Kada dođemo do amandmana onda ćemo da pričamo, ne možemo preko reda. Vraćam se na amandman koji je podneo gospodin Momir Marković i da obavestim Vladu, predstavnike Vlade, ministre, poslanike koji čine vlast u ovoj skupštini i javnost Republike Srbije, da je kojim slučajem u Zakonu o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od posebnog interesa u izvornom tekstu 2000. godine bio član 22. ovakav kako ga je promenila Vlada mi bismo i dan-danas bili bombardovani.
Gospodine Dinkiću, vi ste bili u onom putujućem klubu koji je kritikovao sve i svašta, politiku cena itd.
Kako se lokalna samouprava sputava, kako centralna vlast buši lokalnu samoupravu, sve ste to ispričali. Za neke stvari sam imao razumevanja zato što sam principijelno opredeljen za tržišnu ekonomiju, ali blokada, sankcija, rat, obnova činili su svoje. Da smo 2000. godine u zakon stavili ovu odredbu mi bismo bili bombardovani.
Gotovo da ne postoji veća centralizacija u Srbiji nego ova koja je danas na delu. Odmah da se razumemo, ovo što ste sa finansijama na neki način uradili kada su u pitanju javne finansije dobar deo tih mera je prihvaćen. Ne kritikujem sve i ne kritikujem patološki sve, jer na svojoj koži znam kako država funkcioniše, koje su muke, kakva je opstrukcija i šta se sve dešava i u tom delu imate razumevanje SRS.
Gospodin Marković je amandmanom tražio da se dopuni ovaj član 22. i na taj način manifestovao da nije baš lokalna samouprava toliko udaljena od centralne vlasti, jer nijedna država ne dozvoljava da se rešenjima, aktima, merama i politikom lokalne vlasti narušava ono što je opredeljenje i što je politika Vlade. Ne može Vlada i Narodna banka Srbije da gleda kako lokalna samouprava svojom politikom narušava makroekonosku stabilnost. To treba da se kaže, narušava, vodi neku autonomnu politiku cena, vodi autonomnu politiku raspodele itd.
U gotovo svim državama centralna vlast ima tu nadzornu i donekle kontrolnu funkciju prema lokalnoj samoupravi, pogotovo kada su u pitanju sredstva u državnoj svojini. Ovo vam kažem zbog toga što vodite jednu akciju da lokalnu samoupravu snabdete i svojinskim pravima. Grešite. Pocepajte taj akt. Napravićete još veći lom.
Šta je gospodin Marković amandmanom tražio? Da se u članu 22. u stavu 4. posle reči "rashodi po namenama", što se odnosi na viđenje namenskog trošenja sredstava, dodaju reči "planirani način raspodele dobiti javnog preduzeća".
Javno preduzeće, bez obzira koju delatnost obavlja, po pravilu bi trebalo da se radi o nekoj delatnosti od opšteg interesa, bez koje je nezamisliv rad i život na određenom području. Kada se kaže javno preduzeće verovatno se poprilično asocira na tu delatnost.
U samom pojmu javnog preduzeća dolazi mnogo više do izražaja da to preduzeće posluje sredstvima u državnoj svojini. Sva sredstva koja koristi javno preduzeće, osnovna, obrtna, jesu sredstva u državnoj svojini. Kada se kojim slučajem javi neka dobit ona je državna sojina i to je nesporno.
Šta postoji kao opasnost? Kao opasnost postoji da naduvavanjem troškova o iskazivanju dobiti i kasnije planom raspodele te dobiti država ostane uskraćena za sredstva. U ovom konkretnom slučaju javlja se lokalna samouprava. Kada sam rekao malopre država mislio sam na poreklo sredstava, ne na način i nivo vlasti. Šta je poenta?
Ako javno preduzeće na kraju godine ostvari dobit u svom poslovanju i ukoliko je to javno preduzeće kompletno u državnoj svojini, sva dobit pripada državi.
Ukoliko javno preduzeće od lokalnog značaja ostvari dobit, dobit mora da pripadne lokalnoj samoupravi i zato planirani način raspodele dobiti moguće je da se u osnivačkom aktu propiše, da se dobit takvog preduzeća u određenoj srazmeri deli, pa da se kaže deo dobiti 30% reinvestira se. U šta? U neka nova – 5 posto zbog uspešnog poslovanja zaposlenih u javnom preduzeću.
Gospodine Dinkiću, 5%-6% zbog uspešnog poslovanja preduzeća kao nagrada radnicima i to je moguća varijanta. Mora u početku da se zna plan raspodele dobiti. Mi vas tu ne ograničavamo, nego vam pomažemo da mangupi ne kradu.
Moram da vam kažem još jednu stvar. Kada smo već na terenu ovog zakona, formalno-pravno, SRS je veliki protivnik jednog koncepta koji smo nasledili, svi smo ga nasledili, i mi dok smo bili na vlasti i vi kada ste došli na vlast, da su pojedina javna preduzeća bila osnivači drugih zavisnih preduzeća u svom sastavu. Karić je to preuzeo i tako je organizovao svoje preduzeće. Zatvorio je tako liniju, prihod dolazi sa strane, a svi troškovi ostaju u porodici.
Neću da pričam šta je sve prekršeno od starog zakona o preduzećima. Nisu se razlikovala javna preduzeća od državnog interesa i republičkog nivoa. Mi smo ovaj zakon doneli zbog njih, gospodine Dinkiću, da te mangupe u javnim preduzećima sputamo, jer je bio veliki otpor u tim preduzećima: NIS, ''Elektroprivreda'', ''Vodoprivreda'', ''Srbijašume'' i da vam ne pričam.
To niko živ nije mogao da pohvata koliko preduzeća ima i gde se vrte pare. Vi ste nas sada napadali sa pozicija da Vlada Republike Srbije želi centralizaciju. Ne napadam vas da želite centralizaciju, ali vam kažem, plan raspodele dobiti ubacite u ovaj član. Ako ubacite to u ovoj član onda spokojno možete da usvojite sledeća dva amandmana SRS, a govoriću o njima, tiču se člana 22b, st. 2. i 3, čini mi se.
Problem znamo, problem treba da se reši, mora da se reši, znamo koje opasnosti stoje. Znači, imate 160 opština i to niko živ više ne može da pohvata. Oni vode neku svoju autonomnu politiku. U jednom delu, mi njih možemo da razumemo, ako žele da iskažu dobit da bi investirali u nešto.
Želim da vam kažem jednu stvar. Treba da se pogleda struktura i cena stambeno-komunalnih usluga. Ako privreda treba da ima neku reproduktivnu sposobnost, onda javna preduzeća od opštinskog značaja treba da imaju zagarantovanu reproduktivnu sposobnost, jer jedino tada ima opravdanja ukoliko usaglašavaju cene svojih stambeno-komunalnih usluga sa nekim kretanjima na tržištu.
Ukoliko opštinsko javno preduzeće diže cene, a za buduće tekuće investicije ili investiciono održavanje očekuje pomoć skupštine jedinice lokalne samouprave, razvojnog projekta, pomoći, onda smo mi svi obrali bostan. Onda oni u suštini imaju neravnopravnu raspodelu dobiti i na nezakonit način su formirali cenu svog rada. Znači, nadam se da sam pokušao da vam to malo približim, šta je ovim amandmanom SRS tražila. Siguran sam da je to na putu onoga što je Vlada htela da učini sa ovom izmenom zakona.