Predsedavajući jutros nije bio u sali, pa da se malo vratimo na ono o čemu smo pričali. Nema Radojka Obradovića, verovatno piše tekst kojim povlači ovaj predlog zakona iz procedure. Ako kojim slučajem on to ne sme da uradi, prisutnog predstavnika Vlade, doduše ne po ovoj tački dnevnog reda, upozoravam da ovaj zakon nema ustavni osnov.
Jutros su neki pokušali da brane Radojkov Predlog zakona.
Svi vi koji branite ovaj predlog zakona, povodom ovog amandmana na član 51. stav 5, zamolio bih vas da pročitate da član 51, koji ima svoj naslov – "Sredstva za rad", pa kada se okrene nekoliko stranica i dođe na stranu 17 obrazloženja, tamo stoji – "Članom 51." to je podvučeno, u nastavku piše – "propisano je da je rad Institucije javan, u skladu sa zakonom i Poslovnikom, kojim će se bliže urediti način obaveštavanja javnosti o radu Institucije".
Na bazi ovog obrazloženja za član 51. stiče se utisak da je naziv tog člana – ''Javnost rada'', ali naziv i materija koju taj član tretira je "Sredstva za rad".
Vi nas terate da glasamo za nešto, a predlagač ne zna ni šta je napisao.
Zamolio bih vas da okrenete još jednu stranicu obrazloženja, gde se kaže, "Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona", pa ako preskočimo prvi i drugi pasus gde daju neke podatke o upravnoj praksi, doći ćemo do ovih pasusa, koji otprilike ovako glase: "Početna sredstva koja bi se izdvojila, koristila bi se za tekuće troškove poslovanja Institucije, obuku državnih revizora i informatičko opremanje radi otpočinjanja rada Institucije (početni broj zaposlenih bi bio oko 40 do 50 zaposlenih).
Postoji realna mogućnost da se deo finansijskih sredstava potrebnih za otpočinjanje rada Institucije obezbedi preko međunarodne tehničke pomoći i iz drugih donatorskih izvora".
Dolazimo do suštine amandmana gospodina Krstina, kojim traži da se briše stav 5. koji omogućava finansiranje rada ove, kako vi kažete Institucije, sredstvima iz inostranstva. Naravno, dosledno zastupamo naš stav i prilikom usvajanja budžeta Republike Srbije za 2005. godinu.
Sećate se, u razdelu koji se odnosi na predsednika Republike, takođe su planirana donatorska sredstva za predsednika Republike. Ako trajni izvor sredstava za sve vaše izmišljene institucije treba da budu donatorska sredstva, onda je to otprilike, po sistemu da se u mišolovci nalazi besplatni sir, ali onda znate kakva je posledica takvog besplatnog sira.
Ovde imam i dokument američke ambasade, to je memorandum, gde su izvesna gospoda još 1997. godine dobila 6.780 dolara, naravno na ruke, pošto Amerikanci moraju precizno da vode evidencije kada iz ambasade isplaćuju na ruke neke poslušnike i doušnike, pa ima i za koga, preko koga i za šta.
To je za studentski pokret, za nameštaj i druga sredstva neophodna za destruktivno delovanje protiv Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Iskoristio bih priliku, neće to biti velika zloupotreba, s obzirom da ću malo da promovišem knjigu prof. dr Smilje Avramov.
U knjizi koja je nedavno izdata, objasnila je kompletan sistem delovanja nevladinih organizacija.
Nisu nevladine organizacije tu da bi uzimale pare iz inostranstva, da bi se njihovi čelnici udebljavali poput onog Derete u Građanskoj inicijativi. To je smišljen, destruktivni rad na razaranju državnog tkiva Republike Srbije.
Poučeni tim saznanjem, predlagač nam predlaže da nam neko iz inostranstva finansira nezavisnu instituciju u sistemu državne uprave. Molim vas, nebuloza do nebuloze. Prosto ne verujem da u Vladi nema ko da pročita ovakav predlog zakona.
Pozivam Vladu da da negativno mišljenje, da izvrši uticaj na svoje poslanike u Narodnoj skupštini i da se ovaj predlog zakona odbaci, kako bismo zaboravili današnji dan sa ovim mučnim raspravama povodom jednog nebuloznog predloga.
Molim vas, eksperti, vi koji nas kritikujete zato što smo digli glas povodom ovog zakona, nađite mi član 66. i 67. Predloga zakona. Ima ga u obrazloženju, ali ga nema u tekstu Predloga zakona.
Za šta ste vi eksperti? Za prepisivanje, za šta? Kako ste došli na ideju da ovo umetnete u državno tkivo Republike Srbije, nešto za šta ne postoji ustavni osnov, pa čak i izmišljate članove kojih nema?
Sada nas terate da glasamo. Nećemo da glasamo, ali ćemo da vas omalovažimo na svakom mestu, da građani Srbije vide koja je destruktivna politika Vlade Vojislava Koštunice.

Da li se još neko javlja za reč? Reč ima Zoran Anđelković.

Prvo, svako ima pravo da bude protiv zakonskog projekta, ali da razjasnimo jednu stvar.
Ovo nije zakonski projekat Vlade Republike Srbije. Uostalom nijedna vlada u svetu, ne verujem ni ova, ne voli da je neko kontroliše, a naročito da kontroliše finansijske tokove.
Sada na dnevnom redu imamo, bolje reći, činjenice, da bi sadašnja budžetska sredstva Vlade Srbije i ministarstava, javnih preduzeća i korisnika budžeta, po postojećim zakonskim rešenjima trebalo da kontroliše budžetska inspekcija.
Svi oni koji osporavaju ovaj zakon znaju da je ta budžetska inspekcija 2000. godine isključivo korišćena za politički obračun sa političkim protivnicima.
Tačnije rečeno, Đelić je to koristio kako bi se obračunao sa ljudima koji su bili do tada na vlasti, pre svega sa ljudima iz SPS-a, a dobrim delom i sa ministrima i drugim funkcionerima SRS, koji su tada bili na vlasti.
Budžetska inspekcija, koja nije ni bila budžetska inspekcija, nego sastavljena s koca i konopca, od različitih tzv. vajnih stručnjaka, pod formom budžetske inspekcije, imala je nalog kome da podnosi krivične prijave, kako da ispituje kako se troše pare, da li su te pare trošene za kupovinu jedne stolice, ili pet stolica, da li su one u skladu sa budžetskim zakonom ili nisu, da bi, kada je prvi budžet došao na dnevni red, Zakon o budžetu, zloupotreba službenog položaja za nenamensko korišćenje u budžetu, faktički, Đelić izbrisao odmah kao kaznenu odredbu. Znači, zaštitio je sebe.
Takođe, podsećam vas da ovde u Skupštini Srbije još uvek nismo usvojili završni račun za 2002, 2003. i 2004. godinu. Znači, još uvek nemamo izveštaj o trošenju sredstava iz DOS-ove vlasti, ni ministarstava, ni Vlade, niti javnih preduzeća, niti bilo koje druge institucije.
Zašto nemamo? Zato što nemamo instituciju koja to na adekvatan način, na način koji će značiti neku neutralnost, kontroliše.
Slažem se uvek da je pitanje u ovakvoj zemlji, koja ima odgovarajuće promene itd, neutralnosti, relativna stvar, pa čak i nezavisne institucije, ali neka nezavisna institucija, koja će imati pravo da kontroliše raspodelu tih sredstava.
Lično sam intervenisao po zahtevu nekih predsednika opština. Nemojte da mislite da je to po zahtevu nekih predsednika opština koji su iz SPS-a.
Čak sam intervenisao, u nekoliko navrata, u Ministarstvu finansija, da budžetska inspekcija prekontroliše trošenje sredstava u opštini Sjenica, gde je predsednik opštine iz Ljajićeve stranke.
Posle pet, šest ili 10 intervencija, shvatio sam da ne postoji budžetska inspekcija i da ne postoji organ koji će da prekontroliše trošenje tih sredstava.
Svi smo, takođe, svesni činjenice da su u proteklih nekoliko godina bila nenamenska trošenja sredstava u značajnom broju opština, u najmanju ruku, bar u povećanju broja zaposlenih.
Imamo opštine koje su 1. januara 2000. godine i 2001. godine imali 170 zaposlenih, kao što je Kruševac, sada ima 540, i druge opštine koje su multiplikovale nekoliko puta broj zaposlenih, što je takođe nenamensko trošenje, ili bolje reći, razbacivanje državnim parama i parama građana Srbije.
Zato je neophodno napraviti instituciju koja će to da kontroliše.
Da li je ovaj zakon idealan, možemo razgovarati o tome, kao i da li u određenim segmentima može da se promeni.
Ali, ovakva reviziona ustanova i institucija koja će da kontroliše trošenje para građana u ministarstvima, a koja nije vezana ni za Ministarstvo finansija, ni za jedno ministarstvo u Vladi Republike Srbije, koja će kontrolisati svaki dinar građana Srbije koji se troši u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima, i svim institucijama koje su direktni ili indirektni korisnici državnih para, jeste neophodna u zemlji Srbiji, ako hoćemo da imamo kontrolu budžetskih sredstava.
Naravno, poslanicima više odgovara da ne postoji ta kontrola, jer lakše napadaju trošenje tih sredstava. Mislim da je za građane Srbije i za poslanike važno da znaju stvarno stanje i kako se ta sredstva građana troše.
Sledeće nedelje imaćemo budžet i usvojićemo budžet. Kada usvojimo budžet, možemo da raspravljamo da li su to velike pare ili ne. Ali, ko kontroliše da li su te pare dovoljne ili ne i da li se one funkcionalno koriste, u krajnjem slučaju, i da li su ta adekvatna sredstva dovoljna, ili su prevelika za odgovarajuću instituciju?
Svaki ministar, i Mlađan Dinkić, hoće da zatvori stvar i da bude sve u redu tamo gde se daju pare.
Potrebna je neka institucija koja će Mlađana ili bilo kog drugog Mlađana da kontroliše. Ta institucija može da se zove različito.
Ona se ovde u Predlogu zove vrhovna reviziona ustanova i ona je u skladu, tvrdim vam, sa evropskim standardima, sa nama najpribližnijim evropskim standardima. Prihvatljiva je. Najpribližnija je slovenačkom modelu.
I ukoliko se izgradi ova ustanova na pravi način, ukoliko profunkcioniše na pravi način, a to će zavisiti od nas, i kakva će kadrovska rešenja biti izabrana u toj vrhovnoj revizionoj ustanovi, doći će u poziciju da poslanici, na osnovu zakona, budu informisani o tome, o svakoj, ako mogu tako da kažem, reviziji koja se vrši, i o načinu trošenja sredstava.
Valjda smo mi, kao narodni predstavnici, zainteresovani da dođemo do tačnog stanja trošenja svakog dinara građana Srbije.
Zato je ova ustanova neophodna.
Da li je svaki član idealan? O tome možemo razgovarati i na Odboru za finansije.
Razgovarali smo o svakom amandmanu ponaosob. Možda bi još neki amandman mogao biti prihvaćen. To nije sporno. O tome možemo i sada da razgovaramo.
Početna sredstva su uvek neophodna za jednu instituciju. Da li treba ili ne treba da se dozvoli da EU da odgovarajuće donacije, ali suština ovog zakona je neophodna, suština ovog zakona je potrebna.
Ovaj zakon je potreban državi Srbiji i građanima Srbije, da budu sigurni da neka institucija kontroliše trošenje onih poreskih obveznika i njihovih izdvajanja u raznim budžetima, agencijama, direkcijama i sl.
Ovde smo govorili, i ja sam više puta govorio, da je formiranje raznoraznih agencija, direkcija, kancelarija, čega li već, bacanje para građana Srbije, poreskih obveznika, neću reći budžeta, iako nema toga ko kontroliše trošenje para, onda će poslanici dolaziti na dnevni red.
Sada imate u agencijama, neki direktori imaju pet ili šest puta veću platu i niko ih ne dira, niko ih ne pominje, samo su na dnevnom redu uvek poslanici.
Dajmo da rebujemo stvar, da vidimo tačno stanje.
Ko će da nam podnese taj izveštaj. Sada smo dobili na Odboru za finansije tri predloga ko će da kontroliše budžet.
Dobili smo od "Deloitte & Touche" i od još dve firme. Iz onoga što je Ministarstvo raspisalo konkurs, trebalo bi da dobije samo "Deloitte & Touche".
Rekao sam na Odboru, doduše, moram da priznam i moje kolege, da u tome nećemo da učestvujemo. Nećemo glasati po nekom konkursu, koji je Ministarstvo napravilo, da samo može "Deloitte & Touche" da bude taj kontrolor budžeta.
Ono što ste govorili, s čim se slažem, to znači da Vlahović sam sebe treba da kontroliše, šta je radio i kako je trošio pare 2002, 2003. i 2004. godine.
Bolje da odložimo analizu tog budžeta, da dođemo do neke nezavisne institucije, koja će da prekontroliše budžet pre nego što dobijemo ovakvu ustanovu, nego da dođe u poziciju da sam sebe kontroliše onaj koji učestvuje u trošenju tih sredstava.
Zato nam je neophodna ovakva institucija, koja bi trebalo što pre da se formira, i mi kao poslanici treba sve da učinimo, iako nam ovo Vlada nije predložila.
(Poslanici SRS upozoravaju na vreme.)
Nisam prekoračio vreme. Bilo je 6,57, sada je 15 minuta, imam još 9 minuta.
Prema tome, ne sekirajte se. Vrlo precizno pratim oba posla istovremeno. To sam naučio.
Znači, Vlada nam ovo nije predložila. Predložio je Odbor za finansije, predložili su narodni poslanici, koji su na ovom radu ili projektu šest meseci, sa ljudima iz različitih političkih partija i sve političke partije su bile pozvane da daju po jednog predstavnika da učestvuje u ovom odboru.
Zašto neko nije, to je njegovo pravo i da radi, i da ne radi.
Ali, ubeđen sam da je ovo korisno za građane Srbije, za narodne poslanike, a naročito za opozicione poslanike u parlamentu – postojanje jedne ovakve institucije, preko koje će oni moći da koriste i dobijaju podatke i da traže podatke o trošenju sredstava u raznim institucijama, kako ne bi međusobno govorili o podacima koji su ponekad tačni, ili nisu tačni.
Naravno, svaka politička partija ima pravo različito da glasa, ali ubeđen sam i tvrdim da je ovo za građane Srbije i za poreske obveznike potrebno i korisno, da imaju instituciju koja garantuje kako se svaki njihov dinar troši, i zato sam ubeđen da ovaj zakon treba izglasati.