Nećete zameriti ako u komentaru ovog amandmana na član 17. stav 2. dohvatim i ove amandmane, pošto ima još dva-tri koja se tiču člana 17, samo su različiti stavovi u pitanju, ali to je ipak jedna celina.
Pre nego što krenem na to, zamolio bih ove iz poslaničke grupe G17 plus da odrede predstavnika da ode do Zemuna, do prostorija SRS, u hodniku imamo izložene knjige, pa kupite knjigu: "Šta uze levica da ne zna desnica".
Tu se nalazi stenogram Anketnog odbora povodom stare devizne štednje iz Savezne skupštine, mislim da je maj 1994. godine i tu je odgovor na sva pitanja šta je bilo sa starom deviznom štednjom i ko je odgovoran za staru deviznu štednju. Kada budete pročitali knjigu, izađite ovde i kažite da li tu ima SRS. Vašu neinformisanost poneki put ne možemo da tolerišemo.
Tamo je sve lepo napisano. I vaš prijatelj Dušan Vlatković se tamo preznojavao kada je objašnjavao šta je i kako je radio. No, da se vratimo na član 17. To je glava 2 – količinska ograničenja, tiče se raspodele kvota.
Nema tu neke velike principijelne razlike između kvota i kontigenata. U suštini, to se svodi na isto. Moram da kažem da ovo što ste naveli u stavu 6, gde kažete: "Vlada može da propiše bliže uslove za raspodelu kvota", u članu 17. i u svim drugim članovima koji se na neki način tiču toga, morate jasno da izrazite na najobjektivniji mogući način merila i kriterijume za raspodelu ovih kvota.
To vam pričam na bazi iskustva, jer sam imao i konkretnih problema, pošto sam 1998. godine radio ovaj posao. Kraj te godine završen je sa 1,4 milijardu maraka, kasnije su neki iz JUL-a to oteli i 1999. godine napravili samo 50 miliona, a nas su optužili da smo probili bilanse. To stoji u arhivama, videćete.
Vrlo lako može da se napravi dobar posao povodom ovoga, ukoliko postoje objektivni kriterijumi. Zapamtite ministre, ovde ima nečega, ali objektivnost fali. To mogu da vam kažem na bazi nekog svog ličnog iskustva.
Konkretno, amandman poslanika Lalića odnosi se na stav 2. gde se predlaže da se posle reči "kvota" doda tekst koji glasi – "prvo licima kojima ranije nije dodeljivana kvota" itd. A odmah da vam kažem, u praksi ovo može da bude promašaj.
Javi se čovek i dobije kvotu, a nikada nije radio taj posao. On obezbedi kvotu i proda je, da pojednostavim. Ali, može da se desi da onaj ko je ranije češće dobijao kvotu ostvari i monopol.
Ministre, imao sam problema sa monopolom, bio sam i u Antimonopolskoj komisiji, izigravao nekog šerifa kao ministar, proganjao, pa sam se svima zamerio i umesto da gone onih 500 ljudi koje sam stavio na krivičnu prijavu, došle vaše demokrate pa one gonile mene, ali neću taj deo, to je u nekom postupku pa da se ne mešamo u rad nekih drugih organa. Znači, objektivni kriterijumi.
Dalje, na bazi tih objektivnih kriterijuma, na bazi nečega što uzima u obzir i kriterijum sezonu, jer se ne rade svi poslovi tokom cele godine, neki su sezonski, nešto je na režimu kvote pa je vezano za to itd.
Slažem se sa idejom raspisivanja oglasa, da se prijave zainteresovani, ali na početku današnje tačke dnevnog reda rekao sam vam da će biti veliki problem što ovaj zakon mora da se donese u paketu sa zakonom o deviznom poslovanju. Kasnije ste propisali neke rokove da neko iskoristi kvotu, godinu dana itd. Mi imamo sledeći amandman gde tražimo da to bude šest meseci. Verovatno ste shvatili da ga treba prihvatiti.
Ukoliko vi, kao ministar koji je ovlašćen za ovo, nemate uvid u platni promet koji je vezan za ovaj posao, onda nemojte da ga radite. Možete da mi pokažete tačku i stav i da mi kažete da ima, ali nema ministre, zapamtite.
Onaj ko konkuriše za kvotu mora da dokaže da je sposoban da taj posao uradi, da ne bi istrošio neko nepotrebno pravo i mora da dokaže da raspolaže tom robom, ukoliko je u pitanju izvozni posao. Moraju obezbeđenja, garancije, sve do tančina mora da postoji. Ako mislite da vam stav 6. ovog člana dozvoljava da podzakonskim aktom obezbedite, odnosno propišete dokumentaciju i dokaze kojima se dokazuje, grešite, ministre. Ovde se radi o kvoti. Sve mora da bude u zakonu.
Ukoliko toga nema u zakonu, onda vi i Vlada preuzimate veliku odgovornost, gde će svako moći da vas proziva da ste namerno kao kriterijum i merilo postavili nešto što odgovara Đoki, a kod ove robe – nekom drugom ili trećem.
Zato sam i rekao na početku, ovo se promenilo krajem 2000. godine. Došlo se sa tim kvotama, jer se računalo da su ranije kontigenti bili loši. Bili su godišnji, tromesečni, sve i svašta se dešavalo, pa je Boriša imao "fioku" za Sportsko društvo "Partizan", to znate, odnosno svi koji su radili spoljnu trgovinu znaju za taj posao. To je jedan od oblika spoljnotrgovinskog posla, gde se određuje količina i roba koja ima taj režim.
Da bi to bilo objektivno, i kako vi volite da kažete, transparentno, sve te uslove, kriterijume i merila morate da smestite u zakon. Samo neka tehnička pitanja ostavite za podzakonski akt. Ne znam da li ste me razumeli.
Zašto vam ovo pričam? Apsolutno sam svestan činjenice da ne možete u tančinu da propišete sve, jer postoji različita roba kojom se trguje. Za neku je potrebna garancija, za neku ispitivanje kvaliteta, pa dokaz o kvalitetu, dokaz o poreklu itd.
Verovatno znate, za sve poslove koji idu prema Rusiji traži se dobra dokumentacija o poreklu robe. Ne žele više Rusi da kupuju robu iz Srbije, a ona je poreklom iz Slovenije ili Hrvatske. Vraća se roba. Stoji na carini u Rusiji. Neće da prime takvu robu, jer ne prihvataju da se zloupotrebljava Sporazum između Ruske Federacije i Savezne Republike Jugoslavije o specijalnom režimu.
Znači, sve amandmane koje smo podneli, a tiču se člana 17. imaju za cilj da se naprave što objektivniji kriterijumi i u okviru kriterijuma, merila.
Znači, na bazi merila se utvrđuje neki prioritet. Jedno merilo, drugo merilo, kao svako bodovanje – bodovanje za stan, za platu, bodovanje za ovo, za ono.
Onaj ko se javi, da unapred zna šta ispunjava, koje uslove ispunjava, koliko će da dobije bodova i da li će na objektivan način da dođe do prioriteta, jer su svi ovi kontigenti ograničeni. Negde su stotine, negde su hiljade tona neke robe. Prihvatili ste princip tzv. robnih kvota. Hvala.