Nastao je mali nesporazum. Tehnička služba mi je objasnila.
Dakle, reč je o amandmanu, gospodine Stevanoviću, nisam vodio pre podne, reč je o amandmanu 5a, kojim se dodaje posle člana 9. član 9a i uvažene su primedbe o kojima su govorili poslanici u onom delu u kojem sam čuo. Dakle, nije više reč o 70% nego o 30%, pretpostavljam, ali nije korektno da o tome obaveštavamo, obavestiće nadležni odbor. Još jednom, sada se vraćamo.
Još neko o ovom amandmanu Ljiljane Nestorović? (Ne.)
(Vjerica Radeta, sa mesta: Da li mogu o amandmanu prvom na ovaj član?)
Nemojte tako, nisam vodio sednicu, pa nisam znao da je poslanik neobavešten. Poverovao sam mu na reč, proverio sam, nije pratio redovno. Reč je o amandmanu na član 5, a ne na član 9. i pročitan je od strane predsedavajućeg.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Markoviću, zaista ne znam šta vi radite. Prethodnih 10 minuta ste sedeli tu i predsedavali, a za govornicom nije bilo nikoga, nije bilo govornika. Molim vas da sledeći put obratite pažnju kada nema nikoga da pozovete poslanika da izađe i da govori o amandmanu.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Gospodine predsedavajući, ne morate da obrazlažete ovu pauzu, sada smo se konsultovali ovde u klubu i došli smo do zaključka da ste vi u stvari prekinuli rad sednice, dok ne dođe ministar. Posle Vjerice Radeta stvarno niko nije izlazio za ovu govornicu.

Da li je neko izlazio ili nije izlazio, ali molim vas, nije korektno na ovaj način se izražavati o narodnim poslanicima. Izvolite.

Naprotiv, mi podržavamo taj vaš postupak, jer smo konstatovali da treba ovde da bude predstavnik Vlade i sasvim ste u pravu što ste tako postupili.
Dame i gospodo narodni poslanici, u javnim preduzećima širom Srbije vladao je pre svega haos, zbunjenost, a sada ogorčenje i strah. Veliko ogorčenje i veliki strah vlada među zaposlenima, iz prostog razloga što je sudbina javnih preduzeća ne samo sudbina tih zaposlenih u preduzećima, nego i sudbina države.
Država koja izgubi te elementarne resurse više ne može da računa svoj suverenitet.
Znam da ste vi spremni, da se već pripremaju papiri, da će jednog trenutka doći ovde neko i reći nam da je onaj deo koji ste planirali da prodate, da raskrčmite, kupljen od strane tih, tih i tih, i da ćete biti akcionari.
Javna preduzeća jesu državna preduzeća, upravo zbog toga što se država isključivo na njih oslanja. Ja sam mislio da ćete iskustvo koje ste imali sa prodajom duvanske industrije u Srbiji primeniti kod ostalih preduzeća od kojih se država finansira. Međutim, od toga kako vidimo nema ništa. Znam i razlog. Osećate da će na proleće, i to u rano proleće, novi izbori, da će se bitno promeniti politička slika i u ovoj skupštini i u Srbiji, da je građanima Srbije dogorelo do nokata i sada pokušavate da rasprodate sve što se rasprodati može.
Podneo sam amandman na član 15. i tražim da se u članu 15. u stavu 4. posle reči "rashoda po namenama" dodaju reči "planirani način raspodele dobiti javnog preduzeća". Da bi bilo do kraja jasno, pročitaću taj četvrti stav. A stav 3. kaže: ''Program se smatra donetim kada na njega da saglasnost osnivač javnog preduzeća''. U ovom slučaju to bi trebalo da bude država, jer je država osnovala javna preduzeća. Stav 4. glasi: ''Program sadrži naročito planirane izvore prihoda i pozicije rashoda." Tu bi došla ova moja rečenica – planirani način raspodele.
Dakle, pozicija prihoda i rashoda, planirani način raspodele dobiti javnih preduzeća, a onda bi dalje išlo po namenama elementa za celovito sagledavanje politike, cena, proizvoda i usluga, kao i politike zarade i zaposlenosti u tom preduzeću, odnosno zavisnom društvu itd.
Amandman je Vlada odbila sa sledećim obrazloženjem –''Amandman se ne prihvata što je Zakonom o privrednim društvima detaljno uređeno pitanje raspoređivanja i isplate dobiti, s tim što ovaj zakon ostavlja mogućnost da se pitanje drukčije uredi u osnivačkom aktu. Sa druge strane, Predlog zakona upućuje da se na sva pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava koja se odnose na društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo''. Ko razume shvatiće.
Verovatno ni onome ko je meni obrazlagao, zašto se amandman odbija, nisu stvari jasne ili su mu dovoljno jasne, ali mora da se drži zacrtane linije, jer već vidimo kupce javnih preduzeća.
Pre neki dan sam sa ove skupštinske govornice objasnio kako su se formirali tajkuni, tajkunske grupe i tajkunski lobi u Srbiji, kako je država Srbija pljačkana od 1990. naovamo, kako je ''Geneksova'' ekspozitura u Londonu, preko koje je išlo 80% poslova, odjednom postala privatno preduzeće. Doduše, zvalo se tada JU Point, a sada se zove Ist Point.
Pa se onda pojavljuje vlasnik tog preduzeća, pa kupuje ''Valjaonicu'' u Sevojnu, pa kupuje ''Klas'', pa je vrlo zainteresovan za Borski rudnik, pa je vrlo zainteresovan za još neke poslove.
Zatim, ''Energoprojektova'' ekspozitura u Londonu preko koje su išli poslovi za celu Evropu, za celu Latinsku Ameriku i celu Afriku. Direktor te ispostave tamo je odjednom postao vlasnik, doduše zvalo se malo drugačije, ali je gazda ostao isti. To je onaj isti Vuk Hamović koji će ući u ''Elektroprivredu'' i ''Naftnu industriju''.
Kažite građanima Srbije jasno i otvoreno da će od sutra, odnosno od kada se ovaj zakon usvoji i kada se izvrši restrukturiranje preduzeća, Vuk Hamović držati glavni prekidač i onda će imati struju oni koji se ne zamere Vuku Hamoviću. Izvoziće struju onda kada je nama potrebna, a uvoziti kada nam ne treba, kao što je i do sada radio.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve pametne države i sve pametne vlade zadržavaju pravo da država upravlja javnim preduzećima, da država njima raspolaže. Vi ste odlučili da državu sa vašim odlaskom uništite i da posle vas bude potop. Neće moći.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, po Poslovniku.

Gospodo, predsednik Skupštine je izvršio jednu insinuaciju, svoju ličnu prevaru koju ne radi prvi put i izašao iz sale, a ima i ko mu je pomogao u ovoj sali. Ovaj amandman koji smo svi dobili, evo ja ću dati potpredsedniku Skupštine neka ga lično pročita. Podvukao sam da smo dobili svi ispravku amandmana na član 9a. Pročitajte.
Predsednik Skupštine svesno nije hteo da pročita ovaj amandman, koji je veoma važan i ne želi da saopšte javnosti Srbije o čemu se radi, o kakvoj prevari se radi.

Gospodine Stevanoviću, nisam dužan da čitam ono što vama treba. Vi vidite to sa predsednikom Skupštine. Neka vam on čita ili vi čitajte. To je vaša stvar, mene apsolutno ne interesuje.
O amandmanu reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Kada dođemo do amandmana onda ćemo da pričamo, ne možemo preko reda. Vraćam se na amandman koji je podneo gospodin Momir Marković i da obavestim Vladu, predstavnike Vlade, ministre, poslanike koji čine vlast u ovoj skupštini i javnost Republike Srbije, da je kojim slučajem u Zakonu o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od posebnog interesa u izvornom tekstu 2000. godine bio član 22. ovakav kako ga je promenila Vlada mi bismo i dan-danas bili bombardovani.
Gospodine Dinkiću, vi ste bili u onom putujućem klubu koji je kritikovao sve i svašta, politiku cena itd.
Kako se lokalna samouprava sputava, kako centralna vlast buši lokalnu samoupravu, sve ste to ispričali. Za neke stvari sam imao razumevanja zato što sam principijelno opredeljen za tržišnu ekonomiju, ali blokada, sankcija, rat, obnova činili su svoje. Da smo 2000. godine u zakon stavili ovu odredbu mi bismo bili bombardovani.
Gotovo da ne postoji veća centralizacija u Srbiji nego ova koja je danas na delu. Odmah da se razumemo, ovo što ste sa finansijama na neki način uradili kada su u pitanju javne finansije dobar deo tih mera je prihvaćen. Ne kritikujem sve i ne kritikujem patološki sve, jer na svojoj koži znam kako država funkcioniše, koje su muke, kakva je opstrukcija i šta se sve dešava i u tom delu imate razumevanje SRS.
Gospodin Marković je amandmanom tražio da se dopuni ovaj član 22. i na taj način manifestovao da nije baš lokalna samouprava toliko udaljena od centralne vlasti, jer nijedna država ne dozvoljava da se rešenjima, aktima, merama i politikom lokalne vlasti narušava ono što je opredeljenje i što je politika Vlade. Ne može Vlada i Narodna banka Srbije da gleda kako lokalna samouprava svojom politikom narušava makroekonosku stabilnost. To treba da se kaže, narušava, vodi neku autonomnu politiku cena, vodi autonomnu politiku raspodele itd.
U gotovo svim državama centralna vlast ima tu nadzornu i donekle kontrolnu funkciju prema lokalnoj samoupravi, pogotovo kada su u pitanju sredstva u državnoj svojini. Ovo vam kažem zbog toga što vodite jednu akciju da lokalnu samoupravu snabdete i svojinskim pravima. Grešite. Pocepajte taj akt. Napravićete još veći lom.
Šta je gospodin Marković amandmanom tražio? Da se u članu 22. u stavu 4. posle reči "rashodi po namenama", što se odnosi na viđenje namenskog trošenja sredstava, dodaju reči "planirani način raspodele dobiti javnog preduzeća".
Javno preduzeće, bez obzira koju delatnost obavlja, po pravilu bi trebalo da se radi o nekoj delatnosti od opšteg interesa, bez koje je nezamisliv rad i život na određenom području. Kada se kaže javno preduzeće verovatno se poprilično asocira na tu delatnost.
U samom pojmu javnog preduzeća dolazi mnogo više do izražaja da to preduzeće posluje sredstvima u državnoj svojini. Sva sredstva koja koristi javno preduzeće, osnovna, obrtna, jesu sredstva u državnoj svojini. Kada se kojim slučajem javi neka dobit ona je državna sojina i to je nesporno.
Šta postoji kao opasnost? Kao opasnost postoji da naduvavanjem troškova o iskazivanju dobiti i kasnije planom raspodele te dobiti država ostane uskraćena za sredstva. U ovom konkretnom slučaju javlja se lokalna samouprava. Kada sam rekao malopre država mislio sam na poreklo sredstava, ne na način i nivo vlasti. Šta je poenta?
Ako javno preduzeće na kraju godine ostvari dobit u svom poslovanju i ukoliko je to javno preduzeće kompletno u državnoj svojini, sva dobit pripada državi.
Ukoliko javno preduzeće od lokalnog značaja ostvari dobit, dobit mora da pripadne lokalnoj samoupravi i zato planirani način raspodele dobiti moguće je da se u osnivačkom aktu propiše, da se dobit takvog preduzeća u određenoj srazmeri deli, pa da se kaže deo dobiti 30% reinvestira se. U šta? U neka nova – 5 posto zbog uspešnog poslovanja zaposlenih u javnom preduzeću.
Gospodine Dinkiću, 5%-6% zbog uspešnog poslovanja preduzeća kao nagrada radnicima i to je moguća varijanta. Mora u početku da se zna plan raspodele dobiti. Mi vas tu ne ograničavamo, nego vam pomažemo da mangupi ne kradu.
Moram da vam kažem još jednu stvar. Kada smo već na terenu ovog zakona, formalno-pravno, SRS je veliki protivnik jednog koncepta koji smo nasledili, svi smo ga nasledili, i mi dok smo bili na vlasti i vi kada ste došli na vlast, da su pojedina javna preduzeća bila osnivači drugih zavisnih preduzeća u svom sastavu. Karić je to preuzeo i tako je organizovao svoje preduzeće. Zatvorio je tako liniju, prihod dolazi sa strane, a svi troškovi ostaju u porodici.
Neću da pričam šta je sve prekršeno od starog zakona o preduzećima. Nisu se razlikovala javna preduzeća od državnog interesa i republičkog nivoa. Mi smo ovaj zakon doneli zbog njih, gospodine Dinkiću, da te mangupe u javnim preduzećima sputamo, jer je bio veliki otpor u tim preduzećima: NIS, ''Elektroprivreda'', ''Vodoprivreda'', ''Srbijašume'' i da vam ne pričam.
To niko živ nije mogao da pohvata koliko preduzeća ima i gde se vrte pare. Vi ste nas sada napadali sa pozicija da Vlada Republike Srbije želi centralizaciju. Ne napadam vas da želite centralizaciju, ali vam kažem, plan raspodele dobiti ubacite u ovaj član. Ako ubacite to u ovoj član onda spokojno možete da usvojite sledeća dva amandmana SRS, a govoriću o njima, tiču se člana 22b, st. 2. i 3, čini mi se.
Problem znamo, problem treba da se reši, mora da se reši, znamo koje opasnosti stoje. Znači, imate 160 opština i to niko živ više ne može da pohvata. Oni vode neku svoju autonomnu politiku. U jednom delu, mi njih možemo da razumemo, ako žele da iskažu dobit da bi investirali u nešto.
Želim da vam kažem jednu stvar. Treba da se pogleda struktura i cena stambeno-komunalnih usluga. Ako privreda treba da ima neku reproduktivnu sposobnost, onda javna preduzeća od opštinskog značaja treba da imaju zagarantovanu reproduktivnu sposobnost, jer jedino tada ima opravdanja ukoliko usaglašavaju cene svojih stambeno-komunalnih usluga sa nekim kretanjima na tržištu.
Ukoliko opštinsko javno preduzeće diže cene, a za buduće tekuće investicije ili investiciono održavanje očekuje pomoć skupštine jedinice lokalne samouprave, razvojnog projekta, pomoći, onda smo mi svi obrali bostan. Onda oni u suštini imaju neravnopravnu raspodelu dobiti i na nezakonit način su formirali cenu svog rada. Znači, nadam se da sam pokušao da vam to malo približim, šta je ovim amandmanom SRS tražila. Siguran sam da je to na putu onoga što je Vlada htela da učini sa ovom izmenom zakona.