Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno više od trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Odmah na početku podsećam, sednica Zakonodavnog odbora je u 10,15 časova, u maloj sali.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Snežana Stojanović-Plavšić, Ivana Kovačević, Donka Banović, Aleksandar Lazarević i Suzana Grubješić.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FONDU ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Ljubomir Kragović, Nataša Jovanović, Sreto Perić, Vjerica Radeta, Momir Marković, Nemanja Šarović, Jovan Todorović, Vladimir Andrić, Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Narodni poslanik Jovan Todorović je pisanim putem povukao amandman, koji je podneo na Predlog ovog zakona.
Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima koji su podneti na Predlog zakona. Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, na Predlog zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije podneo sam amandman, kojim predlažem da se član 2. briše.
Razlog za podnošenje ovog amandmana odnosi se, pre svega, na preformulaciju člana 2. Mišljenja sam da je staro rešenje potpunije i celishodnije, da jasnije definiše obaveze Fonda za razvoj Republike Srbije. Nije mi jasno, ako smo ovde pre dva dana usvojili Rezoluciju o Kosovu i Metohiji i doneli zaključak da obavežemo Vladu Republike Srbije da Kosovo i Metohija mora ostati u sastavu Republike Srbije, zašto već odmah danas jednim predlogom zakona brišemo Kosovo i Metohiju i obavezu Vlade Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji.
Da bih objasnio, pre svega, građanima Republike Srbije, jer vidim da većinu ovde u Parlamentu to ne interesuje, pročitaću staro rešenje koje se nalazilo u prethodnom Zakonu o Fondu za razvoj Republike Srbije, gde se kaže: "Fond na ekonomskim principima učestvuje u svojinskom, proizvodnom i finansijskom prestruktuiranju preduzeća i u ostvarivanju politike regionalnog razvoja, uključujući podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih područja i zaustavljanje iseljavanja i povratak Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju", što posebno naglašavam.
Kome smeta da se zaustavi taj egzodus nad Srbima i Crnogorcima na Kosovu i Metohiji, da prestane njihovo iseljavanje? Da vas podsetim, na Kosovu živi 130 hiljada Srba. Ukoliko ova vlada Republike Srbije bude imala maćehinski odnos prema njima, normalno da ćemo svi doživeti još jedan egzodus i da se razbijaju upravo te srpske porodice na Kosovu i Metohiji.
Dalje se kaže: "Fond učestvuje u stvaranju programskih, infrastrukturnih i drugih uslova od značaja za razvoj nedovoljno razvijenih područja i za ostvarivanje opštih interesa za Republiku na određenim područjima, uključujući i zaustavljanje iseljavanja i povratak Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju, u skladu sa zakonom, odnosno svojim programom".
Ne vidim ni jedan jedini razlog, ni jednog jedinog normalnog političara u ovoj državi Srbiji kome smetaju ove rečenice koje je Vlada svojim Predlogom izbrisala iz Zakona i stavlja neku uopštenu rečenicu – da on na nekim razvojnim principima podstiče privredni razvoj, učestvuje u ostvarivanju politike regionalnog razvoja.
Sve ovo bode oči i nervira Srbe i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Zašto jednom srpskom parlamentu smeta da u Predlogu zakona stoji rečenica "Kosovo i Metohija" i "Srbi", "proces sprečavanja iseljavanja", "proces pomaganja", "privredni razvoj tih Srba", jer ako želimo da govorimo o onome ko je najugroženiji trenutno u Srbiji, moramo da priznamo, bez obzira na jako tešku situaciju u koju su, zahvaljujući ovom režimu, došli svi Srbi u Srbiji, ipak najteže žive Srbi na Kosovu i Metohiji.
Moramo, hteli ili ne, da priznamo da žive u nenormalnim uslovima i ako Fond za razvoj izbriše rečenicu "Kosovo i Metohija", "proces zaustavljanja iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije", i da spreči, on u stvari on ne sprečava ništa. Jer, tvrdim vam da u poslednjih godinu dana ni jedan jedini dinar nije plasiran na prostoru Kosova i Metohije, kao da tamo ne postoji ni jedan jedini čovek koji je zainteresovan da nešto obnovi, da nešto stvori, kako bi pomogao sebi i svojoj porodici da preživi i da, uprkos nenormalnim uslovima za život i rad, opstane na Kosovu i Metohiji.
Stoga, predlažem ovoj skupštini da u danu za glasanje prihvati ovaj moj amandman da ostane ovo staro rešenje, jer samim tim ćemo obavezati Vladu da određeni iznos sredstava plasira i na Kosovo i Metohiju, kako u cilju stvaranja uslova za privredni rast malih i srednjih preduzeća, kako je planirano ovim Fondom za razvoj, tako i sprečavanju iseljavanja.
Ne vidim razloga da se iz Fonda za razvoj, ako ne može više, a ono može sigurno deset kuća u jednom selu za povratnike da se napravi. Evo i gospodina ministra, pa ću morati da ponovim to što sam rekao.
Gospodine ministre, ovde je Predlog zakona sa kojim se poslanička grupa SRS ne slaže, a samim tim i 130 hiljada Srba sa Kosova i Metohije. Da vas upoznam o čemu se radi.
U članu 2. Predloga zakona brišu se reči "Kosova i Metohije", tj. briše se mogućnost da Vlada reaguje i da spreči iseljavanje sa Kosova i Metohije, normalno zbog ekonomske situacije, kao i zbog terora. Briše se mogućnost da se pomogne Srbima na Kosovu i Metohiji, a i dole ima privrednika koji žele da rade, koji žele da stvaraju, koji ne žele da žive od humanitarne pomoći, jer nje nema i moraju da se brinu o sebi i svojim porodicama. Želim da ovo rešenje koje je ranije bilo u Zakona o Fondu za razvoj ostane i dalje, da se ne brišu ove rečenice.
Podsećam vas da smo pre dva dana usvojili Rezoluciju, da je Skupština donela odluku i obavezala samim tim Vladu Republike Srbije da mora da se brine o Srbima na Kosovu i Metohiji, i ne samo Srbima, jer ima i drugih koji su ugroženi, a to su: Goranci, Romi, Turci, Egipćani, a normalno, javiće se i određeni broj Šiptara koji će tražiti pomoć, oni koji su lojalni državi Srbiji.
Zašto mi da uskraćujemo takvu mogućnost da određena sredstva ovog fonda, ne znam kolika su, nije bitno kolika su, neka su i simbolična, neka to bude bar deset kuća da se napravi na Kosovu i Metohiji onima kojima su popaljene, porušene, otete, ali to je ipak jedan gest dobre volje, a siguran sam da država Srbija, da Vlada Republike Srbije to može da uradi.
Još jednom apelujem i molim da se ovaj amandman prihvati u danu za glasanje a, ako može, najbolje bi bilo da to ministar finansija odmah i prihvati.

Hvala vam, gospodine Kragoviću. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić o istom amandmanu, a onda ćemo čuti podatke; inače, kesu ili trezor, kako se to danas zove, drži, srećom, dama.

 Samo da nastavim gde je gospodin Kragović stao. Vidite, mi na nivou lokalne samouprave u zavisnosti od sposobnosti organa lokalne samouprave, pa naravno i sredstava, takođe imamo, ako mogu tako da kažem, neke lokalne institucije koje se bave razvojem.
Onda, na nivou Republike pored ovog fonda imamo i druge institucije koje na neki način utiču na razvoj. Jedna od tih je Direkcija za puteve, koja usmerava sredstva za taj deo infrastrukture, koja mora da vodi računa ne samo o nekim trenutnim interesima i prioritetima, nego i o dugoročnoj politici razvoja putne infrastrukture na teritoriji Republike Srbije. Da ne ređam, ali budite sigurni da postoji verovatno još 10 institucija koje na neki način utiču na razvoj.
Zašto smo mi podneli amandman na ovaj član 2. Predloga zakona i hteli da zadržimo postojeći tekst člana 3? Upravo zbog ovoga o čemu je pričao gospodin Kragović.
Vidite, mi danas imamo dva procesa. Prvi proces bi mogao, na neki način, da se definiše jednom rečenicom koju je Vlada navela u razlozima za donošenje ovog zakona (to je pretposlednji pasus u okviru rimskog dva – razlozi za donošenje) gde se na jedan objektivan način priča o ovom fondu kao instrumentu koji treba da podstiče mala i srednja preduzeća.
Verovatno je zamisao da podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća sa nekom disperzijom neminovno utiče i na ukupni razvoj tog područja. To jeste tačno, ali verujte, u ovom trenutku to nije prioritetno.
Džabe vi da podstičete malo preduzeće na Goliji, ukoliko nema infrastrukture, ukoliko nema drugih uslova da to malo i srednje preduzeće tamo može da radi. Nama su pre svega potrebne ove investicije. Mi ćemo kasnije doći kod ovih odredbi oko korišćenja tih sredstava i načina na koji se koriste.
Sada bih hteo, u nastavku vremena koje imam, da pojačam upravo ono što je gospodin Kragović pričao o teritoriji Kosova i Metohije. Kao mali uvod daću vam nešto što je nedavno bilo na televiziji, gde je jedan dopisnik šiptarskog medija očitao u centru Beograda lekciju svima nama. Pa, između ostalog i na pitanje novinara da li je tačno to što Mlađan Dinkić kaže da se iz našeg budžeta otplaćuju međunarodni krediti koji se tiču Kosova i Metohije, pošto ste vi dali neku takvu izjavu, on je onako, što bi se reklo, po naški, mrtav ladan rekao – a što to plaća Srbija?
Vidite koju poruku on šalje u centru Beograda – što to Srbija plaća. Kada je novinar rekao: pa, Srbija je u Kosovo i Metohiju uložila verovatno značajan deo sredstava od onih 20 milijardi za koje postoje papiri da je izvršeno ulaganje, on je rekao – pa da, ali to je bio savezni fond, pa su svi ulagali. Na pitanje čija su to preduzeća tamo na teritoriji Kosova i Metohije, on kaže: to su preduzeća Kosova i Metohije. Tu je Srbija napravila nasilje devedeset i neke godine ili krajem 1988, 1986, jer je navodno papirološki nešto pripojeno, nekim sistemima, što sedište imaju u Beogradu.
Zašto sve ovo pričam? Neću sada da vadim iz naftalina onu temu o lošem rešenju sukcesije. To je jedna etapa koja je prošla negativno po nas. Neću da kritikujem ni ovo rešenje gde Srbija i dalje otplaćuje te kredite, ispunjava svoje međunarodne obaveze. Ne zaslužuje kritiku to rešenje i dobro je što Srbija izmirujući svoje obaveze priznaje da je Kosovo i Metohija deo teritorije Republike Srbije.
Hoću da upitam, da razmislite još jedanput, pre nego što odlučite o ovom amandmanu, da se mi danas ili ovih dana i ovih meseci nalazimo na jednoj prekretnici da li ću da pobedim međunarodno pravo, istina, pravda i pravičnost ili ćemo dobiti najgrublje nasilje. Odmah da znate da SAD i Engleska guraju da se pitanje Kosova reši do 1. juna sledeće godine. Francuska i Nemačka nisu za neko brzo rešenje, već za nešto što bi bilo pravedno, principijelno, u skladu sa međunarodnim pravom, da ne bi oni doživeli neprincipijelnost na svojoj teritoriji.
Upozoravam vas na ove priče o entitetima i ove nebuloze koje imamo prilike da čujemo svakodnevno od jednog čoveka, koji je predsednik Republike Srbije i jedne poslaničke grupe, uz podršku nevladinih organizacija, jer one i čine tu Demokratsku stranku.
Mi imamo ovde legalno zalaganje, na sreću našu ipak samo pojedinaca, za neki budući definitivni status za Kosovo i Metohiju, koji će biti što dalje od Srbije. Toga moramo biti svesni.
Zato, gospodine ministre, u ovom trenutku bi bilo mnogo bolje da ostane postojeći tekst člana 3. ovog zakona, jer na taj način manifestujemo ne samo političku volju, nego je uobličavamo u pravnu normu da, u svim našim razvojnim aktima, svim našim propisima, zakonima, Kosovo i Metohija egzistira unutar pravno-političkog sistema Republike Srbije.
Šteta je što ovih godina nije došlo do nekih značajnijih ulaganja. U jednom periodu smo imali neka ulaganja, jednoga koji je sada pobegao kod Karića. Naravno, njegova ulaganja, nažalost moram da kažem njegova, on je ulagao državna sredstva da bi obezbeđivao sebi neke glasove i formirao svoju stranku na teritoriji Kosova i Metohije. Kada je to osujećeno onda je promenio priču i krenuo sa nečim drugim.
Prihvatite ovaj amandman. Na taj način manifestujemo jasno, glasno, da sve teritorije koje se po nekim kriterijumima mogu svrstati u nedovoljno razvijene, a naročito jedinstvena teritorija Kosova i Metohije, nema tu podele istok, zapad, sever, jug, nego cela teritorija Kosova i Metohije je obuhvaćena našim propisom koji reguliše razvoj.
Na Kosovu i Metohiji su potrebne investicije. Na Kosovu i Metohiji je potrebno da se ljudima koji žele da ostanu tamo da žive pod beneficiranim uslovima omogući korišćenje sredstava. Nećete ništa da pogrešite. Ja vas upozoravam da jedan od principa EU jeste da je privatna svojina svetinja. Tako da onaj naš čovek koji bude koristio ova sredstva preko ovog fonda moraće da uživa zaštitu svih institucija koje se zalažu, ne samo deklarativno, nego i na delu moraće da dokažu da je privatna svojina svetinja.
Zato molim sve poslanike, nezavisno od političkih grupa, da prilikom odlučivanja o ovom amandmanu nema navijanja o isključivosti. Usvajanjem ovog amandmana, gospodine Dinkiću, ne remeti se koncept vašeg Predloga zakona.

 Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima ministar Dinkić.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi razjašnjenja, netačno je da se ovim članom isključuje ingerencija Fonda za razvoj na teritoriji Kosova i Metohije, iz prostog razloga što u članu 3. jasno stoji da je osnovni zadatak Fonda da na trajnoj osnovi podstiče privredni razvoj Republike Srbije. Ako neko misli da Kosovo i Metohija nisu deo Republike Srbije, onda je to pitanje za one koji to misle. Međutim, ovde se kaže jasno i glasno da je osnovni zadatak Fonda za razvoj da na trajnoj osnovi podstiče privredni razvoj Republike Srbije.
Fond može u ime i za račun Republike Srbije da obavlja i druge poslove od interesa za Republiku Srbiju. Dakle, potpuno je jasno da obuhvata aktivnosti na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a definiciju teritorije Republike Srbije daje Ustav Republike Srbije.
Želim još jednom da kažem, da ne bi bilo manipulacija ovim članom, da Fond za razvoj odobrava i dan-danas kredite preduzećima sa Kosova i Metohije. Jedini problem koji se u praksi događa, s obzirom na to da Fond ima jedinstvena pravila poslovanja, jeste da je teško uspostaviti hipoteke u nekim područjima Kosova i Metohije, s obzirom na to da sudovi ne žele da izdaju potvrdu o hipoteci.
Fond je onda tokom ove godine, tokom prethodne godine, nalazio prelazna rešenja tako što su firmama koje zapravo rade na teritoriji Kosova i Metohije, a one su se registrovale kod nas iako im nisu sudovi sa Kosova i Metohije davali hipoteku, naši sudovi odobravali hipoteke i dobijali su kredite, kako klasične kredite Fonda za razvoj, tako i mikrokredite za samozapošljavanje, tako i poljoprivredne kredite.
Dakle, krediti definitivno idu preduzećima koja rade na teritoriji Kosova i Metohije i dan-danas, ići će i dalje. Naravno da imamo problem u sudskom sistemu. Sudski sistem na teritoriji Kosova neće omogućiti ispostavljanje hipoteka, mi to premošćavamo, u ovom trenutku, na sledeći način. Ponavljam još jednom, Fond za razvoj treba da podstiče privredni razvoj Republike Srbije na čitavoj njenoj teritoriji.

Pogrešno tumačenje, po tom osnovu replika, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedniče, nemam ništa protiv ovoga što je gospodin Dinkić rekao, ali postoji jedan problem. Ne piše. Samo taj problem postoji. Gospodine Dinkiću, molim vas, da pogledate u Predlogu zakona, predlog odredbi Zakona koje se menjaju, odnosno koje se dopunjuju. To je strana broj 3.
Član 3. zakona ima dva stava. Ja vam čitam drugi stav koji ste vi sada promenili. Vi ste doduše i prvi i drugi stav promenili tekstom koji glasi: ''Fond na razvojnim principima podstiče privredni razvoj, učestvuje u ostvarivanju politike regionalnog razvoja, a može u ime i za račun Republike Srbije da obavlja i druge poslove''. To je ono što ste vi predložili. Šta je zamena?
Vi ste sada obrisali sledeći tekst: ''Fond učestvuje u stvaranju programskih, infrastrukturnih i drugih uslova od značaja za razvoj nedovoljno razvijenih područja i za ostvarivanje opštih interesa za Republiku na određenim područjima, uključujući i zaustavljanje iseljavanja i povratak Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju, u skladu sa zakonom, odnosno svojim programom''.
Vi sada meni kažete da je sve to obuhvaćeno, a mi vam kažemo da treba da ostane ovo što piše u stavu 2. Mora da ostane. To nam je bio cilj da ova država kaže – prioritet, a to znači reč podstiče, omogućava pod boljim uslovima, svima onima koji tamo žive i koji žele da se vrate na svoje da koriste ova sredstva.
Mi smo ovde podneli jedan predlog zakona kojim smo tražili izmene Zakona o socijalnoj zaštiti, pa smo čak predvideli kao oblik socijalne zaštite da svi oni koji su ostali na teritoriji Kosova i Metohije imaju primanja u dinarskoj protivvrednosti od 500 evra mesečno.
Rekli ste da se ne uklapa u program socijalne zaštite, vi ćete novim zakonom na celovit način da rešite. Taj zakon je bio ovde na glasanju, nije uvršćen u dnevni red. Poštujemo tu proceduru, u parlamentu smo, zna se da ima vlasti. Kasnije je došao Zakon o socijalnoj zaštiti. Ima nečega, ne mogu da kažem da nema, ali nedovoljno je.
Imamo principijelne primedbe. Rekli smo u načelnoj diskusiji da mi nismo za ovaj fond, mi smo za jednu jaku razvojnu banku i ukazali smo na sve probleme korišćenja sredstava koji su pod beneficiranim uslovima na tržištu, gde se papirološki properu papiri, uzmu se pare i ide se na nešto drugo. Svesni smo da to postoji kao problem, treba ga zaustavljati, teško se to zaustavlja, ali može da se zaustavi. Stalo nam je u ovom trenutku da u stavu 2. budu reči: Kosovo i Metohija, povratak iseljenih, olakšavanje uslova života onima koji su ostali.
Rekao sam vam da je privatna svojina svetinja u Evropi, pa neka bude i na Kosovu i Metohiji. Samo sam pojačao vaš princip. Vi onda idete sa nekim objektivnim, neutralnim stavom za celu teritoriju Republike Srbije. Znam da vi podrazumevate. Pričate o problemima sa hipotekom. Problemi sa hipotekom postoje u Beogradu, isti kao na Kosovu i Metohiji, samo što je tamo još izraženije. Ovde je problem u penkalu, a tamo je problem u metku. To je isto.

Dozvolili smo, pogrešno protumačeni se javio. I vi ste pogrešno protumačeni? Po tom osnovu replika? Onda možemo tako beskrajno. Nije korektno. Izvolite, gospodine Kragoviću. Naravno, neću nikoga sprečiti, ali samo da korektno razgovaramo. Izvolite, gospodine Kragoviću, vaš je amandman, ali sledeći put korektno da se dogovore govornici.

Dame i gospodo narodni poslanici, nezadovoljan sam ovim izlaganjem ministra i moram da reagujem, jer reč Kosovo i Metohija meni znači mnogo i ne vidim nijednog Srbina, nijednog građanina Srbije kome smeta da stoji u Predlogu zakona, bilo da je Srbin, bilo da nije Srbin.
Postoje problemi u Srbiji, mnogo je siromašnih, mnogima treba pomoći.
Ali, ipak moramo staviti ruku na srce i reći da su najugroženiji ti koji danas žive na prostoru Kosova i Metohije. Kako mislimo da zadržimo te ljude da ostanu dole da žive?
Ekonomska situacija će da učini baš to da nestane Srba sa Kosova, ukoliko Vlada ne preduzme neke korake, ne podstakne upravo te Srbe na Kosovu i Metohiji, bez obzira na probleme sa hipotekom. Ide i zakon o hipoteci, pa će i on da se usvoji; biće olakšana procedura, da srpski domaćini na Kosovu i Metohiji mogu da žive i rade. Oni ne traže mnogo. Traže malo, ali traže da ih ova država konkretno zaštiti.
Srba nema u gradovima na Kosovu i Metohiji. Srbi su u 70% slučajeva ostali na selu da žive. To su sela u Kosovskom Pomoravlju, jedino su ostala tri grada na severu Kosova, a sve su ovo seoska domaćinstva. I njima je potrebno ono što je potrebno svakom poljoprivredniku: traktor, krava, junica, prase, tele da bi mogao da preživi i prehrani svoju porodicu. To je toliko malo za ovu državu Srbiju da može da investira, da ima prioritet baš u ovakvom predlogu zakona.
Hteo bih da podsetim gospodina Dinkića na njegovu izjavu dok je bio guverner Narodne banke Srbije. Držao je predavanja na jednom američkom koledžu i nakon održanog predavanja o situaciji u bankarstvu, finansijama u Srbiji, jedan student ga pitao – gospodine Dinkiću, kako mislite da rešite problem Kosova i Metohije? Gospodin Dinkić je odgovorio, da ga podsetim – mi smo to prepustili vama Amerikancima. Da li je to posledica donošenja ovakvog Predloga zakona? – Zašto me to pitate gospodine? Pitam vas zato što je ova devojčica sa Kosova i Metohije.
Kakav je to ministar ili guverner Narodne banke koji ode u stranu državu i kaže: mi smo Kosovo i Metohiju prepustili?! Zato sumnjam u ispravnost da kroz jednu rečenicu – Republika Srbija, ide i Kosovo i Metohija. Zašto ne bi bila i Kosovo i Metohija? Zašto nekome može da smeta rečenica Kosovo i Metohija? Toliko. Hvala.