Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANjU PRANjA NOVCA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Aleksandar Vučić, Nikola Todorović, Igor Bečić, Branislav Rankić, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Aleksandar Đorđević, Dragan Živkov, Momir Marković, Nemanja Šarović, Veroljub Arsić i Sreto Perić, kao i amandmane Vlade. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Istovremeno vas obaveštavam da je ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda za SRS – narodni poslanik Veroljub Arsić. Dakle, narodni poslanik Zoran Krasić podneo je amandman kojim predlaže da se u članu 1. stav 2. reč "uprave" zameni rečju "komisije", a da se u svim drugim članovima Predloga zakona, reč "uprava" u odgovarajućem padežu zameni rečju "komisija" u odgovarajućem padežu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Pre nego što pređemo na raspravu o amandmanu, izvolite, po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne gorim od želje da ispred sebe gledam lik Mlađana Dinkića, ali moram ponovo da intervenišem da mi nastavljamo da radimo suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Vidim da je odneo i kesu i torbu, ostavio je samo "Večernje novosti'' i ''Politiku" koju je čitao dok smo mi govorili malopre o ovim amandmanima.
Molim vas, gospodine predsedniče, zaista ne znam da li ovo postaje smešno ili tužno da mi svaki put moramo da intervenišemo. Naučite jedanput da predstavnik Vlade mora da bude prisutan u sali kada se govori o amandmanima.
Ne znam zaista zašto vi sebi dozvoljavate da mi vas pozivamo, kada vi sami znate da to tako treba da bude, a ako vi ne možete da se dogovorite, pogotovu sa ministrom iz vaše stranke, šta onda da očekujemo da je u pitanju neko drugo ministarstvo.
Osim toga, u skladu sa članom 86. ovog poslovnika, trebalo bi da se pozabavimo i stavom 4. ovog člana koji kaže da se rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine vodi bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika.
Nikada nam niste objasnili koje su to pojedine tačke iz utvrđenog dnevnog reda kada mi vodimo raspravu u prisustvu veoma malog broja narodnih poslanika. Naravno, sve su pojedine, u pravu ste Krasiću.
Dakle, ovo se odnosi na poslanike skupštinske većine, s obzirom na to da su poslanici SRS u velikom broju danas prisutni, pogotovu oni koji imaju amandmane na onaj zakon o bankama, jer ste zapretili da ćemo da radimo sutra do 12 časova bez prestanka, jer Nataša je rekla da bismo radili do pet ujutru – ne, Nataša, to bi bilo sutra do podne ako nastavimo ovaj zakon o bankama.
Dakle, da bismo mogli da govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca, neophodno je da ovde bude ministar, zato što svakako i njemu lično imamo mnogo toga da kažemo kada je u pitanju pranje novca i ja u ime poslaničke grupe SRS, gospodine predsedniče, zahtevam da prekinete rad, da napravite pauzu, da se privede ministar, ako je to moguće, a ako nije, da idemo, da se razilazimo.

Nije moguće da se privede ministar, kao što znate, isto se odnosi i na narodne poslanike, imunitet.
Dakle, niko se ne privodi. Šalim se, dugujem vam ogromnu zahvalnost, gospođo Radeta, mada znate da Administrativni odbor, a ne predsednik, tumači Poslovnik. I sada ste, kao i pre nekoliko meseci kada ste sjajno ukazali na neke propuste, sećate se, Srbija i Crna Gora, Jugoslavija, što je postojalo u Poslovniku, prilikom konačnog teksta i ovde ste, i vi i ja znamo, nije korektno da ja tumačim, uočili jednu neverovatnu grešku – pojedinačne, a ne pojedine, tako je, jer bi značilo sasvim drugo kada piše – pojedini, ali zamolićemo Administrativni odbor da nam da tumačenje.
Nešto što će, pretpostavljam, svima prijati.
Molim predstavnike ministarstva da pokažu kesu.
(Predstavnik ministarstva ustaje i pokazuje kesu.)
Zbog ozbiljnosti rada, molim, pošto je ministar u Skupštini, na zahtev predsednika, molim da hitno siđe u salu, inače ćemo napraviti pauzu.
Izvolite, gospodine Krasiću, o amandmanu.

Gospodine predsedniče, samo na početku, neću za kesu ništa, kesa je tu, materijali su tu, nije stvar u kesi. Da vam objasnim, nemojte nikada poslanike i ministre da stavljate u isti koš i u isti rang.
Poslanik ima pravo i dužnost da prisustvuje na sednici Narodne skupštine, a ministar ima samo obavezu. To je ta velika razlika. Manje-više, mi smo to navikli. I o tome će neko nekada da kaže svoj konačni sud.
Radi vašeg saznanja, u odgovoru Vlade povodom ovih naših amandmana, ukoliko je to akt Vlade koji sam primio, a tiče se amandmana na zakon o sprečavanju pranja novca, nisam ovde primetio mišljenje Vlade povodom amandmana na član 1. jer ovde počinje od 13. člana. To nemam u izveštaju. Pošto ga nemam, tumačim da Vlada ne prihvata taj moj amandman.
U čemu se ogleda razlika između teksta člana 1. koji je predložila Vlada i amandmana SRS? Ona nije samo u pukoj terminološkoj razlici između reči "uprava" i "komisija". Uprava asocira na organizacioni oblik jednog dela organa državne uprave unutar ministarstva.
A komisija više asocira na jednu grupu ljudi koja ima neko ovlašćenje, a ne može se reći da je državni organ, predstavnik državnog organa.
Moram da vam skrenem pažnju, kada je ratifikovana Konvencija koja reguliše obavezu svih država koje je potpišu, u pogledu sprečavanja pranja novca, ima se u vidu jedna komisija, a ne poseban sastojak nekog od organa državne uprave.
Mi smo donedavno imali saveznu komisiju za sprečavanje pranja novca. Ona jeste radila prema jednom skromno zakonu. Kada je donet taj zakon, imala se u vidu, pre svega, činjenica da je u to vreme postojala savezna država sa nekom svojom posebnom organizacijom, a da danas imamo državnu zajednicu gotovo bez bilo kakve organizacije. Naravno, poslovi sprečavanja pranja novca pripadaju državama članicama. To jeste nadležnost Republike Srbije.
Skrenuo bih pažnju na ono što je suština ovog zakona i gde se najbolje opredmećuje šta je to aktivnost koja ima za cilj da se spreči pranje novca, to se nalazi u poglavlju III, Uprava za sprečavanje pranja novca i odredbama od člana 12. do člana 25. Ako se pogledaju, uslovno rečeno, ovi poslovi ili nadležnost, tu može da se primeti da gotovo nema nijedne oblasti koja eminentno pripada poslovima državne uprave. Tu ima praćenje, sagledavanje, razmatranje, ukazivanje itd.
Moram da vam skrenem pažnju na još jedan možda i daleko veći nedostatak. Ako se pravi uprava, onda njoj moraju da se daju, po definiciji, neka javna ovlašćenja, nešto što se zove upravna stvar. Toga ovde nema. Ovde se priča, navode radnje, mere itd.
Takođe, skrenuo bih pažnju na član 4. Predloga zakona, gde kao obveznika imate pravna lica, ali nijedan od tih koji su navedeni nije čak ni paradržavni organ. Pre bi se moglo reći da su to subjekti slobodni na jedinstvenom srpskom tržištu: banke, menjačnice, preduzeća. Ceo kompleks pravnih propisa ove zemlje obavezuje te subjekte na neko ponašanje, daju se neka pravila o poslovanju sa robom i sa novcem. To je ono što obavezuje te privredne subjekte.
Ako tim privrednim subjektima vi date i ove obaveze koje, po svojoj suštini, pripadaju državi kao kontroloru, država kontroliše, država vrši nadzor, ali banka nije taj organ koji vrši takav nadzor. On ima potpuno drugačiji cilj, zadatak i obaveze. Po logici stvari, kada banka dobije nalog svog komitenta, ona mora da ga izvrši. Po logici stvari, verovatno u 70-80% slučajeva banka i ne ulazi u osnov i ove druge stvari.
Mi kod pranja novca imamo dvostruki problem. Prvi, kako one pare koje su na nelegalan način zarađene i do kojih se došlo, kako da se ubrizgaju u platni promet, da se operu i da budu legalne.
Imamo drugi smer – kako te pare sa računa da se izvuku, properu, očiste, dođu do nekih mesta i služe za kriminal i za nelegalne poslove. Celokupna ta kontrola u nadležnosti je države. Kad kažem u nadležnosti države, mislim na nadležnost odgovarajućih državnih organa. Imamo carinu, imamo Narodnu banku, imamo poreske organe, policijske organe, imamo druge inspekcijske organe.
Svi smo za to da treba da se spreči nešto, ali da li je način na koji se to predlaže ovim zakonom, navodno, propisujući neke obaveze, a da niko živi ne zna koje su te konkretne obaveze. Država se izvlači, ima jednu upravu koja postaje poluinformativna obaveštajna agencija koja prati sa pristojne razdaljine nešto i alarmira nadležne državne organe šta treba oni da preduzmu.
Stvarno bih skrenuo pažnju da, ako se već donosi zakon, onda jasno moraju da se propišu obaveze državnih organa, koji je to nadležni državni organ ili koji su sve to nadležni državni organi, na šta su oni ovlašćeni, odnosno koje radnje, koje akte, koje mere mogu da preduzmu prema drugoj strani za koju sumnjaju da vrši pranje novca, sa jasno propisanim pravima i obavezama, a ne paušalno, po sistemu onog perioda od 20 i kusur godina – svi smo moralni, svi smo dobri, svi volimo državu, svi volimo legalno, a stvarnost je potpuno drugačija, da ne kažem suprotna. Svi se kriju iza nekih parola itd.
Ovaj zakon neće da spreči pranje novca, neće da spreči ni onaj prvi, ni onaj drugi smer kretanja novca. Da li može da se primeti koja je novčana masa u nelegalnom prometu? Apsolutno sam siguran da guverner NBS verovatno u roku od pola sata, ako pipne dva-tri dugmeta na tastaturi kompjutera, može dobiti adekvatan podatak o tome koliko se novca nalazi van kontrole, van nekih tokova. To nije nikakav problem, tim pre što smo mi ne tako davno izvršili zamenu novčanica. Sve je to registrovano kao novac koji se nalazi u opticaju.
Ako vi zastupate ovakav koncept Zakona o sprečavanju pranja novca, onda je mnogo prihvatljivije da ove poslove na sprečavanju radi Komisija za sprečavanje pranja novca, jer ona može biti taj "posrednik" između nadležnih državnih organa, koja ukazuje na neke tendencije, traži proveru.
Jer, u suštini ti drugi nadležni državni organi takođe vode računa o legalnom prometu i legalnom toku novca i svako od njih je snabdeven odgovarajućim ovlašćenjima da može odgovarajućim pravnim aktima, koji proizvode određene posledice, da spreči. Ako mera nekog organa, akt, radnja, ima svoju težinu, odnosno svoju sankciju, ukoliko se ne postupi po upozorenju ili pojedinačnom pravnom aktu, onda to ima nekog smisla.
Vi ste ovde Upravu sveli na nešto čemu više odgovara naziv komisija, a u tom kontekstu verovatno zaključujete da svi ovi naši amandmani koji se odnose na komisiju, dobijaju svoj puni značaj. Ovako, formira se uprava i pogledajte nadležnosti uprave i uporedite je sa još nekim upravama u okviru Ministarstva finansija. Videćete da sve druge uprave imaju neku nadležnost i donose neke pravne akte. Povodom tih pravnih akata postoji neki postupak i neka zaštita.
Ovde gotovo da nemate upravni akt, kažem gotovo da nemate. Zašto pravim ovu ogradu pa kažem gotovo da nemate? Iz jednog prostog razloga što ćete videti u sledećim članovima, ovde postoji jedna vrlo maglovita zona, koju treba da reguliše na preporuku ili na zahtev direktora uprave, podzakonskim aktima, ministar finansija, te onda praktično nemamo celo viđenje.
Ali, i ta zona koju budete regulisali neće biti snabdevena izvorno poslovima državne uprave i neće biti izvorno u domenu upravne stvari. Vi ovde pravite upravu koja će da se bavi nekim poslovima, a ti poslovi nisu upravna stvar. Zbog toga, ne samo terminološki, nego i u mnogim drugim zemljama se išlo na komisiju, a samo u onim koje su prihvatile ovaj drugi koncept, gde postoji odgovarajuća specifična težina akata koje donose organi, išli su na nešto što je iz okvira organa državne uprave, u skladu sa njihovim pravno-političkim sistemima.
To su, kao što ste mogli da primetite, suštinski razlozi ovog našeg neslaganja.
Vi ste mogli drugi koncept da primenite. Ona konvencija koja je osnova za ovo prilično je široka, dozvoljava različita tumačenja. Zbog čega dozvoljava? Zato što su države potpisnice, države koje pripadaju različitim pravno-političkim sistemima. U nekim državama, naprosto, ustavi i zakoni dozvoljavaju ministru velika ovlašćenja da maltene donosi neke akte sa zakonskom snagom, pa bez obzira da li se one zovu direktive, preporuke ili imaju neki drugi naziv, a onda imate države koje malo više gravitiraju ka kontinentalnom pravnom sistemu, gde sva vlast izvire iz skupštine, preko zakona itd. Zbog toga ta Konvencija ima tu širinu.
Nije dobro u našem pravno-političkom sistemu, koji je omeđen, oivičen nečim što liči na nemački i francuski, vi ugrađujete nešto što više odgovara Holandiji, Belgiji, pa čak i ako su ga Slovenci prepisali. To je polazište ovog prvog amandmana, iz koga verovatno sledi još desetak amandmana koji tretiraju istu materiju.

Hvala, gospodine Krasiću.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta podnela je amandman, sa ispravkom, kojim predlaže da se izmeni naziv Odeljka III iznad člana 12. i član 12.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 12. Predloga zakona o sprečavanju pranja novca ima naslov iznad člana – Uprava za sprečavanje pranja novca i kaže:  "Uprava za sprečavanje pranja novca obrazuje se kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija. Upravom rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija".
Ne znam kome je palo na pamet da zecu da kupus da čuva. Ovo je prosto neverovatno da se Ministarstvo finansija, odnosno uprava u okviru ovog ministarstva bavi sprečavanjem pranja novca. Mi u SRS smo veoma skeptični prema ovom članu i ovakvom konceptu zakona i zato sam i predložila amandman na član 12.
Naslov prema amandmanskom predlogu treba da bude – ''Komisija za sprečavanje pranja novca'', pa je predloženo da je komisija za sprečavanje pranja novca državni organ. Komisija za sprečavanje pranja novca je nezavisan i samostalan državni organ. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti komisija za sprečavanje pranja novca odgovorna je Narodnoj skupštini Republike Srbije. Komisija za sprečavanje pranja novca je pravno lice. Sedište komisije za sprečavanje pranja novca je u Beogradu.
Potpuno savesno sam pročitala i Vladin predlog i amandmana, da biste, kolege poslanici i vi, gospodine ministre, uporedili i jedno i drugo i videli koliko je Vladin predlog neprihvatljiv i nebulozan, a koliko je ovo rešenje, koje je amandmanom predloženo, zaista suvislo i smisleno, jer kome drugom ova komisija može i treba da odgovara nego Narodnoj skupštini.
Vlada aposlutno mora da bude izuzeta iz ovog posla. Ministarstvo finansija i ministar finansija takođe. Čak i da se radi o vladi u koju mi imamo poverenja, u ministarstvo i ministra u koje imamo poverenja, ovakvo rešenje bi bilo neprihvatljivo, a pogotovo sa aspekta SRS i našeg odnosa i mišljenja o Vladi Republike Srbije, Ministarstvu i ministru finansija.
Dakle, mislimo da ovaj amandman mora da se prihvati, iako mi uopšte imamo negativan stav prema ovom predlogu zakona. Čuli ste malopre od Zorana Krasića sa svim detaljima zašto mislimo da ovaj zakon neće i ne može sprečiti pranje novca.
Ovo je još jedna od farsi. Vlada Republike Srbije voli tako da objavi u medijima kako se eto donose neki zakoni. Najviše volite da predlažete zakon koji nikada ovde nije bio donet i zato što nije bilo zakona radilo se šta god je kome palo na pamet, a sada kada vi donesete zakon, onda više nema pranja novca, regulišu se svi problemi iz ove oblasti. Naravno, mi znamo ono što znaju i građani Srbije da ovo nema blage veze sa stvarnošću, da je i ovaj vaš zakon jedna od vaših obaveza.
Ovo forsiranje da se radi i produženo radno vreme i da radimo ne znam koliko zakona za jedan dan jeste posledica vaše obaveze da do nekog datuma morate da donesete određeni broj zakona, ali mi srpski radikali vas uporno ubeđujemo i objašnjavamo vam da to što donosite zakone, što štancujete zakone ne znači ništa pozitivno za pravni poredak, za pravni sistem i pravnu sigurnost u Srbiji, nego vam preporučujemo i ubeđujemo vas da donosite zakone koji zaista imaju smisla, čija primena je moguća i čijom primenom će se zaista ostvariti cilj zbog kojeg se zakon i donosi.
Ne znam koliko puta smo vam dokazali da smo bili u pravu svaki put kada smo vam tvrdili da vam zakon nije dobar, da prihvatite naša amandmanska rešenja. Kad god to niste uradili mi smo morali ponovo ovde da trošimo vreme i da molimo da i vi budete prisutni, da insistiramo i svi skupa trošimo vreme na izmene i dopune zakona, zato što vi gospodine ministre i vaša vlada niste u stanju da ovoj skupštini predložite jedan dobar zakon, ma koja oblast da je u pitanju.
Dakle, ne radi se ovde samo o tome da mi kao opozicija pišemo amandmane, nego kao što vidite svaki naš amandman je smislen, konkretan i apsolutno smo ubeđeni nudi bolje rešenje od rešenja koje predlaže Vlada Republike Srbije.
Moram da pročitam i obrazloženje Vlade zbog čega ovaj moj amandman nije prihvaćen. Kaže – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je Predlogom zakona predviđeno obrazovanje Uprave za sprečavanje pranja novca. Stvarno ne razumem da li u Vladi nisu normalni ili oni u Vladi misle da mi nismo normalni. Naravno, amandman i postoji zato što je Predlogom predviđeno uprava, a mi kažemo da ne treba da bude uprava, nego da treba da bude komisija kao samostalno telo, koje će odgovarati jedino i isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Onda dalje kažete – predviđena uprava za sprečavanje pranja novca, koja će imati ulogu finansijske obaveštaje službe. Dobijamo još jednu BIA, samo se ova zove FOS, sa osnovnim zadatkom da prikuplja, obrađuje, analizira i čuva podatke prikupljene od obveznika.
Kao i da dostavlja nadležnim državnim organima (pravosudni i inspekcijski organi, kao i organi unutrašnjih poslova) podatke i informacije o transakcijama i licima za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca.
Dakle, i ovaj deo obrazloženja, koji sam sada pročitala, govori u prilog amandmanu koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela, jer i na ovaj način razdvajamo, odnosno na način kako smo mi predložili, razdvajamo uticaj izvršne vlasti na pravosudnu granu vlasti, na sudsku granu vlasti i upravo ovo što ste napisali u zagradi u ovom obrazloženju govori u prilog mog amandmana.
Dalje, kažete – finansijske obaveštaje službe, koje su u skladu sa međunarodnim standardima, obrazovane u skoro svim državama sveta su različito pozicionirane u skladu sa osnovnim principima unutrašnjeg prava. Bravo! Opet ste napisali obrazloženje koje ide u prilog mog amandmana.
Mi hoćemo da i ovaj deo zakona bude u skladu sa principima našeg unutrašnjeg prava. Da, to vam već pet godina govorimo, bez obzira koliko imate obaveza i koliko obaveza prihvatate i pored činjenice da mi nemamo ništa protiv modernizacije naših propisa, ali ljudi moji, mi imamo pravni sistem. Srbija ima pravni sistem mnogo stariji od mnogih ovih pravnih sistema na koji se vi danas ugledate. Vi samo, tek tako padne vam na pamet, donosite nešto što nikada nije bilo u Srbiji. Menjate pravni sistem, kao da je Srbija postala sa vama.
Kažete – u najvećem broju zemalja u okruženju, finansijske obaveštaje službe su administrativnog tipa i obrazovane su u okviru Ministarstva finansija. Navedeno se odnosi na Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Ukrajinu itd.
Ovo kada ste rekli Slovenija, Hrvtska, Albanija, tu ste me zamalo ubedili da povučem amandman. Ako ćemo na njih da se ugledamo, hvala nije trebalo. Finansijske obaveštaje službe Češke, Poljske, Francuske, Rusije, SAD itd. su takođe obrazovane u okviru ministarstva finansija tih zemalja. Pored navedenog, amandman se ne može prihvati, s obzirom na to da u obrazloženju predloženog amandmana nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana.
U Srbiji bi narod rekao da je ovo zezanje u zdrav mozak. Izvinjavam se narodu što koristim ovaj izraz. Vi kažete – pored navedenog, zato što nećete da prihvatite amandman, zato što u obrazloženju nisu navedeni razlozi. Amandman je ono što je pre obrazloženja, to je amandman, to je suština. Na koji način je amandman obrazložen zaista ne vidim koliko je to bitno. Obrazlažem ga i sada.
Jedino vam u ovom obrazloženju nedostaje da napišete ono što je prava istina, a to je – amandman se ne prihvata zato što dolazi iz poslaničke grupe SRS. I to jeste odnos i vašeg Ministarstva i vaše Vlade prema ovim amandmanima SRS. Vidim ministar se ovde okružuje kompletnim Ministarstvom. Malopre ih je, otprilike, bilo pola, mora da će biti još kesa, pošto vidim da vam samo kolege prenose kese i torbe, što zaista nije lepo u odnosu na vaše saradnike.
Naravno, predviđeno je mesto, nemamo ništa protiv, da su tu, pošto znamo da vi ne možete bez te vrste pomoći, ali zaista ovo što se ovih dana radi od Skupštine Srbije je ispod svakog nivoa. To je vezano za Poslovnik i neću o Poslovniku ovaj put, nego insistiram, ministre, da sagledate sve ovo što sam rekla vezano za ovaj amandman i ono što sam rekla juče ili pre nekoliko dana. Nemojte da imate animozitet prema amandmanu samo zato što potiče iz SRS.
Verujte da posao obavljamo, radimo ozbiljno i da je sve ono što predložimo u interesu građana Srbije, u interesu dobrog zakona. Ne bismo mi podnosili amandmane da nešto učinimo ni vama, ni Vladi Srbije, mi volimo da vi pokazujete koliko ne znate da radite, mi uporno na to skrećemo pažnju javnosti i građanima Srbije. Ali pošto znamo da će ovaj zakon i svi drugi zakoni koji se ovde donesu biti primenjivani, da će se odraziti na život građana Srbije, iz tih razloga mi podnosimo amandmane i tražimo da se naši amandmani usvoje.
Dakle, da biste imali bolje zakone, da bi građani Srbije imali bolje zakone, a ne da bi imali zakone koje vi morate da štancujete, uglavnom sa lošim prevodom, kao što je, između ostalog, i ovo obrazloženje gde sam se jedva snaša i ovo mora da ste ne znam ni ja kako sklepali, prepisivali, pa povezivali. Idete sa članom 13. stav 2, pa sa članom 13a, pa tek onda sa članom 12. Taman sam mislila da je možda moj amandman prihvaćen, jer ga nema u ovom delu neprihvaćenih amandmana, kad onda nađoh, ipak, uzalud sam se nadala, i naravno, mada nisam ni očekivala da bi se moglo desiti da vi prihvatite amandman, pogotovo sa mojim potpisom.

Još neka poslanička grupa o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli od kolege Krasića i koleginice Radete, cilj SRS je da se stvori jedan potpuno samostalni državni organ u cilju sprečavanja pranja novca, koga je bilo i ima ga.
Najviše je to bilo izraženo u početku perioda privatizacije. Danas smo mnogo govorili o tome i ako se sada pitate kako su pojedini tajkuni (koji su bili i ranije povezani sa vrhom državne vlasti) oprali novac i kroz proces privatizacije i naročito kroz delovanje urbanističko-finansijske građevinske mafije, koja postoji kako kod mene u Kragujevcu, tako u Beogradu, u svakom gradu.
To je očigledan metod i način da oni koji su nelegalnim putem stekli novac, legalizuju, a da za to do dana današnjeg apsolutno nikome nisu odgovarali. Ono što danas moram da potenciram (u vreme kada možda veći broj građana Srbije da gleda) jeste neverovatan slučaj i neverovatan način sticanja, bespravnog bogatstva, a zatim pranje novca preko privatnih računa od strane Bogoljuba Karića. Sva ova gospoda i dame iz Ministarstva finansija i sam ministar znaju da sam u pravu kada to tvrdim za Bogoljuba Karića, zato što to zna i premijer i ta dokumentacija koja je detaljna i koja je sa više kilograma štampanog materijala dostupna svim nadležnim državnim organima.
Kako je moguće da na privatni račun jedne osobe kao što je Bogoljub Karić dnevno se sliva 7.000 evra? Kako je moguće da ta njegova mesečna primanja dosežu do preko 200.000 evra, da njegova supruga samo kroz izdavanje, zamislite, srpskog kuvara (Milanka je glavni ekspert za recepte i za srpske specijalitete), opere (to se tako kaže i zato zakon ima nameru da spreči pranje novca) preko šest miliona evra. Da ne govorim o ćerki tog najpoznatijeg srpskog tajkuna i njegovoj sestričini ili sinovici, ne znam šta mu je, iz već čuvene D&D grupe, koja je za godinu dana više izdala kompakt diskova od Rolingstonsa i Bitlsa zajedno. Taj iznos na tom računu je preko deset miliona evra.
Sada nešto o zakonu.
Što se tiče člana 13. mi smo potpuno u pravu kada kažemo i ovo je jedino bilo suvislo obrazloženje koje predlagač zakona ne razume i kaže da nije usklađeno sa tekstom amandmana, a lepo se u obrazloženju kaže da, državni organ, dakle komisija umesto uprave, treba da spreči pranje novca i mora da bude potpuno samostalan državni organ odgovoran samo Skupštini, a ne izvršnoj vlasti, imajući u vidu činjenicu da su pojedini ministri iz Vlade Vojislava Koštunice učestvovali u pranju novca.
Bogoljub Karić nije ministar u Vladi Republike Srbije, ali je očigledno veoma blizak Vladi Republike Srbije. Gospodine Albijaniću, ako nemate da kažete nešto pametno o ovom zakonu vratite se na vaše mesto, sigurnije vam je da budete tamo. Postavlja se pitanje, o čemu on ima nešto pametno da kaže.
Što se tiče izveštaja ''Mobtela'', do dana današnjeg ga nema. Dugujete nam odgovor od pre nekoliko dana, ministre.
Nadam se da ste bili tu negde u blizini, kada sam samo potencirala neke od članova Karićeve porodice, o načinu na koji su izvlačili novac na svoje privatne račune. Da li je to tačno? Da li vi imate te podatke? Pouzdano znam da ih imaju apsolutno svi, od premijera do ministara, do UBPOK, do ministra unutrašnjih poslova. Zašto onda pravite farsu? Zašto se šalite sa javnošću Srbije i sa Narodnom skupštinom? To svi pričate u skupštinskim kuloarima. Kažete da vam je navodno dosta takvih lopova, prevaranata i tajkuna koji su oprali silni državni nelegalno stečeni (monopolističkim, ranije datim, položajem) novac na privatne račune.
Sada dolazimo do toga da se zalažemo, upravo iz tih razloga i u budućnosti ko zna šta će sve da se dešava, da se osnuje komisija umesto postojeće uprave koja deluje u okviru Ministarstva finansija.
Postavlja se krucijalno pitanje za ministra Mlađana Dinkića. Ako je on, kao što je rekao (kada je upadom u Narodnu banku Jugoslavije postao guverner) ustanovio gde se nalaze četiri milijarde dolara i ako je ušao u trag tom novcu koji je iznet iz SRJ, i ako postoji otvorena sumnja da se preko određenih tajkuna i preko određenih fantomskih firmi i pojedinaca, pre svega mislim na Hamovića i Lazarevića, taj novac vraća ovde, zar to nije takođe pranje novca.
Oni su tim istim novcem, već pokupovali određene banke. Zato vam je važno da usvojite ovaj zakon o kome treba da se raspravlja posle ove tačke dnevnog reda. Da li ste nešto od svega toga objasnili, da li ste rekli ovima koji su vam naložili, a to je njihov izveštaj ovde koji imam ispred sebe, Komisija Evropske unije u procesu stabilizacije i pridruživanja, da donesete jedan ovakav zakon.
Oni to samo konstatuju i kažu da – Srbija i Crna Gora morali bi uspostaviti okvir za saradnju sa ciljem sprečavanja korišćenja finansijskih sistema za pranje prihoda stečenih krivičnim delom. Da li ste im spominjali slučaj Bogoljuba Karića, Hamovića i Lazarevića? Naravno da niste. Onda kažu – saradnja u ovoj oblasti bi uključivala administrativnu i tehničku pomoć usmerenu ka uspostavljanju odgovarajućih standarda za suzbijanje pranja novca u skladu sa standardima usvojenim od strane zajednice i drugih međunarodnih tela, naročito radne grupe za finansijske mere.
Dalje oni konstatuju da pranje novca predstavlja ozbiljan problem u Srbiji i Crnoj Gori. Tačno, ali oni moraju da znaju sa kim imaju posla i sa kim žele da sačine taj ugovor i ko su ti pojedinci koji su vezani za vrh državne vlasti. Dakle, iz onog ostatka vladavine Demokratske stranke i DOS-ovskog perioda ništa se nije promenilo, iako su vlasti već posvetile, kažu, budnu pažnju njegovom rešavanju. To se konstatuje u ovoj radnoj verziji Evropske komisije za stabilizaciju i pridruživanje.
Oni kažu da u Srbiji Uprava za sprečavanje pranja novca i finansijska obaveštajna služba funkcionišu od 2002. godine. Zamislite od vremena vladavine Demokratske stranke funkcioniše ta služba i vi verujete i mislite da javnost Srbije veruje da je izvršeno sprečavanje pranja novca. Kaže da se sve to dešava u okviru Ministarstva finansija, a takođe je veoma važno, zamislite, da je Srbija postala punopravna članica Egmont grupe 2003. godine.
Mi smo protiv ovakvih naloga koji su vama stigli gde se kaže da Srbija mora da donese novi zakon o sprečavanju pranja novca usklađen sa međunarodnim standardima koji će dati širu nadležnost upravi. Naveli ste nam koje su to zemlje u kojima postoji ovakva uprava koja je pod kontrolom Ministarstva finansija. Mi nismo zadovoljni tim odgovorom. Što kaže gospođa Radeta: zašto niste naveli da li takva komisija postoji i kako je to rešeno. Stalno nas pozivate na ove zemlje secesionističke, bivše jugoslovenske republike i neke u okruženju koje imaju katastrofalne posledice tzv. tranzicije.
Zašto niste napisali kako je to rešeno recimo u Rusiji? Zaista vas molim gospođo, uz sve uvažavanje, prvo što kaže gospodin Nikolić neprimereno je da kao saradnici Ministarstva svi redom sedite u prvoj klupi, jer je ona rezervisana za članove Vlade, a drugo da mi dobacujete. Zaista, nije u redu. Recite, došapnite šta imate ministru, a on će da mi eventualno replicira.
Ono za šta se mi zalažemo je putinovski način rešavanja i obračuna sa tajkunima i sa svima onima koji su na jedan neverovatan način koji im je dala jeljcinovska vladavina i postkomunistički period do dolaska Vladimira Putina na vlast da stiču enormno bogatstvo, da ga najpre iznesu, a posle toga kroz ovakav način, koji je očigledno ovde u primeni ili je na vidiku, unose u zemlju.
Mi smatramo da Narodna skupština Republike Srbije (i to je osnovna razlika između vas i nas) kroz ovlašćenja koja ministar sebi daje i koje daje Vlada Republike Srbije, zato što smo istinski poštovaoci demokratskih načela i striktnog razdvajanja izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, da Narodna skupština Republike Srbije, a verujem da i takvu ulogu Narodne skupštine vidi gospodin Predrag Marković, da bar u tom delu može da se složi sa ovom našom intencijom, treba da bude određena vrsta supervizora u odnosu na izvršnu vlast.
Ako su svi poslanici ovde, da se dogovorimo oko osnivanja odbora koji ustanovljava Poslovnik, pa evo i novog odbora za lokalnu samoupravu, mada tu nešto muljate oko mesta predsednika i zamenika predsednika. Još ćemo da vidimo o čemu se radi i da ne poštujete reciprocitet i snagu koju, evidentno najveću, ima SRS.
Dakle, ako oko takvih stvari može i treba da postoji saglasnost, zašto onda, a obraćam se vama narodnim poslanicima iz vlasti, bežite od toga da Narodna skupština preuzme odgovornost za formiranje jedne ovakve komisije koja će da bude potpuno samostalni organ, rešen da u svakom trenutku reaguje.
Videli ste da nije bilo Odbora za privatizaciju, odnosno članova Odbora iz SRS kada je počela da se dešava afera oko "Knjaz Miloša", da brzopotezno nisu reagovali gospodin Vučić, gospođa Radeta, kolega Antić i svi članovi Odbora za privatizaciju iz SRS, pojeo bi vuk magarca. Apsolutno bi sve bilo zabašureno. Labus sa onako sređenom ili sa zdravom nogom, Štimac sa svojim namerama, ''Danone'' sa svojom namerama, progurali bi način privatizacije "Knjaz Miloša".
Ovako, reagovao je skupštinski Odbor za privatizaciju, a posle toga je formiran anketni odbor. Doduše, do dana današnjeg nismo raspravljali niti se izjašnjavali o to izveštaju, kao i o slučaju zloupotreba od strane ovog kumovskog, dvojice vaših prijatelja, Hamovića i Lazarevića u aferi vezanoj za EPS. Mi smatramo da bi Skupština Srbije i narodni poslanici koji su izabrani i na koje je narod preneo deo svog suvereniteta, trebali o tome da vode računa.
Dakle, odmah da reaguje i da javnost obaveste kroz formiranje jedne ovakve komisije. Ovako, šta mi znamo kako radi uprava. Nemojte, molim vas, da mi pričate, sam je Albijanić izašao juče i rekao, tamo neki vaši članovi navodno nisu prošli test, pa su udaljeni iz službe, a da vam ne pričam koga ste sada u Kragujevcu postavili za direktora Uprave carina, čoveka koji je potpuno iskompromitovan na mestu finansijskog policajca, odnosno poslove koje je ranije radio, a takođe je iz ­vaše političke stranke.
Nemojte da zamajavate javnost i da (po sistemu drž­­'te lopova, a svi lopovi oko vas i cela klika koja će da pljačka i da krade i da pere na stotine miliona evra u budućnosti, kao kroz ovo ćutanje u vezi Bogoljuba Karića) govorite narodu kako ste spremni da se obračunate sa kriminalom i korupcijom. Pranje para, počev od piramidalnih štedionica preko žiralnog pranja novca, a to su zaista velike afere koje su potresale našu zemlju, a o čemu je najviše govorila i čemu se najviše protivila SRS. O tome je naš predsednik štampao knjige.
Tražili smo da se formiraju odbori u Skupštini veća građana i Veća republika tadašnje SRJ. Oduvek smo išli na to da kroz skupštinske organe sve to bude ispitano i da Skupština o tome vodi računa. Ko su ti ljudi u Srbiji koji će da imaju snagu i volju, ako to nisu poslanici, da se uhvate u koštac sa tim problemom. Koja je onda naša uloga i koja je uopšte uloga Narodne skupštine.
A, da postoji, gospodine Dinkiću, ovakva komisija, a ne uprava, budite sigurni da bi svaki član komisije, a najbolje bi bilo da predsednik takve komisije iz redova SRS, krenuo oštro da se obračunava sa Bogoljubom Karićem i njemu sličnim.
Ovako, on se drzne da radi šta hoće, tajkuniše kako mu je volja, kupuje sve po Srbiji. Taman se, navodno, prikupi materijal, odnosno evidentno da on sada postoji o svim njegovim mahinacijama i zloupotrebama. On aviončićem, ne ovim, kažete, niste se vozili u istom do Japana, ali nekim drugim ode u inostranstvo. Kada prođe opasnost, posle dva – tri dana neko mu iz vrha državne vlasti javi da je opasnost prošla, a da ne sme da se drzne ni Koštunica, ne smete ni vi, ne sme ni Jočić da ga hapse, da ga privedu i nikom ništa. Narod sve to gleda. On od svoje, preko druge televizije ispira mozak građanima kako je on fin, pošten i dobar.
Narod sve gore živi. Pojedinci se bogate. Budite sigurni da ćemo odmah po dolasku na vlast učiniti sve da Skupština dobije takvu ulogu da bira komisiju i da sve bude kako biste vi i ostali DOS-ovci pre vas rekli javno i transparentno. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od poslanika iz ostalih poslaničkih želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo jedan zakon koji ima stvarno, politički gledano, vrlo lepo ime, zakon o sprečavanju pranja novca, kako je to Vlada Republike Srbije zamislila i pretočila u jedan zakonski predlog. Sada je dato Skupštini na razmatranje sa pričom kako, eto, ova vlada se bori protiv kriminala. To ni manje ni više nego Ministarstvo finansija na čelu sa Mlađanom Dinkićem. Verovatno po onoj narodnoj poslovici, ali da se vratimo na sam zakon.
Član 13. reguliše koje su nadležnosti direktora te uprave, kako je to ministar osmislio. Ministar na predlog direktora uprave uređuje unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u upravi, kojom se propisuju posebna znanja i sposobnosti za pojedina radna mesta; odlučuje o stručnom obrazovanju, osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih u upravi, utvrđuje pravila ponašanja zaposlenih u upravi.
Utvrđuje poslove koji su nespojivi sa službenom dužnošću; uređuje i druga pitanja u skladu sa zakonom. Sve to radi ministar.
Čemu ovolika želja ministra finansija da sebi natovari na vrat tolike obaveze. Da li hoće da prikaže da je on jedini sposoban da tako nešto uradi ili jednostavno da već unapred preduzima radnje da bi tada uprava radila isključivo po njegovom diktatu i u slučajevima kada treba nešto da se u pravom smislu reči prikrije.
Dalje, kaže se, ministar na predlog direktora uprave propisuje metodologiju za izvršavanje poslova koje obveznik vrši u skladu sa ovim zakonom, način i rokove u kojima je obaveznik dužan da obavesti upravu o transakcijom iz ovog zakona, kao i slučajeve u kojima određeni obveznici nisu dužni da upravi prijave gotovinske transakcije u ukupnom iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.
Ovaj deo teksta – kao i slučajeve u kojima određeni obveznici nisu dužni da prijave gotovinsku transakciju u ukupnom iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti – znači da ministar odlučuje kada će nešto da se prijavljuje toj upravi, a kada ne.
Onda ministar izađe ovde za govornicu i kaže, vi nemate pojma. To je, kaže, za uplate pazara. Tada nije obavezno. Eto, to se verovatno odnosi, kako reče, na NIS. Na koga se odnosi? Na EPS? Na "Jugopetrol"? Na "Beopetrol"? Na koga? Da li se odnosi na "Merkator"? Na njih verovatno. Na "Merkur" itd. Sada se postavlja jedno logično pitanje. Ako se određen novac izvlači iz ovog konteksta i kaže se da su to gotovinske uplate, onda mi objasnite, onda neka ministar dođe da mi objasni zašto se u Srbiji radi fiskalizacija.
Evo, već dve ili tri godine uvode se fiskalne kase po raznim osnovama, razna lica su prinuđena da kupuju tu opremu koja nije baš tako jeftina, čija upotreba nije baš tako jeftina, a sada se već radi na sistemu da poreska uprava u svakom trenutku ima preko fiskalne kase oko, koje lice ostvari promet.
Ako sve te podatke možete da imate, zašto onda uopšte spominjete mogućnost da neko treba biti izuzet, jer u samom zakonu je moglo da se napiše, znači, da se ne koriste, da se ne preliju sredstva koja se prikupe iz naplate gotovine, odnosno pazara, odnosno drugih pravnih lica, subjekata trgovine itd. Zašto to nije zapisano u zakonu? Tražite posebne okolnosti.
Otkud da verujem ministru, njemu na reč, da će to da budu samo te vrste gotovinskih transakcija. Da mu verujemo na reč? Da li treba nekome da verujemo na reč? To je problem zakona, zašto u samom zakonu nije predviđeno pod kojim okolnostima obveznik ne prijavljuje upravi neku transakciju. Ne, ministar je taj koji to određuje, on ima isključivo pravo na to.
Dalje, ceo ovaj zakon može da se kaže da je prilično kasno donet, prilično kasno, jer najveći deo novca koji je stečen nelegalnim poslovanjem je u toku 2001. i 2002. godine ušao u legalne tokove. Dakle, to je kroz više raznih osnova, kroz privatizaciju, kroz otvaranje raznih privatnih preduzeća u inostranstvu. Imamo slučajeve da oni organizovaniji, gde su veće količine novca u pitanju, to rade tako što otvaraju banke u inostranstvu i onda se određena sredstva prikazuju kao investicije u Republici (inače, isključivo od domaćeg novca koji je stečen nezakonitim radnjama).
Da li ima elemenata, odnosno odredbi, u ovom zakonu koje mogu da spreče priliv takvog novca u privredu? Nema. Ovde se isključivo govori o tome šta rade pravna, fizička lica, lica koja učestvuju u prometu novca na domaćem tržištu. U čemu je onda svrha postojanja ovog zakona?
Novac koji je nelegalno stečen, već odavno je van zemlje. Način na koji će da se vraća jeste taj kroz privatizaciju, kroz navodne investicije, kroz osnivanje drugih pravnih lica, gde je neko pravno lice iz inostranstva.
Setite se samo privatnog preduzeća bivšeg ministra u Vladi Republike Srbije, Marije Rašete-Vukosavljević. Kada je trebalo da se opere novac, nije bilo teško, skoknuli su do Beča, tamo su otvorili preduzeće i ovde oprali novac iz Fonda za razvoj itd. Čak su učestvovali i u poslovima koje je radila Republička direkcija za puteve.
Tako to izgleda kada neko hoće da opere novac. Ovaj zakon nije dovoljno ozbiljan za toliko ozbiljne ljude. Postavlja se pitanje, evo ministar opet pobeže odavde, ne znam zašto, kesa mu je tu, nije je poneo, šta je sa tim famoznim novcem sa Kipra? Evo, četvrti put od kad traje ovo zasedanje to pitanje postavljam, gde je taj novac sa Kipra, gde su 4,5 milijardi dolara, gde je taj novac, da li je on stvarno postojao, ako jeste gde je sada.
Imamo saznanja da je stvarno postojao. Imamo saznanja da niko pre 5. oktobra nije zloupotrebio taj novac. Onda je otišla neka komisija, verovatno će to da bude ova uprava, članovi ove uprave, otišli su do Kipra, proverili razne banke, off-shore firme, a sada novaca nema. Da li će te transakcije da se odnose na uplate sa Devičanskih ostrva, da li će da se odnose na uplate sa raznih atraktivnih destinacija gde maltene sve, odnosno gde se sav novac u svetu pere.
Postavlja se to pitanje, inače ovo što se ovde pokušava to je da se maltene ovi jadnici koji su u najvećem broju slučajeva nekim sitnim švercom u vremenu 90-tih godina zaradili, pokušavaju sada da legalizuju to svoje poslovanje i na njih će zakon biti primenjivan, šta je sa stvarnim pranjem novca. To se u ovom zakonu ne spominje.
Ne spominje se ni šta je sa deviznim rezervama bivše SFRJ, ne spominje se šta je sa zlatnim rezervama, pa se još tvrdilo kako nema u bankama, vidite, veliki ekspert G17 Miroljub Labus kaže, pa nema nigde ni u jednoj banci zlatnih poluga Kraljevine Srbije, jer nemaju žig na njima itd.
Znači, previše pitanja, šta se i kako želi postići ovim zakonom, a u svakom slučaju, ministar za sebe daje prevelika ovlašćenja. Izgleda mi da ima želju da izuzme neka lica koja su njemu bliska i da se izbegnu odredbe ovog zakona i da oni nesmetano, doduše, sada, bez konkurencije drugih, rade taj posao koji su radili do sada.