Predsedavajući jutros nije bio u sali, pa da se malo vratimo na ono o čemu smo pričali. Nema Radojka Obradovića, verovatno piše tekst kojim povlači ovaj predlog zakona iz procedure. Ako kojim slučajem on to ne sme da uradi, prisutnog predstavnika Vlade, doduše ne po ovoj tački dnevnog reda, upozoravam da ovaj zakon nema ustavni osnov.
Jutros su neki pokušali da brane Radojkov Predlog zakona.
Svi vi koji branite ovaj predlog zakona, povodom ovog amandmana na član 51. stav 5, zamolio bih vas da pročitate da član 51, koji ima svoj naslov – "Sredstva za rad", pa kada se okrene nekoliko stranica i dođe na stranu 17 obrazloženja, tamo stoji – "Članom 51." to je podvučeno, u nastavku piše – "propisano je da je rad Institucije javan, u skladu sa zakonom i Poslovnikom, kojim će se bliže urediti način obaveštavanja javnosti o radu Institucije".
Na bazi ovog obrazloženja za član 51. stiče se utisak da je naziv tog člana – ''Javnost rada'', ali naziv i materija koju taj član tretira je "Sredstva za rad".
Vi nas terate da glasamo za nešto, a predlagač ne zna ni šta je napisao.
Zamolio bih vas da okrenete još jednu stranicu obrazloženja, gde se kaže, "Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona", pa ako preskočimo prvi i drugi pasus gde daju neke podatke o upravnoj praksi, doći ćemo do ovih pasusa, koji otprilike ovako glase: "Početna sredstva koja bi se izdvojila, koristila bi se za tekuće troškove poslovanja Institucije, obuku državnih revizora i informatičko opremanje radi otpočinjanja rada Institucije (početni broj zaposlenih bi bio oko 40 do 50 zaposlenih).
Postoji realna mogućnost da se deo finansijskih sredstava potrebnih za otpočinjanje rada Institucije obezbedi preko međunarodne tehničke pomoći i iz drugih donatorskih izvora".
Dolazimo do suštine amandmana gospodina Krstina, kojim traži da se briše stav 5. koji omogućava finansiranje rada ove, kako vi kažete Institucije, sredstvima iz inostranstva. Naravno, dosledno zastupamo naš stav i prilikom usvajanja budžeta Republike Srbije za 2005. godinu.
Sećate se, u razdelu koji se odnosi na predsednika Republike, takođe su planirana donatorska sredstva za predsednika Republike. Ako trajni izvor sredstava za sve vaše izmišljene institucije treba da budu donatorska sredstva, onda je to otprilike, po sistemu da se u mišolovci nalazi besplatni sir, ali onda znate kakva je posledica takvog besplatnog sira.
Ovde imam i dokument američke ambasade, to je memorandum, gde su izvesna gospoda još 1997. godine dobila 6.780 dolara, naravno na ruke, pošto Amerikanci moraju precizno da vode evidencije kada iz ambasade isplaćuju na ruke neke poslušnike i doušnike, pa ima i za koga, preko koga i za šta.
To je za studentski pokret, za nameštaj i druga sredstva neophodna za destruktivno delovanje protiv Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Iskoristio bih priliku, neće to biti velika zloupotreba, s obzirom da ću malo da promovišem knjigu prof. dr Smilje Avramov.
U knjizi koja je nedavno izdata, objasnila je kompletan sistem delovanja nevladinih organizacija.
Nisu nevladine organizacije tu da bi uzimale pare iz inostranstva, da bi se njihovi čelnici udebljavali poput onog Derete u Građanskoj inicijativi. To je smišljen, destruktivni rad na razaranju državnog tkiva Republike Srbije.
Poučeni tim saznanjem, predlagač nam predlaže da nam neko iz inostranstva finansira nezavisnu instituciju u sistemu državne uprave. Molim vas, nebuloza do nebuloze. Prosto ne verujem da u Vladi nema ko da pročita ovakav predlog zakona.
Pozivam Vladu da da negativno mišljenje, da izvrši uticaj na svoje poslanike u Narodnoj skupštini i da se ovaj predlog zakona odbaci, kako bismo zaboravili današnji dan sa ovim mučnim raspravama povodom jednog nebuloznog predloga.
Molim vas, eksperti, vi koji nas kritikujete zato što smo digli glas povodom ovog zakona, nađite mi član 66. i 67. Predloga zakona. Ima ga u obrazloženju, ali ga nema u tekstu Predloga zakona.
Za šta ste vi eksperti? Za prepisivanje, za šta? Kako ste došli na ideju da ovo umetnete u državno tkivo Republike Srbije, nešto za šta ne postoji ustavni osnov, pa čak i izmišljate članove kojih nema?
Sada nas terate da glasamo. Nećemo da glasamo, ali ćemo da vas omalovažimo na svakom mestu, da građani Srbije vide koja je destruktivna politika Vlade Vojislava Koštunice.

Da li se još neko javlja za reč? Reč ima Zoran Anđelković.

Prvo, svako ima pravo da bude protiv zakonskog projekta, ali da razjasnimo jednu stvar.
Ovo nije zakonski projekat Vlade Republike Srbije. Uostalom nijedna vlada u svetu, ne verujem ni ova, ne voli da je neko kontroliše, a naročito da kontroliše finansijske tokove.
Sada na dnevnom redu imamo, bolje reći, činjenice, da bi sadašnja budžetska sredstva Vlade Srbije i ministarstava, javnih preduzeća i korisnika budžeta, po postojećim zakonskim rešenjima trebalo da kontroliše budžetska inspekcija.
Svi oni koji osporavaju ovaj zakon znaju da je ta budžetska inspekcija 2000. godine isključivo korišćena za politički obračun sa političkim protivnicima.
Tačnije rečeno, Đelić je to koristio kako bi se obračunao sa ljudima koji su bili do tada na vlasti, pre svega sa ljudima iz SPS-a, a dobrim delom i sa ministrima i drugim funkcionerima SRS, koji su tada bili na vlasti.
Budžetska inspekcija, koja nije ni bila budžetska inspekcija, nego sastavljena s koca i konopca, od različitih tzv. vajnih stručnjaka, pod formom budžetske inspekcije, imala je nalog kome da podnosi krivične prijave, kako da ispituje kako se troše pare, da li su te pare trošene za kupovinu jedne stolice, ili pet stolica, da li su one u skladu sa budžetskim zakonom ili nisu, da bi, kada je prvi budžet došao na dnevni red, Zakon o budžetu, zloupotreba službenog položaja za nenamensko korišćenje u budžetu, faktički, Đelić izbrisao odmah kao kaznenu odredbu. Znači, zaštitio je sebe.
Takođe, podsećam vas da ovde u Skupštini Srbije još uvek nismo usvojili završni račun za 2002, 2003. i 2004. godinu. Znači, još uvek nemamo izveštaj o trošenju sredstava iz DOS-ove vlasti, ni ministarstava, ni Vlade, niti javnih preduzeća, niti bilo koje druge institucije.
Zašto nemamo? Zato što nemamo instituciju koja to na adekvatan način, na način koji će značiti neku neutralnost, kontroliše.
Slažem se uvek da je pitanje u ovakvoj zemlji, koja ima odgovarajuće promene itd, neutralnosti, relativna stvar, pa čak i nezavisne institucije, ali neka nezavisna institucija, koja će imati pravo da kontroliše raspodelu tih sredstava.
Lično sam intervenisao po zahtevu nekih predsednika opština. Nemojte da mislite da je to po zahtevu nekih predsednika opština koji su iz SPS-a.
Čak sam intervenisao, u nekoliko navrata, u Ministarstvu finansija, da budžetska inspekcija prekontroliše trošenje sredstava u opštini Sjenica, gde je predsednik opštine iz Ljajićeve stranke.
Posle pet, šest ili 10 intervencija, shvatio sam da ne postoji budžetska inspekcija i da ne postoji organ koji će da prekontroliše trošenje tih sredstava.
Svi smo, takođe, svesni činjenice da su u proteklih nekoliko godina bila nenamenska trošenja sredstava u značajnom broju opština, u najmanju ruku, bar u povećanju broja zaposlenih.
Imamo opštine koje su 1. januara 2000. godine i 2001. godine imali 170 zaposlenih, kao što je Kruševac, sada ima 540, i druge opštine koje su multiplikovale nekoliko puta broj zaposlenih, što je takođe nenamensko trošenje, ili bolje reći, razbacivanje državnim parama i parama građana Srbije.
Zato je neophodno napraviti instituciju koja će to da kontroliše.
Da li je ovaj zakon idealan, možemo razgovarati o tome, kao i da li u određenim segmentima može da se promeni.
Ali, ovakva reviziona ustanova i institucija koja će da kontroliše trošenje para građana u ministarstvima, a koja nije vezana ni za Ministarstvo finansija, ni za jedno ministarstvo u Vladi Republike Srbije, koja će kontrolisati svaki dinar građana Srbije koji se troši u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima, i svim institucijama koje su direktni ili indirektni korisnici državnih para, jeste neophodna u zemlji Srbiji, ako hoćemo da imamo kontrolu budžetskih sredstava.
Naravno, poslanicima više odgovara da ne postoji ta kontrola, jer lakše napadaju trošenje tih sredstava. Mislim da je za građane Srbije i za poslanike važno da znaju stvarno stanje i kako se ta sredstva građana troše.
Sledeće nedelje imaćemo budžet i usvojićemo budžet. Kada usvojimo budžet, možemo da raspravljamo da li su to velike pare ili ne. Ali, ko kontroliše da li su te pare dovoljne ili ne i da li se one funkcionalno koriste, u krajnjem slučaju, i da li su ta adekvatna sredstva dovoljna, ili su prevelika za odgovarajuću instituciju?
Svaki ministar, i Mlađan Dinkić, hoće da zatvori stvar i da bude sve u redu tamo gde se daju pare.
Potrebna je neka institucija koja će Mlađana ili bilo kog drugog Mlađana da kontroliše. Ta institucija može da se zove različito.
Ona se ovde u Predlogu zove vrhovna reviziona ustanova i ona je u skladu, tvrdim vam, sa evropskim standardima, sa nama najpribližnijim evropskim standardima. Prihvatljiva je. Najpribližnija je slovenačkom modelu.
I ukoliko se izgradi ova ustanova na pravi način, ukoliko profunkcioniše na pravi način, a to će zavisiti od nas, i kakva će kadrovska rešenja biti izabrana u toj vrhovnoj revizionoj ustanovi, doći će u poziciju da poslanici, na osnovu zakona, budu informisani o tome, o svakoj, ako mogu tako da kažem, reviziji koja se vrši, i o načinu trošenja sredstava.
Valjda smo mi, kao narodni predstavnici, zainteresovani da dođemo do tačnog stanja trošenja svakog dinara građana Srbije.
Zato je ova ustanova neophodna.
Da li je svaki član idealan? O tome možemo razgovarati i na Odboru za finansije.
Razgovarali smo o svakom amandmanu ponaosob. Možda bi još neki amandman mogao biti prihvaćen. To nije sporno. O tome možemo i sada da razgovaramo.
Početna sredstva su uvek neophodna za jednu instituciju. Da li treba ili ne treba da se dozvoli da EU da odgovarajuće donacije, ali suština ovog zakona je neophodna, suština ovog zakona je potrebna.
Ovaj zakon je potreban državi Srbiji i građanima Srbije, da budu sigurni da neka institucija kontroliše trošenje onih poreskih obveznika i njihovih izdvajanja u raznim budžetima, agencijama, direkcijama i sl.
Ovde smo govorili, i ja sam više puta govorio, da je formiranje raznoraznih agencija, direkcija, kancelarija, čega li već, bacanje para građana Srbije, poreskih obveznika, neću reći budžeta, iako nema toga ko kontroliše trošenje para, onda će poslanici dolaziti na dnevni red.
Sada imate u agencijama, neki direktori imaju pet ili šest puta veću platu i niko ih ne dira, niko ih ne pominje, samo su na dnevnom redu uvek poslanici.
Dajmo da rebujemo stvar, da vidimo tačno stanje.
Ko će da nam podnese taj izveštaj. Sada smo dobili na Odboru za finansije tri predloga ko će da kontroliše budžet.
Dobili smo od "Deloitte & Touche" i od još dve firme. Iz onoga što je Ministarstvo raspisalo konkurs, trebalo bi da dobije samo "Deloitte & Touche".
Rekao sam na Odboru, doduše, moram da priznam i moje kolege, da u tome nećemo da učestvujemo. Nećemo glasati po nekom konkursu, koji je Ministarstvo napravilo, da samo može "Deloitte & Touche" da bude taj kontrolor budžeta.
Ono što ste govorili, s čim se slažem, to znači da Vlahović sam sebe treba da kontroliše, šta je radio i kako je trošio pare 2002, 2003. i 2004. godine.
Bolje da odložimo analizu tog budžeta, da dođemo do neke nezavisne institucije, koja će da prekontroliše budžet pre nego što dobijemo ovakvu ustanovu, nego da dođe u poziciju da sam sebe kontroliše onaj koji učestvuje u trošenju tih sredstava.
Zato nam je neophodna ovakva institucija, koja bi trebalo što pre da se formira, i mi kao poslanici treba sve da učinimo, iako nam ovo Vlada nije predložila.
(Poslanici SRS upozoravaju na vreme.)
Nisam prekoračio vreme. Bilo je 6,57, sada je 15 minuta, imam još 9 minuta.
Prema tome, ne sekirajte se. Vrlo precizno pratim oba posla istovremeno. To sam naučio.
Znači, Vlada nam ovo nije predložila. Predložio je Odbor za finansije, predložili su narodni poslanici, koji su na ovom radu ili projektu šest meseci, sa ljudima iz različitih političkih partija i sve političke partije su bile pozvane da daju po jednog predstavnika da učestvuje u ovom odboru.
Zašto neko nije, to je njegovo pravo i da radi, i da ne radi.
Ali, ubeđen sam da je ovo korisno za građane Srbije, za narodne poslanike, a naročito za opozicione poslanike u parlamentu – postojanje jedne ovakve institucije, preko koje će oni moći da koriste i dobijaju podatke i da traže podatke o trošenju sredstava u raznim institucijama, kako ne bi međusobno govorili o podacima koji su ponekad tačni, ili nisu tačni.
Naravno, svaka politička partija ima pravo različito da glasa, ali ubeđen sam i tvrdim da je ovo za građane Srbije i za poreske obveznike potrebno i korisno, da imaju instituciju koja garantuje kako se svaki njihov dinar troši, i zato sam ubeđen da ovaj zakon treba izglasati.

Rekao sam da ima manjkavosti, ali suština je dobra.
Idemo na sledeći amandman, ako nema niko o ovom amandmanu.
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo je amandman na član 56.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo je amandman, sa ispravkom, na član 57.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, prihvatio je amandman, sa ispravkom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 65. amandman su, u istovetnom tekstu, zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović i narodni poslanik Milivoje Vuković.
Predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili raspravu u pojedinostima, da li predlagač, narodni poslanik, želi reč? Ne želi, ja sam umesto njega govorio.
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona, u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SPOLjNOTRGOVINSKOM POSLOVANjU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Momir Marković, Milovan Radovanović, Milorad Buha, Milan Škrbić, Nikola Lalić, Srđo Komazec, Nemanja Šarović, Vitomir Milošević, Sreto Perić, Zlatko Radić, Vitomir Plužarević, Zoran Antić, Dragan Živkov, Momčilo Duvnjak, Zlatan Jovanović, Nataša Jovanović, Sulejman Spaho, Dragoljub Simonović, Ivan Radić, Stevica Deđanski, Radiša Ilić, Jovan Daja, Branislav Blažić, Vojislav Milajić i Milan Nikolić.
Primili ste amandmane koje je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, sa ispravkom.
Primili ste izveštaj Odbora za evropske integracije.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo Momir Marković.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština svakog zakona je da bude kratak, jasan, koncizan i da ne ostavlja nedoumice i kod laika koji ga čitaju, a pogotovo kod stručnjaka.
Podneo sam amandman i tražio sam da se u članu 1. stav 2. briše. Stav 2. glasi: "Zakonom se može, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima EU, urediti spoljna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga".
Ovaj član 1. stav 2. nam kaže da nešto možemo da uradimo. Zakon mora da bude precizan da kaže: uradiće se, mora se uraditi, ako se zakonom reguliše. Zbog toga stav 2. člana 1. zakona treba brisati, jer je suvišan i neprecizan.
U obrazloženju o razlozima za donošenje zakona takođe se navodi da je zakon koncipiran na pojedinim pravilima raznih međunarodnih organizacija, pa je i suvišno da se navodi to u samom zakonu. Zato predlažem da predstavnik predlagača izađe i kaže da usvaja ovaj amandman da se stav 2. briše.

Inače, moramo da pitamo ministra za svaki amandman, pošto se ministar izjasnio da će ovde obrazlagati amandmane. Ministre, morate se izjasniti.
(Milan Parivodić, sa mesta: Ne prihvata se.)
Ne prihvata ministar. Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom SRS je htela, pre svega, da skrene pažnju da kada se donosi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju,  verovatno je bilo poželjno da se na istoj sednici razmatra i Zakon o deviznom poslovanju, jer oni ipak čine organsku celinu.
U stavu 1. ovog člana rekli ste da se ovim zakonom uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje. Na ovaj način želite da stavite do znanja punoću ove odredbe da se ovim zakonom, kao jedinim, uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje, svesni toga da sigurno postoje i drugi propisi koji uređuju spoljnotrgovinsko poslovanje.
Samo neke ću da nabrojim. Recimo, propis koji uređuje promet naoružanja, propis koji uređuje promet zlata, on se nalazi u Zakonu o deviznom poslovanju i da ne ređam dalje. Postoje još neki propisi.
Ako ste želeli tu specifičnost da izrazite, onda ste to mogli na drugi način. Vi ste izabrali način koji je zbunjujući. Kažete, u stavu 2, gde pravimo praktičnu intervenciju da se zakonom može, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima EU, urediti spoljna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga. Ovim zakonom, u članu 1. stav 2. kažete da će nekim drugim zakonom da se uređuje i odmah ste dali definiciju okvira za taj zakon.
Uzeli ste EU i Svetsku trgovinsku organizaciju. To je neprimereno na taj način urediti, bez obzira što u Ustavnoj povelji Boška Ristića stoji primat međunarodnih propisa koje smo ratifikovali u odnosu na domaće propise. Nemate zemlju u kojoj se daje primat međunarodnim propisima u odnosu na domaće zakonodavstvo.
Nema potrebe da mi objašnjavate, vrlo dobro znam te stvari. U suprotnosti je sa definicijom suvereniteta. Vodite računa kad objašnjavate. Suverenitet je sveto pravo svakoj državi.
Svesni ste toga da propisi EU koji to regulišu, tako ne može da se kaže, ali uslovno da kažem, spoljnotrgovinsko poslovanje, odnosno trgovina, zasnivaju se na preporukama, direktivama, autonomnim pravima pojedinih država, u pogledu rezervi koje su izrazile za pojedina strateška opredeljenja EU.
Imaju države pravo i na odgovarajuće rezerve, u skladu sa svojom ekonomskom politikom. Toga ste svesni. Imamo situaciju da obavezujući značaj dobija preporuka Saveta ministara EU, obavezujući značaj dobija preporuka ministra, što je situacija sa Holandijom i Belgijom.
Zakon je opšti okvir, a posle ministar svojim naredbama, direktivama propisuje te stvari. Zaboravili ste da vama vodilja za ovaj zakon mora da bude Ustav Republike Srbije.
Pričate o Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Znate i sami koji problemi postoje kod Svetske trgovinske organizacije. Džinovi, giganti države, imaju problema sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. Znate i sami da tu spoljnu trgovinu u celom svetu drži ''Rotari klub''. Oni se time hvale.
Oni u svojoj brošuri kažu: mi rotarijanci vladamo svetskom trgovinom. To njihov interes određuje. Slabo ste čitali, niste dovoljno čitali ovu oblast, a u bilo kom ministarstvu u Vladi Republike Srbije mogli ste da naiđete na ogromnu knjigu o Svetskoj trgovinskoj organizaciji, u svim ministarstvima postoji knjiga. Pa urugvajski pregovori, ovi, oni, pa neka pravila itd. Znate i sami. Nemate pravo da nama instališete nešto što ni vi niste svesni šta je taj princip.
Znači, podržavamo koncept – jedan zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji na opšti način reguliše spoljnu trgovinu. Slažemo se.
Mogućnost pojedinačnih zakona, u zavisnosti od nekih specifičnosti, koje su tehničke prirode itd. i to možemo da prihvatimo, ali da nam u startu ubacujete nešto kao načelo, nedefinisano načelo, to ne možemo da prihvatimo, kao što ne možemo da prihvatimo da jedan zakon kaže da ćemo drugim zakonom da regulišemo to, na principima toga i toga.
Da je normalnog Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, dobili biste veliku pridiku na stav 2. člana 1. ovog predloga zakona i Republički sekretar za zakonodavstvo bi vam to vratio i rekao da ovo nije norma.
Ovo je jedna politička deklaracija, želja, opredeljenje – sviđalo se babi, pa zamislila da može da bude tako i tako. Normu nemojte da opterećujete parolama. Ovde je u pitanju čista parola i ona se pojavljuje na još nekim mestima.
S obzirom da vi sada razmišljate, odmah ću da vas razuverim, nemojte baš mnogo da pametujete. Tvrdim vam, ukoliko usvojite amandman gospodina Markovića, ništa vaš koncept zakona ne gubi, mnogo više dobija. Zašto mnogo više dobija?
Dobija zato što vi, kao ministar, stičete pravo da kažete – "molim vas, kada je u pitanju ova roba, videćemo koji su interesi Republike Srbije, privrednih subjekata u Republici Srbiji i da li treba da prihvatimo sve i svašta što nam se gura".
Evropska unija je postala jaka onog momenta kada je stabilizovala svoje unutrašnje tržište poljoprivrednih proizvoda. Da li je tako, ministre? Jeste tako.
Kada je naterala poljoprivrednike da se bore za kvote i obezbedila stabilnu proizvodnju, prehrambenu sigurnost, sada svi koji nešto od poljoprivrede izvoze u Evropsku uniju, finansiraju poljoprivredu u Evropi. Već godinama nemate one proteste u Francuskoj, Italiji, Španiji, da sa baca roba itd.
Obezbeđenje prehrambene sigurnosti obezbedilo je stabilnost Evropske unije. Da vam sad ne ređam statističke podatke. Zna se koliko u njihovim stogovima ima rezerve šećera. Verovatno za tri, četiri godine imaju svoje rezerve šećera.
Celokupna politika agrara Evropske unije se zasniva na borbi za kvote, da bi se obezbedila stabilna proizvodnja. To je zatvoreno tržište. Ne može niko nama da kaže da je otvoreno tržište. Da je otvoreno, i kranjska kobasica iz Slovenije bi išla u Evropsku uniju, ali ne može da ide, ima neki procenat vlage više nego što treba, pa oni brže-bolje pojurili ovde.
Oni koji su 55 vojnika streljali, zahvaljujući onom Svilanoviću, koji je otvorio ovde "Merkator" i zaludeo ovaj narod, da bi zaposlio svoju ženu, oni preko Srbije žele da se instaliraju na rusko tržište. To vi znate. To je njihov interes. Njima je zatvoreno tržište tamo. Vodite računa.
Znači, u svim odredbama ovog zakona gde postoje pravila, kodifikovana, verifikovana, međunarodnih ekonomskih odnosa u funkciji slobodne trgovine između privrednih subjekata iz različitih država, imate podršku SRS.
U onim odredbama, gde otvarate naše tržište kao konzervu, kao što je to uradio Labus, početkom 2001. godine, pa pustio sve, mogao je da uveze ko šta hoće. Šta su uvozili 2001. godine? Prevashodno robu koja se proizvodi u Srbiji, da bi konkurisali našim proizvođačima. Ima ovde privrednika, nijedan neće da ospori ovo što sam rekao, jer je na svojoj koži to osetio.
Ovaj zakon treba da bude i u funkciji očuvanja i razvoja naše proizvodnje i zadovoljavanja, pre svega, naših interesa. Svaka država štiti svoje interese. Nemojte vi mene da ubeđujete da ja treba da štitim interese "Filipsa" ili neke druge firme iz inostranstva. Ne. Zašto bih ja štitio njihove interese, ako naši građani ne mogu da se zaposle, ne mogu svojim radom da obezbede egzistenciju?
Vi ste podobni za inostranstvo zato što ste otvorili sve za njihove proizvode. Nisam vam poneo ovde onu studiju. Znate za "Belu knjigu" koja je objavljena 2001. godine, o uslovima za priključenje EU i koje su štetne posledice pravila EU po poljoprivredu. Imate primer Poljske, Češke, Mađarske. Od velikog izvoznika postala je agrarno i prehrambeno zavisna država u jednom periodu. Vodite računa šta radite.
To otvaranje mora da bude sa merom, pre svega, interesa naših privrednih subjekata i građana Republike Srbije.

Da li još neko želi reč? Reč ima ministar Parivodić.

Uvaženi gospodine predsedavajući,  uvaženi poslanici, kada razmišljam o amandmanima, gledam sadržinu amandmana, a manje iz koje partije dolaze. Nemojte misliti da imam bilo kakve predrasude prema amandmanima koji dolaze iz SRS. To neće biti razlog za prihvatanje, odnosno neprihvatanje.
Gospodin Krasić i ja smo se složili oko dve stvari. Činjenica je da je ovaj zakon opšti, da na opšti način uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje i da nemamo mogućnost da jednim zakonom uredimo trgovinu svim posebnim oblicima robe, kao što je zlato, naoružanje, lekovi itd, i da to prepuštamo da se drugim zakonima uređuje za pojedinu vrstu robe, odnosno usluga.
Znači, to je koncepcija člana 1. Prvo, da uredi da je taj zakon jedini koji uređuje na opšti način spoljnotrgovinsko poslovanje, a drugo, da ograniči način na koji će se posebnim zakonom urediti spoljnotrgovinsko poslovanje određenom vrstom robe, odnosno usluga, da bi ti posebni zakoni bili uklopljeni u opštu šemu ovog zakona, da ne bismo imali situaciju, u stvari, da nam posebni zakoni iskaču iz principa opšteg zakona. To je razlog.
Ovaj zakon je rađen u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije, a razlog za to je činjenica da hoćemo da uđemo u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju i da, po pravilu, ako želite da uđete u neki klub, morate da prihvatite pravila tog kluba, ili ćete izaći, ili nećete biti primljeni u taj klub. To su vrlo jednostavna pravila.
Ova država i narod su se opredelili da uđu u Evropsku uniju. Opredelili smo se da uđemo i u Svetsku trgovinsku organizaciju. Zbog toga postavljamo okvire za zakonsko i podzakonsko uređenje, da nas naša sopstvena zakonodavna aktivnost ne bi dovela u nemogućnost da ostvarimo taj cilj pristupanja Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Činjenica je, a to treba da shvate svi pravnici, a ne samo pravnici, nego uopšte ljudi u politici, da princip apsolutnog suvereniteta više ne postoji u međunarodnoj zajednici. De Gol je svojevremeno rekao – "suveren je samo onaj koji ima atomsku bombu". Nažalost, takva je objektivna situacija.
Znači, i Nemačka, i Britanija, i Francuska, i one zemlje koje su pristupile Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a njih je tri četvrtine svih zemalja sveta, prihvatile su određena pravila ponašanja koja su inkorporirali, uključili u svoje zakonodavstvo.
Na taj način te zemlje, prihvatanjem tih pravila, odlučile su da ne iskaču iz njih i da svoj pravni sistem drže usklađen sa tim pravilima.
Ne možemo da hoćemo da uđemo u nešto, a da iskačemo iz pravila toga u šta hoćemo da uđemo. Ne treba slati kontradiktorne poruke našem narodu da se time suverenitet narušava, da to predstavlja slugeranjski odnos itd.
To je, jednostavno, priznavanje realnosti savremenog sveta, a ta realnost jeste da su te zemlje, kao što su SAD, Rusija, Nemačka, Britanija, Francuska, Italija, pristale na ova pravila i mi samo treba isto to da uradimo, a to nimalo nije ponižavajuće.
Ako velike nacije mogu sebi da dozvole taj luksuz, ubeđen sam da možemo i mi. Kada ne bi postojalo ovih margina, parametara za buduće uređenje, onda bismo možda doneli neke zakone koji nisu usklađeni sa ovim pravilima, pa bi onda naknadno morali da ih menjamo i to bi vama stvaralo dodatni posao, što nama nije cilj. To je razlog postojanja ovog stava 2. i zbog toga stojim pri stanovištu da odbijemo taj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.