pet godina, smisao i suština mog amandmana jeste ne da ograničava mandat člana Saveta šest plus šest godina i nema više.
I to što ste predvideli Predlogom zakona smatram da je mnogo i potrebno je da smanjite vremensko trajanje mandata članovima Saveta državne revizorske institucije. Zašto uopšte ograničavati mandat na više od eventualno četiri godine, dok traje ova vlada? Ova vlada Vojislava Koštunice neće trajati pun mandat, tj. četiri godine, 2004-2007.
Da li će zadatak državne revizorske institucije biti kontrola sredstava i da li će ona stvarno da vrši reviziju ili će da spreči kontrolu sredstava postojećih državnih organa i lica koja se bave ovim poslom? Ili, možda ćete selektivno da vršite reviziju određenih subjekata koji troše državni novac, odnosno novac iz budžeta?

Hvala. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih kod ovakvog zakonskog projekta govorio o drugim stvarima, pa i o zabrani trgovine. Ustavni sud je dozvolio trgovinu onog trenutka kada je rekao ko je vlasnik mandata. Drugim rečima, bukvalno zabranjujete čoveku da istrguje, a možete mu zabraniti da ode u Rumu i kupi tele. Nemojte o tome, razgovarajmo o zakonu.
Jasna je poruka i iz ovog predloga zakona i iz gotovo svih predloga zakona koji su do sada dolazili kada se radi o mandatu. Uglavnom su mandati pet ili šest, ali uglavnom šest godina. Vladajuća koalicija, obzirom da vidi da je kraj blizu, da je listopadna vlada, pokušava da neke svoje udomi u neke institucije, kako rekoste u ovom zakonu.
Doduše, niste joj našli ime, ali institucija je širok pojam, pa će trajati šest godina.
Neće, odmah posle sledećih izbora, na proleće, a ukoliko ne može drugačije, menjaće se ovaj zakon u ovoj istoj skupštini sa drugačijim parlamentarnim sastavom. Nećete moći da udomite one za koje mislite da će na taj način da vam budu "produžena" ruka.
Drugo, ukoliko je neko dobar, ukoliko neko svesno, savesno, stručno obavlja poslove, zašto može biti biran samo dva puta? Zašto on ne bi mogao da bude biran tri ili četiri puta? Da li vi to nemate poverenja u vaše ljude?
Treće, gospodin Krasić reče da je Vlada sastavljena iz šest zatvorenih grupa. Nisu zatvorene, ali će mnogi biti zatvoreni onog trenutka kada se promeni vlast u Srbiji i kada pravosudni organi, sudski i organi gonjenja, neopterećeni politikom, budu počeli da rade svoj posao. Kriminala i korupcije je u ovoj zemlji do guše.
To što ste se izdogovarali i sa DS, pa oni rade na nivou Beograda, a vi na nivou Srbije, to je druga priča, jer se 40 posto srpskog budžeta troši u Beogradu. Gradonačelnik Beograda asfaltira ulicu čim se asfalt isprlja, da bi potrošio budžet od 500 miliona evra do kraja godine, odnosno da bi ga strpao u ugovore. To što će posle aneksi ugovora da idu do kraja godine, on mora da isprazni tih 500 miliona evra.
Bolnice su nam ruinirane, obdaništa ruinirana, škole takođe, ali ne možete, ako krečite bolnicu, zamenite prozore, parket, mnogo da uzmete, pet ili šest posto, toliko plaćaju izvođači radova.
To se vidi i po poslaničkim grupama, onaj je 17 posto, ovaj je devet plus devet, to znači 18 posto najmanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da prestanemo raspravu o zakonu, da se zakon povuče iz procedure i nađite neko prikladnije rešenje.

Hvala, gospodine Markoviću. Da li još neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Marko Krstin.

Dame i gospodo, predsedavajući, ovde smo čuli jednu preciznu dijagnozu, sve stranke se oko toga slažu, da je zaista neophodno sprovesti kontrolu korišćenja državnih sredstava.
Tu kontrolu je neophodno sprovesti ne samo putem postojećih institucija, nego i putem novih institucija koje se ovim propisom predlažu. Zbog toga mi zaista nije jasno zašto se toliko osporava jedna nova institucija koja treba da pojača i da učini nezavisnom kontrolu korišćenja državnih sredstava.
Možemo da se ne složimo oko načina, oko naziva organa, ali ne složiti se sa onim za šta svi tvrdimo da nije dovoljno i da ne postoji u ovoj zemlji, to nikako ne mogu da shvatim. Čini mi se da se više radi o osporavanju radi osporavanja, a ne radi osporavanja dobre ideje.
Ideja je zaista dobra i ona treba da posluži svrsi da se još više podvrgne nezavisnoj i samostalnoj kontroli korišćenje državnih sredstava.
Naravno da je dobra. Zaista, mogu da zamerim tome što nije predloženo da bude poseban skupštinski i pravosudni budžet itd. Ali, posebnog budžeta nema ako nema posebne nezavisne institucije koja će kontrolisati taj budžet.
Smatram da bi ova institucija trebalo da postoji i ovaj zakon treba podržati. Upravo oni koji ga najžešće osporavaju i najžešće kritikuju pojave vezane za raspolaganje državnim sredstvima. Što se tiče toga da nema ustavni osnov, ustavni osnov postoji u članovima Ustava 71. i 72. Ustavni osnov se odnosi na to da država Srbija formira korpus svojih organa, da uređuje njihova prava i obaveze.
Što se tiče mog cenjenog kolege Krasića, on momentalno nije tu, vezano za to da li je Ustavom zabranjeno ubistvo. Zabranjeno je članom 14. koji kaže da je život čoveka neprikosnoven. Znači, svako zahvatanje u život čoveka je najstrožije zabranjeno samim Ustavom.
Prema tome, G17 plus će podržati ovaj zakon. Zakon hoće da ustanovi novu nezavisnu instituciju, koja treba da zaštiti od zloupotrebe korišćenje državnog novca.
Ova vlada je dosta doprinela tome donošenjem Zakona o javnim nabavkama, o sukobu interesa i niza drugih zakona, uključujući i krivične propise o radu sudova i na toj liniji zaštite državnih interesa i interesa svih naših građana kao poreskih obveznika, kao i donošenja zakona o ovakvoj nezavisnoj instituciji.
Što se tiče ograničavanja mandata, postavlja se pitanje zašto je on šest godina? Daje se teza da je to zato da se zaštite kadrovi ove ili one partije. Pri tom, hoću da kažem da opozicija, koja zamera tome, sama kaže da očekuje svoj dolazak na vlast.
Dakle, ako se to desi, ona će biti u prilici da bira takve ljude, da menja ovakve zakone. Prema tome, promeniće mandat, promeniće i te ljude koji neće odgovarati toj stranci na vlasti. Međutim, takva promena opet neće dovesti do kvaliteta kome se teži.
Hoću da napomenem da svaki zakon, pa i ovaj, sadrži odredbe prema kojima se ovlašćena i postavljena lica mogu razrešiti i u drugim slučajevima, znači ne samo kada im istekne mandat.
Prema tome, ako oni koji su postavljeni ne vrše svoj mandat na osnovu zakona, oni mogu biti razrešeni po samom zakonu, dakle, ne istekom mandata. Prema tome, i taj prigovor ne stoji. Zahvaljujem.