Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o samom Predlogu zakona, zamolio bih za vaše razumevanje što već treći put prisustvujemo istom činu.
Moj način shvatanja obavljanja ovog posla podrazumeva da, sa punim uvažavanjem svih narodnih predstavnika koji dolaze u ovaj parlament na demokratski i zakonit način, jedini mogući po našem zakonu, dakle, posle predstavljanja programa, kandidovanja unapred datih izbornih lista, te na taj način predstavljaju onaj broj građana posredno koji politički mogu po zakonu da glasaju, a neposredno sve one koji su glasali, a prema zakonskim odredbama i dobiju svoje predstavnike u parlamentu.
Kao što znate, postoje cenzusi, pa deo predstavnika određenih stranaka ne može da uđe, moramo da poštujemo to što nema drugog tela sem nas koje predstavlja sve građane, te kada se predstavljaju, bilo pojedinačna akta, kao što je poslovnik po kome ćemo raditi, bilo akta kakva su preporuka koju smo usvojili, bilo predlaganje zakona, kakav je sada pred nama, koji popunjava jednu prazninu koja postoji u praksi, a zakonom je predviđena delatnost, odnosno ovlašćenje.
U tom slučaju tražim, ili dobijem, i upišem podršku poslaničkih grupa svih vas, uz jedan predlog, kao što se desilo kada smo se svi zajedno dogovorili o tome da Srbiji vratimo njene simbole, jer je naša obaveza da uspostavljamo državu, naravno, svađajući se i raspravljajući o onome što najviše tišti građane - ekonomiji, ključnim pitanjima uspostavljanja institucija, ali i u svemu drugom što daje okvir jednoj državi, između ostalog i o simbolima i ovakvim ovlašćenjima kakva su sada.
U tim slučajevima da nastojim da preuzmem na sebe, ne lično, nego zato što imam obavezu da predstavljam Narodnu skupštinu i sve vas, da obezbedim stručnu argumentaciju za jednu oblast koja je, po pravilu, prevashodno stručna, da u političkom delu diskutujemo, pa na kraju da odlučimo ili ne odlučimo. Onda da sebe stavim u situaciju da ovde, ma koliko bio loš govornik, i nemao poznavanje materije koju izlažem, da u ime svih vas nešto predstavim, pa ako budemo jedinstveni, na kraju, oko toga, iza toga ćemo stati.
Ako ne, onda svakako ne bih dozvolio da se oko ovakvih stvari, kao što su odlikovanja, dakle, nešto što se deli zaslužnim pojedincima i organizacijama, za zasluge, za državu, dakle, za neki segment onoga što je naš zajednički posao, ne bih želeo ni na jedan način oko toga da bude ružnih reči, nejedinstva.
Više puta sam rekao ovde svoj lični stav. Srbija, kada je podeljena oko stvari oko kojih se ozbiljne države ne dele, dakle, ne oko političkih razlika i koncepata, nego oko nečega što čini okvir države, da onda Srbija strada, nezavisno od toga koliko mi kasnije međusobno možemo da delimo krivicu ili zasluge.
Pre nego što kažem nekoliko reči o samom zakonu, podsetio bih vas na nešto što, ponekad u raspravama, svi mi zaboravimo.
Odlikovanja, po pravilu, uvek dodeljuje onaj nivo vlasti koji po Ustavu treba da simbolizuje jedinstvo vlati. U našem državnom uređenju to je predsednik Republike.
Odatle proističe, naravno kroz iskustva različitih zemalja, zavisno da li je monarh, da li je na ovaj način biran predsednik Republike ili na drugi način, u odnosu na to formira se čitav niz tela, kancelarije ordena ili zajedničke kancelarije Vlade, nekih nadležnih ministarstava, zavisno kako je upravno to rešeno u jednoj državi.
Svakako je uvek taj nivo vlasti koji mora da simbolizuje jedinstvo, neko ko uručuje i predstavlja uručenje insignija.
Zašto vam to govorim? Da bi takav nivo vlasti mogao, sa punim kapacitetom da, na osnovu zakonom utvrđene procedure, ko predlaže, šta predlaže, za koje vrste zasluge, odaje počast onima koji nešto urade za svoju državu, od ličnog herojstva do zasluga u određenoj oblasti, pa i u oblasti zakonodavstva, neophodno je da tom nivou vlasti to ovlašćenje preda neko ko ima neko najveće moguće ovlašćenje.
Pošto u raspravama, kažem, često nismo svesni, a ni građani ko koga tačno predstavlja, na početku ću samo da vam pročitam nešto što pretpostavljam svako od vas zna, što su podaci za saziv svakoga od vas ovde ko sedi.
Ova Narodna skupština, koja treba ovim zakonom da omogući da se jedno ovlašćenje po postojećem Ustavu ostvaruje, sazvana je na osnovu izbora od 28. decembra.
Od upisanih birača 6.511.450 glasalo je 3.825.471, broj neposredno zastupljenih u skupštinskom sazivu, dakle, oni glasači čije liste, za koje su glasali, imaju danas ovde poslanike - 3.238.381 glasač, građanin.
Na osnovu toga, kao što znate, Vlada koja je formirana jeste Vlada za koju je glasalo 130 "za" od 244 prisutna poslanika, što znači da stranke koje su dale predstavnike koji neposredno učestvuju u Vladi zastupaju 1.409.535 glasača, sa posrednom podrškom koju je uživala u trenutku izbora u parlamentu, Vlada je predstavljala 1.700.876 birača.
Vlada, prema ovom zakonu, po jasno definisanoj proceduri, takođe učestvuje u predlaganju lica, organa i organizacija koji mogu da budu odlikovani.
Zbog toga je to važno. Naravno, formalno ispred vas je predsednik Skupštine koji vas predstavlja, on je izabran glasovima 150 od prisutnih 233 narodna poslanika, a na izborima za predsednika Republike glasalo je u prvom krugu 3.119.789 glasača, u drugom 3.159.194 glasača.
Daleko manje nego na izborima za vas, za poslanike.
Izabranog predsednika koji mora da predstavlja, simbolizuje jedinstvo prema zakonu koji ovde sada predstavljamo, u prvom krugu, neposredno za ličnost glasalo je 853.584 birača, a na osnovu drugog kruga ukupno 1.681.528 birača. Tako izgleda stvarnost.
Zbog toga je važno kada predlažete jedan akt kao što je ovaj, koji po Ustavu treba da važi u ovom istorijskom trenutku, nekom budućem istorijskom trenutku, mi ne znamo kako će praksa izgledati, vi morate da vodite računa o ovakvim podacima i zbog toga je važno da telo koje će i tada sigurno predstavljati daleko više, stotinama hiljada više birača, odnosno milionima više birača, nego što će za ma koju drugu funkciju, bilo posredno preko parlamenta za neku funkciju izvršne vlasti, bilo neposredno na izborima, glasati glasača, te ono mora kada donosi jedan ovakav zakon da ima to u vidu da, kao telo koje predstavlja skoro četiri miliona onih koji su izrazili svoju volju, dodeljuje procedurom ovlašćenja onima koji to moraju da imaju na umu, jer treba kasnije simbolički da ta ovlašćenja kao počast nekome prenesu.
Zakon koji se nalazi pred vama jeste neka vrsta ugovorne obaveze. On predviđa da i onaj koji počast predaje i onaj koji prima, i zato postoji čitav niz rešenja, videli ste i u obrazloženju, ulaze u jedan obostrani odnos.
Zbog toba je i čitav niz rešenja, kada se objavljuje, u kom roku da je neko lice odlikovano, ovog puta skraćen, jer imamo iskustvo iz prethodnog perioda, kada znate da zbog toga što to nije bilo dobro regulisano, dešavalo se i to baš u Srbiji da se u "Službenom glasniku" pojavi neko ime i ukaz da je odlikovano, a već nekoliko godina to ime je često član oružanih snaga neke potpuno druge zemlje, koja zastupa neprijateljstvo prema Srbiji. Da se takve stvari ne bi dešavale ovde je vođeno računa i o takvim sitnicama.
Zašto govorim prvo o tim sitnim detaljima? Zato što je ovaj nacrt, koji se nalazi pred vama kao predlog o odlikovanjima Republike Srbije, nastao posle konsultacije velikog broja heraldičara, stručnjaka koji su uporedno vodili računa, jer kao kada nekoga branite od nepravde, isto tako i kada ga nagrađujete, važno je da nikoga ne povredite. Kada nekoga branite od nepravde ne smete da načinite novu nepravdu.
Kao što je gospodin Momčilov nekoliko puta ovde pominjao, šta je beše ključno prvo pravilo za lekare - ne povredi, ne izleči nego ne povredi, te isto tako i ovde mora da se vodi računa da ne smete da povredite sve što postoji.
A postoje ordenski redovi, postoje odlikovanja na nivou državne zajednice Srbije i Crne Gore, na nivou Republike Srpske, na nivou institucija kakve su crkve. Postoji i dinastička prošlost, dakle istorija država sa ovog prostora, pa istorija Srbije.
Bilo je neophodno tokom pravljenja predloga od strane stručnjaka da se o svemu tome vodi računa, da se prilikom davanja imena ordenima, medaljama, ne ugroze nagrađeni, odlikovani sa ovih prostora građani, od strane ma kog postojećeg organa iz ovih država ili iz ovih institucija koje sam sada pomenuo, jer bi bilo jako loše da vi ugrozite recimo odlikovanje koje je neko dobio za lično herojstvo na nivou državne zajednice ili da poništite značaj naziva jednog ordena koji postoji u Republici Srpskoj, ili koji postoji na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Konačno, prilikom sastavljanja ovog predloga, za šta najveću zaslugu ima, heraldički, gospodin Acović i njegov tim, prilikom sastavljanja vođeno je računa da se i u ovoj oblasti, nešto što su ukazivali pripadnici različitih stranaka, ispravi nepravda, jedna istorijska nepravda.
Prosto je neverovatno da osnivač jednog reda ordena na prostoru Balkana, doduše efemernog po trajanju, ali prvog ordena na nivou Balkana, bio je car Dušan. Orden sa imenom cara Dušana ne postoji u tradiciji ni jedne od ovih državnih tvorevina o kojima sam govorio i to jeste neka vrsta nepravde, te je zato ovde ta insignija, koja treba da simbolizuje jedinstvo vlasti, koja je počasna, koja nije za zasluge, već simbolizuje mesto na kome se nalazite, dobila to ime i ona stoji na početku.
Mada bi, da je sreće i imate detaljno objašnjenje, onaj orden, to ne možemo zbog našeg ustavno-pravnog položaja, inače onaj orden koji u sebi iskazuje najveću zaslugu, a to je Karađorđev krst, koji na taj način negde produžava i istorijski toliko značajno odlikovanje Karađorđeve zvezde, dedovi mnogih od vas su bili u prilici da ga zasluže, pa znaju koliko je vredan jedan takav orden, dakle, nastavljao tu simboličku tradiciju i on bi mogao biti prvi, još jednom kažem, da nije našeg ustavno-pravnog položaja.
On ne bi možda trebalo da nosi taj naziv, onda bi nosio naziv "orden Srbije". Bilo bi jasno da je to najviše odlikovanje po značaju za zaslugu, ne za mesto na kome se nalazite, nego po značaju za zaslugu, ali kažem ustavno-pravno to nije moguće i zbog toga se on nalazi kao drugi u redu, a inače bi on bio prvi u redu i u ovom predlogu bi bio orden Srbije, i onda bi bilo jasnije.
Još jednom kažem, neću da čitam obrazloženja, nisam svakako neko ko dobro poznaje na ovaj način, heraldički, istoriju Srbije i ne bih želeo nikako da pogrešim i da na taj način dodatno nekoga povredim, a očekujem od svih nas, kada diskutujemo, a biće prilike možda, da pojašnjavamo određene odredbe, zašto na ovaj način, da pojasnimo i građanima i našim političkim strankama.
Dakle, ne bih sada o tome da govorim, pozivam vas dok razmatramo ovaj predlog da vodimo računa o tome da ordeni imaju i svoju prošlost i da ne povredimo nikoga ko je orden na ovim prostorima od ma kog nivoa države dobio.
Isto tako, ako smo odlučni, a to ćemo znati tek u danu za glasanje, a možda i tokom ove diskusije, da uspostavimo u punoj funkciji državu, pa i sa tim da jedno ovlašćenje, koje Ustavom postoji i garantovano je, može da deluje, da ne bi stvaralo apsurdne situacije. Ako treba, ispričaću vam jednu neverovatno apsurdnu situaciju, koja je povredila i onoga ko je orden davao i onoga ko je orden primao. Ali, mislim da nema potrebe da sada o tome govorim.
Dakle, ako budemo dovoljno jedinstveni i odlučni u tome, mi ćemo se u stvari naći u situaciji da potvrdimo neku vrstu samopoštovanja, mislim da tu nema razlike među svim poslanicima koji ovde sede. Svi smo mi željni da živimo u normalnoj državi.
Te moj poziv je, kao da sam sve vas, da smo se zajedno pozvali, kako je govorio, vi volite da ga citirate, Jovan Jovanović Zmaj, hajde da zasadimo jedno drvo. Svađamo se koje treba. Nismo sigurni i raspravljamo, i samo ako smo odlučni znaćemo na čijoj zemlji i koliko veliko.
Ali, pošto kasnimo, moramo da zasadimo drvo koje nije mladica, nego drvo koje je već ukorenjeno, negde da ga namestimo, neće moći da izraste kako valja ako ne stavimo podupirače, odlikovanja, kao i onaj Zakon o danu žalosti koji smo doneli, čitav niz simboličkih zakona, kao zakoni koje razmatramo na ovoj sednici, tiču se rečnika Akademije, enciklopedije, jesu ti podupirači koji će možda da omoguće da to drvo bude stabilno i da onda mi po drvetu kažemo, ovo je naša zemlja, zar ne vidite, tu je naše drvo.
Hvala vam na spremnosti da to zajedno pokušamo. Hvala.