Nije vam, gospodine Dinkiću, neka argumentacija što u svojim protivzakonitim radnjama, bar u govoru, navodite prijateljstvo između Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i pripadnika SRS. Kakav je odnos i kakav je status između vas i pojedinih iz SRS ne znam trenutno, ali budite sigurni da ćemo pokazati svoju humanost kada vam jednog dana budu potrebne bar cigarete ili nešto što je čoveku u takvim prilikama i u takvom prostoru i te kako potrebno.
Na to računajte, ali u svakom slučaju vam nećemo oprostiti, niti ćemo zaboraviti, gospodine Dinkiću, da ste počinili jedno krivično delo, a ono je, bez obzira što tvrdite da niste nikada nosili hekler, počinjeno u Narodnoj banci. Niste vi nosili hekler, ali oni koji su bili sa vama, koji su omogućavali vašu bezbednost i sigurnost, da bivšeg guvernera, Vlatkovića, prinudite da podnese ostavku, da vam potpisuje druga dokumenta. To postoji na kraju krajeva pred sudom, to je jedan sudski spor koji se vodi, između ostalog, i protiv vas.
Uostalom, kada je u pitanju Kipar zašto računate na zaboravnost javnosti? Nemojte uvek da računate i da se pouzdate u taj faktor. Jeste, javnost je zaboravna u Srbiji. Zaboravljaju građani Srbije, iz prostog razloga, što ste im vi nametnuli jedan ekonomski sistem u kome moraju da razmišljaju kako da prežive, kako da opstanu.
Pa su im onda te informacije, koje ste u ranijem periodu davali kada ste boravili na Kipru ili vraćali se sa Kipra, već daleka prošlost.
Uzmite dnevnu štampu iz tog vremena, iz tog perioda, pročitajte svoje velike, ogromne i silne neistine kada je u pitanju broj tih intervjua i videćete šta ste izjavljivali. Svaki vaš povratak očekivan je sa suzama od vaših saradnika, jer su bili sigurni da im donosite silne pare sa Kipra. Setite se samo koliko ste puta kao dežurnog krivca, kao i sada za ovom govornicom, prozvali Borku Vučić, pa se ispostavilo da kada je žena izašla sa argumentima i argumentacijom tada ste utihnuli i niste imali više nijednog argumenta koji bi lično nju optuživao. Ne zato što ste promenili mišljenje o toj osobi, nego iz razloga što je logika i realnost govorila da je ona u pravu, a ne vi gospodine Dinkiću.
Kada je u pitanju afera Mile Dragić, tu morate jednog dana da shvatite da ćete pred javnosti Srbije priznati pravu istinu.
(Predsednik: Vreme.)
Kada ste pokrenuli aferu oko nabavke vojne opreme, kada je u suštini i u osnovi bio to unutarstranački sukob, stali ste gospodine ministre zato što ste neobazrivo, nepažljivo spomenuli jedno ime, a to je ime Svetozara Marovića. Kada je jedan od njegovih savetnika ili savetnica, kako ste uveli nove kovanice, kada vas je upozorila za Nacionalnu štedionicu, tada su pale tenzije, tada ste i vi aterirali, povukli ste se i sve se završava na krivičnim prijavama.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Niste vi optuživali Davinića, gospodine Dinkiću, nego Mileta Dragića. Sa takvom argumentacijom, koju ste i malopre izneli, da li bi taj čovek po važećim zakonima imao pravo na oslobađanje i da se sa slobode brane. Ne bi. Sva vaša argumentacija se svodi na onu već prepoznatljivu – ako otkriju da sam kriv ili ako me podsećaju da sam kriv, onda bez obzira što nisam dobar sa Milom Đukanovićem, dobar sam sa onim bubnjarem iz Crne Gore i onda ću da talambasam, da bubnjam po Srbiji, pa će Srbija jednostavno da zaboravi šta sam to radio.
Ovo vam govorim iz najbolje namere i nemojte nikada shvatiti, niti misliti da mi radikali imamo nešto lično protiv vas, ali imamo lično za vašu odgovornost. Kad-tad odgovaraćete, gospodine Dinkiću. Videli ste kako su iz bivšeg režima odgovarali svi oni koji su mislili da su nedodirljivi, da nemaju vremena da se pojave na sudu, da se kriju iza imuniteta. Dođu promene, menjaju se vremena i odnos političkih snaga, a vi ćete pred sudom imati priliku da dokažete sve ovo što tvrdite sa govornice.
