Dame i gospodo, ovo je jedinstvena prilika kada smo u situaciji da govorimo isključivo na temu razrešenja pravosudnih funkcija, jer svaki put kada imamo razrešenje na dnevnom redu, onda u stvari imamo izbor sudija, po stotinak sudija, pedesetak predsednika sudova, i onda se svi bavimo tim ljudima koji treba da budu izabrani ili koji po mišljenju nekih od nas ne treba da budu izabrani, i razrešenja se provuku onako kao da to uopšte nije bitan deo u rešavanju problema u pravosuđu.
Ja sam se iskreno obradovala kada sam videla da imamo samo ovo kao tačku dnevnog reda i zato sam želela, i svi mi iz SRS, da upravo sa tog aspekta malo sagledamo stanje u pravosuđu.
Naravno, nećemo govoriti o razrešenjima onih koji više neće biti sudije zato što ispunjavaju uslove za penziju, ali nama su interesantni oni koji na lični zahtev traže razrešenje od sudijske funkcije, i to ne svi.
Podsetiću vas na rasprave i ono što su govorili poslanici SRS kada su bila na dnevnom redu postavljenja sudija i predsednika sudova, pa se sećate kada smo govorili o sudiji Četvrtog opštinskog suda, Željku Šćepanoviću, koji je podlegao pritisku tadašnje izvršne vlasti, konkretno Vladana Batića, koji mu je obećao da će, ako napiše jednu presudu u kojoj će jednog čoveka da oglasi krivim, iz Četvrtog opštinskog suda lako preći u okružni sud, a mi smo upozoravali tada i pre nego što se on pojavio sa svojim zahtevom da pređe u viši sud, da će to da se desi.
Vi nam niste verovali i to se desilo, i mi smo ponovo o tome raspravljali i tada je zaista skupštinska većina shvatila da smo mi u pravu i glasali ste protiv, i taj gospodin Željko Šćepanović je tražio da bude razrešen od sudijske funkcije i da bude advokat. Tada kada je to bilo na dnevnom redu nisam imala vremena, jer je bilo važnijih stvari u okviru te tačke, da pitam ministra i da pitam Vladu, da pitam skupštinsku većinu, da li se neko zapitao zašto je taj Željko Šćepanović želeo da napusti sud i da ode u advokate.
Znači, svestan je da smo mi govorili istinu o njemu i on to zna. Pitam, kakav će on sutra biti advokat? Da li nije bilo potrebno, odnosno mislim da jeste, da skupštinski Odbor za pravosuđe napiše lepo Advokatskoj komori šta smo mi sve imali od podataka vezano za tog sudiju Željka Šćepanovića, pa da mi to lepo pošaljemo Advokatskoj komori, ne utičemo, ako njima treba takav advokat neka ga upišu u spisak advokata, a ako ne treba neka ga o tome obaveste.
Danas imamo jedno interesantno razrešenje, a to je sudija Gordana Mihailović. Ta gospođa je želela da bude predsednik Drugog opštinskog suda u Beogradu. Bila je v.d. Mi iz SRS smo mnogo toga rekli što nikako nije išlo u prilog tome da ona može da bude predsednik Drugog opštinskog suda i ona, valjda nezadovoljna, neće da bude običan sudija, ona baš hoće da bude predsednik Drugog opštinskog suda, da hara beogradskim pravosuđem, i ona danas podnosi zahtev za razrešenje od sudijske funkcije, i ona će verovatno otići u advokate.
Sada vas pitam i za nju, drage kolege, da li mislite da bi bilo dobro da ova skupština, da Odbor za pravosuđe napiše jedno pisamce Advokatskoj komori, da kažemo šta mi narodni poslanici mislimo o Gordani Mihailović, zapravo ne šta mislimo, nego koje podatke o njenom delovanju imamo, mišljenje je nepodeljeno, jer ste svi glasali kada je Zoran Krasić osporio taj predlog, svi ste glasali i svi ste saglasni da je ona nedostojna za vršenje sudijske funkcije.
Zaista se pitam, ako je neko nedostojan da bude sudija, kako je dostojan da bude advokat. Ko će svoju sudbinu takvom advokatu dati u ruke?
Ta gospođa Gordana Mihailović je jedan od sudija, koja je išla po belom svetu u toku 2000. godine i nešto pre toga i tamo otrcavala na najgrozniji način svoje kolege sudije, srpski pravosudni sistem, srpsko pravosuđe, i ona je jedan od krivaca zbog čega se građanima Srbije masovno sudi u Haškom tribunalu. Ona je u Evropi i svetu nacrtala srpsko pravosuđe kao nesposobno, korumpirano, partijsko, da ne može da sudi optuženima za ratne zločine, ona i nekoliko njenih kolega.
Mi zato mislimo da nije dovoljno samo da u danu za glasanje kažemo ko je za da Gordana Mihailović bude razrešena, pritisnemo zeleno dugme, svi smo za, ode ona u advokate, ode verovatno da se pridruži borkinjama, kako one sebe zovu, za ljudska prava, verovatno će se pridružiti advokatima tipa Biljane Kovačević-Vučo, Nataši Kandić, Sonji Biserko, Sonji Liht itd. Njoj mesto jeste u tom društvu, ona jeste iz tog okruženja, ona radi zajedno sa njima i ona je radila zajedno sa njima.
Ona je, dakle, jedna od najodgovornijih zašto je oljagano srpsko pravosuđe u svetu i u Evropi. Zato mislimo da nije dovoljno da prihvatimo njenu želju da ode u advokate, nego mislim da mi moramo da obavestimo kao Skupština, kao skupštinski odbor, jednostavno da mi sve ove podatke koje imamo dostavimo Advokatskoj komori, pa neka se desi bogami, ako se neko tako žestoko ogreši o svoju zemlju, ako već ne ide u zatvor, onda neka bar ne može da radi ono što želi da radi.
Mnogo je građana Srbije, ni krivih ni dužnih patriota, časnih, poštenih, ostalo bez posla, na stotine hiljada. Zašto sada neko ko se toliko ogrešio o srpsko pravosuđe, o srpsku državu, zašto bi on bio sudija dokle mu se hoće. Pa prvo je vraćena u pravosuđe nezakonitom odlukom onog prethodnog saziva Skupštine, na to da vas podsetim, jer je ona bila razrešena sudijske funkcije, zato što je ona Skupština koja je bila 2000. godine aktuelna imala podatke i informacije šta radi ta gospođa Gordana Mihailović preko Društva sudija i u okviru Društva sudija.
Mi smo tada još znali, odnosno kolege koje su tada sedele u parlamentu znale su da ta gospođa Gordana Mihailović, sa još nekoliko svojih kolega, ide i priprema teren Haškom tribunalu za suđenje građanima Srbije, državljanima Srbije u Haškom tribunalu.
Ona je tada razrešena i ona je ponovo vraćena, zamislite, a tada se nije oglasio Ustavni sud i Slobodan Vučetić da kažu da je neustavna odluka da isti organ svoju odluku dva puta donosi, jedanput ovako, a drugi put onako. Tada oni DOS-ovci nisu znali da je Skupština najviše zakonodavno telo u Srbiji i da je nebitno kakav je sastav Skupštine, ko je skupštinska većina.
Skupština je naviše zakonodavno telo, a bila je nažalost i onda kada je Čeda Jovanović ovde sedeo kao glavni lik u Skupštini, pa i danas kada sede mnogi koji nisu iznenađeni pričom koju je malopre Zoran Krasić ispričao, a vezana je za jučerašnju vest iz Haškog tribunala, najstrašnije što smo mogli da čujemo, drage kolege, potvrđuje se ono što mi, srpski radikali, pričamo od osnivanja Haškog tribunala, da je to antisrpski tribunal, antisrpski sud. Ko god ode tamo, ako nije Srbin, ili se oslobađa, vraćaju se Šiptari da se bave politikom ili se oslobađaju od odgovornosti, ili dobiju neke kazne u koje se uklopio i pritvor koji su proveli do završetka sudskog postupka.
Da li je moguće da vi to ne vidite? Da li je moguće da vi ne vidite, dame i gospodo, da predsednik srpskih radikala, Vojislav Šešelj, već skoro tri godine sedi u Haškom tribunalu, da nikom ne padne na pamet da krene sa postupkom, da ne obraćaju pažnju na ono što tim koji pomaže odbranu Vojislava Šešelja svakodnevno upućuje i Haškom tribunalu, i tužilaštvu, i raznim međunarodnim organizacijama da mora da počne suđenje Vojislavu Šešelju, ili da mora da se donese oslobađajuća presuda, jer ne može čovek doveka da sedi u Haškom tribunalu i da niko ništa ne preduzima, osim što mu na sve moguće načine tamo krše ljudska prava.
Naravno, vas takve stvari ne interesuju. Vas interesuje ono što vam zapovede da uradite i onda smo juče imali Predlog odluke o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Podsetiću vas samo na nekoliko stvari iz te odluke. Volela bih da se podsetite i vi svega onoga što mi, srpski radikali, pričamo svaki put kada se govori o bilo kom problemu iz pravosuđa.
Vama ovde preporučuju uvođenje disciplinske odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Mi vam to pričamo već pet godina, mi vam pričamo da nije rešenje problema u pravosuđu i pričamo gospodinu Stojkoviću, ministru, pričali smo i onom prethodnom, da nije rešenje problema u pravosuđu samo dovođenje novih sudija, koliko god oni bili dobri. Problem je i rešenje je da se raščisti stanje postojeće u pravosuđu, da se šljam iz pravosuđa otera. Takvih je malo, i mi to stalno tvrdimo, ali dovoljno mnogo da zagorčavaju život i građanima Srbije i svojim kolegama koji rade u pravosuđu. Ovo što vam preporučuju vaši mentori, mi vam to govorimo godinama.
Dalje, preporučuju vam zabranu političkog delovanja nosilaca pravosudnih funkcija. Mi smo vam govorili, ne birajte tog sudiju, on je visoki funkcioner te i te stranke. Mi smo vam govorili, Slobodan Vučetić ne može biti predsednik Ustavnog suda, on je visoki funkcioner G17. Niste nas slušali.
Kažu vam, obezbeđivanje odgovarajućih zarada i uslova za rad nosilaca pravosudnih funkcija. Mi vam to godinama pričamo.
Morate da omogućite rad pravosudnim organima, morate da vodite računa o zaradama zaposlenih. Svojevremeno ih Batić izlago kada im je rekao da kada on dođe na vlast imaće u to vreme 1.000 maraka platu. Tada su marke bile. Dok se on smislio da zaista podeli takvu platu, to više nije bilo, s obzirom na inflaciju, ni 600, 700 maraka u to vreme.
Dakle, da slušate srpske radikale ne bi vam trebale nikakve preporuke iz EU, jer upravo mi govorimo sve ovo što vam oni preporučuju. Kažu vam, praćenje pritužbi na rad nosilaca pravosudnih funkcija, posebno u slučajevima korupcije. Mi vam to pričamo godinama. Ovde vam iznosimo konkretne primere.
Pitamo gospođu Vidu Petrović-Škero, molim je sa ove govornice konačno da nas obavesti, šta je sa inicijativom za razrešenje sudije Danka Laušević iz Petog opštinskog suda, koji je doneo jednu presudu pod uticajem advokata Vlade Pavićevića, a Vlado Pavićević je advokat Stanka Subotića Caneta-Žapca, kao i ostalih kriminalaca.
Pa pre tri i po godine smo mi, srpski radikali, pokrenuli inicijativu i na Visokom savetu pravosuđa, i Velikom personalnom veću, i Ministarstvu pravde, na svim organima koji su mogli imati veze sa tim, do dana današnjeg ne znamo šta je sa tim sudijom, a znamo da predmet po žalbi još drži u fioci. Da li je tako Zorane? Još drži u fioci, tri i po godine.
Preporučuju vam samostalnost pravosudnog budžeta. Pričah lično Mlađanu Dinkiću, u ime poslaničke grupe SRS, ovde pre pet dana, kada smo govorili o budžetu za 2006. godinu, pričala sam da mora da ima pravosudni budžet i da ne sme ministar pravde, ministarstvo niti bilo ko iz izvršne vlasti da može da vrši uticaj na pravosuđe zato što im on deli plate, povećava ili smanjuje. Naravno, nisu nas slušali.
Kao, prihvatićete ovu strategiju. Šta će vam strategija kada nećete delove iz nje da prihvatite ili kada već niste prihvatili kada smo vas mi upozoravali na to, kada smo vas upozoravali kada je bilo govora o sudskim taksama i na koji način treba da se ubiru sudske takse, na koji način da se troše sudske takse. To vas nije briga, vi gledate svoje.
Kada dođe i kada vam neko drugi sa strane kaže da to morate, onda to formalno prihvatate, a u suštini ništa niste prihvatili i opet će neka kontrola i supervizija kada vam dođe iz Evrope, opet će da vam kaže da vam stanje u pravosuđu ne valja, zato što ništa od ovoga što vam oni preporučuju, a što mi pričamo ovde, ubismo se pet godina pričajući kada je pravosuđe u pitanju, a vas baš briga za to.
Kažu vam, obezbeđivanje efikasnosti izvršenja sudskih presuda, suzbijanje korupcije unutar sudske uprave, sve vam to govorimo i to je delom vezano za sudske takse i za ono što smo vam pričali.
Onaj službenik kada radi za nekih, a mislim da je plata u sudskoj upravi ovih ljudi koji rade u pisarnici, desetak hiljada dinara, njega baš briga da li će da naplati sudsku taksu od 50.000 dinara.
Sudija mora da vodi postupak, bez obzira da li je taksa plaćena ili ne. Imamo astronomske sudske takse. Neko ih plati, neko ih ne plati. Onaj ko ih plati nema pojma gde su otišle. Nema samostalnog pravosudnog budžeta da se zna da su te takse u tom budžetu, da će se vratiti kroz plate i sudijama, i stručnim saradnicima, i zaposlenima u pravosuđu.
Veliki je teret u sudovima na stručnim saradnicima, to kolege pravnici, advokati, bivše sudije odlično znaju. Znaju da stručni saradnik obradi gotovo ceo predmet, sudija samo radi ono što se radi u sudnici, a plata im je negde 1,5 put veća, sudijama nego stručnim saradnicima.
Naravno, ne mislim da je plata sudijama velika. Naprotiv, veoma su male plate u pravosuđu, a videli smo i kroz budžet da nije planirano neko značajno povećanje.
Opet naglašavam, samo da se pozabavite sudskim taksama, da nam neko kaže koliko je to tačno sredstava koja bi mogla da uđu u taj budžet. Naravno, ne naplati se ni 20-30 posto taksi i onda imamo sve ove probleme koje imamo.
Dame i gospodo, naravno da ćete glasati za razrešenja, pogotovo ovih ljudi koji odlaze u penziju. Nemamo prava da njih na bilo koji način sprečavamo, mada bi bilo dobro da, kad neko odlazi u penziju, pre nego što ode, da Odbor za pravosuđe i upravu, da Visoki savet pravosuđa, da deo Ministarstva koji se bavi tim poslom, obavesti o svom prethodnom radu, da vidimo koliko te sudije koje odlaze u penziju ostavljaju predmeta u fioci, koliko predmeta su namerno sklonili, koliko je predmeta starijih, ako su parničari, 15, 20 godina, kakve "koske", kako se kaže u pravosuđu, ostavljaju kolegama koji će doći posle njih. Dakle, moramo sve to da znamo pre nego što glasamo za ove predloge.
Pogotovo insistiram i predlažem vam da ne glasate za razrešenje Gordane Mihailović, dok ovoj skupštini ne položi račune, dok ne kaže kako je radila, kako su nestale pare u Drugom opštinskom sudu, kako je naplaćivala samo SRS po sto dinara po potpisu, potpuno mimo odluke Ministarstva, kada su se sakupljali potpisi za kandidaturu za predsednika, pa je posle morala te pare da vrati zato što je doneto takvo rešenje u Ministarstvu pravde, dok nam ne kaže kako je otrcavala srpsko pravosuđe i svoje kolege po belom svetu, šta je sve radila u Društvu sudija, šta je obećala da će da uradi kada su je nezakonito vratili 2001. godine, onaj bivši sastav Skupštine.
Dakle, na mnogo pitanja ta gospođa mora da nam odgovori pre nego što joj kažemo da je razrešavamo te sudijske funkcije, jer njoj je, posle svega što je radila i kako je radila, nagrada da više ne bude sudija. Otići će u advokate, čeka je Biljana Kovačević Vučo, Kandićka, ostale. Imaće šta da radi, biće, kako oni kažu, "borkinja" za ljudska prava svih drugih osim Srba, i dalje će da priča o Haškom tribunalu ono što je do sada govorila.
Mi mislimo da ta žena ne može biti ni advokat, a kamoli sudija, ali insistiramo da položi račune pred ovim parlamentom, jer parlament je birao za sudiju, parlament će da je razreši onda kada budemo imali jedan ozbiljan razgovor s njom.