Mislim na vreme stranke čiji ste potpredsednik, čini mi se, još uvek.
Dakle, gospodin Nikolić, uz svo uvažavanje i sve ono što on veoma često govori, pozivajući se na moral, rekao je nekoliko stvari koje naprosto ne stoje. Gospodin Nikolić je izgleda poslovičnu neobaveštenost od strane gospodina Vojislava Koštunice na neki način preneo dobrim delom i na sebe, pa sa ove govornice govori kako je gospodin Bogoljub Karić predsednik Socijaldemokratske partije.
Gospodine Nikoliću, predsednik Socijaldemokratske partije je dr Nebojša Čović, a predsednik Pokreta snaga Srbije je gospodin Bogoljub Karić, dakle stranke sa kojom je Socijaldemokratska partija potpisala sporazum o saradnji, koji podrazumeva predizbornu, izbornu i posleizbornu koaliciju. Šta će biti od toga videćemo. Prema tome, to je radi nekoliko činjeničnih pokazatelja, da znamo o kome govorimo i šta govorimo.
O tome koliko je moralno da neko ruši neku prethodnu vladu, pa da ulazi, kako vi kažete, iz vode mokar, a pokušavajući da objašnjava nešto drugačije, mislim da voda iz koje ste vi srpski radikali izašli i iz vremena kada ste za drugaricu Miru Markoviću govorili, i vi gospodine Nikoliću i gospodin Šešelj, da je crvena veštica, voda iz koje ste vi izašli kada ste za predsednika SPS, gospodina Slobodana Miloševića, govorili da je najveći kriminalac na Balkanu, dakle sa takvim ljudima i iz takve vode vi ste ušli u koaliciju i vladali ste, nažalost po građane Srbije, prethodnih godina i nažalost po građane Srbije doveli Srbiju u ovakvu situaciju u kojoj se danas nalazimo.
Dakle, crvena veštica i najveći kriminalac na Balkanu su bili vaši koalicioni partneri, sa kojima ste vodili ovu državu koristeći se svim onim što čini izvršna vlast. Crvena veštica i najveći kriminalac na Balkanu su bili vaši koalicioni partneri.
Da li je to moralno, da li ste posle te katastrofalne politike vi podneli ostavku ili neki od vaših poslanika, kao što pozivate nas. Vreme je pokazalo da niste.
Da li teške reči, koje sada upućujete Vojislavu Koštunici, Demokratskoj stranci Srbije, G17 i njenim funkcionerima, Labusu i Dinkiću, upravo zbog iskustva koje ste imali sa crvenom vešticom i najvećim kriminalcem na Balkanu, govore da ćete u bliskoj budućnosti možda ući u vladajuću koaliciju sa ove dve stranke. Ne znam, ali naprosto imao sam to pravo i obavezu da vas podsetim da li je nešto moralno ili nije.

Ubuduće, stvarno sa ove govornice ne govorim o strankama, naročito o strankama kojima pripadaju poslanici, jer sam primetio da neki imaju običaj da promene stranku, pa da ne pogrešim.
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Zaista, u vreme kada smo sa socijalistima i JUL-om bili u koaliciji, Bogoljub Karić je bio ministar u toj vladi, tako da ste mogli komotno i sa mnom da potpišete sporazum o saradnji. To vam je isto. To je jedna stvar.
Druga stvar, pogrešno sam protumačen od gospođe Nestorović. Kada govorim o moralu mislim o opšteljudskoj vrednosti. Ne mislim samo o moralu u seksualnim odnosima. Ako ste me tako shvatili kada sam rekao da je nemoralno ono što radite, a vi ste mi rekli da ste u sudskom sporu koji je trajao tri godine dokazali da ste moralni, nisam ni pomislio da taj deo, na jednu stranu, na jednu definiciju za moral. Mislio sam na politički moral, a ne na ono za šta ste se vi izborili sudskim procesom.
Zaista mi nije palo na pamet zato što sam u stanju uvek da zaštitim pripadnice slabijeg pola od bezobrazluka, od zloupotrebe službenog položaja, koja je očigledno po sudskoj presudi u vašem slučaju bila primenjivana. Ne pada mi na pamet da vas za to bilo kada optužim ili da vas na to bilo kada podsetim. To vi mene sada podsećate.
Govorio sam isključivo o moralu u politici, samo o jednoj grani u kojoj se moral ispoljava, i rekao sam da je mnogo toga u ovoj skupštini nemoralno i da tu bezmalo sve ostale političke stranke vidim, a posebno kada su u pitanju krađe mandata i prekrajanje izbornih rezultata. Hoću svim poslaničkim grupama da pomognem da imaju onoliko poslanika koliko im je narod na izborima poverio. Zato pitam sve vas, kako to da SRS sada ima 80 mandata, a narod joj je dao 82?
Ko je to od vas učestvovao u tome da mi imamo dva poslanika manje nego što je narod hteo, ko se to stavio iznad naroda? Kao što mi nikada nije palo na pamet, jer sam to učio od Vojislava Šešelja, da otimam tuđeg poslanika ili tuđeg odbornika, koštaće vas mnogo to što sada imamo dva poslanika manje. Dakle, sve vas, i koji mislite da sa nama može da se sarađuje i koji mislite da sa nama ne može da se sarađuje.
Posebno će da košta vašeg predsednika Ustavnog suda, tog koji nikada nije ni bio u sudu, koga je Milošević postavio da bude predsednik Ustavnog suda, a vi ste zaboravili ko je njemu najzaslužniji za mesto na kome se nalazi.
Njegova odluka da mandat pripada poslaniku razbila je Srbiju i od 250 najuglednijih građana Srbije šta je napravila?
Pogledajte kako se novinari iživljavaju nad onim što se u Skupštini dešava, a to zato što postoje poslanici koji se nisu vezali za politiku, koji ne mogu da izdrže da iduće godine ne budu poslanici, jer im možda stranka neće biti parlamentarna ili njihova stranka će biti, ali oni neće biti poslanici.
Da li morate večito da budete poslanici? Da li mora za četiri godine čovek da bude bogataš? Dakle, za četiri godine mandata čovek da bude bogataš, da li su nam male plate, da li su male dnevnice, da li su mali putni troškovi, šta je razlog da se prelazi kod bogatih ljudi.
Kod kojih bogatih ljudi? Uglavnom kod onih koji su se obogatili na narodnoj nesreći. U vreme kada je moglo sa Miloševićem da se trguje, da se dobijaju devize po kursu, a da se prodaju duplo skuplje i da sa delom dobijenih deviza vrati odmah, čak u toku noći dug ili petkom uzmu, pa vrate u ponedeljak ujutru bankama, nema ni kamate, nema ništa. Pravite se kao da ne znate ko su ti bogati ljudi.
Sada je lako, kada se na talogu nešto izgradilo, da se dižu građevine. A gde je taj početni kapital, gde je ta prvobitna akumulacija, iz čega je nastala? Iz naše nesreće, iz naše sirotinje.
Da znate, ne napuštajte stranke na čijim ste listama ušli u parlament, ne napuštajte, jer ne postoji razlog. Niko od nas ovde, možda pojedinci mogu da kažu da bi ušli u parlament sami, možda mogu, ali niko od nas ovde ne bi bio poslanik da nije političkih stranaka kojima pripadamo i da nije predsednika tih stranaka. Pa i kada osvoji pet poslaničkih mesta, 12 poslaničkih mesta, kriv je predsednik, i kada osvoji 100 poslaničkih mesta, takođe je zaslužan predsednika, a ne mi pojedinci.
Hajde da raščistimo sa tim već jednom, sada vam obećavam, ko god podnese ostavku za poslanika, taj će biti razdužen, neka ide u sud, neka overava da je povukao, neka izađe na Terazije i neka priča narodu da je povukao ostavku, ne važi mu se to.
Ima da bude razdužen, a Ustavni sud neka se spori posle sa Skupštinom Srbije i sa njenim Administrativnim odborom da li je taj trebalo da bude razdužen ili ne.
Hajde da vratimo moral u Narodnu skupštinu, da vidite kako će to da se vrati i da se proširi širom Srbije i kako ćemo početi ponovo da cenimo rad. Hvala.

Po Poslovniku narodni poslanik, samo da saopštim redosled javljanja, izvinite, redosledom javljanja koji vidim, pobogu, dozvolite mi da izgovorim, dakle, gospodin Obradović, gospođa Nestorović, gospodin Šormaz.
Izvolite, gospodine Obradoviću.

Poštovane kolege narodni poslanici, smatrao sam, naravno, i partijskom i ličnom obavezom moralnom da se javim povodom tvrdnji koje je izneo gospodin Omerović i pominjanje SPS-a i Slobodana Miloševića.
Naime, pet stvari su ovde vrlo zanimljive.
Pod jedan, cela priča je krenula oko dva mandata G17 i stvarno, čovek mora da se zapita, ako imalo ima u glavi, zašto se to ne posmatra kao jedno unutarpartijsko pitanje, unutar G17, zašto su socijaldemokrate toliko nervozne, gnevne, ozlojeđene, napadne na pominjanje Karića, ako sa njim nemaju veze?
Pod dva, kada je reč o socijalistima i toj vodi, blatu koje je bilo, samo da podsetim socijaldemokrate navodne da je predsednik njihove stranke šest godina bio član SPS-a, i to visoki funkcioner, treći je bio u SPS-u i prestao je to da bude kada mu je rečeno da se zakaže Skupština grada, a da on neće biti gradonačelnik.
Pod tri, mi smo imali vrlo korektnu, dobru i uspešnu saradnju sa radikalima i to ostaje kao činjenica, i nemojte vi da se osećate loše što smo mi sa njima sarađivali.
Pod četiri, socijaldemokrate ne postoje. To je samo fikcija, oni su ukrali partiju Vuku Obradoviću. Iz sale za sastanke uzeti su spiskovi koji su bili merodavan dokaz da je većina u tom trenutku bila Vukova, a posle toga na sudu nije bilo nečega što je moglo da potvrdi sve to.
Pod pet, dobro je, jako je dobro što je država reagovala u ovom slučaju i što će državni organi ispitati sve ovo što se zbivalo u proteklih nekoliko dana oko sednice Skupštine, oko budžeta i pokušaja da se pojedini poslanici kupe da bi glasali protiv budžeta i da obore Vladu. Zašto ovo kažem? Ako gospodin Mika Vlaović izađe i javno kaže, nudio mi je Karić više nego što je moja ukupna imovina, onda je obaveza drugih poslanika koji su bili u toj situaciji da javno kažu kada su razgovarali, s kim su razgovarali i koliko im je nuđeno, a da onda država preduzme sve što je u njenoj moći da tu pojavu eliminišemo i da znamo da pare ne mogu biti pre volje građana. Hvala.

Molim vas, da ne bi kasnije bilo zabune, samo trenutak, gospođo Nestorović, samo trenutak, siđite sa govornice, da obavestim poslanike, budite ljubazni, gospođo Nestorović, dozvolite mi da radim po Poslovniku.
Dakle, molim vas, pa nemojte, moram da poštujem Poslovnik, pobogu, čujete da ljudima padaju neverovatne stvari na pamet, predsednik spava a vodi ovde, spava pored pisarnice, pojavljuje se na sto mesta, moramo da radimo po Poslovniku.
Dakle, redom, posle gospođe Nestorović, po Poslovniku se javio gospodin Šormaz, gospođa Milica Vojić-Marković, izvinjavam se, nisam video odmah kada ste se javili pre toga, znam, ali dozvolite, ne mogu na sto mesta, dakle vi, gospodin Omerović se javio da ne bi bilo zabune kao repliku na izlaganje sada gospodina Obradovića, te ćemo tim redosledom, te vas molim, ako je moguće da, dok se ne završi ovaj redosled, da se ne bismo zagubili, niko ne javlja po Poslovniku, da bismo mogli da uvedemo neki tok, da se ljudi čuju međusobno. Izvolite, gospođo Nestorović sada.

Očigledna je, kroz sve ove diskusije ovde i vraćanje od Kulina bana, želja određenih poslanika i njihovih stranaka da se ova diskusija raspline i da prosto izgubi smisao.
Neću više u tome da učestvujem. Rekla sam šta sam imala, pozvala sam vas, predsedniče Skupštine, da na očigledne nepravilnosti reagujete. Jasno sam vam ukazala na te nepravilnosti. Nemojte vi meni da govorite šta je moja obaveza prema državnom tužiocu. Na isti način kao što je gospodin Mika Vlaović izneo ovde neke tvrdnje, na konferenciji za novinare, a što je objavljeno u medijima, iznela sam u vreme kada se glasalo o Zakonu o NIS-u. Isto je uradio i gospodin Đoković, koji je otišao još dalje i podneo krivične prijave.
Samo kažem, pravo je svakog poslanika da kaže ono što ima, obaveza je državnog tužioca da ne reaguje selektivno, nego da sve to uvaži i da sve ono što čuje iz medija, kako je rekao i u slučaju gospodina Mike Vlaovića, ispita ukoliko nađe za shodno da za to ima razloga. Dakle, nemojte vi meni to da govorite, svoju obavezu sam ispunila, na isti način kao i gospodin Mika Vlaović, vi svoju obavezu niste ispunili, jer krijete očigledan falsifikat koji je nastao u ovoj skupštini.
Što se tiče političkog morala, i time ću da završim, hvala gospodinu Nikoliću što je konstatovao da je moj lični nesporan, ali što se tiče političkog morala, bili smo zajedno, gospodo iz DSS, u DOS-u. Vi ste tada želeli da izađete iz DOS-a. Vama je vlasništvo nad vašim mandatima osporavano. Socijaldemokratska partija vam je to pravo podržala kroz glasanje u Administrativnom odboru.
Tada smo bili principijelni i politički moralni, kao što smo bili principijelni i politički moralni kada ste tražili raspravu o poverenju Vlade Zorana Živkovića, kada ste vi bili opozicija a mi pozicija, pa smo podržali vaše demokratsko pravo da se o poverenju Vladi raspravlja.
Kada je došla ova situacija, kada ste vi na vlasti, a opozicija traži to svoje demokratsko pravo, opet je Socijaldemokratska partija podržala to vaše demokratsko pravo, gospodo radikali, a oni koji su iz opozicije tražili tada to demokratsko pravo i smatrali da im pripada, nisu želeli sada vama da to pravo dozvole. Toliko o političkoj, i partijskoj i svakoj drugoj principijelnosti.
Mi smo se, gospodo, dogovarali da ćemo u ovoj državi graditi institucije, da ćemo im davati na težini, da niko neće biti iznad zakona. Pogledajte šta se danas dešava u Skupštini, pogledajte kako reaguje institucija državnog tužioca, u dva navrata, noću, kada niko ne radi, pokreće postupke koji su apsolutno u službi pritiska i iznuđivanja određenih odluka.
Još jednom kažem, ne znam šta se s vama u međuvremenu desilo, više u ovoj raspravi neću učestvovati, vi vidite šta ćete sa sopstvenim političkim moralom i savešću. Mislim da ste na putu bez povratka i da to nije dobro ni za vas, ni za Srbiju.

Hvala vam, gospođo Nestorović. Izvolite, prvo će imati reč, po Poslovniku, gospodin Šormaz, pa narodni poslanik Milica Vojić-Marković, gospodin Perić se javlja po Poslovniku.
Gospođo Nestorović, molim vas, nije pitanje nikakvog izdvajanja, kada je gospodin Vlaović za ovom govornicom izneo jedan podatak, a podsećam, poslanici mogu za govornicom, imaju imunitet, da iznose različite podatke do kojih dođu, učinilo im se, pričinilo se, imaju potrebu da poruče građanima, svejedno, od strane Skupštine je upozoren da je neophodno, ako ima svest o krivičnom delu, da to prijavi, jer svejedno što postoji imunitet, poslanik koji zna za neko krivično delo ne sme da ga krije.
Na isti način danas sam to rekao vama, jer je moja obaveza da vodim računa o zakonu, a ne o tome kako neko zamišlja zakon. Zbog toga sam skrenuo pažnju i to ću i ubuduće raditi. Dakle, ne postoji nikakva razlika u tretmanu poslanika. Izvolite, gospodine Šormaz, izvinite što ste sačekali.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo čuli sada upravo od gospođe Nedeljković nešto što je potpuno nelogično. Kako? Dobro, Nestorović, izvinjavam se.
Gospođa Nestorović se pozvala na to kada smo mi išli zajedno na izbore kao DOS. Tačno, nažalost, možda, kada se razmisli o svemu što je bilo, na te republičke je možda DSS trebalo u decembru 2000. godine da ide samostalno. Sigurno da bi bila drugačija Srbija i mnogo bolja već sada nego što je bila posle tog decembra 2000. godine. To je moje mišljenje.
Podsetiću vas da je bio pečat sa 18 stranaka i da je svako na tu listu sa sobom unosio svoj identitet i svoje ja.
Između ostalog je bila i ta vaša, i vi ste sada van liste sa kojom ste išli, napustili ste taj poslanički klub i niko vam to ne spori, zato što se bili u koalicionom sporazumu kao stranka. Da li vam to neko spori? Niko.
Prema tome, to što ste vi sada rekli kako ste stali onda na našu stranu, pa hvala vam, ali mi smo bili u pravu i tada, kao što smo u pravu i sada. Gospodin Nikolić je ovde rekao sve stvari i apsolutno se slažem sa svakom rečju koju je rekao, a da ne kažem onu crnogorsku poslovicu, neko će da kaže - "svaka mu je k`a Njegoševa bila".
Jednostavno, ko bi od nas ovde bio poslanik da nije bio na listi svoje stranke. Niko. Što se tiče DSS, gde god nastupamo i kada nastupam u javnosti, uvek govorim da SRS ima 82 poslanika, a ne 80. Dakle, 82 poslanika. Nažalost, ima moralna nula koja sebe naziva poslanikom neke druge stranke koja u to vreme nije ni postojala.

Molim vas, upozoravam vas.