Hvala. Izvolite ,gospodine Markoviću. Po kom osnovu želite reč? Po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodnik reče da je ustavni okvir za donošenje ovog zakona čl. 71. i 72. Ustava Srbije. Da pročitamo te članove, da nam svima bude jasno.
Član 71. kaže: "Republički organi, u okviru Ustavom utvrđenih prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđuju politiku, donose i izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte, vrše ustavno-sudsku i sudsku zaštitu ustavnosti i zakonitosti".
Stav 2: "Drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji može se poveriti izvršavanje zakona i ostalih propisa i opštih akata iz okvira prava i dužnosti Republike Srbije, s tim što su republički organi odgovorni za njihovo izvršavanje".
Dame i gospodo narodni poslanici, niko nijednom rečju od jutros, od kada smo počeli da raspravljamo o ovom zakonu, do sada nije rekao da Narodna skupština ne može donositi zakone. Niko nije rekao da republički organi ne mogu da izglasavaju zakone, da donose druge propise, da vrše ustavno-sudsku i sudsku zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Ali, ovde nigde nema ustavnog okvira za ovo što je rekao gospodin.
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, Ustav je vrlo jasan i treba ga pročitati pre nego što se izađe za govornicu. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ove priče od malopre, žao mi je što je kolega Krstin izašao, moram da ga podsetim na to da je on podržao vlast SRS u Novom Sadu.
On zna da su tamo izuzetno pošteni, obrazovani ljudi, kvalifikovani za oblast kojom se bavi gradska vlast. I ne samo to, nego je posle godinu dana i gradonačelnik Novog Sada, gospođa Maja Gojković i ceo tim koji ona predvodi, pokazala da je to najuspešnija vlast koju je Novi Sad ikada imao.
Korupcija i kriminal su najveća bolest našeg društva. To su dijagnostikovali i građani Novog Sada, Beograda, Kragujevca i cele Srbije. Više puta sam pričala o tome da je jedno istraživanje na nivou jedinica lokalne samouprave pokazalo da građani u celoj nemaštini, kojom su sada obuhvaćeni, naročito proteklih pet godina, sve većoj bedi u kojoj se nalaze, i siromaštvu, na ivici izdržljivosti, ispod praga siromaštva, u najvećoj meri za ono što ih tišti i što dijagnostikuju kao problem u društvu, gotovo 70% su kriminal i korupcija.
Zašto je radikalska vlast uspešna? Zbog toga što je Maja Gojković smogla snage da se oštro usprotivi tome, da uđe u osinje gnezdo, kako se to kaže, i da, i pored pretnji, čak i fizičkom likvidacijom, i raznoraznih pretnji koje su joj stizale na kućnu adresu, i na adresu u Gradsku kuću, gde vrši vlast, uspela je da krene u oštri i beskompromisni obračun sa kriminalom.
Vidim da je kolega Obradović, bar kada je moj amandman, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na član 24, gde sam tražila da najmanje 20, a ne 30 poslanika, kako je bilo predloženo, može da podnese inicijativu da se opozove član Saveta, imao u vidu to da je slovo Ustava kada su u pitanju ministri i Republička vlada jasno.
Takođe, inicijativa za smenu Vlade Republike Srbije može da potekne od najmanje 20 poslanika, što sam u obrazloženju kroz jednu rečenicu i dala.
Morao je da ima u vidu da su čl. 71. i 72. Ustava Republike Srbije, gde nije definisano da država Srbija može da formira ove posebne institucije, dakle, ne decidno, apsolutno sa opštim odrednicama.
Tamo stoji, i to je kolega Marković citirao, Republika Srbija donosi zakone, propise i druge opšte akte i da mora da ih se pridržava. U članu 72. se kaže koji su sve poslovi iz nadležnosti Republike Srbije.
Što se tiče osnivanja novih državnih institucija, to zaista ne stoji. Mi smo u pravu, kao što smo bili u pravu, pa je on to uvideo, kod člana 24. kada smo se pozivali na član Ustava za opoziv članova Saveta, isto kada kažemo da nema izvornog ustavnog osnova da bi mogla da se osnuje.
Ali, sve i da ga ima, a nema ga, čitav zakon predstavlja jednu farsu i kolega Rajko Obradović je podmetnut da predloži ovaj zakon. U zakonodavnom, ustavnom i pravnom osnovu u Republici Srbiji nema nikakvog napretka, ni od dolaska Koštuničine Vlade, a da ne govorim o onom užasnom periodu kada je najveći stepen kriminala i korupcije produkovan od strane Demokratske stranke po gradovima, kao što je slučaj u Novom Sadu, Beogradu, gde se to nastavlja.
Ako Nenad Bogdanović i klika sa njim na vlasti u Beogradu misli da su Beograđani, a naročito srpski radikali, zaboravili celokupnu aferu oko izgradnje parkinga u Pionirskom parku, Beogradske "Arene" i svih drugih malverzacija, gde je oprano na desetine ili stotine miliona evra, neka bude siguran da Aleksandar Vučić to nije zaboravio, večeras će vrlo rado na Prvom programu RTS da ga podseti na sve te afere DS i njega lično, Bogdanovića, koji je duboko zabrazdio u kriminal i korupciju.
Nenormalno je da se pozivamo na tradicije vestminsterskih zemalja i da ovako nešto stoji u obrazloženju, iako je to možda bila dobra volja kolege Obradovića, koji je podmetnut, jer ne može da izađe Dinkić ili neki drugi član Vlade, koji i te kako ima veze sa korupcijom i sa srpskim tajkunima.
Ne da bi bilo degutantno, nego ovako su računali da je to poslanik za koga bar niko iz SRS još uvek ne može da kaže da ima neke kriminalne repove iza sebe, predsednik je Odbora, ajde neka on forsira taj ištancovan zakon, prepisano obrazloženje po uzoru na neke druge zemlje, a onda da krenemo da pričamo o poslovima iz nadležnosti državne revizorske institucije i o onome šta je bilo do sada i što je po Ustavu i te kako trebalo da radi Republička vlada, da bi organima pravosuđa i pre svega UBPOK-u ukazala na to ko su glavni kriminalci u Srbiji.
Ako je već Koštunica znao, a znao je, ono što zna i ptica na grani, čak i ona koja je obolela od ptičijeg gripa to mora da zna, svakako da je Bogoljub Karić na stotine miliona evra državnih para oprao i prebacio na privatne račune, što svoj, što članova svoje porodice.
Ako je već nesporno da je Vlada Republike Srbije i sam Koštunica imao celokupnu dokumentaciju, ako je isto tako Koštunica znao da su Hamović i Lazarević kumovski, tajkunski dvojac, u tesnoj vezi sa Mlađanom Dinkićem, ako već zna da je Dinkić obavestio javnost posle neuspelog petooktobarskog mafijaškog puča da je iz zemlje izneto na Kipar na milijarde, u to vreme maraka, odnosno dolara, ili već kako je ko to računao, i da se te pare preko tih istih tajkuna, preko Sejšelskih i ostalih ostrva vraćaju malo po malo u našu zemlju, na način da oni kupuju preduzeća koja se po bagatelnoj ceni prodaju, a naročito što su bacili šapu, u procesu restrukturiranja, na Naftnu industriju Srbije, na naše rafinerije i na Elektroprivredu Srbije, zašto onda ne izađu sa tim u javnost i jasno kažu – postoje saznanja do kojih smo došli, urađeno je to i to. Ne, ćuti se i to nije samo najveći greh, nego i taj što Vlada Republike Srbije i nadležni državni organi ne rade posao iz svoje nadležnosti.
Reći ću vam kako to izgleda na primeru Ministarstva finansija. Neko je spomenuo podatak da Ministarstvo finansija ima svega 20 i nešto budžetskih inspektora, a u Predlogu zakona stoji, u ovim segmentima revizije, da je revizija poslovanja preduzeća i trošenja para u jedinici lokalne samouprave jedan od ključnih poslova.
Sada da pitamo Mlađana Dinkića zašto u Aranđelovac, u Novi Sad, na samom početku kada je gospođa Gojković, zbog nespornog kriminala i krivičnih prijava koje su tužioci iz DS gurali u fioke, nije došla budžetska inspekcija? Zašto to nije urađeno u Kraljevu, u veoma osetljivom trenutku, kada uz podršku preko 10.000 građana tražimo opoziv ovog nesrećnog Jovića?
Zašto budžetska inspekcija nije došla u Čačak? Sada je nesporno Anketni odbor, na čijem je čelu poslanik SRS kolega Talović, utvrdio da je za mesec dana nenamenski potrošeno i ukradeno od građana 400.000 evra. Nemojte ljudi, to su mnogo velike cifre. Ne po sistemu "tresla se gora, rodio se miš", posle 2000. godine krivične prijave radikalima i to kome – Branislavu Blažiću, kupio mrežu i pet pari patika za fudbalski klub za decu. Nemojte, molim vas.
I što je Aleksandar Vučić isplaćivao bonove gladnim ljudima da jedu. O čemu vi pričate? Ili što je prof. dr Vojislav Šešelj intervenisao da se u Šumadiji poplavljena područja saniraju i da ljudi dobiju pare da obnove svoje kuće. Tako se ne radi, a naročito da se pozivate na parlamente i one sa ''vestminsterskom'' tradicijom, koji imaju mehanizam da parlament nedvosmisleno ustanovi da je došlo do određene zloupotrebe, da o tome obavesti državnu revizorsku instituciju.
Da vas podsetim šta se desilo u Skupštini Srbije proteklih dana. Da li ste zaboravili da je Aleksandar Vučić mesec i po dana kao predsednik Anketnog odbora, za koji ste vi glasali i dali po jednog svog predstavnika, nedvosmisleno ustanovio i tražio da se hitno o tome Skupština izjasni, da je došlo do zloupotrebe i pljačke građana Srbije od strane Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića. Gde je izveštaj? Ni do dana današnjeg nije došao.
Kada vi ne poštujete parlament, kao zaista ustanovljenu instituciju, najvišu zakonodavnu vlast, kako ćete onda da poštujete neku državnu revizorsku instituciju i te članove Saveta. Može da dođe neko od ovih mafijaša i od kumova tajkuna i da im izlupa šamare i da kaže – ma ko te šta pita do kojih si ti saznanja došao. O čemu se radi?
Je l' gospođa Radeta bila u odboru koji je utvrđivao sve mahinacije u postupku privatizacije kompanije "Knjaz Miloš". Gde je izveštaj? Nema, sve gurnuto pod tepih. Ni do dana današnjeg. Onda čujem sinoć – licitiraju, i to predvodnik pljačke u Srbiji Aleksandar Vlahović i onaj Medojević i ona jedna tamo, koliko ih je već bilo, kakva je struktura vlasništva.
Što se ne vratiše na početak priče da vide ko je pregovarao sa "Danoneom", kako se sve to dešavalo u Labusovoj kući, ko je sve bio umešan, kakve su sve mahinacije bile u toku i zašto je predsednik Odbora za hartije od vrednosti podneo na brzinu ostavku, odnosno naprasno se čovek razboleo?
Nemojte da lažete građane Srbije da će ovim zakonom da se krene u obračun protiv kriminala i korupcije. Kada budete lepo rekli i priznali, kada izađe Koštunica, ministar finansija i kaže – Bogoljub Karić je oprao na stotine hiljada, opljačkao državu, taj "Mobtel" je kao monopolska kuća radio to i to, onda neko može da vam poveruje.
Ili, da kažete za Hamovića i Lazarevića – krali su od građana na našoj muci, uz ovako visoku cenu struje oni se bogatili i nameravaju to i dalje da rade. Sve to znaju i iz vaših vladajućih struktura i iz DSS i članovi Odbora za privatizaciju i ovi koji su bili u ovim anketnim odborima, ali ćutite.
Znate, da se potura takva teza da iza svakog poslanika stoji tajkun, taman posla. Ne da će srpski radikali po onom ''putinovskom'' modelu i receptu da učine sve da oni završe tamo gde im je mesto, kada pravosudni organi i Ustavni sud budu radili svoj posao; nećemo mi ni da hapsimo niti da privodimo, samo da stvorimo uslove da državni organi, institucije, nesmetano rade svoj posao. A mi evo, čekasmo, čekasmo, tek u ponedeljak na dnevni red dolazi izbor sudije Ustavnog suda.
Šta je urađeno do sada? Ništa. Godinu i po dana nismo imali ni Ustavni sud, ni predsednika Republike. Dobili smo predsednika Republike, a predsednik je iz stranke koja je ogrezla u kriminalu i korupciji, pogađate, Demokratske stranke.
Najveći lopovi se rasporedili po opštinama i gradovima u Srbiji, harali, pljačkali, a vi ništa po tom pitanju niste preduzeli, niste sledili sveti primer gospođe Gojković, koja je krenula sve to da razotkriva u Novom Sadu.
Ili, dolaskom radikala, izborom Gordane Pop-Lazić, u opštini Zemun, ovaj jedan samo u poslovnom prostoru Zemuna koliko je pokrao – 57 miliona dinara. Ko je došao, ko se oglasio? Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija? Nije. Kažu – pa to pričaju radikali. Ne pričaju, sve postoji. Vi znate da nikada u javnost nismo izašli bez konkretnih dokaza i materijala.
Ova državna institucija i članovi Saveta, da se ozbiljno bave tim poslom, a da nema volje u samoj Vladi i kod samih poslanika da se obračunaju sa kriminalcima i da spremno izađu i kažu. Kada ste vi izašli za skupštinsku govornicu ili da u nekom javnom nastupu kažete, da li ste spremni to da kažete – niste, da postoje indicije da su ti i ti ljudi upleteni u kriminal i korupciju. Evo, to otvoreno kažem, kao i svaki radikal.
Čućete i večeras u tom novom sučeljavanju gospodina Aleksandra Vučića sa ovim Bogdanovićem, vajnim gradonačelnikom Beograda, uz podsećanje na sve ono što su radili i sada, videćete da su kriminal i korupcija i te kako prisutni. Svi tužioci koji guraju te predmete u fioku su vam iz redova DS. Niste izvršili depolitizaciju i negativnu selekciju u pravosuđu, a osnivate novu državnu instituciju.
Jednostavno, nema smisla da građanima na takav način dajete lažnu nadu. Uostalom, oni i ne očekuju od vas, pravo da vam kažem, da se oštro obračunate sa kriminalom i korupcijom.
Znaju da će to vlast SRS odlučno da radi od samog starta i da će svi oni koji su se na narodnoj muci obogatili, da odgovaraju za to, a to su najteža krivična dela.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 24. doda novi član 24a.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, predlagač očigledno istrajava u svojoj nameri da šest godina bude mandat raznim funkcionerima koji će biti imenovani po stupanju na snagu ovog zakona, tako da je i za vrhovnog državnog revizora predviđeno, u članu 27. stav 2: "Vrhovnog državnog revizora imenuje i razrešava predsednik Institucije odlukom na vreme od šest godina, sa mogućnošću reizbora".
Kaže se da oni koji su učestvovali u izradi ovog zakona i pomagali Radojku Obradoviću – razne međunarodne nevladine organizacije, da je bolje da bude izabran na šest godina, nego na četiri godine, da je to njihova preporuka i zbog te njihove preporuke on istrajava, sa obrazloženjem da ta preporuka ima mesta, tj. da se vidi diskontinuitet između trenutne političke većine u Skupštini Srbije i organa koji treba da sprovodi vrhovnu reviziju trošenja budžetskih sredstava.
To njegovo istrajavanje sada već postaje pomalo i smešno, jer kao što smo videli, Savet se isto bira na šest godina. Znači, predsednik Institucije se takođe bira na šest godina i on svojom odlukom bira vrhovnog državnog revizora.
Zar nije onda logičnije da vrhovni državni revizor ima drugačiji mandat, jer istekom mandata predsednika Institucije, najverovatnije će isteći i mandat vrhovnog državnog revizora. Koji je sad tu diskontinuitet? Nema ga.
Pre će biti da postoje dva dobra razloga zbog kojih se razne državne funkcije produžavaju na šest godina. Pre nego što to obrazložim, hteo bih samo da podsetim da se predsednik institucije isto bira na period od šest godina, ali sa mogućnošću jednog reizbora. To je presedan u našem zakonodavstvu.
Po svim sadašnjim zakonima, bez obzira na rok trajanja, sa dva mandata se jedino ograničava funkcija koja se direktno bira na izborima koji sprovode određenu vlast: predsednik Republike Srbije i predsednici opština. Niko više nema to ograničenje. Postoji razlog zašto – da se ne poistoveti sa tom svojom funkcijom itd. Nije to samo praksa u Srbiji, to je praksa i u svetu.
Ovde sada vidimo da se nastavlja kontinuitet u tome da se istrajava na mandatu od šest godina. Dva razloga postoje. Jedan od razloga je taj da vladajuća većina, koja će svakako birati i Savet institucije i posredno vrhovnog državnog revizora, po gubitku vlasti na izborima, jednostavno, ostane da sprovodi vlast u određenim organima.
Drugi razlog je da se nova vlast onemogući da kontroliše rad prethodne. U tome je problem i zato se na ovome istrajava. Možda tu još postoji želja da se neki funkcioneri pojedinih političkih stranaka nagrade za rad u tim strankama tako što će dobiti visoke plate u raznim državnim organima, pa i ovo je državni organ.
Priča se o nezavisnosti tog državnog organa. Odakle se finansira taj organ, ta institucija? Pa, iz budžeta Republike Srbije. Kasnije ćemo videti da može da se finansira iz donacija raznih pravnih lica, fizičkih lica, čak i iz stranih donacija, stranih donatora, ali prvenstveno se mislilo da se finansira iz budžeta Republike Srbije.
Kako će ta institucija da funkcioniše i da kontroliše ministra finansija, kada ministar finansija pušta novac. Postoji način – da ga delimično kontroliše tako što će da podnosi izveštaje da njegovo ministarstvo funkcioniše u skladu sa zakonom, a to je da predsednik institucije, vrhovni državni revizor bude iz političke stranke G17, da ga imenuje Mlađan Dinkić. Zašto da ne? Gde god su poslovi javnih finansija, tu je prisutan G17. Znači, ministar finansija, guverner NBS, Agencija za javne nabavke, Agencija za zaštitu prava ponuđača.
Evo, uskoro raspravljamo i u pojedinostima kada je u pitanju zakon o duvanu, koji više neće imati Agenciju, imaće Upravu, ali Upravu za duvan opet predlaže nadležni ministar za poslove finansija, čitaj: Mlađan Dinkić.
Hoće li G17 opet da dobije mesto predsednika Institucije i vrhovnog državnog revizora? Verovatno hoće. G17 će sama sebe da kontroliše. I po gubitku vlasti, politička stranka koja nema više od 2%, biće u situaciji da sprovodi vlast još šest godina. Na tome istrajava predlagač ovog zakona. Zašto? Moraćemo njega da pitamo, samo kada bude prisutan u ovoj sali.
Ovde se često spominje nezavisnost određenih institucija u funkcionisanju države, pa je čak i jedan moj kolega pričao o tome kako su sudovi nezavisni, odnosno kako treba da budu nezavisni, a nisu zato što sudije bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije. Jedino još ostaje da se sudije biraju na direktnim izborima. Teoretski moguće, ali teško sprovodljivo. Ili da ih neka politička stranka postavlja na vlast, recimo G17, pošto je kompletno uzurpirala vlast u Republici Srbiji.
Krenula je i jedna loša ideja i na toj ideji se još uvek istrajava, a to je Visoki savet pravosuđa, koji nam daje za primer kako to funkcioniše kada neko nezavisno telo predlaže određene pravosudne funkcije u Skupštini Srbije.
Po formiranju Visokog saveta pravosuđa u sudove Srbije, tadašnji DOS i ovaj novi, imenovao je najveći broj sudija iz redova Demokratske stranke i ne bi to bilo strašno da su te sudije imenovane i postavljene da sprovode zakon. Kada kažem sudije, mislim i na tužioce, zamenike tužilaca. Oni su postavljeni jedino iz razloga da, ukoliko dođe do zloupotrebe službenog položaja, ovlašćenja, nenamenskog trošenja para, u nastavku krađe jednostavno ne sprovode sudske postupke.
Nešto se malo promenilo i bilo je pokušaja da se te sudije razreše. Međutim, razrešenje za nosioce pravosudnih funkcija dostavlja Visoki savet pravosuđa, koji je nezavisno telo, i vidimo kako to funkcioniše.
Jednostavno, ne možete da razrešite nijednog sudiju koji je korumpiran zato što postoje određene strukture u Visokom savetu pravosuđa koje ga štite i ne samo da ga štite, nego kada dođe vreme reizbora, kada se konačno ponovo pita Narodna skupština, za neki kraći period, ne na period od šest godina, onda izađe Visoki savet pravosuđa sa saopštenjem da Skupština njihove predloge ne uvažava bez ikakvog obrazloženja, nego je glasanje u Skupštini rezultat političke trgovine, a pri tom zaboravljajući da je izbegavano da se mnoge stvari iznose za skupštinskom govornicom, nego su manjkavost i korumpiranost u radu bili rešavani na sednici odbora.
Svejedno, jedno navodno nezavisno, telo usudilo se da komentariše glasanje narodnih poslanika koji su birani narodnom voljom i sada očekujete da će vrhovna revizorska institucija i vrhovni državni revizor da budu nezavisni u svom radu. Teško.
Jedini cilj svega ovoga jeste da se nagrade pojedini funkcioneri stranaka, da se održi određena vlast i po gubitku na izborima i da se onemogući kontrola rada te vlasti, pogotovo sa mogućnošću da je vrlo teško smeniti Savet i vrhovnog državnog revizora odlukama Skupštine, jer setite se kako ste to radili sa Kori Udovički. Niste mogli da je smenite, osim da se pozivate da odluka Skupštine Srbije nije bila doneta na način predviđen Poslovnikom o radu Skupštine Srbije. Po samom Zakonu o izboru guvernera Narodne banke niste nikako mogli da je smenite. Ovakav predlog je vrlo sličan tom zakonu i to je njegova ozbiljna manjkavost.
Sasvim je normalno da svaka politička vlast, odnosno većina koja formira vlast, ima određenu odgovornost. Kada ima određenu odgovornost ima i određena prava, a ta prava su da sprovodi vlast. U ovom slučaju, ta prava će nekoj vladi ili skupštinskoj većini, da odlučuje i da vodi zemlju, biti oduzeta. U tome i jeste problem..
Zašto? Verovatno da bi se lopovluk koji traje od dolaska DOS-a na vlast pa naovamo sakrio kroz rad ovakvog organa koji je u najmanju ruku najmanje nezavisan u svom funkcionisanju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 27.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 28.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, da raščistimo još jednu dilemu koja se jutros tokom diskusije javila – gde su narodne pare sa Kipra. Ko je čitao broj "Velike Srbije", koji smo jutros delili, mogao je da pročita da Dinkić dobro čuva narodne pare sa Kipra, doduše na svojim privatnim računima na Devičanskim ostrvima. Prema tome, te dileme više nema.
Zanima me druga stvar, zašto niste pitali preko ruske ambasade, preko MUP-a, kako je Putin rešio problem korupcije, dobrim delom rešio, rešava ga još uvek.
On nema ovaj zakon o državnoj revizorskoj instituciji. Koja je to institucija državna koja mu je pripomogla da to pitanje reši? Imamo i mi tu instituciju, zove se Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala.
Sav kriminal, sva korupcija kod vas nije slučajna, sve je organizovano u dobro organizovanim grupama, a ova dilema koja je maločas bila, vezano za mandat, evo član 32. nam razjašnjava diskusiju za članove 28, 27. itd.
U članu 32. sekretar Institucije bira se na šest godina. To je suština. Znate da odlazite sa vlasti, znate da zimu preživeti ova vlada neće, znate da će doći neki drugi, jer narodna volja se očigledno promenila, znate da će već sledeća vlada morati žestoko da se uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom i znate da će se sve otkriti, ukoliko ne pokušate da kroz nekakve revizorske institucije onemogućite otkrivanje kriminala.
Jer, po ovome UBPOK neće smeti da se meša dok revizorska institucija ne bude donela svoj zaključak, a kada revizorska institucija, koja će biti sastavljena uglavnom iz onih političkih stranaka gde je najviše kriminala bilo, donese zaključak, onda će moći policija i sudstvo da se umešaju. Neće moći gospodo. Jedino će ovu Srbiju izvući iz blata u kojem je sada – Putinov sistem rešavanja, razračunavanja sa organizovanim kriminalom i sa korupcijom.
Hoće li ovaj sekretar takođe da polaže zakletvu? Ovo je neverovatno. Na nesreću vladajuće koalicije stranke koje u promilima broje snagu u biračkom telu vladaju ovom vladom, odnosno vladaju ovom državom.
Najveća stranka je dobila ministarska mesta koja nemaju dodira sa sredstvima, sve pare su u jednoj instituciji, odnosno u jednoj stranci, pa ćemo ovakvim zakonima o institucijama da branimo stečena sredstva pojedinih političkih stranaka koje su u vlasti. Pozovite predlagača, neka povuče ovaj zakon da se više ne brukamo pred narodom, da raspravljamo o stvarima koje su loše i neprimenjive.
Došli smo u situaciju da su nam gradonačelnici u pojedinim gradovima birani na nekakvim posebnim listama, dobro potpomognuti strankama, o kojima se ovde najviše govori. Odlaze u zatvor zbog korupcije, kriminala, zbog toga što su delili invalidske penzije kapom i šakom, ne onome ko je bolestan, nego onome ko je otvorio novčanik.
Sada je, čitao sam u novinama, pre dva dana pustio sud gradonačelnicu Smedereva kojoj je pripisano da je podelila 50-tak invalidskih penzija, naravno iz ljubavi prema novcu, a zna se da je bilo od 2.500 do 5.000 evra. Ona je inače izjavila da je intimna prijateljica predsednika Srbije. Da joj možda nije skraćen pritvor zbog toga? Da nije možda reagovao intimni prijatelj?
Dame i gospodo, pozovite predlagača da povuče ovaj zakon i da pređemo na neki pametniji predlog zakona, da o njemu raspravljamo.

Hvala. Za reč se javila narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Posao sekretara naizgled izgleda kao posao jednog administrativca i onda, kada vam lupaju packe ovi iz Evropske unije, iz Komisije za čuvenu stabilizaciju i pridruživanje "dvadeset pete-dvadeset šeste godine", kažu – loši ste što se tiče tog administrativnog korpusa, tu ne zadovoljavate dovoljno kriterijume, a vi kažete – hajde, pa ćemo sekretaru državne revizorske institucije da damo zaokruženi posao, da navedemo kakve su mu sve kvalifikacije potrebne, što je nesporno, ali je neprihvatljivo da se sekretar te institucije bira na šest godina, sa mogućnošću reizbora, a narodni poslanici i ministri na četiri godine.
Sve i da je Radojku Obradoviću ovakve savete davao Balinovac, koji je državne službenike unapredio na po pet godina, nemoguće je da ovo opravdate razumno i racionalno zašto bi se sekretar birao na šest godina. Tu je kolega Mirčić u pravu.
Ne kažemo, ako ustanovite, uz sve naše podnete amandmane, revizorsku državnu instituciju, da ne treba da postoji sekretar i da se bavi ovim poslovima: da usklađuje rad pratećih službi institucije, vodi poslovanje institucije, obavlja druge poslove prema odredbama i u skladu sa ovlašćenjima predsednika institucije, s tim što baš da ga predsednik Institucije imenuje i razrešava nakon sprovedenog javnog konkursa koji je obično namešten, a u pitanju su kadrovi iz vladajuće garniture, tu će oko da bace, kažem to vama iz DSS-a, ovi iz G17 – gde god su neke pare, mutljavine, tu su oni prvi da podmeću svoje vajne kadrove.
Nemoguće je da prihvatite rešenja, a da ne prihvatite ovakav amandman koji je podneo kolega Mirčić. Ne samo to, on će da se usklađuje, ali do njega će da dolaze važni podaci za članove Saveta o zloupotrebama i izveštajima. Moram da vas podsetim na to, tako da nije zanemarljiva uloga sekretara. On treba da bude, naravno, smenjiv, ali posle četiri godine, a ne da ostaje šest godina na toj funkciji.
Moram da vas podsetim na to da je Slobodan Lalović, aktuelni nezavisni poslanik i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, bio posle petooktobarskog puča sekretar vladine Komisije za borbu protiv korupcije.
Sada je trebalo navodno da se obračunaju sa kriminalcima i mislili su – sada ćemo da pronađemo neke, pa našli, da ponovim slučaj, dr Blažića ili da protivustavni ekstraprofit primenjuju na ljudima koji su po zakonu i regularno stekli svoju imovinu i da se hajka i haranga vodi na njih u to vreme, kao na gospodina Tomislava Nikolića, a kriminalci i lopovi, dobri svakoj vlasti, onda bliski i sada bliski DS – za njih ništa.
Kada Lalović, kao sekretar tog odbora, koji je sada ministar, a onda je bio za vas samo nepoznati čovek iz neke stranke koja se kroz "iglene uši" provukla u parlament, ne samostalno, nego na grbači Koštunice i DOS-a, nije želeo da uđe u suštinu, odnosno da obelodani ko su svi ti tajkuni iz DS-a, pre svega, i one DOS-ovske vrhuške, koji su po raznoraznim preduzećima opljačkali državu i građane, kako onda da očekujete da će ovaj sekretar, neka buduća osoba, za koju sigurno znamo da će da ide sa liste kadrova, pre svega G17 organizacije, i da stoji tu šest godina i svaka buduća vlast, poštena, ona koja hoće obračun sa kriminalom i korupcijom, kao što je radikalska, u to budite sigurni, da ga trpi.
Takav jedan postupak i takva odredba zakona su zbog toga neprihvatljivi.
Mi ćemo pre vremena od četiri godine da preuzmemo, voljom građana, vlast u zemlji.
Ali, ako već birate sekretara i ako mu teče mandat, onda je logičniji ovaj predlog kolege Mirčića – da to bude na četiri godine, jer bez obzira što najzad deluje da će da se bavi samo ovim pravnim administrativnim poslovima, svi podaci i sve zloupotrebe i sve ono do čega državna revizorska institucija dođe, biće kod sekretara koji ima, u skladu sa tim, određena ovlašćenja.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite amandman kolege Mirčića, pa bar tu da se usklađujemo i sa Ustavom i sa izbornom funkcijom u zemlji, na svim funkcijama gde se posredno ili neposredno biraju ljudi, da bude na četiri godine.