Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Narodni poslanik Dragan Čolić podneo je amandman na naslov iznad člana 33. i član 33.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Za reč se javio narodni poslanik Dragan Čolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli od poslanika SRS da je najbolje za predlagača da ovaj predlog zakona povuče.
Jedan od glavnih razloga trebalo bi da bude što ne poseduje ustavni osnov, a i pored pometnje u ovoj sferi, koju bi verovatno izazvao, kao i svi predlozi zakona koje vladajuća većina ovde podržava. Ni u jednoj sferi društva ne donose boljitak, nego iovako tešku situaciju dodatno komplikuju.
Verovatno su loša rešenja vaša praksa i deo vaše ideologije. Nismo mogli u dosadašnjem radu da naiđemo na ijedan predlog zakona za koji bi rekli – evo, ovaj predlog zakona doneće dobro građanima Srbije.
Sama Vlada, kao da nema hrabrosti da stane iza ovog predloga. Predlagač, izvesni gospodin Radojko Obradović, sada bi trebalo za tu njegovu stručnost reći nešto.
Ono što je veoma svojstveno vladajućoj većini, to je da nekako mnogo više volite taj zapadni stil života od ovog našeg tradicionalnog srpskog, pa veoma često upotrebljavate izraze i reči koji nisu primereni srpskom jeziku.
Dobro je da ponekad čovek poželi da bude malo pametniji, da da neku ozbiljnost svom govoru kroz navođenje, izražavanje kroz neke strane reči, ali srpski zakoni koje treba da donese srpska Skupština, iznad svega trebalo bi da budu jasni poslanicima koji sede ovde, neki od njih su već izmoreni, nekima je dosadno, neki su totalno dekoncentrisani, neki su autistični na sve ono što se ovde događa i što SRS pokušava da kaže građanima Srbije.
Znamo da većinu poslanika vladajuće koalicije to ne zanima, ali mi se njima ne obraćamo, od njih ništa ni ne očekujemo, već se obraćamo građanima Srbije.
U naslovu iznad člana 33. tražim da se reč "eksterni" zameni sa "spoljni". Znači, sam naslov iznad člana 33, kaže se – eksterni stručnjaci, pa imam asocijaciju kakvi ste i kako vladate u interesu građana, da bude – ekstremni stručnjaci.
"Institucija u postupku revizije može angažovati eksterne stručnjake", a tražimo da se kaže: "Institucija u postupku revizije može angažovati spoljne stručnjake, radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ukoliko revizija zahteva posebno specijalističko znanje kojim Institucija ne raspolaže".
U stavu 2. se kaže "eksterni stručnjak", a mi tražimo "spoljni stručnjak Institucije mora da ima odgovarajuće stručno znanje i iskustvo" itd, gde tražim da se ova reč stranog porekla izostavi, jer je nepristupačna i nesvojstvena našem lepom srpskom jeziku.
Bilo je ovde još reči i o ponašanju ljudi koji dođu na javne funkcije i koji po nakaradnom Zakonu o lokalnoj samoupravi kažu da su izabrani na neposrednim demokratskim izborima, kao da drugi izbori do njihovog izbora nisu bili demokratski, raspolažu velikim budžetima u koje idu pare građana.
Imali smo slučaj, što je gospodin Momir Marković pomenuo, u Smederevu, gradu iz koga dolazim, predsednika opštine Jasne Avramović, koja je veoma bliska Borisu Tadiću.
Možda je bila i normalna dok nije otišla na taj tajni sastanak na Fruškoj Gori, gde je edukovana, gde je bila na brifingu, a edukovana od majstora za krađu, koji znaju kako se na najbolji način krade iz budžeta. I Đilas je bio, jer on spada u to intimno društvo koje je veoma iskusno u ovoj sferi krađe iz budžeta.
Kada je ta izvesna gospođa Jasna Avramović izašla iz pritvora, u kome je provela 30 dana, zamislite, na trgu u Smederevu priređen je vatromet. Ljudi, takav primer neukusa i licemerja, dok građani Smedereva i svi građani Republike Srbije žive u uslovima velike ekonomske krize i socijalne bede.
Zamislite, dođu ljudi iz kosmosa, probiju kosmonauti orbitu i eto neki trivijalan doček na zemlji, smatra se da je to redovno, ne pravi se nikakav vatromet, a u mom gradu, iz koga dolazim, dok sirotinja grca, žena izlazi iz zatvora i priređuje joj se vatromet. Još ćemo kriminalce u čezama da pratimo, u fijakerima kada idu u zatvor, kao zaslužne građane. Eto, dokle smo doterali.
Rekoh i spasih dušu, kao poslanik SRS. Još jednom kažem, obraćam se građanima iz Smedereva i Srbije, ne želim da to bude glas vapijućeg u pustinji, ali mi srpski radikali imamo taj zadatak, zakleli smo se svi u crkvi da ćemo sve što radimo raditi u interesu građana Srbije i tako ćemo na najbolji način da služimo svom narodu.

Hvala, gospodine Čoliću. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada imamo prilike da razmatramo ono o čemu je pričano pred otvaranje rasprave u pojedinostima za ovaj predlog zakona. Znači, Odbor za finansije je podneo amandman potpuno istovetan amandmanu Dragana Čolića, koji je taj amandman podneo u ime SRS.
Pretpostavka je da vrhovni državni revizor i članovi Saveta moraju da znaju bar jedan svetski jezik, verovatno da bi razumeli šta je to "eksterni", valjda je to predlagač imao na umu. Nije se setio da u srpskom jeziku, odnosno rečniku, postoji odgovarajuća reč. Pre će biti da je ono prvo.
Međutim, i pored toga što je Odbor za finansije podneo isti amandman i Radojko Obradović, kao predlagač, prihvatio taj amandman, nije se odustalo od namere da članovi Saveta i vrhovni državni revizor moraju da znaju barem jedan svetski jezik, pa se u stavu 2. člana 33. kaže: "Eksterni stručnjak Institucije mora da ima odgovarajuće stručno znanje i iskustvo".
Zašto nisu istrajali u svojoj nameri i predložili i znanje najmanje jednog svetskog jezika, samo će morati neko da nam objasni koji su to svetski jezici, koji su to priznati svetski jezici? Valjda su to svi jezici kojima se govori danas u svetu.
Zamolio bih predsedavajućeg da poštuje odredbe Poslovnika održavanja reda na sednici Skupštine Srbije.
Dalje, da li je to možda zbog namere što piše – "Za eksternog stručnjaka Institucije može biti imenovan i strani državljanin, koji je priznati stručnjak u oblasti od značaja za izvršavanje poslova iz nadležnosti Institucije".
Da nije to možda Filip Cepter, možda on, on je strani državljanin? Da nije to možda MMF, Svetska banka? Znači, pustićemo da se u poslove revizije petlja ko stigne. Nije vam dovoljno što stalno dobijate packe od njih kako treba da vodite ovu zemlju, kao da oni bolje znaju šta nedostaje našem narodu od nas samih, nego im zakonom dajete pravo da to što rade i ozvaniče.
U najmanju ruku prvo čudi činjenica zašto amandman narodnog poslanika Dragana Čolića nije prihvaćen, kada je prihvaćen amandman Odbora za finansije, koji je istovetan ovom amandmanu, a čak je i bolji amandman Dragana Čolića, jer precizno definiše na koji član i na koji deo teksta i zakona se odnosi ovaj amandman, od amandmana Odbora za finansije, jer na osnovu kojih odredbi Poslovnika je podnet amandman koji je predlagač prihvatio.
Stiče se utisak da predlagač i Odbor za finansije ne žele ozbiljno da shvate SRS, koja je u ovom poslu stvarno pokušala da dobru ideju pretočenu u loš zakon, koliko-toliko privede nameni, da stvarno služi onome čemu bi trebalo, kontroli trošenja javnih finansija, bez petljanja stranih institucija.
Koliko je poznato, čak Republička poreska uprava podnosi izveštaj MMF-u, što je takođe sramota. Podnosi mu izveštaje koliko koji građanin Republike Srbije duguje budžetu Republike Srbije. I takvi izveštaji se podnose, a mi kao narodni poslanici to pravo nemamo, odnosno ne možemo da ostvarimo kod Republičke poreske uprave. Ali zato MMF i Svetska banka samo podviknu da im se dostavi spisak dužnika, kako se naplaćuje porez, i Republička poreska uprava izuzetno brzo i precizno odgovara na takve zahteve i takva postavljena pitanja.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, nije u pitanju samo jezička ispravka, u skladu sa duhom srpskog jezika, nego je suština, otkud ti, kako predlagač kaže, eksterni? Još da mu je pomagala Gordana Čomić, bio bi neki ustaški novogovor.
Mislim da ne izgovaram, kako oni kažu to – eksterni, a ovde preuzeta strana reč, odnosno spoljni eksperti, i zašto su oni potrebni uopšte državnoj revizorskoj instituciji? Kada su već članovi Saveta, onako obrazovani, edukovani, pa valjda će znati najmanje jedan svetski jezik, valjda imaju sva ta iskustva.
Vidite, to vam je isto kao sa raznim konsultantskim kućama koje otimaju pare od javnih preduzeća, kao i razne konsultantske agencije u jedinicama lokalne samouprave.
Po tome su poznati ovi iz Demokratske stranke, angažovali su ih za raznorazne oblasti, rade nekakve elaborate, daju nekakva stručna mišljenja, i onda se postavlja pitanje ko će sve to da plati? Ako je budžet državne revizorske institucije gotovo potpuno oslonjen, sa mogućnošću da se pojavi neki domaći ili strani donator, na budžet Republike Srbije, govorićemo o tome od ponedeljka, koliko će i ona da košta, kao novouspostavljena institucija, sada ćemo i te vaše vajne eksperte, eksterne još, zamislite, umesto spoljne, da lepo napišete srpski, kao što treba, da plaćamo.
Vi znate, gospodine Anđelkoviću, s obzirom na to da imate dug staž ovde u Skupštini, od početka višestranačja, obraćam se vama, jer vi sada predsedavate, ne bih mogla to Markoviću da kažem, on je ipak novopečen u ovom poslu, kao i mnogobrojni poslanici u Skupštini Srbije, naročito iz redova SRS, da nikada nije bila ovakva situacija kao što je sada u proteklih nekoliko godina, da u Narodnoj skupštini Republike Srbije, te raznorazne eksperte, eksterne, imate prisutne i u odborima, i po svim drugim službama u Skupštini.
Zaista vam se čudim i divim, kao kulturan i fin čovek, kad uđete kao potpredsednik Skupštine u lift, kako im se obraćate? Pitanje je koji od tih svetskih jezika oni govore. Da li da im se obratite ovako ili onako. Ono što je izvesno, oni srpski ne razumeju.
Ne razumeju srpski ni oni koji sede, razni eksperti, poslati iz mnogobrojnih, a pre svega američke i britanske ambasade, u Vladu Republike Srbije, da prate budnim okom šta se tamo dešava. Lepo vam je rekao, pre nekoliko dana, da je jedan takav eksterni stručnjak, kako biste vi to rekli, Radojko Obradović, u Predlogu zakona, stručnjak za oblast pravosuđa. Odakle? Poslao ga Polt, došao je iz američke ambasade.
Rekao je gospodin Vučić, u ovom trenutku ne mogu da se setim imena i prezimena te osobe, Amerikanca, koji ima diplomatski imunitet, poslat je da se bavi samo time da li su zakoni dobri. Kaže, jeste. Evo, sada nam se to sviđa, do one granice do koje možemo to da prihvatimo. Škero sleže ramenima. Kaže, nema pojma. Ma gde nema pojma? Pa svaki ministar ima svog tutora.
Mi smo zaista, pod određenim finansijskim i političkim tutorstvom, a da ne govorim o konkretnoj okupaciji na Kosovu i Metohiji, na delu teritorije u južnoj pokrajini, na Kosovu i Metohiji, kao država pod protektoratom. Još samo to da ozvaničite.
Potpisan je ugovor o nesmetanom prolazu NATO trupa, i šta drugo, lepo recite – okupacija, ali to se sada drugačije zove.
E, sada se to zove eksterni ekspert, ne znam odakle, i ne piše da mora da bude naš državljanin.
Znači, može da dođe iz ove ili one ambasade, da kontroliše šta se radi i opet da arbitrira i daje mišljenje i sugestije kod sukoba interesa i kod zloupotreba. Nemojte da mislite, to vam stalno ponavljamo, propala je priča ovih žutih, koji su inače samo opterećeni SRS.
Gde god da se pojave na televiziji, onaj Šutanovac, videli ste i onog Đilasa sinoć i tako redom, samo pričaju o srpskim radikalima. Nemaju šta drugo. Oni imaju kriminal oko sebe. Ostavili su haos u državi i ne mogu da idu napred, što im je onaj neuspešni slogan.
Uvek smo vam govorili, taman posla da smo protiv integracija i svih drugih povezivanja sa celim svetom, na ravnopravnim osnovama. Ali, da nam dolaze takvi tutori sa strane i još da dolaze u Skupštinu Srbije, da poslanici ne mogu da im se obraćaju i da komuniciraju sa njima, i da hoće ljubazno da ih pozdrave, jer nemate pojma ni ko je, ni šta je, tu se šeta svako ko stigne. To zaista nema smisla.
Nije samo ispravna jezička intervencija, da je spoljni, kako se srpski lepo kaže, a ne eksterni, nego se radi o suštini, zašto su oni potrebni.
Hoćete da vas podsećam dalje, na čuveni ''Deloitte & Touche'' i izvršno direktorovanje Aleksandra Vlahovića, kako on posle toga dođe na mesto ministra za privredu i privatizaciju?
Evo sinoć na RTS-u, kao po sistemu – ''ni luk jeo ni luk mirisao'', pravi se blesav. "Nemam pojma šta je to bilo ni sa cementarama, ni sa šećeranama, ne znam ko su tajkuni. To su uspešni poslovni ljudi, imaju projekte". Pa kome vi to pričate?
Svi su povezani, uz mentorisanje, pogotovo ovih eksperata iz ambasada. Posao im je olakšan. Ne treba na to da pristanete. Treba da se urazumite i da gledate naša srpska posla, kako mi to umemo i možemo da rešimo, a to jedino neka buduća odgovorna vlast, jer vama pričati – to je za džabe, očigledno.

Zahvaljujem narodnom poslaniku, gospođici Jovanović.
(Dobrodošli, gospodine Krstiću.)
Da li još neko želi reč?
Odbor za finansije, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo je amandman na član 33.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ima reč gospodin Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o državnoj revizorskoj  instituciji je još jedan od onih predloga koji treba, navodno, Srbiju da uvedu u Evropu.
Ono što jako zbunjuje je samo obrazloženje koje je dato u ovom predlogu zakona, a to je da je državna revizorska institucija izuzetno važna institucija, čije će osnivanje i razvoj omogućiti da se uspostavi potrebna ravnoteža u odnosima između zakonodavne i izvršne vlasti.
Ravnoteža to je, prosto rečeno, znak jednakosti, što znači da ono što se dešava u izvršnoj vlasti bude slično i u zakonodavnoj vlasti. To je sasvim suprotno Ustavu i podeli na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.
Ovde ne treba ići ka tome da se stvori ravnoteža između ove dve vlasti, nego se zna da je najjača i najstarija vlast zakonodavna vlast i ona bi trebalo da kontroliše sve ostale vlasti, jer se u ovom domu biraju Vlada i ministri, i predsednik Vlade, pa ne mogu oni biti nikako stariji, ne mogu biti ni jednaki, a pogotovo ne stariji.
Međutim, delovanjem ovakve vlade poslednjih pet godina, prethodnog DOS-a i sadašnjeg suženog DOS-a, dolazi do toga da ovaj parlament bude degradiran, da bude instrument Vlade Republike Srbije, tako što verujem da ovoj sednici trenutno ne prisustvuje ni 10 poslanika, koji treba da brane interese Vlade, ili da brane ovaj predlog zakona koji su predložili, a dobili smo ga od jednog od narodnih poslanika iz ove skupštine.
To je totalna nezainteresovanost. Verovatno je sada potrebno da ono što treba da radi Skupština Srbije treba da radi neka institucija, pa će ta institucija da nam pripremi materijale, da nam pripremi podatke, uvid u javne prihode i rashode, a onda će nama na kućne adrese, na letovalištima, zimovalištima ili bilo gde da se nalazimo, poslati, mi ćemo da se informišemo i putem telefona da saopštimo da je sve to u redu.
Ovo je priča kopiranja svega onoga što ima u svetu, a što ne priliči nama, jer ovde se kaže – u uporednom zakonodavstvu, u praksi, vrhovna revizorska institucija se razlikuje po svojoj strukturi, tako da u raznim zemljama uzima vid i organizaciju koja odgovara istorijskim, političkim i drugim društvenim uslovima konkretno u zemlji.
Znači, nešto što kod njih postoji, postoje razne revizorske kuće, a sada moramo da kopiramo taj zapad i da postoji kod nas neka odgovarajuća revizorska kuća, ali sa uslovima, sa onim poslovima koji su suprotni od onoga što rade revizorske kuće u tim evropskim zemljama.
Šta je zadatak obavljanja revizije? Standardi revizije i program revizije.
Standardi revizije, čl. 34 – ''Institucija obavlja svoju revizionu nadležnost u skladu sa opšteprihvaćenim načelima i pravilima revizije i u skladu sa odabranim međunarodno prihvaćenim standardima revizije''.
Prevod na srpski jezik; znači, kao prevodilačka kuća, tu ulogu će imati ta naša Institucija koja treba da obavlja reviziju javnih prihoda i rashoda.
U sledećem članu – Program revizije, stoji: ''Institucija obavlja reviziju na osnovu godišnjeg programa revizije, koji je dužna da usvoji pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu.
U okviru koji postavlja zakon, Institucija samostalno odlučuje o subjektima revizije, predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu početka i trajanja revizije, ako ovim zakonom nije drukčije određeno''.
Program revizije obavezno svake godine obuhvata:
(Ovde se postavlja pitanje zašto odgovarajući broj, zašto ne sve jedinice lokalne samouprave, jer su svi oni korisnici budžeta?)
Svojim amandmanom sam nakon člana 5 – odgovarajući broj javnih preduzeća, predložio da se doda i član 6. tačka 6) koja glasi: "odgovarajući broj nevladinih organizacija".
Zašto ovo tražim? Svedoci smo da u poslednjih desetak godina jako veliki uticaj na klimu i na politiku u državi Srbiji imaju upravo te nevladine organizacije, a naročito od ove ''buldožer revolucije'' 5. oktobra 2000. godine, kada u medijima dobijaju neverovatan prostor, tako da smo svedoci, i dan-danas, izjava, mišljenja i stavova tih tzv. nevladinih organizacija.
Koji su ti istaknuti primeri nevladinih organizacija? Pre svega, tu je Nataša Kandić, Sonja Biserko i da ih ne nabrajam dalje. Ličnosti koje su omražene u srpskom narodu. Za koga oni rade?
Pre svega, za Soroša, on ih je u početku plaćao, a zatim kako se koja organizacija postavi da radi protiv države Srbije i srpskog naroda, oni odmah prihvataju da budu njihove sluge i da koriste njihova sredstva.
Tako su verovatno i plaćenici Tuđmana i pokojnog Alije Izetbegovića, a ono što je po meni najgore, jer sam poslanik koji dolazi sa prostora Kosova i Metohije, verovatno su plaćenici i šiptarskih separatista i terorista sa Kosova i Metohije.
Pre godinu i po, do dve godine, gledao sam film na radio-televiziji Kosova, gde je glavna uloga – Nataša Kandić.
To su takve grozote, takve ružne scene, koje je ona u tom filmu ispričala, kroz priču o zločinima, gde je rekla da su u Srbiji srpski vojnik i srpski policajac zločinci, da su svi odreda krivi, bez obzira ko je, da li je to jedan, ili je postojao zločin, ne pravi razliku.
Ona kaže da su svi Srbi koji su uzeli pušku u ruke da brane svoje ognjište bili zločinci i navodila razne primere.
Uz tu Natašu Kandić nađeno je još dve-tri osobe Šiptara, koji su navodno potvrdili te reči Nataše Kandić.
Takva osoba živi, radi i deluje i još ima i neku organizaciju koja se finansira, a predlažem da kontrolišemo sve, kako i sa kojim parama se finansiraju takve nevladine organizacije, u kojima rade takvi ljudi kao što su Nataša Kandić, kao što je Sonja Biserko i da ih ne nabrajam dalje.
Ono što bih želeo da poručim poslanicima je da u danu za glasanje ovaj predlog zakona odbace, jer ovo je nepotrebno za Srbiju, ništa ovim zakonom nećemo definisati. Ovaj zakon služi samo kao amortizer i uređaj koji će da amortizuje pljačku i kriminal koji vlada u Srbiji.
Sve ono što se desi, svaka afera koja bude otkrivena, koja se pojavi, koja bude plasirana, prebaciće se na revizorsku kuću, a kada budemo tražili, nadležni ministri, predsednik Vlade će reći – čekamo izveštaj ove revizorske institucije koja će da utvrdi da li je stvarno bilo ili nije bilo tako.
Znači, imaće ulogu amortizera koji će oglašavati te afere, a afere se navodno izmišljaju baš u onim trenucima kada je potrebno da se neka odluka sprovede, a pogubna je za srpski narod, kako bi se taj srpski narod time zabavljao i kako ne bi imao uvid u ono što će da se desi.
Dalje, u ovom članu zakona se kaže da radi izvršenja programa revizije Institucija može da angažuje revizore državnih revizorskih institucija drugih zemalja, kao i preduzeća za reviziju.
O ovome je već govoreno da nema potrebe, da revizorska kuća može da nastane tek nakon osnivanja dugog perioda vremena, gde treba da se školuju odgovarajući kadrovi koji će da vrše tu revizorsku funkciju.
Mi želimo preko noći sve to da uradimo. To neće piti vodu i imaće ulogu samo jednog od zakona koji treba da bude kao cifra, kao broj, da je ova skupština to donela, a nikakvog efekta neće biti ni u kontroli tih javnih prihoda i rashoda, a što je gore, neće uticati na građane Republike Srbije.

Reč ima poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, upozoravao vas je gospodin Tomislav Nikolić pre samo mesec i nešto dana, kada je vršena izmena pojedinih zakona, vezano za delovanje Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, da je neophodno da se izvrši revizija "poslovanja", ili u konkretnom slučaju za predvodnika šiptarskog lobija – Natašu Kandić i za ostale na čelu nevladinih organizacija, razbijanja ataka i na ustavni poredak zemlje, ako hoćete, i na diskvalifikovanje, na najgori mogući način, ne samo građana, nego i političara, pošto vam je poznat slučaj gospodina Tomislava Nikolića i svih bljuvotina i laži koje je propagirala upravo ona koja se finansira ne samo od strane Soroš fondacije, već i šiptarskih organizacija, i ja ću to da potkrepim primerom.
Pre mesec i nešto dana obratio mi se čovek koji je, nažalost, kao i dve hiljade naših sunarodnika ostao bez svojih najmilijih. U šiptarskom zlikovačkom teroru, krajem 1998. početkom 1999. godine izgubio se svaki trag njegovog brata i sinovca.
Čovek koji je bio ugledan u svom mestu, odnosno u centru jednog od kosovsko-metohijskih okruga, onako sav unesrećen, zajedno sa članovima svoje porodice, krenuo je da traži pomoć, da vidi da li može da ustanovi gde su njegovi najmiliji.
Onda je, na nagovor nekih članova svoje porodice, otišao u tzv. Fond za humanitarno pravo, nevladinu organizaciju koju predvodi šiptarski lobista Nataša Kandić, koja direktno radi protiv interesa naše države i našeg naroda.
Nije tada znao i ništa mu nije značilo to ime i prezime, ali odmah pošto je stigao, iako je želeo, i dan-danas neki od njih, nažalost, saznao je tragičan ishod, šta se desilo sa njegovim bratom i sinovcem. Oni koji i dan-danas žive u nadi da su neki od njihovih članova porodice živi, možda su se obratili na tu ili sličnu adresu.
Pitala ga je zašto je došao da se raspituje za svog brata i svog sinovca koji su ubijeni, tada je, za manje od mesec dana pošto se njima izgubio svaki trag, ona znala da su ubijeni, a služio je, kako je tada rekla, sa pozicije koju je obavljao, Miloševićevom režimu.
Da li vam je dovoljno ili više od toga? Ko zna koliko je takvih primera.
Svojim ugledom, moralom, čašću, ugledom pre svega, koji uživa u svom srpskom narodu i kod građana drugih nacionalnih pripadnosti u našoj zemlji i uz svoju SRS, Tomislav Nikolić je, iako se hajka vodila na njega, potpomognuta od strane TV B-92 i mnogih drugih televizija, znao da odgovori Nataši Kandić i svima onima koji se takvim lažima služe da napadaju i njega samog, i SRS.
Šta da kažete ovom čoveku ili drugima koji su, u najmanju ruku, zloupotrebljeni?
Postavila sam pitanje pre dva meseca, na Odboru za odbranu i bezbednost, direktoru BIA-e – Radetu Bulatoviću, da li služba ima saznanja da li se neke od tzv. nevladinih organizacija – zato smo i stavili "pojedine", a mora da se dođe do konkretnih podataka koje su te koje treba državna revizorska institucija da kontroliše, poput tog šiptarskog fonda koji predvodi Nataša Kandić i ostali – finansiraju od strane onih koji imaju za cilj da se bave rušenjem Ustavnog poretka i da se bave svim negativnim pojavama u našoj zemlji i koje rade za račun stranih obaveštajnih službi?
On mi je potvrdno odgovorio, to je bila otvorena sednica na kojoj su i novinari bili prisutni – "da, služba ima takve informacije i takva saznanja".
Kada već podržavamo svaku takvu aktivnost državnih institucija koje rade na tome, da se država time bavi, onda morate da znate, i Koštunica mora da zna, kao što mora da zna i MUP, samim tim i BIA i svi oni čiji je to posao, a Ministarstvo finansija, pre svega – odakle se oni finansiraju i da to bude prikazano kroz izveštaj.
Zato je nemoguće da ne prihvatite, izuzev ako želite i dalje da se poigravate državom i narodom i da puštate da se u svaku poru našeg društva infiltriraju takvi koji se finansiraju da bi razgrađivali sve ono što predstavlja državu, u pravom smislu reči, i državne institucije.
Sad formirate novu instituciju, a dajete mogućnost onima koji su plaćenici, pre svega šiptarski plaćenici, kao što je slučaj Nataše Kandić, da se bave tim poslovima, a da ne kontrolišete njihov finansijski izveštaj i da ne vidite odakle se oni finansiraju.
Zato još jednom razmislite šta radite i kada dođe dan za glasanje prihvatite da se doda tačka koju predlaže gospodin Kragović, tačka 6.
I veoma lako nadležni državni organi, o kojima sam govorila, mogu da dođu do grupisanja koje su to, zato smo i stavili – "pojedine nevladine organizacije", čije finansijsko poslovanje, ali i kontrolu tokova, ono što može država da uradi i ova institucija, pre svega Ministarstvo finansija, treba da vršite, kao vlast.