Osnovno pitanje je ko ima i kakve ugovore, gospodo iz vladajuće koalicije, sa Lazarevićem, Hamovićem i sa Miškovićem, i gde su ti ugovori sklapani, na kojim ostrvima i u čije ime. Više sam nego ubeđen da ti ugovori nisu sklapani u ime poslanika niti DSS, niti G17 plus, jer znam sve ove ljude. To su časni i pošteni ljudi. To su poslanici izabrani glasovima građana iz svoje sredine. Sve vas znam i sve mogu da vas pogledam u oči.
Znam da u svojim sredinama uživate poverenje i ugled, ali vi niste dali pravo ni Dinkiću, ni Labusu, ni Nikoli Živanoviću, ni Vojinu Lazareviću da rade ovo što rade. Grupa prijatelja upravlja svim finansijskim tokovima u ovoj zemlji. To je skandal i to je kriminal. Protiv toga treba da se borimo svi zajedno - i vi iz vladajuće koalicije i mi iz opozicije, upravo zbog toga što je i ovo tačka dnevnog reda.
Mogao bih i da se složim sa gospodinom Šormazom i sa gospodinom Lunetom, bilo je reči o nekakvim moralnim nulama. Dakle, imamo jednu situaciju, narodni poslanik, izabran na određenoj listi, može u određenom trenutku da se ne slaže sa programom stranke na čijoj je listi izabran.
Dozvolite, to je pravo svakog čoveka. Nemojte to pravo oduzimati poslanicima G17 plus, koji se nisu složili sa politikom i programom G17 plus da, uz glas Slobodana Miloševića iz Haga, šest poslanika daje podršku Vladi Vojislava Koštunice.
Nemojte oduzimati to pravo poslanicima G17 plus kada ne mogu da glasaju za zakon kojim se obezbeđuje novčana pomoć haškim optuženicima. To nije bio program niti G17 plus, niti to ovi časni poslanici zaslužuju, niti je u njihovo ime neko to potpisao i obezbedio.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, kada se već pozivate na to šta je moralno, a šta nije, složio bih se da tu ima i moralnih nula. Znate, morate onda isti aršin da primenite, ako su oni, kako vi kažete, izdali program svoje stranke, pa im se oduzeo mandat na način kako je oduzet, zašto onda gospodin Slobodan Lalović ne spada u tu istu kategoriju?
Šta ste Slobodanu Laloviću dali za poverenje koje je iskazao vladi Vojislava Koštunice i Vojislavu Koštunici lično? Odgovorite mi. Gospodin Lalović je, takođe, bio jedan od ljudi na toj listi koji je podneo ostavku. Samo vas podsećam.
Prema tome, stvar je ovde više nego jasna.
Molim vas da završimo sa pričom o moralu, davno smo videli da morala u ovom parlamentu nema, još ponajmanje u glavama i u delovanju onih koji bi trebalo da budu najodgovorniji za sprovođenje zakona i zakonitosti. O moralu možemo da pričamo možda na nekom drugom mestu, ovo je skupština, ovo je zakonodavno telo.
Mislim da je najnemoralnije ono što se trenutno radi u izvršnoj vlasti, a to je da Vlada Vojislava Koštunice izgleda hoće da parlament, da 250 poslanika koje je narod izabrao, njima polažu račune. Dragi moji prijatelji, to zaista neće moći.

Naravno da neće moći.
Molim vas, da li može malo pažnje? Ovo je skupština, naravno da ne može o moralu, mada poslanici imaju pravo da iznose podatke za govornicom, nezavisno od toga da li imaju veze sa istinom, ali javnost ne sme da se uznemirava.
Dakle, javnost nema razloga da brine. Ministar Lalović, koga je ova skupština izbrala, nije podnosio nigde nikada nikakvu ostavku. Da je podnosio, on bi je podneo, niti ima ikakvih najava o tome.
Još jednom molim sve, kakva replika, dajem obaveštenja, juče sam morao da podsetim - ovo je Narodna skupština, ovde se radi po zakonu, a ne po vicevima.
Ne daj bože da naša stvarnost liči na viceve o papagaju i majmunu, nije to korektno.
Dozvolite obaveštenje ministrovo, inače ne mogu da prihvatim, svi koji ste se javili po Poslovniku, jer smo obećali poslanicima da će biti pauza.
Javio se gospodin Obradović, gospodin Palalić, Mijailović, ali smo se dogovorili, jer nije korektno, neki ljudi su izašli, a hteli su da čuju.
Izvolite, samo obaveštenje ministra Stojkovića.

Biću vrlo kratak, da bi mogli da idete na pauzu.       
Ovde je rečeno da ne treba glasati i raspravljati o strategiji za borbu protiv korupcije, jer je kaže - pokrenut krivični postupak. Prethodni dani i ovo danas što se čulo u Skupštini govore, naprotiv - obavezno o ovome treba da raspravljamo i da jednom zauzmemo konačan stav da treba da postoje valjane mere, trajne mere da bi se problem korupcije u ovom društvu rešio.
Takođe, rečeno je da ne treba glasati, jer je tužilac pokrenuo postupak prikupljanja dokaza, da bi nakon par minuta bilo rečeno - neka tužilaštvo radi, ali nemojte selektivno. To jasno govori da pitanje morala i moralnih normi nisu dovoljni da se reši problem korupcije.
Mislim da baš ova koincidencija da se danas raspravlja o strategiji i te kako je značajna, da se jednom zauzme valjan stav ove skupštine i da Skupština donese strategiju da bi moglo valjano da se deluje na tom planu. Očigledno, moralne norme nisu dovoljne.
S druge strane, rečena je jedna neistina - da Vlada traži da poslanici odgovaraju njoj; jedna gruba neistina.
Kada postoji indicija da su vršena krivična dela, a čuo sam za ovom govornicom poslanika da to izgovara, onda oni koji vrše ta krivična dela, ili ima indicije da su vršili, moraju da polože račune nadležnim organima, a to, nažalost, moram da obavestim da su to tužilac i sudovi. Oni će odgovarati i polagati računa njima, a ne ovoj vladi. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Stojkoviću.
Naravno, pauza, a molim za razumevanje, svi koji ste se javili, za slučaj da ostanete pri istom stavu da ima potrebe, dobićete reč. Prvo, po Poslovniku će reč imati narodni poslanik Žarko Obradović, potom, kao ovlašćeni predstavnik po Poslovniku, Jovan Palalić, a za repliku se pre toga javio Lune Mijailović.
Pauza je do 15,10 časova. Hvala.
(Posle pauze – 15,20)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem gospodinu Mehu Omeroviću, gospodine Meho, moraš čuti i razumeti jednu stvar - da svako svoj obraz nosi sa sobom i svoju čast i moral.
Možda ti ne znaš, gospodine Meho, da sam 1990. godine u Užicu pobedio sa 65% gospodina Balšu Govedaricu, jednog časnog i poštenog čoveka, koji je bio najbolji predsednik u užičkom kraju i u Užicu u posleratnom periodu. To je meni čast i ponos.
Tada sam pobedio sa 65%, a moja stranka SPO dobio je svega 28%. Tada sam bio nuđen da pređem u SPS. To nisam učinio, jer sam smatrao da i ono 28% što sam od svoje stranke dobio, da ne smem izneveriti. I ona razlika do 65% nisu bili moji glasovi, nego su bili glasovi zato što sam pripadao SPO. Svoj mandat sam 1992-1993. godine odradio za SPO.
Kada sam se razišo sa svojom strankom, tada sam rekao gospodinu Vuku Draškoviću da ne želim više da budem poslanik, odradio sam izbore i tada sam otišao iz SPO. To znaju sva moja braća iz SPO i zato sam sa njima i dalje čestit i pošteno mogu ih u oči pogledati. Ni jedan od njih nije rekao da sam izdajnik i da sam nečije nešto ukrao.
Posle sedam godina sam postao poslanik ispred DSS. Ovaj princip koji sam primenio sa SPO, uvek ću primenjivati i nikada neću izdati svoje glasače i preći u drugu stranku, svoj mandat prodati i za taj svoj mandat uzeti i jedan jedini dinar. To je moralno u politici. Gospodine Meho, ako imaš šta da kažeš, iziđi i repliciraj mi.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, a neka se pripremi narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč jutros, očekujući već oko 11,00 sati da ću govoriti. Iza toga sam bio u dilemi da li da odustanem od toga i da se javim po Poslovniku, jer se očigledno tako ovde govori, samo sa jednim zahtevom - da tražim od predsednika Skupštine da zaštiti dostojanstvo Skupštine.
Jer, imali smo priliku danas da vidimo da rasprava koja je počela, koja je trajala na jedan korektan način, gde je svako iznosio svoje argumente, očigledno ciljano u jednom trenutku, došavši u salu, uletevši ovde u Skupštinu, očigledno je bila namera gospođe Nestorović i Mehe Omerovića, da se Skupština predstavi u javnosti kao lakrdija. Tražim od predsednika Skupštine da ubuduće vodi računa o tome.
Drugo, pre nego što kažem nekoliko reči o samoj nacionalnoj strategiji, želim da iznesem tri stvari za koje mislim da su činjenica. Prvo, da je korupcija razarajući problem Srbije, najviši, zajedno sa siromaštvom, nezaposlenošću i naravno javnim kriminalom. Tvrdim da ćemo se tu svi složiti.
Takođe je činjenica da je donet čitav niz antikorupcijskih zakona. Činjenica je da nema ni jedne stranke koja neće reći da želi borbu protiv korupcije.
Činjenica je da postoji i politička volja, ali je i treće činjenica: pored svega toga, korupcija je jača, pokazalo se, i od zakona, i od političke volje, i od Skupštine i od svih drugih organa.
O čemu se onda radi? Pred nama je odluka o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koja nije sporna, utvrđuje u nekoliko tačaka šta Vlada namerava da uradi i kad to da uradi. To nije sporno. Sporno je nešto drugo. Želim da upozorim, to je jedan od razloga zbog čega sam izašao.
Cilj donošenja ove strategije, kako ovde stoji, jeste da uobliči i preporuči mere koje će u kratkom, srednjem i dugom roku doprineti suzbijanje korupcije. Ništa sporno i ne verujem da bi bilo ko imao šta tu da prigovori. Na šta upozoravam?
Ova strategija koja treba da se donese ne sme da bude alibi za sve ono što se ne radi. Ne sme da bude amnestija za sve one organe koji ne vrše zakonom utvrđen posao. Hoću ovde za govornicom jasno da kažem to.
Strategija, kako ovde stoji, obuhvata tri ključna elementa: efikasnu primenu antikorupcijskih propisa, otklanjanje mogućnosti za korupciju i javnu podršku za sprovođenje.
Nemam ništa protiv što se ovde insistira na tome, što se napominje da jedan drugoga treba da podržavaju. Želim samo da upozorim da neće javnost podržati ovu našu priču o borbi protiv korupcije sve dok se ne bude uverila da se protiv nje stvarno bore.
Uz sva uvažavanja borbe protiv korupcije, tamo gde se pojavljuje mito, podmićivanje od 100 evra, tek kad budu oni milionski na dnevnom redu, tada će javnost da poveruje, tada će javnost pružiti podršku protiv korupcije.
Treće, želim još jednom da upozorim da ovde, kako kaže u ovoj strategiji, "nestabilnost, politička situacija i nezadovoljstvo građana brzinom i kvalitetom promena uslova života predstavljaju činioce koji otežavaju sprovođenje antikorupcijskih mera". Taman posla.
Sprovođenje antikorupcijskih mera ne sprečava nezadovoljstvo građana. Nezadovoljstvo građana je što se ne sprovode antikorupcijske mere. Mislim da je ovde nešto malo pobrkano. Nezadovoljstvo je građana što organi koji su zaduženi i nadležni to ne sprovode.
Peto, u poglavlju koje govori o političkom sistemu kaže se da je, između ostalog, politički sistem često izvor nekih oblika korupcije i tretiranje korupcije kao političkih obračuna a ne kao krivičnih dela. Tačno, ali vas sada pitam: hoće li Skupština i svi organi da pokažu jasnu volju da to spreče.
Imali smo toliko primera. Da vas pitam, onog momenta kada je uhapšen Batić diglo se sve živo, politički obračun. Čik neko neka uhapsi nekoga iz te oblasti, iz Demokratske stranke zbog korupcije i krivičnih dela. Odmah će to biti politički obračun. Dakle, to nije sporno. Nekad je politički obračun, a nekad nije, zavisno od toga šta se nalazi na dnevnom redu.
Šesto, ovde se govori o merama koje se predviđaju u Skupštini. Želim posebno da insistiram na ovom delu strategije za borbu protiv korupcije. Mislim da ćemo se složiti da se Skupština Srbije nalazi u takvoj situaciji da svi žele da je uruše koji su van Skupštine. Ubiše se od dokazivanja da je nelegitimna, da je tu sve i svašta, da se svašta radi itd. Zato molim da Skupština pokaže jedno svoje dostojanstvo i jednu svoju čvrstinu.
Prvo, tačno je da se ovde već ne danima, nego mnogo duže govori o korupciji. Molim vas da dignemo glas kao Skupština na sledeći način, da podržimo državne organe, da zahtevamo od državnih organa da taj posao završe do kraja i javnosti saopšte. Ako se ova priča o pokretanju postupka preko tužilaštva i policije ne završi, onda će Skupština stvarno biti u situaciji da se ljudi smeju i pitaju šta je tamo. A nisu svi poslanici takvi.
Slušao sam slučajno kada novinari pitaju da li može Skupština da razgovara o borbi protiv korupcije kada je korupcionaška. Molim vas, Skupština nije korupcionaška, a oni koji su ušli u to, tražim energično da se protiv njih preduzmu mere.
Još nešto, primetili ste ovih dana preko BK televizije, partijskog biltena porodične partije Karića, jednu veliku galamu prema Skupštini. Malopre smo čuli jedne nosioce, oni drugi nisu ovde. Samo želim da vas podsetim, u Skupštinu je korupciju uvukla Demokratska stranka od 2000. do 2003. godine. Tada je nastajalo ono što oni sada pričaju, to je ta ista Demokratska stranka.
Na jednom primeru, kada je SPS tražila oduzimanje mandata po važećem zakonu jednoj grupi poslanika koje je kupila DS, nije mogla to da uradi. Tada još Ustavni sud nije doneo famoznu odluku o tome da mandat pripada poslaniku. Šta je to? Zar nije DS bila ta koja je uvela glasanje iz Bodruma i Soluna i svi ti koji su akteri i danas su na političkoj sceni Srbije. Naravno, oni sada pričaju o nelegitimnosti Skupštine.
Navešću najsvežiji primer, pre godinu i po dana, kada je poslanik Đoković, koji je izabran na listi DSS, kada ga je DS htela kupiti, oteti od DSS, to je bila korupcija. Ona nije pozvala Đokovića pa mu rekla - gospodine Đokoviću, želimo da pređeš kod nas, vrati mandat Demokratskoj stranci, pa dođi. Nije i naravno to je korupcija. To je pokušaj otimanja i da ne nabrajam dalje.
Zašto tražim da se energično reaguje u ovom slučaju i da se izvede stvar do kraja? Da ne bi svi poslanici bili u situaciji da se svaki dan pravdaju u javnosti da li su. Navešću još jedan primer, jednog časnog čoveka. U novinama je pre neki dan, a za novine su danas vest da je čovek ujeo psa, a ne pas čoveka, objavljeno je ime Dragana S. Jovanovića, poslanika iz Beograda. Jedan čestit čovek, socijalista, koji nema blage veze ni sa čim. Objavljeno mu je ime ispod naslova gde piše - 200.000 evra.
Čovek se ubio danima da objasni da nije taj, tražio demanti. "Novosti" su doduše objavile, ali "Politika" nije još objavila demanti, a i sami znate šta je demanti. Vest kada drvo drmnemo pa prospe lišće, a demanti kada vraćamo lišće na drvo.
Zbog takvog i takvih časnih ljudi ovo mora da se izvede do kraja i da se zna ko je to radio, zašto je to radio i da se preduzmu sve mere i sve konsekvence da se povuku, inače ovako ćemo biti svi pod sumnjom. To ne dozvoljavam nikome, pa ni Skupštini, ni predsedniku, nikome da budem u gomili, kako to novinari kažu - imate li vi moralno pravo da govorite o korupciji kada ste korupcionirani, kada je Skupština korupcionaška.
Još samo nekoliko primera, u delu koji govori o sistemu javnih finansija, gde mislim da je najveći izvor mogućnosti za korupciju. Još jednom insistiram na tome, strategija kao politička volja OK, nešto o čemu se opredeljujemo kao skup nekih mera, ali strategija koja će da amnestira one koji ne rade svoj posao, izvinite ne treba nam.
Nije nama trebala strategija za borbu protiv korupcije da bi se uspostavila efikasna kontrola izvršenja budžeta.
Za to nam ne trba strategija. Navešću vam dva primera. U Skupštinu Srbije od 2002. godine nijedan završni račun nije došao. Kako će da izvrši tu svoju kontrolu, a da ne pričam ono drugo, kako su se ta sredstva trošila, a čekamo i tražimo tu raspravu dosta dugo, da bismo dokazali još jednu tezu koja stoji u strategiji, da se ne primenjuje na sve isto.
Prošli put smo izneli primer gospodina Bože Jeličića i sumu zbog koje je optužen, i primer Gaše Kneževića, gde je u pitanju desetostruka suma za istu stvar. Rekli su nam, gde Gašu Kneževića da tužimo, taman posla. Isto je to pitanje kod završni računa. Nemamo priliku, nismo imali priliku, ali i mi nosimo tu odgovornost što nismo insistirali na tome da dođe na dnevni red, ne samo kako je trošeno, nego i unutar svih tih pozicija kako se to čini.
Uzmite primer Beograda. U Beogradu je gospodin Bogdanović vlasnik Beograda i pola milijarde evra budžeta. Kao da su to neke pare. Ko može da izvrši tu kontrolu ili ko vrši tu kontrolu u Beogradu? Kada će građani Beograda saznati gde su sve otišle silne pare, a imate sa druge strane jedan detalj, svi ti mladi momci iz DS, koji su tamo u vlasti ,ušli su u vlast pravo iz školskih klupa, a sada su vlasnici velikih limuzina, stanova, da ne pričam čega ostalog itd.
Mehanizam kontrole realizacije javnih nabavki. Zar mi nemamo mehanizam kontrole kroz Zakon o javnim nabavkama? Opet smo u prilici da ne može tome da se izađe na kraj. Zašto? Zato što organi ne rade svoj posao, a njima ne treba ova strategija, njima je strategija nešto kao alibi da eto čekaju strategiju.
Ljudi nas danima bombarduju, pričaju da je tender najveća prevara naroda, sa hiljadu primera. Evo opet jedan primer, Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu, gde se ljudi žale, kukaju, hajde ljudi, neka neko iznese sve to. Jedan isti autobus FAP prodaje Gradskom saobraćajnom preduzeću za jednu sumu, grad ne kupuje, ali kupuje od privatnika taj isti autobus, sa istim brojevima šasije i motora, naravno, za skuplje pare. Da li nam je potrebna strategija za tako nešto?
Reći ću još jedan detalj da bih ostavio dovoljno vremena mojim kolegama, izvinjavam se. Stoji jedno pitanje stvaranja pouzdanih mehanizama u preduzećima za zaposlene koji žele da prijave korupciju, to je obezbeđivanje njihove sigurnosti. Sada samo pitam, ako je to nešto što će da se uradi, interesuje me kako će da se uradi, jer je to veoma važno pitanje, bez saradnje sa građanima sigurno ne može da se reši.
Molim vas, pogledajte primer, jedna grupa radnika u "Sava centru", opet je Beograd, uputila je predstavku kako se krade, kako se štimuju završni računi i ostalo. Revizija koja je bila, potvrdila je to i šta je rezultat? Upozorenje da će da dobiju otkaz zato što to njima nije u opisu radnog mesta.
Kako mislite da zaštitimo te ljude, bez kojih ne možemo da uđemo u borbu protiv korupcije, bez njihove saradnje, bez pomoći?
Još jednom upozoravam, pozivam i javnost da se uključi u ovo, jer bez javne podrške nije moguće. Ali, upozoravam Vladu, dok ne počne da rešava najkrupnija pitanja korupcije, neće javnost prići zbog ove od 100 evra, iako i to treba raditi. I takođe, pozivam javnost sa stanovišta morala da pogleda kakav je njihov pristup onima koji, kada treba da dobiju mandat, priznaju i podržavaju stranku, a kada im se ponudi nešto drugo, odjednom im stranka nije dobra, nešto su oni tamo ružni, loši, nezadovoljni itd. Ali im ne pada na pamet da vrate mandat.
Na kraju, da zaključim, strategija kao politička volja da, kao spisak mera kada šta treba uraditi da, ali strategija kao alibi i amnestija za ono što se ne radi apsolutno ne, i ne tražimo nemoguće, ali moguće mora da se uradi.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sada daleke 1988. godine SRS, tada sa rejtingom koji je bio u strahovitom usponu, svesna da bi na nekim sledećim izborima osvojila toliko mandata da bi verovatno sama vršila vlast u Srbiji, vođena nacionalnim interesima i svesna opasnosti koja je bila nad Srbijom, donosi odluku o pristupanju Vladi narodnog jedinstva, znajući da će nam to umanjiti i rejting i da će to biti štetno po interese stranke, ipak, državni interes je prevagnuo.
Istog dana po donošenju odluke, predsednik SRS, prof. dr Vojislav Šešelj, u ovoj ovde maloj sali poziva sve narodne poslanike i kandidate za vršenje javnih funkcija, kandidate za ministre, zamenike ministara, pomoćnike ministara i druge funkcionere i saopštava im da iz Vlade možemo izaći možda kao nedovoljno pametni, nedovoljno sposobni, nedovoljno stručni, ali da iz Vlade nikada nećemo izaći kao lopovi, kao kriminalci, kao ljudi koji su korumpirani.
Naročito je obratio pažnju na to da će lično svojim ugledom zahtevati da se funkcioneri SRS, posebno SRS koji se ogreše o kodeks moralni srpskih radikala da budu najstrože kažnjeni, po cenu da time izazove i pad vlade. Bilo je zabranjeno svakom narodnom poslaniku i funkcioneru SRS da ode u Vladu ili ministarstvo.
Gospodin Krasić, moj Nišlija, nisam ga viđao nedeljama, jer kući nije dolazio zbog posla, u Niš, a kod njega u Ministarstvo nisam mogao da svratim. Tako i na taj način naš predsednik je želeo da smanji svaku mogućnost uticaja, dogovora, lobiranja i druge saradnje koja bi bila, odnosno koja bi smetala u radu ministarstva ili dovela do nekog neprimerenog ponašanja.
Hteo sam da vam kažem da je to sada urađeno zbog toga što i mi sada mislimo, a to građani Srbije znaju, da korupcija počinje od vrha, da je dobro što čujemo da povremeno bude uhapšeno nekoliko lekara zbog 100 evra, 200 evra, što neki policajac bude suspendovan zato što je primio iznos od 20 evra umesto da naplati kaznu od 50 evra.
Mnogo je manje vesti o hapšenju onih koji proizvode najveće afere, o kriminalu koji se vrši u državnom vrhu i vrše ga državni funkcioneri.
Kaže ministar, donećemo zakon koji će ispitati da neko ko je dobio, odnosno stvorio sebi vrednost od milion evra, a godišnje je prijavio prihod od 100.000 evra da objasni odakle mu to. Počnite ministre, možete odmah, jer postoje zakoni i zašto ne bismo terali guvernera Narodne banke da nam kaže odakle mu ona vila, koja možda košta 380.000 evra, kao što on kaže, a možda i milion i po, kao što tvrde neki drugi.
Ili, hajde da vidimo sa onom aferom, da isteramo po postojećem zakonu do kraja. Šveđani su nam prodali, ovo više nisu ni tinejdžerke, 25 godina, pa to su udavače, i Šveđani su jedva čekali da nam prodaju te lokomotive, i dobro su ih udali.
A dobro se sećam da je pre 30 godina, za potrebe tadašnje Zajednice JŽ, nabavljen izvestan broj lokomotiva serije 742, koje više nisu trčale ni kilometar na našim prugama, jer su bile potpuno loše, neopremljene za rad, to su bile neke čehoslovačke mašine, rađene po francuskoj licenci, i da su do pre nekoliko godina u krugu Mašinske industrije stajali njihovi oklopi, odnosno ono što je ostalo od tih lokomotiva. Verovatno i tu ima nečega, tu je neko uzeo debelu proviziju, kao što je nekada i tada to bilo.
Šta ćemo sa onim aferama koje su potresale Vladu, sa firmom "Erikson" o stipendijama, šta ćemo sa vojnom aferom, pa jedan ministar optužuje člana svoje stranke, Davinića, da je načinio štetu, da je prigrabio određenu materijalnu korist, to se ne rešava, ali zato čujemo da je uhapšen policajac koji je uzeo 50 evra. U redu, treba i on da bude uhapšen. Hajde da odredimo neke mere za ove koji su mnogo više naneli štete.
Nije korupcija kada nekome date novac ili kada od nekoga primite novac. Korupcija je kada zloupotrebom u vršenju neke javne funkcije omogućite nekome da protivpravno stekne neku korist. Sada čujemo i na televiziji i ovde u sali kako optužuju Borisa Tadića da je, dok je vršio dužnost predsednika Upravnog odbora JP PTT "Srbije", omogućio Bogoljubu Kariću da stekne enormno bogatstvo, da prisvoji neku vrednost koja mu ne pripada.
On je kriv, znao ili nije znao, bio je na takvom mestu gde je to omogućio, a onomad smo mi još pokrenuli akciju za pokretanje opoziva Borisa Tadića, ali ste vi koji sada pričate o tome, glasali protiv toga, pa time ste, zloupotrebom ovlašćenja u svom javnom sektoru u cilju pružanja koristi nekom drugom, učinili delo korupcije. Jer, kakva je korist? Korist je zbog toga što neće biti pokrenuta rasprava o opozivu Borisa Tadića, a kada bi se iznele na videlo i slične i mnoge druge stvari i o Kariću, i o Tadiću, i o drugima koji su činili zloupotrebe.
Kažete da su uzroci korupcije, ekonomski, struktura i transformacija vlasništva, politički, zastareli ili neodgovarajući Ustav, neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje propisa, postojanje pravnih praznina, nepostojanje ili nefunkcionisanje institucija itd. Sada pitam: ko je za to odgovoran, gospodine ministre? Vlada koja je danas na vlasti. Nije ova vlada engleska kraljica, da vlada a ne odlučuje. Vlada ima svoja ovlašćenja u okviru nadležnosti, a na osnovu zakona koje je predložila Skupštini, a Narodna skupština usvojila.
Uostalom, kako da građani budu zadovoljni svojim materijalnim statusom ili promenama, ako nemaju bolji život? Znate li koliko ima bivših ministara, nije imalo kuče da ih za šta da ujede, vlasnici su ogromnog bogatstva. Jednog takvog svakog dana viđam u Nišu. Bio je premijer, bio je ministar, bio je savezni ministar. To je ono što kaže građanima, vidi, ako je on mogao da stekne to, ako je mogao to da uzme, pa mu se ništa nije desilo, što ja da ne uzmem 100 evra. A još onakav kakav jeste, pa nismo mogli da ga naučimo pet godina da veže kravatu na najjednostavniji način, a on je bio premijer u ovoj državi.
Dame i gospodo, ovde sam našao još mnogo stvari, ali vreme brzo odmiče a puno je poslanika SRS koji žele da govore, samo bih vam skrenuo pažnju na jednu definiciju. Kaže, uvođenje zabrane stranačke aktivnosti za određene kategorije funkcionera.
Znate, morate tu da pojasnite, može biti stranački funkcioner, jer ako svuda govorimo o nosiocima javnih funkcija, trebalo bi i tu da stoji - uvođenje zabrane stranačke aktivnosti za određene kategorije nosilaca javnih funkcija, da se ne bi to poistovetilo da se zabranjuje nekim stranačkim funkcionerima da se bave politikom.
Na kraju, zaista me iznenađujete, jedna od mera, od mnogih stvari koje sam ovde našao, neću sada da ih čitam, jeste pravo samostalnog pravosudnog budžeta.
Da li se sećate, gospodine ministre da je Tomislav Nikolić pre mnogo meseci o tome govorio skoro 30 minuta i da je rekao da nećemo imati nezavisno pravosuđe, nezavisno tužilaštvo, nećemo imati dobar rad pravosudnih organa, da nećemo imati sve ovo što sada navodite kao predlog mera, ako nemamo samostalni pravosudni budžet.
Gospodine ministre, za ovo što se sada dešava, za korupciju, nije odgovorna samo ova vlada, ali ova vlada nastavlja sa radom prethodnih vlada, ne preduzimajući mere koje joj stoje na raspolaganju, nudeći nam neke deklaracije, predloge, sa kojima znate da bi se svako složio, ali ovo neće sprečiti korupciju u Srbiji, sprečiće primenjivanje zakona i predlaganje zakona koje ćete predložiti a Narodna skupština usvajati. Na samom kraju, siguran sam da ova vlada to neće moći da sprovede.