Moja primedba odnosila se samo na to da sam zamolila gospodina predsedavajućeg da, kada želi da komentariše posle ministra, izađe za govornicu i kao i svaki narodni poslanik iznese svoj stav. To je bila moja primedba.

Zahvaljujem se. Ima reč narodni poslanik Zoran Anđelković.

Moguće da je ministar u pravu. Moguće da smo bankrotirali 1983. godine i moguće da je on u pravu da 70-tih i 80-tih nije podeljeno milion stanova građanima Srbije.
Moguće da građani Srbije misle da su 5. oktobra bolje živeli, kada je njih 500.000 ostalo bez posla, moguće da taj problem, koji je usledio posle 5. oktobra sa carinama i sa onim što se dešavalo, nije doprineo šećernoj aferi i kriminalizaciji društva i nečemu što se događalo posle toga, nerazjašnjeno do danas. Mi smo podržali ovu vladu da raspravi kako je došlo do šećerne afere.
Nadam se da će gospođa Plavšić biti ovako energična kod svog predsednika stranke, da on kao potpredsednik Vlade konačno raspravi i javno saopšti ko je učestvovao u kriminalizaciji društva posle 5. oktobra, pomoću šećerne afere i lopovluka koji je bio sa šećernom aferom.
Nadam se da će to saopštiti do početka rasprave o budžetu, jer ćemo, kada bude rasprava o budžetu, saopštiti šta imamo povodom šećerne afere, pa ćemo onda videti kada je Srbija bankrotirala i kada je bilo lopovluka povodom šećerne afere.
Ubuduće ću koristiti svoje pravo kako mi pripada, kao narodnom poslaniku, pa makar i iz zadnjeg reda ili iz prvog reda. Iz bilo kog reda, uvek ću vam odgovoriti na vaše zahteve. Hvala.

Hvala, gospodine Anđelkoviću.
Gospođa Plavšić, replika. Izvolite.

Zahvaljujem. Iskoristiću svoje pravo na repliku, pošto sam pomenuta više puta.
Zaista mislim da sada nije vreme da ponovo ulazimo u raspravu o tome kada je Srbija bankrotirala, kada je kriminalizovana, kada je imala i kolike devizne rezerve, koliku štednju u bankama, koliku stabilnost dinara, koliku inflaciju itd.
Znači, ne bih se vraćala na tu veoma staru priču. Nedavno smo imali pet godina od 5. oktobra i to je bila prilika da se svi podsetimo toga. Možda se treba setiti jer, nažalost, građani brzo zaboravljaju šta je sve bilo.
Odgovoriću samo na onaj deo koji se odnosi na prozvanog predsednika moje stranke. Podsetiću vas da je Srbija dobila mogućnost da izvozi šećer upravo sa ovom vladom.
Dakle, definitivno ne prihvatamo, kao stranka, nikakvu odgovornost za bilo kakvu šećernu aferu, jer se razrešenje šećerne afere desilo sa ovom vladom.
Svi ljudi koji su pozvani da odlučuju o ovome, u okviru EU, jasno su naveli da je prof.
Labus jedan od onih koji je značajno doprineo razrešenju ovog pitanja i mogućnosti da Srbija ponovo izvozi šećer u Evropu.
Znači, to je samo zarad istine jedno podsećanje. Mislim da je to nešto što niko ne može da ospori. Zahvaljujem.

Hvala.
(Zoran Anđelković, sa mesta: Tražim reč.)
Izvolite, gospodine Anđelkoviću.

        Pogrešno sam protumačen.
Koliko se sećam, a mislim da se građani vrlo dobro sećaju, sankcije na izvoz šećera su uvedene od strane EU, kada je gospodin Labus bio potpredsednik Savezne vlade. Valjda je to toliko jasno i sigurno, i ne treba nijednom građaninu, a kamoli narodnom poslaniku objašnjavati ni podsećati ga.
Tačno je da su u toku mandata ove Vlade te sankcije ukinute. Ali, nije tačno da mi znamo šta se desilo sa šećernom aferom. Kažnjeni smo od EU za te malverzacije, mućke i krađe sa šećerom i nismo došli do podatka ko je lopovisao šećerom i ko je krao EU.
Ne žalim što su krali, samo da vidim ko im je pomogao. Hoćemo da znamo ko im je pomogao da kradu od EU i da dve godine seljaci budu oštećeni, da ne mogu da prodaju šećer po adekvatnoj ceni.
Prema tome, građani Srbije, a pre toga narodni poslanici, imaju obavezu i pravo da traže, a Vlada, vladine i državne institucije da građanima Srbije saopšte tačne podatke kako smo došli do toga da dve godine imamo sankcije zbog šećera.
Ko je za to odgovoran, ko je na tome napravio milione i ko je doveo do toga da seljaci budu oštećeni milionima, zato što nisu mogli da prodaju šećernu repu i da povećaju cenu kada se šećer izvozi? Mislim da se oko toga potpuno razumemo. To su činjenice, nažalost, sviđalo se vama ili ne, nisam ja kriv. Hvala.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milan Nikolić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Milan Nikolić.

U ime poslaničke grupe SPS, amandmanom sam predložio da se u članu 16. dodaju st. 3. i 4.
U stavu 3 – da Odluku o donošenju količinskih ograničenja donosi Vlada Republike Srbije, na inicijativu zainteresovanih organa i organizacija, i u stavu 4 – da se Odluka o donošenju količinskog ograničenja objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Mislim da Vlada mora da bude donosilac Odluke o ograničenju, a inicijativu mogu da pokrenu proizvođači određenih vrsta roba, udruženja proizvođača, Komore i svih drugih koji se osećaju ugroženim i traže da se rešenje napravi kroz ograničenje.
Naravno, zbog informisanosti neophodno je da se to oglasi u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Znam da je u čl. 55, 56. i 57. naglašeno da ministarstva i vlade donose određene propise, ali mislim da nije suvišno da se u ovom članu naglasi potreba da Vlada Republike Srbije donosi ovakvo rešenje.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Izvolite, gospodine ministre.