Replika, poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Markoviću, sve je tačno što ste rekli, ali mi koji smo na vrh brda bolje vidimo nego vi koji ste ispod brda.
Dobro ste me razumeli, ali ste pokušali da malo razvodnite ono što sam rekao. Odmah da vam kažem, ovakav predlog zakona nema jasan ustavni osnov i toga ste vi svesni i zato ste se u obrazloženju ovog zakona pozvali na jedan član Ustav i jednu tačku, da vidite kako se to definiše. "Republika Srbija obezbeđuje i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju". To je stvarno najšire tumačenje Ustava Republike Srbije. Ne sporim, odmah da se razumemo.
Vaši razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u dva reda. "Donošenje zakona o odlikovanjima Republike Srbije neophodno je iz razloga nepostojanja republičkog propisa koji uređuje ovu materiju". Znači, zbog ovoga Republika Srbija ne može da diše.
Ono na šta nikada nećete dobiti saglasnost SRS povodom ovog predloga zakona sami ste napisali u obrazloženjima pojedinih odredbi ovog predloga zakona. Sada ću da vam pročitam šta ste napisali u obrazloženju za član 9. Predloga zakona i to samo jedan deo, gde se govori o ovom ordenu. "S obzirom na nepoklapanje termina stupanja na snagu ovog zakona i stupanja na funkciju aktuelnog predsednika Republike, prva investitura bi se izvršila danom stupanja ovog zakona na snagu".
Znači, vama je stalo da što pre ovaj zakon stupi na snagu kako biste zadovoljili Borisa Tadića sa ordenom Cara Dušana. Koji će radikal da vam glasa za to? Koji će socijalista da vam glasa za ovakav predlog zakona?
Malo se razlikuje vaše obrazloženje moralnog lica u članu 4, poslednji stav. Uvek sam pričao o licu, a ne o liku. Možda se nismo razumeli. Da vas samo podsetim na ono što je svima poznato.
Bili su izbori za predsednika Republike. U prvom krugu je pobedio, imao više glasova Tomislav Nikolić u odnosu na Borisa Tadića. Malopre ste lepo pročitali te statističke podatke. Onda je u drugom krugu sve protiv Tomislava i došao je gospodin Tadić, izabran za predsednika. Mesec dana se pripremao, tamo renovirao, menjao svašta da on kada uđe, njegovo veličanstvo, to bude sve cakum-pakum, pa je inauguracija bila kao da smo birali poglavara rimokatoličke crkve.
Nije prošlo ni deset dana, ona vaša kohabitacija, podnošljivost, pretvorila se u to da on i njegova stranka kažu - izabran sam za predsednika Republike voljom građana, šta vi sada mene ima tu da prozivate. On je pet minuta posle izbora zaboravio da ste svi vi koji ste na vlasti pozivali i članstvo i građane da glasaju za Borisa Tadića. ž
Vi sada hoćete da retroaktivno primenite zakon. Zakon će da stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a orden će da se dodeli aktuelnom zatečenom predsedniku. I sve je to moralno. E pa, nije moralno. Sve to nije moralno, gospodine Markoviću. Ne može tako.
Kažete - komplikovana procedura, vi mislite da je komplikovana procedura garancija da se ne pogreši. Ne. Imamo Zakon o javnim nabavkama - legalizovan kriminal. Došlo je po sistemu - moraćemo, kao sav normalan svet, da prepišemo slovenački zakon o javnim nabavkama, a pre nekoliko dana Mlađa je rekao - najgori zakon koji smo prepisali je bio zakon o javnim nabavkama.
On je čovek priznao, pre nego što je otišao da promeni odelo, pošto se uneredio. Vi ste bili tu kada je on to rekao. Rekao je - najgori zakon koji smo preveli je zakon o javnim nabavkama. On je izvor svih mogućih zloupotreba. Može svako u Srbiji da vam crta šemu zloupotrebe kod javnih nabavki, od tendera, zahteva, izbora postupka, do odluke, do naknadnih radova, do isplate, do naplate provizije za isplatu, elaborati mogu da se pišu.
Ovde, ko će da zaštiti sistem vrednosti u ovoj državi od mogućnosti, ne mogućnosti, sasvim izvesnog stanja da će neki da dobiju neka odlikovanja i da sa tim odlikovanjima plaše građane Srbije. Možete da zamislite kada fukara dobije orden, on plaši građane Srbije.
Zato je mnogo bolje, gospodine Markoviću, da vi ovo lepo povučete, jer je sasvim očigledno da je ovo preuranjeno. Vi mene u tom delu baš niste dobro razumeli.
Ako ovaj zakon izgurate na mišiće, ne znam da li će tada predsednik da kaže da je sporno pet mandata. On začas menja mišljenje, jednom hoće da potpiše zakon, a drugi put neće da potpiše zakon; jednom kradete mandate, drugi put falsifikujete; jednom ovo, a drugi put ono.
Ne znam da li će kod ovog zakona da kaže - ne prihvatam ukazom da proglasim ovaj zakon, jer je sporno pet mandata.
Da li možete da zamislite kako će moralno lice Borisa Tadića da odgovori na ono gde on treba da dobije?
Da ne ispadne sad stvarno da neko ima nešto protiv samog predsednika Republike, ali on je najslikovitiji primer za ukazivanje na nedostatke ovog predloga zakona, a oni se ogledaju u tome što nema mehanizama kojima bismo zaštitili ove ordene od eventualno njihovih nosilaca. To je veći problem - kako da zaštitimo orden od nosioca koji može da dobije taj orden? To je problem.

Hvala, gospodine Krasiću.
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković. Izvolite.

Samo da se razumemo, dakle, orden "Cara Dušana", o njemu se govori, namenjen je za protokolarne potrebe na nivou šefova država i vlada, nazvan po osnivaču srednjovekovnog srpskog carstva i velikom zakonodavcu. Zato je važno da ovo zakonodavno telo donese.
Dakle, reč je o protokolarnom ordenu. Naravno, budući da on dalje u razradi objašnjava da on automatski pripada, prilikom stupanja na dužnost, kao predaja insignija, kao kada neko bude izabran za lektora pa automatski dobija, to je, dakle, potpuno jasno.
Naravno, uvek postoji i stvarnost, kaže se - šta se dešava sada? Sada se to, danom stupanja zakona na snagu, radi. Da bismo samo shvatili šta je stvarnost, a šta je zakon, kratko ću reći. Mislio sam da vam ne ispričam, ali ću morati. Šta se sada dešava?
Takav je zakon, bio sam na mestu v.d. predsednika, ličnost koja je pomogla ovoj zemlji, neću da ulazim u obrazloženja, državljanin, pojavila se potreba da mu se u kratkom roku uruči medalja zahvalnosti. Molim vas, nemojte povređivati ljude koji su pomogli ovoj zemlji. Da li vi znate kako to izgleda?
Meni je bilo neprijatno, jer to znači da zatražite obrazloženje, pišete na nivo državne zajednice, evo vam rezultat - u onom svečanom salonu, gde su mnogi od vas bili, imate da nepostojeći predsednik, u tom trenutku to sam ja, kao v.d. zato što nije izabran predsednik, ne ulazim zašto, nepostojeći predsednik države koja hoće da se uspostavi, sa svim svojim suverenitetom i ozbiljnošću, te države, uručuje orden odlukom postojećeg predsednika nepostojeće države, predsednika Saveta ministara, ne mislim ništa loše, ali naprosto to je fakat.
A orden, koji uručuje građaninu koji je pomogao, jeste orden države koja ne postoji već 15 godina, sa simbolima koji nisu u upotrebi već 15 godina. Ne znate koga više povređujete.
Dakle, jedno je stvarnost, a drugo je samopoštovanje i dostojanstvo. Ovde govorim samo u tom smislu.
Zbog toga verujem da nisam zakasnio, na način na koji vi mislite potpuno razumem da je preranjeno, ali mislim da sve što možete da uradite danas, odnosi se na svakoga od nas, hajdemo da uradimo, mislim da sutra neće onda biti kasno. Ali, ako ne uradimo, svakako će biti kasno. To je bio moj jedini motiv. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9. Izvolite, gospodine Ćirkoviću.

Gospodine predsedavajući, gospodine Markoviću, kao ovlašćeni predlagaču zakona, dame i gospodo, da ne bi bilo zabune, govoriću kao predstavnik Nove Srbije. Naravno, ne sporim ni poslanicima naše poslaničke grupe, koji su bili naši predizborni koalicioni partneri, da moje izlaganje prihvate kao deo njihovog stava.
Da se dogovorimo o jednoj važnoj stvari. Sigurno je da je ovakav zakon potreban državi. Dobro uređena država ima zakon o ordenima, odlikovanjima, odličjima itd. Prateći naš kontinuitet, on zaista dolazi u pravo vreme, iz prostog razloga što je ova skupština u prethodnom sazivu donela Zakon o državnim praznicima.
Ova skupština, u ovom sazivu, zbog rigidnosti postojećeg zakona, donela je preporuku o upotrebi državnih simbola tj. zastave, grba i himne. Ta preporuka je, zaista, pala na plodno tle, iz prostog razloga što stare simbole koji su predviđeni Ustavom, koji je još uvek, nažalost, važeći, više niko ne upotrebljava, a nove simbole, propisane tom preporukom, koristi u svakoj prilici.
Razume se da ćemo mi, kao sportska nacija, da uživamo na sportskom terenu kada čujemo himnu "Bože pravde" i da konačno ne moramo da zviždimo našoj himni i da prepustimo da neko to radi, onaj ko ne voli ovu zemlju, a ovo je naša zemlja koju svi, po prirodi stvari, moramo da volimo.
Dame i gospodo, sugerisao bih gospodinu Markoviću, ukoliko je on autor teksta – ne vama gospodine Markoviću iz SRS, vi ne možete biti autor ovako pametnog teksta – jer ostajem pri nekoliko primedbi, da se konsultujemo, prosto da izgladimo neke terminološke neusklađenosti, da uredimo zakon o odlikovanjima tako da on ne stvara zabunu, da napravimo potpunu distinkciju u hijerarhiji odlikovanja, da konačno svako ko bude čitao ovaj zakon uvek zna o čemu se radi.
Bilo bi dobro, pretpostavljajući da imate pravo da i amandmanom intervenišete, da ukoliko moju sugestiju prihvatite, a pretpostavljam i sugestiju većine vas, pošto ću biti dovoljno razložan da vam to obrazložim, onda biste mogli amandmanski sada da intervenišete. Ukoliko ne prihvatite, zakon može da dobije našu podršku, ali može da pravi konfuziju u javnosti. O čemu se radi?
Slažem se, dakle, da sva odličja i sva odlikovanja podelimo u hijerarhiji na tri grupe; zaista, od najvećeg prema najmanjem išla bi ovako: ordeni, velika, ili možda visoka odlikovanja; možda je odrednica "visoka" preciznija, ali sasvim mi je svejedno, može i "velika"; na trećem mestu su medalje.
Ne bih ni spominjao spomenice, jer spomenice se donose ad hok, njih šef države može da donese, da ovlasti neko resorno ministarstvo za to. Ovde kaže za jednokratnu upotrebu. Naravno, ne bih tako bio diskvalifikatorski raspoložen, ali spomenice ne moraju ni da ulaze u spisak odlikovanja.
Da se vratimo na stvari. Ordeni - ostaje zaista varijanta koju ste vi kao predlagač predložili, najveće odlikovanje jeste Orden cara Dušana ili prosto kolokvijalno to bi bio carski orden. Zatim, Orden takovskog krsta ili takovski orden. Na trećem mestu Orden za zasluge Republike Srbije, to bih nazvao orden državne časti.
Ako bi sada o toj stvari razgovarali, prosto sva tri ordena u svom punom nazivu imaju tri reči i stvar je potpuno jasna. Imamo tri ordena, tri najveća odlikovanja u rangu ordena. Kada sam rekao državne časti, pretpostavljam da je to bolje nego za zasluge Republike Srbije. Ali konačno, ne sporim ukoliko bi zadržali ovaj naziv, ali kažem zbog kratkoće, čini mi se da bi ovaj bio efikasniji i efektniji.
Kada su u pitanju velika ili visoka odlikovanja, vi predlažete da to bude Karađorđev krst i Dositejeva medalja. Nema potrebe da menjamo naziv u tradiciji, najveće odlikovanje je ustanovljeno posle vaspostavljanje monarhije Karađorđevića, posle majskog prevrata 1904. godine, bila je Karađorđeva zvezda i taj naziv Karađorđeva zvezda može da ostane, kao što je takovski krst ustanovio knez Mihailo 50 godina posle Takovskog ustanka, nazvao se Takovski krst i sada mu ime nije promenjeno. Ostao bi Takovski krst, jer to je naša tradicija i ostala bi Karađorđeva zvezda to je naša tradicija.
U ovom rangu visokih, odnosno velikih odlikovanja imali bismo Karađorđevu zvezdu i Dositejevu zvezdu. Zašto smatram da je bolje Dositejeva zvezda nego Dositejeva medalja? Iz prostog razloga što vi kao predlagač zakona govorite o tom trećem stepenu medalja, pa ako je medalja treći stepen ne možemo je sada ugurati u drugi stepen.
Zapravo možemo, znam da pravnici mogu sve što izglasaju, kao i mi narodni poslanici. Kažem, zbog preciznosti, ako je to medalja, onda je to u trećem stepenu, ako je medalja ne može se ugurati u drugi stepen.
Naravno, u trećem stepenu odlikovanja, posle ordena i velikih odlikovanja, imamo medalje. Opet zbog kratkoće vi kažete - medalja za hrabrost Republike Srbije.
Neka ostane samo medalja za hrabrost ili hrabrosti; medalja za spasavanje života, neka to bude medalja za humanost ili ako hoćemo da budemo naklonjeniji više duhu našeg jezika, mogla bi biti medalja za čovekoljublje.
Zapravo, ove tri medalje su iz tog ranga, one su samo ovako nabrojane. Medalja za rad, u tri stepena. Ovde kaže - medalja za isticanje u službi. Kažem, medalja za rad ili medalja rada.
Heraldički treba urediti izgled svih srpskih odličja, vodeći računa o našoj nacionalnoj državotvornoj tradiciji. Razume se, ako su to odlikovanja koja donosi Skupština u ovom vremenu, onda ona moraju imati odlike i duh ovog vremena.
Dakle, evo za šta se mi zalažemo. Nova Srbija, kao monarhistička stranka, spremna je da pozdravi ovu vest koju nam je preneo gospodin Krasić, koju mi nismo znali, da će za četiri godine naša zemlja postati monarhija. To je vest za radost.
Ukoliko se to ne pokaže tačnim, ostaje nam tugovanje, informator nas je obmanuo.
Kada se tiče odlikovanja koja slede protokolarno, pa naravno, šef države kao onaj koji uručuje odlikovanja, mora nositi najveće odlikovanje. Mora nositi Orden cara Dušana, jer mu to pripada po formaciji. Kada je u pitanju vaš šef, gospodin Toma Nikolić, on je već odlikovan, on je vojvoda, šta će mu više.

Predlagač, izvolite.

Samo jedno pojašnjenje, gospodine Ćirkoviću.
Dakle, detaljno je obrazloženo, iz razloga koje sam pojašnjavao, da se ne povrede ili ne poremete odlikovanja koja postoje.
Zašto ne Karađorđeva zvezda? Pa, naravno, to sam rekao, bila bi, postoji, ne samo što postoji u tradiciji, nego postoji Karađorđeva zvezda sada u Republici Srpskoj, te se na taj način zbog toga ne može, nemate pravo ni moralno, ni državno.
Zašto stepeni? Oni su unutra predviđeni gde može dva, gde tri. I konačno, razumem vaše insistiranje na ovoj distinkciji, to su sve u određenim oblastima, to već postoji u praksi.
Dakle, za hrabrost izraženu pri obavljanju dužnosti, to su medalje za koje po zakonu je predviđeno da onaj ko je poglavar ordena, kako bismo govorili, gde god da se smesti taj naziv, on daje ovlašćenja nadležnim ministarstvima, pa ministar policije povodom dana određuje sve one zaslužne koji dobijaju medalju za hrabrost, vatrogasci za spasavanje života, ministar finansija za zalaganje carinskog službenika.
Zbog toga je to napravljeno po uobičajenom postupku, inače to prosleđuje.
Hvala vam što ste skrenuli pažnju da mogu da pojasnim, nije želeo niko da se uvredi kada se kaže - spomenice su za jednokratnu upotrebu, nego spomenice se po ovlašćenju, zavisi da li kancelarije, da li ministra, nekim povodom, recimo povodom 100 godina postojanja Crvenog krsta, u tom smislu za jednokratnu upotrebu, pa se dozvoli da se izda 10 spomenica od strane nadležnog ministra. U tom smislu jednokratno, jer samo je jednom 100 godina. Kao što je nama prošle godine samo jednom bilo 200 godina, ne može stalno.

Replika, poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je važnije ko vam kaže nego šta vam kaže. Prethodnik, ne mislim na predlagača, gospodina Markovića, nego na prethodnog diskutanta, pričajući da ne može gospodin Marković iz SRS da smisli ovako pametan tekst. Tekst ne može da bude pametan, može da bude pametan predlog, odnosno autor teksta. Ali, ne treba očekivati od čoveka koji je elementarno neznanje iskazao upravo za ovom govornicom kada smo raspravljali ono o ulasku u EU, kada je rekao - ljudi, Mongolija će pre nas da uđe u EU. On ne zna da je Mongolija u Aziji, nije u Evropi.
Tomislav Nikolić je, dragi moj gospodine, zaslužio najviše odlikovanje onog trenutka kada se upustio u borbu protiv kriminalaca iz vaše vlade. Slušao sam pre neki dan Tadića i Velju i mogu da kažem da su i jedan i drugi u pravu. Ovaj je toliko rekao da je ovaj kriminalac, a ovaj da je ovaj kriminalac, u pravu su i jedan i drugi. Mislim da na ovakve izjave ovakvih ljudi iz ovakvih minornih stranaka stvarno više nema potrebe izlaziti.