Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODLIKOVANjIMA REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik Predrag Marković.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Po poslaničkim grupama to ovako izgleda: SRS jedan sat, 36 minuta; DSS jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; DS 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus 37 minuta, 12 sekundi; SPS 26 minuta, 24 sekunde; Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 20 minuta, 24 sekunde.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Da vas obavestim o ovlašćenim predstavnicima: ispred poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 biće narodni poslanik Zoran Ćirković; ispred poslaničke grupe SRS biće narodni poslanik Zoran Krasić, kako sam sada dobio obaveštenje.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predlagač, narodni poslanik Predrag Marković želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o samom Predlogu zakona, zamolio bih za vaše razumevanje što već treći put prisustvujemo istom činu.
Moj način shvatanja obavljanja ovog posla podrazumeva da, sa punim uvažavanjem svih narodnih predstavnika koji dolaze u ovaj parlament na demokratski i zakonit način, jedini mogući po našem zakonu, dakle, posle predstavljanja programa, kandidovanja unapred datih izbornih lista, te na taj način predstavljaju onaj broj građana posredno koji politički mogu po zakonu da glasaju, a neposredno sve one koji su glasali, a prema zakonskim odredbama i dobiju svoje predstavnike u parlamentu.
Kao što znate, postoje cenzusi, pa deo predstavnika određenih stranaka ne može da uđe, moramo da poštujemo to što nema drugog tela sem nas koje predstavlja sve građane, te kada se predstavljaju, bilo pojedinačna akta, kao što je poslovnik po kome ćemo raditi, bilo akta kakva su preporuka koju smo usvojili, bilo predlaganje zakona, kakav je sada pred nama, koji popunjava jednu prazninu koja postoji u praksi, a zakonom je predviđena delatnost, odnosno ovlašćenje.
U tom slučaju tražim, ili dobijem, i upišem podršku poslaničkih grupa svih vas, uz jedan predlog, kao što se desilo kada smo se svi zajedno dogovorili o tome da Srbiji vratimo njene simbole, jer je naša obaveza da uspostavljamo državu, naravno, svađajući se i raspravljajući o onome što najviše tišti građane - ekonomiji, ključnim pitanjima uspostavljanja institucija, ali i u svemu drugom što daje okvir jednoj državi, između ostalog i o simbolima i ovakvim ovlašćenjima kakva su sada.
U tim slučajevima da nastojim da preuzmem na sebe, ne lično, nego zato što imam obavezu da predstavljam Narodnu skupštinu i sve vas, da obezbedim stručnu argumentaciju za jednu oblast koja je, po pravilu, prevashodno stručna, da u političkom delu diskutujemo, pa na kraju da odlučimo ili ne odlučimo. Onda da sebe stavim u situaciju da ovde, ma koliko bio loš govornik, i nemao poznavanje materije koju izlažem, da u ime svih vas nešto predstavim, pa ako budemo jedinstveni, na kraju, oko toga, iza toga ćemo stati.
Ako ne, onda svakako ne bih dozvolio da se oko ovakvih stvari, kao što su odlikovanja, dakle, nešto što se deli zaslužnim pojedincima i organizacijama, za zasluge, za državu, dakle, za neki segment onoga što je naš zajednički posao, ne bih želeo ni na jedan način oko toga da bude ružnih reči, nejedinstva.
Više puta sam rekao ovde svoj lični stav. Srbija, kada je podeljena oko stvari oko kojih se ozbiljne države ne dele, dakle, ne oko političkih razlika i koncepata, nego oko nečega što čini okvir države, da onda Srbija strada, nezavisno od toga koliko mi kasnije međusobno možemo da delimo krivicu ili zasluge.
Pre nego što kažem nekoliko reči o samom zakonu, podsetio bih vas na nešto što, ponekad u raspravama, svi mi zaboravimo.
Odlikovanja, po pravilu, uvek dodeljuje onaj nivo vlasti koji po Ustavu treba da simbolizuje jedinstvo vlati. U našem državnom uređenju to je predsednik Republike.
Odatle proističe, naravno kroz iskustva različitih zemalja, zavisno da li je monarh, da li je na ovaj način biran predsednik Republike ili na drugi način, u odnosu na to formira se čitav niz tela, kancelarije ordena ili zajedničke kancelarije Vlade, nekih nadležnih ministarstava, zavisno kako je upravno to rešeno u jednoj državi.
Svakako je uvek taj nivo vlasti koji mora da simbolizuje jedinstvo, neko ko uručuje i predstavlja uručenje insignija.
Zašto vam to govorim? Da bi takav nivo vlasti mogao, sa punim kapacitetom da, na osnovu zakonom utvrđene procedure, ko predlaže, šta predlaže, za koje vrste zasluge, odaje počast onima koji nešto urade za svoju državu, od ličnog herojstva do zasluga u određenoj oblasti, pa i u oblasti zakonodavstva, neophodno je da tom nivou vlasti to ovlašćenje preda neko ko ima neko najveće moguće ovlašćenje.
Pošto u raspravama, kažem, često nismo svesni, a ni građani ko koga tačno predstavlja, na početku ću samo da vam pročitam nešto što pretpostavljam svako od vas zna, što su podaci za saziv svakoga od vas ovde ko sedi.
Ova Narodna skupština, koja treba ovim zakonom da omogući da se jedno ovlašćenje po postojećem Ustavu ostvaruje, sazvana je na osnovu izbora od 28. decembra.
Od upisanih birača 6.511.450 glasalo je 3.825.471, broj neposredno zastupljenih u skupštinskom sazivu, dakle, oni glasači čije liste, za koje su glasali, imaju danas ovde poslanike - 3.238.381 glasač, građanin.
Na osnovu toga, kao što znate, Vlada koja je formirana jeste Vlada za koju je glasalo 130 "za" od 244 prisutna poslanika, što znači da stranke koje su dale predstavnike koji neposredno učestvuju u Vladi zastupaju 1.409.535 glasača, sa posrednom podrškom koju je uživala u trenutku izbora u parlamentu, Vlada je predstavljala 1.700.876 birača.
Vlada, prema ovom zakonu, po jasno definisanoj proceduri, takođe učestvuje u predlaganju lica, organa i organizacija koji mogu da budu odlikovani.
Zbog toga je to važno. Naravno, formalno ispred vas je predsednik Skupštine koji vas predstavlja, on je izabran glasovima 150 od prisutnih 233 narodna poslanika, a na izborima za predsednika Republike glasalo je u prvom krugu 3.119.789 glasača, u drugom 3.159.194 glasača.
Daleko manje nego na izborima za vas, za poslanike.
Izabranog predsednika koji mora da predstavlja, simbolizuje jedinstvo prema zakonu koji ovde sada predstavljamo, u prvom krugu, neposredno za ličnost glasalo je 853.584 birača, a na osnovu drugog kruga ukupno 1.681.528 birača. Tako izgleda stvarnost.
Zbog toga je važno kada predlažete jedan akt kao što je ovaj, koji po Ustavu treba da važi u ovom istorijskom trenutku, nekom budućem istorijskom trenutku, mi ne znamo kako će praksa izgledati, vi morate da vodite računa o ovakvim podacima i zbog toga je važno da telo koje će i tada sigurno predstavljati daleko više, stotinama hiljada više birača, odnosno milionima više birača, nego što će za ma koju drugu funkciju, bilo posredno preko parlamenta za neku funkciju izvršne vlasti, bilo neposredno na izborima, glasati glasača, te ono mora kada donosi jedan ovakav zakon da ima to u vidu da, kao telo koje predstavlja skoro četiri miliona onih koji su izrazili svoju volju, dodeljuje procedurom ovlašćenja onima koji to moraju da imaju na umu, jer treba kasnije simbolički da ta ovlašćenja kao počast nekome prenesu.
Zakon koji se nalazi pred vama jeste neka vrsta ugovorne obaveze. On predviđa da i onaj koji počast predaje i onaj koji prima, i zato postoji čitav niz rešenja, videli ste i u obrazloženju, ulaze u jedan obostrani odnos.
Zbog toba je i čitav niz rešenja, kada se objavljuje, u kom roku da je neko lice odlikovano, ovog puta skraćen, jer imamo iskustvo iz prethodnog perioda, kada znate da zbog toga što to nije bilo dobro regulisano, dešavalo se i to baš u Srbiji da se u "Službenom glasniku" pojavi neko ime i ukaz da je odlikovano, a već nekoliko godina to ime je često član oružanih snaga neke potpuno druge zemlje, koja zastupa neprijateljstvo prema Srbiji. Da se takve stvari ne bi dešavale ovde je vođeno računa i o takvim sitnicama.
Zašto govorim prvo o tim sitnim detaljima? Zato što je ovaj nacrt, koji se nalazi pred vama kao predlog o odlikovanjima Republike Srbije, nastao posle konsultacije velikog broja heraldičara, stručnjaka koji su uporedno vodili računa, jer kao kada nekoga branite od nepravde, isto tako i kada ga nagrađujete, važno je da nikoga ne povredite. Kada nekoga branite od nepravde ne smete da načinite novu nepravdu.
Kao što je gospodin Momčilov nekoliko puta ovde pominjao, šta je beše ključno prvo pravilo za lekare - ne povredi, ne izleči nego ne povredi, te isto tako i ovde mora da se vodi računa da ne smete da povredite sve što postoji.
A postoje ordenski redovi, postoje odlikovanja na nivou državne zajednice Srbije i Crne Gore, na nivou Republike Srpske, na nivou institucija kakve su crkve. Postoji i dinastička prošlost, dakle istorija država sa ovog prostora, pa istorija Srbije.
Bilo je neophodno tokom pravljenja predloga od strane stručnjaka da se o svemu tome vodi računa, da se prilikom davanja imena ordenima, medaljama, ne ugroze nagrađeni, odlikovani sa ovih prostora građani, od strane ma kog postojećeg organa iz ovih država ili iz ovih institucija koje sam sada pomenuo, jer bi bilo jako loše da vi ugrozite recimo odlikovanje koje je neko dobio za lično herojstvo na nivou državne zajednice ili da poništite značaj naziva jednog ordena koji postoji u Republici Srpskoj, ili koji postoji na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Konačno, prilikom sastavljanja ovog predloga, za šta najveću zaslugu ima, heraldički, gospodin Acović i njegov tim, prilikom sastavljanja vođeno je računa da se i u ovoj oblasti, nešto što su ukazivali pripadnici različitih stranaka, ispravi nepravda, jedna istorijska nepravda.
Prosto je neverovatno da osnivač jednog reda ordena na prostoru Balkana, doduše efemernog po trajanju, ali prvog ordena na nivou Balkana, bio je car Dušan. Orden sa imenom cara Dušana ne postoji u tradiciji ni jedne od ovih državnih tvorevina o kojima sam govorio i to jeste neka vrsta nepravde, te je zato ovde ta insignija, koja treba da simbolizuje jedinstvo vlasti, koja je počasna, koja nije za zasluge, već simbolizuje mesto na kome se nalazite, dobila to ime i ona stoji na početku.
Mada bi, da je sreće i imate detaljno objašnjenje, onaj orden, to ne možemo zbog našeg ustavno-pravnog položaja, inače onaj orden koji u sebi iskazuje najveću zaslugu, a to je Karađorđev krst, koji na taj način negde produžava i istorijski toliko značajno odlikovanje Karađorđeve zvezde, dedovi mnogih od vas su bili u prilici da ga zasluže, pa znaju koliko je vredan jedan takav orden, dakle, nastavljao tu simboličku tradiciju i on bi mogao biti prvi, još jednom kažem, da nije našeg ustavno-pravnog položaja.
On ne bi možda trebalo da nosi taj naziv, onda bi nosio naziv "orden Srbije". Bilo bi jasno da je to najviše odlikovanje po značaju za zaslugu, ne za mesto na kome se nalazite, nego po značaju za zaslugu, ali kažem ustavno-pravno to nije moguće i zbog toga se on nalazi kao drugi u redu, a inače bi on bio prvi u redu i u ovom predlogu bi bio orden Srbije, i onda bi bilo jasnije.
Još jednom kažem, neću da čitam obrazloženja, nisam svakako neko ko dobro poznaje na ovaj način, heraldički, istoriju Srbije i ne bih želeo nikako da pogrešim i da na taj način dodatno nekoga povredim, a očekujem od svih nas, kada diskutujemo, a biće prilike možda, da pojašnjavamo određene odredbe, zašto na ovaj način, da pojasnimo i građanima i našim političkim strankama.
Dakle, ne bih sada o tome da govorim, pozivam vas dok razmatramo ovaj predlog da vodimo računa o tome da ordeni imaju i svoju prošlost i da ne povredimo nikoga ko je orden na ovim prostorima od ma kog nivoa države dobio.
Isto tako, ako smo odlučni, a to ćemo znati tek u danu za glasanje, a možda i tokom ove diskusije, da uspostavimo u punoj funkciji državu, pa i sa tim da jedno ovlašćenje, koje Ustavom postoji i garantovano je, može da deluje, da ne bi stvaralo apsurdne situacije. Ako treba, ispričaću vam jednu neverovatno apsurdnu situaciju, koja je povredila i onoga ko je orden davao i onoga ko je orden primao. Ali, mislim da nema potrebe da sada o tome govorim.
Dakle, ako budemo dovoljno jedinstveni i odlučni u tome, mi ćemo se u stvari naći u situaciji da potvrdimo neku vrstu samopoštovanja, mislim da tu nema razlike među svim poslanicima koji ovde sede. Svi smo mi željni da živimo u normalnoj državi.
Te moj poziv je, kao da sam sve vas, da smo se zajedno pozvali, kako je govorio, vi volite da ga citirate, Jovan Jovanović Zmaj, hajde da zasadimo jedno drvo. Svađamo se koje treba. Nismo sigurni i raspravljamo, i samo ako smo odlučni znaćemo na čijoj zemlji i koliko veliko.
Ali, pošto kasnimo, moramo da zasadimo drvo koje nije mladica, nego drvo koje je već ukorenjeno, negde da ga namestimo, neće moći da izraste kako valja ako ne stavimo podupirače, odlikovanja, kao i onaj Zakon o danu žalosti koji smo doneli, čitav niz simboličkih zakona, kao zakoni koje razmatramo na ovoj sednici, tiču se rečnika Akademije, enciklopedije, jesu ti podupirači koji će možda da omoguće da to drvo bude stabilno i da onda mi po drvetu kažemo, ovo je naša zemlja, zar ne vidite, tu je naše drvo.
Hvala vam na spremnosti da to zajedno pokušamo. Hvala.

Hvala, gospodine Markoviću.
Da li predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Prvi se javio narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik SRS.

Na početku bih samo rekao da je ovaj predlog zakona došao na dnevni red ove sednice ne čak ni po hitnom, nego po turbo, turbo hitnom postupku.
Zahvaljujući, pre svega, tome što je predsednik Narodne skupštine predlagač ovog zakona. Da sam ja predlagač nekog zakona, većina to ne bi ni uzela u razmatranje i to bi čekalo poput nekih predloga zakona koji već godinu i po dana čekaju da dođu na red po nekoj proceduri.
Naravno da su poslanici većine glasali za ovo, da se uvrsti u dnevni red preko reda i to je sada taj vaš uticaj, gospodine predsedniče, autoritet koji uživate kod poslanika većine.
Znam da je vama bilo neprijatno što su oni podržali vaš predlog da se to stavi po tom hitnom postupku, ali eto oni su to stavili.
Dalje, da sam kojim slučajem ja obrazlagao zakon na način kako ste vi to počeli, mene bi predsedavajući upozorio na temu. Prvo bi me upozorio da nije na dnevnom redu kakvi su rezultati izbora bili pre godinu i po dana.
Ako ste hteli na bazi statistike da potvrdite neki legitimitet, onda ste totalno promašili temu.
U drugom delu vašeg izlaganja, prosto sam se začudio da li podnosite ostavku, jer pravite neku rekapitulaciju, šta mi treba da radimo, kako smo radili, pričate o nekoj svađi. Ni sa kim se nisam posvađao.
Uvek ovde izađem da iznesem stav SRS i neki put svoj lični stav, a on je možda u suprotnosti sa stavom nekog poslanika, ali ne sa poslanikom. Sve poslanike poštujem, kao što i sve ljude moram da poštujem, a njihovo mišljenje mogu da delim, a mogu i da imam suprotno mišljenje.
Ako je vaše izborno obećanje bio jedan ovakav zakon, onda u potpunosti razumem što vi insistirate da ispunite sva svoja predizborna obećanja, ali vaša predizborna obećanja ovu stranu Narodne skupštine ne obavezuju.
Dalje, kažete da se svađamo povodom nekih stvari koje tište građane i da ovde raspravljamo. Jeste, gospodine predsedniče, ali ovo što je vaša inicijativa verovatno je dvanaesta rupa na svirali Vojislava Koštunice.
Na prvom mestu se nalazi verovatno sudbina ove države, državno-pravni status, ekonomski položaj, i da ne ređam sva ona druga pitanja koja su daleko važnija.
Vi ste to predstavili na ovaj način da je i ovo jedno važno pitanje, ne sporim značaj ovog pitanja, ne sporim značaj celokupne državne politike, nagrađivanja znamenjima ljudi koji to svakako zaslužuju, kao znak počasti prema tom pojedincu, a i kao neki stimulans drugima, ali u svakom slučaju, i u jednoj i u drugoj situaciji, kao jedan sistem promovisanja društvenih vrednosti u Republici Srbiji.
Verovatno je svima jasno da mi ne želimo da sporimo to da je potrebno na neki način odati priznanje pojedincu, grupi, organizaciji, koja nesporno ima neke zasluge za razvoj ovog naroda, i na taj način davati primer mladim pokolenjima u kom pravcu kreće sistem društvenih vrednosti u Republici Srbiji.
Međutim, vi ste mene i nas iz SRS zbunili ovim predlogom zakona. Vi ste napokon to na kraju rekli, ono što je otpočetka kada smo dobili ovaj predlog zakona nama bilo jasno, da je ovo pisao Krunski savet. Jeste, gospodine Markoviću, to je vrlo korektno sa moje strane.
Zašto Krunski savet? Zato što je terminologija koja se ovde koristi poprilično arhaična i nemam ništa protiv te terminologije, samo o tome pričam kao znaku prepoznavanja, meni se ova terminologija sviđa. Delim mišljenje sa upotrebom ovih termina, osim onog kancelara, jer kancelar me podseća na dominaciju katoličke akcije preko demohrišćanskih stranaka u nama nekim neprijateljskim državama. Ko razume shvatiće.
Šta me drugo iznenađuje povodom ove brzine i ovog predloga? Rekli ste da na ovaj način sistemski se rešavaju neka pitanja, šire posmatrano, pitanja sistema društvenih vrednosti, a da najodgovorniji za to treba da bude, i najovlašćeniji za te stvari, treba da bude organ, ipak upotrebljavam taj termin, ne pojedinac, nego organ koji simboliše jedinstvo vlasti, jedinstvo države, jedinstvo svih građana. Znate i sami po Ustavu imamo jedan organ koji predstavlja i zastupa Republiku Srbiju.
Međutim, gospodine Markoviću, u vašem predlogu zakona nisam pronašao nijedan mehanizam kojim ćemo mi da zaštitimo društvene vrednosti koje vi želite da promovišete ordenima od samovolje ili zloupotrebe nekog pojedinca koji dođe u tu poziciju, da on reprezentuje organ.
Kada bi ovde postojali jasni, zašto ne reći, i oni tanani mehanizmi koji bi sprečavali zloupotrebe, a mi u ovoj sali ne smemo da budemo naivni, jer manje ili više svi imaju neko iskustvo u politici, neko 15 godina, neko 20 godina, neko dve godine, i onaj što ima dve godine nekog političkog iskustva ne može biti politički naivan. On, pored one dobre namere koja se promoviše nekim zakonom, mora da vodi računa i o tome da li ovakva rešenja omogućavaju nesmetanu zloupotrebu ovlašćenja.
Zašto to kažem? Malopre hteo sam da vam aplaudiram kada ste rekli - neprihvatljivo je da predstavnik vojne sile, neke strane države koja je neprijateljska nama, dobije najviše državno odličje naše Republike. Slažem se sa vama, ali vi nama niste dali garanciju.
Sada možemo da uzmemo onu knjigu Zorana Petrovića-Piroćanca, kako beše, mislim "Srpski virus", i da damo sve one izjave koje su mirotvorci, humanisti dali na račun srpskog naroda, ne vlasti, počev od onog velikog glumca Pitera Justinova, koji je ambasador UNICEF-a itd. On kaže da je srpski narod na nivou nedorasle životinje, parafraziram, ali se svodi na to.
Mene ne bi iznenadilo da Ćirilov pokrene akciju da se tom čoveku dodeli orden, neko odlikovanje. Uzeo sam bezveze Ćirilova, Borka Pavićević, ova Borka partizanka, ona bi to isto mogla da napravi. To prođe i onda mi sad kažemo koji je to sistem vrednosti. Ne vidim ovde branu za sistem vrednosti. Ne vidim branu.
Pošto sam otprilike uspeo da vam ukažem da ne sporim vašu ideju, ne sporim korisnost ovoga, ali sporim neka rešenja koja dovode u pitanje ceo ovaj koncept. Krenu ću redom.
U članu 4, drugi stav, napisali ste da ordeni, velika odlikovanja i spomenice Republike Srbije poseduju kvalitet moralnog lika. Kvalitet moralnog lika dajete odličju kao pretpostavka. Znači, onaj koji je dobio orden Cara Dušana, samim tim što je zakačio taj orden podrazumeva se da je pojedinac koji ima kvalitet moralnog lica, kao osoba, kao pojedinac, da je visokomoralna ličnost. Po ovom vašem zakonu, po službenoj dužnosti taj orden dobija predsednik Republike. Vi sada protumačite da li je on uvek moralan ili nemoralan.

Gospodine Krasiću, da li ćete koristiti i drugih deset minuta?

Pokušaću još ovih desetak minuta da jednostavno pokušam da ubedim gospodina Markovića da, ako može, povuče ovaj Predlog zakona, jer mislim da je ovo preuranjeno.

Samo izvolite.

Mislim da je ovo preuranjeno i molio bih sve koji učestvuju u raspravi da ipak očuvamo značaj ovih naziva odličja i da se tu ne prave neke improvizacije. Verovatno, manje ili više, usvojili ili danas ne usvojili ovaj zakon, verovatno u nekom periodu će morati da se usvoji sličan zakon, verovatno sa sličnim nazivima ordenja, pa tu treba sačuvati jer sve su to nazivi koji oslikavaju našu istoriju i treba da imamo poštovanja prema svojoj istoriji i prema ličnostima iz naše istorije, koje su jednostavno dale pečat ovom narodu i ovoj državi. O tome ne želim da pričam.
Sada samo pričam o preuranjenosti i nedostatku mehanizama koji treba da očuvaju da baš taj pojedinac koji dobije taj orden treba da dokaže i da stalno čuva kvalitet moralnog lika koji se pretpostavlja da se nalazi na tom, u fizičkom smislu, izraženom parčetu, ne znam, bronze, neke plakete itd. Tu ne vidim garancije.
Kod tih ordena vidim nadmetanje, preglasavanje, nadglasavanje, a sistemski ste ubacili da orden Cara Dušana nosi ono lice koje na izborima bude izabrano za predsednika Republike. Moram to da kažem, pošto vi ne prihvatate našu inicijativu da se priča o našem predsedniku Republike, njemu bi više odgovarao orden - ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu. Više bi mu odgovaralo to odličje.
Nije za amandman, eto, nismo napisali amandman, nije za amandman zbog Cara Dušana i zbog naše istorije itd. Vi ste u zakonu napisali da onaj koji je predsednik Republike odmah može da zakači taj orden. On ima pravo na doživotno to. A šta se dešava ako to lice bude opozvano na republičkom referendumu zbog očiglednog kršenja Ustava, zakona, zbog nepoštovanja ljudskih prava.
Uzeo sam ovaj primer pošto je on očigledan, mogu da krenem i sa drugim primerima, shodno redosledu ordenja, odličja i ovih medalja i spomenica. Ovo sam uzeo kao nešto najprepoznatljivije.
Pre nekoliko dana niste prihvatili naš predlog da se uvrsti u dnevni red, recimo, tačka pokretanje postupka opoziva predsednika Republike. On vam je odmah te večeri odgovorio na sebi svojstven način, stavio vam je do znanja šta on misli o vama kao većini, ne o nama kao manjini. Mi nemamo skrivalice sa njim. Kada god da neku izjavu koja je protiv naroda, protiv države, protiv vojske, protiv ovoga, onoga, mi ga ošamarimo sa ove govornice.
Bavimo se politikom i imamo pravo da kritikujemo svakoga za ono što je uradio loše za ovaj narod. Napravio je skandal u Moskvi, znate i svi, ne morate da čitate novine. E, on treba da nosi najveći orden Republike Srbije. Kako to može? Smatramo da je degutantno unositi neku odredbu, gde se nekom licu koje je dobilo najviši orden u Republici Srbiji, posle izvesnog vremena oduzima taj orden. To je uvreda za ovo što ste napisali, kvalitet moralnog lica. To je ta uvreda.
Zato vam kažem, gospodine predsedniče, cenim vaše dobre namere, ali ovo je preuranjeno za naš trenutni društveno-istorijski trenutak. Preuranjeno.
Sada pravim ovu veza arhaičnih izraza sa ljudima iz Krunskog saveta koji su prihvatili tu terminologiju. Ako smo mi Republika, onda ne možete član 9. da počinjete rečju - poglavar svih ordena. Ne ide. Da ste rekli, onaj ko dodeljuje, odlučuje itd, organ, ali poglavar, on asocira na Acu gicu. Znam da se u ovoj zemlji vodi akcija do 2008. godine da Srbija bude monarhija, manje ili više javno, ali se vodi ta akcija. To budite sigurni.
U prilog tome je bila neka promena simbola, ali neću da otvaram tu temu. Od toga nema ništa, zapamtite, kod nas se monarh menjao tako što sin ocu izvadi oči ili sin ubije oca ili otac ubije sina. Naša su loša iskustva sa monarhijama. Mi smo već toliko godina Republika, SRS je stranka koja zastupa republikanski oblik organizacije države. To je naš politički stav. Nemamo ništa protiv Karađorđevića, niti da ima živih Obrenovića, nemamo ništa i izražavam prosto politički stav.
Kaže u članu 10 - dodela svih ordenja, velikih odlikovanja, medalja i spomenica Republike u isključivoj je nadležnosti predsednika Republike. Pazite, to ni u snu ne bih smeo da pomislim. Ne samo zbog ovoga, nego svakog budućeg predsednika Republike, jer naša iskustva su vrlo opasna kada neki pojedinac dobije ta ovlašćenja. Gospodine predsedniče, samo da vas upozorim na neke nesporne činjenice.
Imali smo jednog predsednika Republike kome je kompletna opozicija i javnost osporavala što je istovremeno i predsednik stranke i predsednik Republike.
Danas imamo predsednika Republike koji je i predsednik jedne frakcije u svojoj stranci i niko mu ne osporava to što je predsednik jedne frakcije u svojoj stranci.
Imali smo situaciju kako predsednik Republike može da živi na Dedinju, pa su studenti išli da mu daju pismo, pa pogaču, pa tortu, pa da mu čestitaju rođendan itd. Sada imamo čoveka koji i pre nego što je postao predsednik odmah pobegao na Dedinje i niko ništa ne priča. Nema ko da finansira, javila bi se pobuna, ali treba da se pojavi finansijer, kao prošli put što se pojavio finansijer za studentski protest.
Kako mogu da verujem ovom predsedniku Republike kada njegovi glavni savetnici, taj Šaper i ovaj, mašinski inženjer, žuti Đilas, oni su sada proterani iz Telekoma, Grk ih je proterao. Grk je spasio Srbiju u Telekomu, jer su oni hteli neke programe tamo da muvaju. Oni samo muvaju.
Ako vi želite narodnu kancelariju da pretvorite u kancelariju za ordene, gospodine Markoviću, nemojte to da radite. Začas će oni to da preokrenu. Šta obavezuje DS? Oni samo vole sebe i nikoga više. Ni sa kim živim ne mogu. Oni nemaju koalicioni kapacitet, kako oni to kažu. Ko može sa njima? Svakog su oni prevarili. Šta rade sada? Samo obilaze po inostranstvu i laju protiv Srbije, protiv i vlasti i opozicije. To je DS. To svi znate, svi ste osetili na svojoj koži.
Imate odredbu koja kaže da narodni poslanik Narodne skupštine za vreme trajanja mandata ne može da dobije itd. U ovom trenutku stvarno moram da budem malo i maliciozan. Zašto niste propisali neko odlikovanje za ove poslanike preletače, koji dobijaju po službenoj dužnosti. To je postalo, vidite i sami, jeste gledali sinoć emisiju, postalo je "in". Išao sa jednom strankom, otišao u crkvu i zakleo se. Dajte makar da uvedemo kaznene ordene: Dika preletač, poslanik preletač. Mi imamo to ovde u Skupštini i sada smo mi legitimni da morališemo putem odlikovanja.
Stvarno se izvinjavam što možda nekome deluje da devalviram inicijativu. Gospodine Markoviću, uopšte ne želim da devalviram vašu inicijativu. Odlikovanja i ovo pitanje doživljavam kao sistem vrednosti Republike Srbije, opšteprihvaćeni sistem vrednosti Republike Srbije. Da bi on bio opšteprihvaćeni sistem vrednosti, gospodine Markoviću, morali ste da kontaktirate sa svim poslaničkim grupama.
Predsedavajući, izvinjavam se, iskoristiću samo još jednu rečenicu, nećete da mi zamerite. Pazite, predsednik Republike može raspustiti ordenski savet. Dalje, niko ne može sebe predložiti za odlikovanje bilo kojim ordenom, velikim odlikovanjem itd. Nemate nijedan zaštitni mehanizam, a imate zloupotrebu, kao, otprilike, izvolite.
Gospodine Markoviću, mi ovaj zakon ne možemo da podržimo, ali vam savetujemo - povucite ovaj predlog zakona, napravite konsultacije na heraldičkim osnovama. Ne sporim heraldičke osnove, ne sporim ni to što ste ubacili neke nove nazive koji asociraju na neke stare. To je divno, to je lepo, to je odraz naše državnosti.
Povucite ovaj predlog zakona, pozovite predsednike poslaničkih grupa, napravite dogovor i verujte, jedan sličan zakon, sa tananim mehanizmima koji su u funkciji zaštite ove inicijative od devalviranja od strane nekih pojedinaca, a ima takvih koji će sve to da zloupotrebe, onda možemo doneti takav zakon ovde sa ogromnom većinom.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, kao predlagač.

Hvala vam na preciznom i obazrivom prema istoriji izlaganju. Samo da razjasnimo neke stvari. Moralno lice nije moralni lik. Mi ovde govorimo o nečem drugom i to sam probao da kažem. Znači, orden ima status moralnog lica. U nekim zemljama postoje i praznici određenih ordena. To je zbog samopoštovanja zemlje.
Zbog toga sam malopre rekao da pravimo razliku i da je, po ovom zakonu, on je predvideo da to bude neka vrsta međusobnih obaveza. Zato postoji ona mogućnost načina oduzimanja i načina napredovanja. U samom sistemu ordena, ima u obrazloženju ovog člana 4, na taj ste stav ukazali, postoje u stvarnosti, to je sada i praksa ordena pokazala, dve vrste ordena.
Svako odlikovanje sleduje zaslužnima, ali u praksi to nije uvek stvarno za zasluge. U svim zemljama je tako. Neki ordeni su ordeni za funkciju, jer se podrazumeva da vi imate obavezu, jer kako ste inače zaslužili da se nađete na tom mestu, pa da predstavljate. To su protokolarni ordeni.
Postoje i ovi drugi. Tu se vodilo računa, zato postoji i Takovski krst i Karađorđev krst, da sve što je značajno u istoriji dobije i potvrdu. Nije, u tom smislu, ni na jedan način dinastički. Naprotiv, vodilo se o tome računa. U okviru toga sam orden, jer on obavezuje onoga koji daje i onoga koji prima, obavezuje na odnos prema samom ordenu, on ima status moralnog lica.
Ne možete da napravite smetnju da neki građani koji su na državničkim funkcijama, podrazumeva se da su došli tu zaslugom, ali to nije ona zasluga za koju će pripadnik policije, žandarmerije, carinske službe, oružanih snaga, vatrogasac, dobiti nagradu za ličnu hrabrost. Postoji čitav niz tih medalja i odlikovanja. To je nešto što ste vi zaslužili ili neko ko je, radeći na određenom poslu u stručnoj, u naučnoj, u obrazovnoj ustanovi, stvarno zaslužio nešto.
Kako se to definiše? Zato je i napravljena razlika u ovom predlogu. Postoje protokolarni ordeni za zasluge.
Dakle, podrazumeva se da ste zaslužili da se nađete na jednom mestu, te protokolarno vam pripada određeno odlikovanje ili određena medalja. I imate konkretnu zaslugu. Ovde se ustanovljava sada da se objavljuje u roku najkasnije 60 dana, da se ne bi desilo ono sa neprijateljskim licima, o čemu sam govorio i vi ste govorili. Drugo, da bi se taj tekst obrazloženja stavio na uvid javnosti.
Procedura predlaganja, svejedno što su nosioci te procedure po inicijativi predsednika Republike Srbije, po predlogu Vlade Republike Srbije, po predlogu resornih ministara u Vladi Republike Srbije. Ovo se odnosi samo na ona ministarstva koja imaju, ako tako mogu da kažem, u službi lica koja su stalno u situaciji da dođu u mogućnost da zasluže za ličnu hrabrost.
Pre svega, reč je o policiji, carinskim službama, vatrogascima. Samo se o tim ministrima radi, da ne mislimo da se odnosi na sve ministre. I, po predlogu kancelarije ordena, koja obuhvata inicijative i predloge ordenskih saveta i saveta odlikovanja.
Načelno, ovaj zakon uspostavlja princip i taj princip jeste starovremen. Sviđa se vama, sviđa se i meni, zato što samo zemlje koje imaju tradiciju mogu da aktiviraju nazive, pre svega, kod ovakvih stvari, nazive koje imaju u svojoj istoriji, simbole, jer ih imaju u svojoj istoriji, jer imaju dugu državnost.
Zahvaljujući tome, bilo je moguće da mi, naravno, uz različita slaganja oko detalja, posle dogovora sa šefovima svih poslaničkih grupa, imamo svoj grb, imamo svoju zastavu.
Naravno, različito mislimo o nekima od tih detalja, ali neke zemlje ne mogu da imaju, jer nikada nisu imale državu, pa nemaju ni te simbole.
Mi se, nadam se, svi zalažemo da sačuvamo ono što imamo, ne dajući tome neku drugu konotaciju. Uz svo poštovanje i za način na koji ste vi govorili, dakle, ne želimo da dajemo drugu konotaciju, nadam se svi. Da li je kasno?
Dakle, procedura je komplikovana, ona ide kroz kancelariju ordena. Otkud taj naziv? Imate objašnjenje, ali ne bih da ulazim u ovo pežorativno, nije korektno.
Imate statute ordena. Te statute, način na koji se do njih dolazi. Članovi tih ordenskih saveta su ili odlikovana lica, da ne ulazim u detalje procedure, ili lica iz te oblasti koja su zaslužna, meritorna.
Vrlo je teško da dođe do zloupotrebe. Ono "poglavar svih ordena", drugačiji je termin, to je naziv koji kaže, dakle, tu se stiču insignije, sem po posebnom ovlašćenju, onaj ko uručuje insignije je taj koji je poglavar svih ordena. To je simbol jedinstva, kao što u Ustavu piše da neko simbolizuje jedinstvo nečega.
Ali, u stvari ta procedura je toliko komplikovana da ona ne bi trebalo, plus ograničen broj za određenu vrstu odlikovanja, ograničen broj tokom jedne godine ni na jedan način ne bi smeo da ugrozi zasluge i mogućnost da onaj ko zasluge ima da ih dobije, i taj organ uspostavlja Vlada Srbije podzakonskim aktom. Nije pod direktnim uticajem prilikom formiranja na ma koji način nekog drugog nivoa vlasti.
Da li je kasno ili je rano? Prihvatam sve kritike pa sam rekao otpočetka. Tu se naši stavovi razlikuju. Nemojte pogrešno da me shvatite. Sa stanovišta preuzimanja obaveze, vi ste jasno rekli koje su vaše obaveze. Ali, kao što kada stanujemo, dakle stanujem dole u suterenu, na dnu onog jarka, a vi stanujete na vrhu i to nam se tako zadesilo, u Rakovici. U odnosu na to mi uživamo statuse građana i komšija. Tu smo se zadesili. Ovde kada sedimo, sedi sada gospodin Zankov, i hvala mu mnogo što ovoliko pomaže kao potpredsednik danas, sa ovog mesta on u ovom času ima druge obaveze i mora da ih ispunjava. Mislio sam da dok se nalazim na tom mestu imam obavezu u ime svih vas, naravno razgovarajući. Nekada je za to neophodan proceduralni dogovor, nekada to nije moguće, jer vi znate neke poslaničke grupe ponekad se nađu u situaciji, to je njihova stvar, da ne mogu da učestvuju u nekom radu, a ne bih oko jedinstvenih stvari da ma koga ugrozim, te sam zato rekao na ovaj način.
Moja obaveza je da, pošto verujem sa tog mesta, jer mislim da je kasno, ne da je rano. Kada nešto u Ustavu imate 15 godina i nemate zakon o tome, mislim da je strašno kasno. Mi možemo svakako da zadržimo svoje shvatanje, ali sam rekao i prošlog puta ovde, na neke stvari imate pravo kada ste mladi, a na neke kada ste stari.
Kao mlad imate pravo da zamišljate da je za svadbu presudna priča, kako izgleda mladoženja, mlada, kakva je muzika, da je to veliko uživanje i ljubav. Kada vodite porodicu imate odgovornost za nju, onda znate da je svadba jedna užasna komplikacija, gde će da žive, od čega, ko će da plati muziku, a naravno rizikujete da kada prođe svadba priča se samo o tome da li se mlada ispovraćala na svadbi i da li se mladoženja napio.
Kada pripremate svadbu i dalje vas obavezuje da vodite računa o tome gde je šator, gde je kafana, od kog novca, mnogo praktičnih stvari da bi obična svadba uspela za budućnost vašeg deteta, a kamoli kako država uspešno da uradi neke stvari, beskrajno komplikovano da nešto uradi, pa zato se svi mi ovde razlikujemo, pa zajednički nešto izglasamo da uredimo.
Ista je priča i za sahranu. Neko mora da vodi računa. Ne bol samo da prežali, mora da vodi računa šta sutra, šta sledeće nedelje. Veliki deo nas je to prošao. Te zbog toga molim, ne očekujem da me svi poslušaju i svako nalazi svoj način, ali uz svo međusobno uvažavanje da ljudi uvek u ozbiljnim porodicama, u ozbiljnoj državi, uvek ste spremni za svadbu i za sahranu.
Znači, uvek imate sveću u kući da je zapalite kada je slava ili da je zapalite zato što vam je neko umro. Ali, ozbiljna porodica uvek ima sveću u kući. To je pitanje odgovornosti, a verujem da ste vi odgovorni. Zbog toga ovo ide na ovaj način. Moguće je da sam lično nešto uradio prebrzo, moguće je da sam već zakasnio. Moja obaveza je bila da sada predložim poslanicima, jer se brinem da je kasno.
Inače, vi ste u pravu. Razgovarao sam pojedinačno o toj temi sa šefovima stranaka i poslaničkih grupa svih ovde, pojedinačno, i istina je da postoji ovaj predlog već četiri meseca, ovako formulisan od strane stručnjaka, ne od strane nekog saveta, ali sam smatrao da je možda sada dobro da Skupština odluči da li će da ga stavi na dnevni red, kao što verujem da je dobro da Skupština odluči da li ćemo da naprosto stavimo još jedan podupirač na drvo koje smo morali da presadimo, jer su nam ga ostavili stari, pa da ne istrune koren slučajno u međuvremenu.