Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, gde posle stava 1. smatramo da treba dodati novi stav 2. koji treba da precizira neke rokove.
On glasi: "Rok za podnošenje zahteva za dodelu kvota ne može biti kraći od 15 ni duži od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva za dodelu kvota". Samim tim, ako bi se ovaj amandman prihvatio, postojeći st. 2, 3, 4, 5. i 6. postali bi st. 3, 4, 5, 6. i 7. Mislim da je dobro nešto precizirati.
Više puta sam ranije govorio, ispred SRS, o drugim zakonima, o nekim preciznostima, iz prostog razloga što mislimo da treba ministarstvima i onima koji odlučuju dati što manje prostora, kako ne bi moglo doći do nekih malverzacija.
Upravo je ovaj amandman vezan za to. Zašto to kažem? Najveći izvor zloupotreba, korupcije i mita u spoljnotrgovinskom poslovanju je bilo u oblasti raspodele kvota, kontigenata i dozvola.
Setimo se samo onog šećera, setimo se pšenice i niza drugih primera, upravo vezanih za te zloupotrebe.
I pored toga što se u članu 3. u tački 1) kaže da je spoljna trgovina slobodna i bez ograničenja, u članu 4. se uvode dozvoljena ograničenja. I to je u redu, ukoliko, kako se kaže u tački 4) ne smeju da imaju za cilj ili za posledicu narušavanje konkurencije između učesnika u spoljnoj trgovini.
Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti, s obzirom da se i u članu 17, gde se govori o raspodeli kvota, u stavu 6. kaže da Vlada može da propiše bliže uslove za raspodelu kvota, a ne kaže se koje uslove i zbog čega. Mislim da bi bilo dobro precizirati to, jer ništa ne remeti koncepciju zakona.