Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a poslednji prijavljeni na listama je Momir Marković, neka se pripremi.

Poštovani narodni poslanici, u sali nema ministra pravde Stojkovića, verovatno se nije nadao da će biti diskusije prilikom predloga za razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, koji su na dnevnom redu.
U raspravi juče o Predlogu odluke o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, koji je podnela Vlada Republike Srbije još od 27. maja 2005. godine, prvo uvodnom izlaganju ministra Stojkovića, a posle i završnoj reči, on je govorio da za sprečavanje korupcije u Srbiji treba da postoji politička volja, dobra namera i na kraju treba nešto da se uradi.
Neshvatljivo je da ministar pravde govori da treba da postoji politička volja. Imajući u vidu Ministarstvo na čijem je čelu, da je Ministarstvo pravde na neki način ministarstvo prinude, kao i Ministarstvo policije, da li se uopšte može govoriti o političkoj volji ili obavezi i dužnosti svih organa pravosuđa da sprovode zakone i da nateraju druge da u državi, u kojoj treba da postoji vladavina zakona, da se ponašaju u skladu sa zakonom.
Ta komisija za borbu protiv korupcije, koja je pri Vladi Republike Srbije, radila je jedan deo posla otkrivajući korupciju, a pod korupcijom u državi Srbije sve je svedeno od najsitnijeg mita do najvećeg lopovluka i kriminala, do pljački na desetine, stotine miliona evra, pa čak se prelazi i na milijarde evra.
Ovo što se događalo do sada, a pogotovo u zadnje vreme, da Bogoljub Karić javno izjavljuje, pored ovog što se događalo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije oko poslaničkih mandata, da će on sponzorisati i davati sredstva za rad Saveta za borbu protiv korupcije, jeste pokušaj krajnjeg poniženja svih građana Srbije i države Srbije.
Država Srbija ne postoji otkako je Bogoljub Karić, zahvaljujući zloupotrebi i pljački u nekom prethodnom periodu fondova za razvoj Kosova, Telekoma, Mobtela, formiranje te tzv. Karić banke, osiguravajućeg društva, država Srbija postoji mnogo više i duže i ne sme da se dozvoli da takav, umesto da bude tamo gde mu je mesto, da on sada daje takve izjave da će pomagati taj Savet za borbu protiv korupcije.
Lopovi su sada u Srbiji biznismeni sitniji, a krupniji ili najkrupniji lopovi su tajkuni ili oligarsi, zavisi iz kog dela Evrope je uzet taj naziv. Oni sada vladaju iz senke Srbijom i oni opredeljuju izgleda i ovde mnoge predloge zakona, ali oni opredeljuju kako će Vlada Republike Srbije odlučivati o vođenju države Srbije. To jasno govori sve ovo što se događalo i vezano za odnos države prema Hagu, gde su kompletna državna, vojna i policijska rukovodstva i SRJ i države Srbije isporučena ili silom, ili navodno dobrovoljno, da im se sudi u Hagu.
Prethodna vlast, vlas tzv. DOS-a, DS-a, a i ova tzv. demokratskog bloka, učinila je sve da svaki zahtev Haškog tribunala ispuni, i predajom i izručenjem svih koje su tražili, kompletne dokumentacije, pa čak i najviših državnih i vojnih tajni. Ali, nije učinila ništa da ijednom od tih koji se nalaze pred Haškim sudom pomogne dostavljanjem dokumentacije i da se pomogne odbrana njihova lična i odbrana države i srpskog naroda.
Naprotiv, činili su sve, a što jasno pokazuje slučaj da, od malo tih koji su od šiptarskih kriminalaca i zločinaca navodno u Hagu, Haradinaj bude pušten da se brani sa slobode, a ovo što smo sinoć čuli i videli na elektronskim medijima, jutros u pisanim medijima u Srbiji, jeste krajnje poniženje i ostvarenje krajnjeg cilja onih koji su planirali i razbili bivšu SFRJ, a sada ovim teže da nam konačno otmu Kosovo i Metohiju, a u daljem nekom stadijumu i razbiju ostatak države Srbije.
Da li je moguće da sinoć, posle objavljivanja presude u Hagu, Vlada Republike Srbije ne reaguje i da nemamo nikakvo reagovanje ni danas. To jasno govori da se Vlada Republike Srbije slaže sa svim onim što se događa i u Hagu, a i sa onim što se događa na Kosovu i Metohiji.
Ova prošla noć za mnoge Srbe na Kosovu i Metohiji je bila neprospavana noć. Ne možete to svesti samo na šenlučenje Šiptara i proslavljanje ove oslobađajuće presude za zločince, koji su ne jedan zločin, nego mnogo zločina učinili na Kosovu i Metohiji protiv srpskog naroda i ostalih koji nisu Albanci na Kosovu i Metohiji.
Nema reakcije Vlade Republike Srbije i da rečima pokuša da da do znanja i Šiptarima na Kosovu i Metohiji, i KFOR-u, i UNMIK-u, i NATO paktu, i Evropi i svetu da neće dozvoliti više ubijanje Srba na Kosovu i Metohiji, masakriranje i da neće da se ostvari konačni cilj i plan da Kosovo i Metohija ostane bez Srba.
Kao što mnogo puta i ranije nije reagovala Vlada Republike Srbije, da da jasno do znanja da će svim sredstvima braniti Srbe na Kosovu i Metohiji, koji su ostali tamo i koji žive u preteškim uslovima, a kako će i svim sredstvima tražiti da se oni koji su izbegli i prognani vrate na Kosovo i Metohiju.
Nažalost, jasno se pokazuje da ovi koji su sada u tom pregovaračkom timu za Kosovo i Metohiju imaju jasan cilj i plan koji im je naložen, da po svaku cenu predaju Kosovo i Metohiju. Građani Srbije, srpski narod neće to dozvoliti.
Kao što ne može prihvatiti ovu paralelu da prof. dr Vojislavu Šešelju tri godine ne počinje suđenje, a da u Beogradu za dve godine nije počelo suđenje nekim pripadnicima zemunskog klana i oni su pušteni na slobodu, da bi posle toga imali u elektronskim medijima, u pisanim medijima, da su pobegli iz zemlje i da niko nema pravu informaciju gde se oni nalaze. O kakvoj se ovde državi radi, o kakvom MUP-u, o kakvom tužilaštvu, o kakvim sudovima, a da ne govorim o Specijalnom sudu.
Specijalni sud je formiran, navodno, da se obračuna u sudskim postupcima po zakonu sa organizovanim kriminalom, evo već koliko postoji, šta je konkretno uradio, koliko je doneo pravosnažnih presuda.
U pogledu funkcionisanja pravosuđa u Srbiji, mnogo puta je ovde bilo priče, ali se sve svelo na priču. To je samo prilika, kada smo imali na dnevnom redu set zakona iz oblasti pravosuđa i kada smo imali na dnevnom redu imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija, ali mi smo morali danas da iskoristimo ovu priliku da ponovo, radi javnosti Srbije, građana Srbije, ne radi ministra, ne radi Vlade, iznesemo preteško stanje u velikom delu pravosuđa i nefunkcionisanju i nesprovođenju zakona, i nesprovođenju postupaka i konačno presuđenja.
Poseban problem su trgovinski sudovi, a na njihovom vrhu Viši trgovinski sud. Taj haos i anarhija koji se događaju kroz trgovinske sudove verovatno je smišljeno dozvoljen da bi se ova pljačka kroz privatizaciju, kroz tendere, završila do kraja i bez uspostavljanja iole malo pravde za većinu radnika u Srbiji, i da se dozvoli otimačina mnogih preduzeća u Srbiji u bescenje, da radnici budu isterani na ulicu, da ostanu i bez posla, plate, bez ikakve mogućnosti za egzistenciju svoju i svoje porodice.
Moram da iznesem ponovo vezano za "Hladnjaču" u Kraljevu, ta "Hladnjača" je bila kupljena od jednog kriminalca iz Prijepolja, i na veliku muku i borbu uspelo se da se dođe do Trgovinskog suda u Beogradu, do podnošenja tužbe i da se natera Agencija da podnese tužbu za raskid ugovora. I napokon, posle godinu i više dana, Trgovinski sud u Beogradu je doneo presudu o raskidu ugovora. Sada taj "savesni" kupac ulaže žalbu kod Višeg trgovinskog suda i ta žalba stoji nekoliko meseci, mislim četiri ili pet.
Uz veliko izvinjenje porodici jedne radnice "Hladnjače" iz Kraljeva, koja je dolazila sa predsednikom sindikata i sa pravnikom iz "Hladnjače", i nažalost pritegnuta svojom preteškom situacijom, ličnom i porodičnom, a i situacijom u "Hladnjači", gde već godine ne primaju plate i ne rade, nemaju ništa, ona je izvršila samoubistvo. To moram da upoznam građane Srbije, jer nećemo dozvoliti, SRS, poslanička grupa SRS, nećemo dozvoliti da ljudi vrše samoubistva, a da jedan deo kriminalaca, lopova, uz blagoslov Vlade Republike Srbije, srpskog pravosuđa, MUP-a, dozvole ovo i da se ova pljačka završi do kraja, bez ikakvih posledica po te lopove i kriminalce.
Lopovi koji su kroz aukcije, tendere, došli do preduzeća u Srbiji, a radi se do sada oko 1.500 preduzeća, ne generalizujem to, jer ima jedan deo gde su savesno ušli da nastave sa proizvodnjom, da radnici rade i da primaju plate.
Ne žele da bilo šta učine, a niko ih na to i ne tera. Nije ni čudo, ako sam džabe kao narodni poslanik, uz dokumentaciju, a i živim u Kraljevu već 30 godina i radim, osporio predlog da se za predsednika Trgovinskog suda ponovo izabere Zlatan Dimitrić.
Ovde većina poslanika koja podržava ovu vladu je prihvatila predlog Visokog saveta pravosuđa, iako sam i tada kada sam izašao za ovu govornicu na neki način napomenuo i opomenuo ministra Stojkovića koji je proletos dolazio u nadzor u Trgovinski sud u Kraljevo. To je suština i istina da vi faktički, kada se opredeljujete za predsednike sudova, a ne govorim samo za sudijske funkcije, ne sagledavate uopšte ni činjenice, ni materijalne dokaze, ni moralno dostojanstvo ili moralni integritet predloženog kandidata.
Vama je jedini cilj neka lična trgovina između vaših stranaka da bi se održali na vlasti i to je cena da se predlažu i ovde biraju, od vas kao većine, predsednici sudova koji nisu dostojni da vrše sudijsku funkciju. To je jedna realnost koja sada, a i ranije, vlada u predlaganju nosilaca pravosudnih funkcija i najverovatnije će se nastaviti dok ova vlada ovakva postoji i dok ova većina ovakva postoji.
Građani Srbije, stotine hiljada radnika koji su ostali bez posla, ne svojom krivicom, koji su stvarali tu imovinu koja im je oteta unazad dve i po godine, neće ovo dozvoliti da unedogled ide.
Mora doći do vanrednih parlamentarnih izbora, i smatram i nadam se da će doći do preispitivanja svih privatizacija, od prve do zadnje, i to jedino će biti pravda i istina, jer pravda mora biti zadovoljena.
Oni koji su stvarali imovinu, preduzeća, gradili decenijama, odricali se na neki način, ne mogu sada na ovakav brutalan, bestijalan način ostati bez ičega, i bez akcija, bez radnog mesta, i bez plate i bez gole egzistencije.
Nema ministra Stojkovića, a biće prilike na narednom zasedanju, biće predlog oko imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija, da mu postavim pitanje - po kom je osnovu i na osnovu kojih merila i kriterijuma i dalje predsednik Trgovinskog suda u Beogradu gospodin Kljajević, imajući u vidu sve što se događalo u Trgovinskom sudu, veličinu tog suda, prostor koji pokriva, a preteške posledice po radnike, po privredu i po privredne subjekte.
Nema od tolikog broja sudova, i opšte i specijalne nadležnosti kada su u pitanju trgovinski sudovi, predloga za razrešenje. Da li u Visokom savetu pravosuđa, u Personalnom veću, u Ministarstvu pravde, razmatraju šta je to institut razrešenja. Da li neko prati rad sudova, rad predsednika sudova, rad sudija, da li ima merila i kriterijuma, da li sagledava moralnu podobnost, ne mislim u onom nekadašnjem pogrdnom smislu, ali ljudsku podobnost da sudija bude za primer, ugled u sredini gde živi i radi, da svi kada ga sretnu na ulici na neki način ga pozdrave, a ljudi kada ulaze u zgradu suda da ulaze, kako se ovde naziva, u zgradu pravde.
Kada su seljaci dolazili u sud, skidali su kapu i kapa je bila skinuta, dok su se nalazili u zgradi suda, kod ulaznih vrata. Kome sada treba da se poklone? Ovakvim sudijama, ovakvim predsednicima sudova, ovakvom Personalnom veću, ovakvom ministru pravde i ovakvom Republičkom javnom tužiocu, zamenicima javnog tužioca, okružnim javnim tužiocima, opštinskim javnim tužiocima, koji ne smeju, neće ili ne žele ili su u sprezi sa lopovima i kriminalcima, niti da pokrenu predistražne i istražne radnje, da podignu optužnice, da se vodi sudski postupak i da se konačno presuđuje.
Gde su krivične prijave za poreske utaje? Čuli smo koliko je bilo prijava za pranje novca. Bilo ih je 12 za celu godinu. Koliko je bilo poreskih prijava krivičnih za utaju poreza u Srbiji za poslednju godinu dana, a da ne govorim ranije. Gde su krivične prijave, i sudski postupci, i pravosnažne presude za kršenje ugovora o kupoprodaji kroz aukcije i kroz tendere, otuđenje imovine na desetine miliona dinara, a čak u nekim situacijama radi se o milionima evra. Nema nijednog krivičnog postupka, nema nijedne presude.
Šta će se desiti i kada se raskine ugovor, pa ako je jedan deo imovine uništen, otet, otišao na privatni račun, prodat poslovni prostor i prodati lokali. Ko će vratiti tu imovinu od tog kriminalca državi, odnosno radnicima tog preduzeća.
Da li o tome razmišljate, da li mogu preko noći ti koji su prodali tuđe da sada postanu bogataši, a da država ćuti, institucije države ne smeju da se jave, a kamoli da pokrenu odgovarajuće postupke.
Ne možemo dugo trajati, građani Srbije, a pogotovo većina ih živi preteško, preteška je situacija, ne svojom krivicom, nego krivicom vlasti, koja je sve ovo dozvolila. Hvala.

Hvala, gospodine Četroviću. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, poslednji prijavljeni na listama. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedavajući, pokušaću da vas podsetim na neke činjenice.
Kada ste onog 5. oktobra buldožerom krenuli kroz Beograd, porušili ste sve državne institucije, uključujući i pravosuđe. Na temeljima tih porušenih institucija pokušali ste da napravite nešto, i evo i dan-danas nam država hramlje.
Danas se pitate, zašto sudije i tužioci odlaze iz pravosuđa, odlaze kvalitetne sudije i tužioci, odlaze i oni vaši poslušnici, odlazi ova gospođa Mihailović, koja je blatila Srbiju gde god je stigla i kako god je stigla.
Njoj je mesto rezervisano. Otići će ili u JUKOM, ili će otići kod Nataše Kandić, i sigurno će imati mnogo veća primanja nego što je imala. Otišao vam je nedavno i onaj Šćepančević, kome ste obećali, ako osudi Vojislava Šešelja da će dobiti mesto sudije okružnog suda. On osudio, doduše ta presuda je oborena, a vi ne ispuniste ono što ste obećali i on ode u advokate.
Ogroman broj predmeta, uslovi za rad u pravosuđu nemogući, broj predmeta rapidno raste i broj predmeta se uglavnom odnosi na sitan kriminal, jer niste spremni da se uhvatite u koštac sa krupnim kriminalom.
Niste spremni da raščivijate Mobtel, da vidite čije je šta i kome i koliko pripada, i da uhapsite ne samo onoga ko prima 230.000 evra mesečno, nego i one koji su mu to omogućili. Ako tako budete krenuli, vrlo brzo ćete se zapetljati u sam vrh vaših političkih stranaka i koalicionih partnera.
Naravno, sudije i tužioci koji su pošteno i časno obavljali svoj posao, koji i dalje pošteno i časno obavljaju svoj posao, uglavnom vas ne interesuju.
Evo, da iskoristim priliku da vas pitam šta je sa Danicom Maksimović, istražnim sudijom koja je raščistila Račak, koja je dokazala da je u Račku spaljeno nekoliko desetina, u krečani, nekoliko desetina Srba koje su Šiptari pohvatali po putevima na Kosovu, jer još onda nisu bili toliko organizovani, pohvatali na putevima na Kosovu i odveli u Mališevo, iz Mališeva u Klečku i u Klečki spalili u krečani.
Dokazala vam je da Račak nije bio ono što je rekao Vilijam Voker, nego da je bila borba protiv terorista, borba u kojoj su izginuli teroristi i koje su posle toga oblačili u civilna odela, pa rupa na telu, ali nije rupa na sakou. Ta ista Danica Maksimović, kada je proterana sa Kosova i kada je došla ovde, mesecima nije mogla da nađe posao i niste mogli da joj obezbedite posao. Davali ste joj rešenje na tri meseca, da biste konačno pre nekih godinu i po dana dali joj rešenje na godinu dana. Pretpostavljam da ste se konačno smilovali i da jednog takvog vrsnog stručnjaka rasporedite na neodređeno vreme. Ako niste, onda je to sramota za ovu vlast.
Pitam šta je sa tužiocem koji je zajedno sa njom radio čitav predmet. Njega ste šetali od nemila do nedraga, od Čačka do Kragujevca, a od Kragujevca do Kraljeva itd. Da li je njegovo pitanje rešeno? Pitam usput, kada će biti razrešen Danko Laušević, sudija Petog opštinskog suda u Beogradu, zbog svog kriminala, a o kome smo vam govorili i o kome je gospodin Krasić govorio u jednom od prethodnih izlaganja.
Dame i gospodo narodni poslanici, uslovi u pravosuđu su stvarno neverovatni i izuzetno teški. Pitam vas kada je poslednji raspisan konkurs za pripravnike, kada ste poslednji put toj našoj omladini koja je završila Pravni fakultet omogućili da se dalje usavršavaju stručno i školuju. Sudije i tužioci su zanatlije. Ne može svaki pravnik da bude sudija. Ne može svaki pravnik da bude tužilac.
Vama to ne treba, jer imali smo prilike da vidimo ovde da ste raspoređivali na mesta zamenika tužioca i na mesta sudija sekretare zemljoradničkih zadruga, sekretare škola, ljude koji jesu pravnici i u njihovu stručnost ne ulazim, ali su se za sasvim drugu granu prava pripremali i sticali iskustvo. Stručni saradnici koji su se od pripravnika do višeg stručnog saradnika, kako se to zove u pravosuđu, ostajali su da i dalje čekaju da se neko mesto otvori.
Nije vam bilo bitno iskustvo, nekada ni struka, bilo vam je bitno čiju partijsku knjižicu nosi. Ako je nosio partijsku knjižicu vaše stranke ili vaših koalicionih partnera, vrlo rado je raspoređivan, pa je mogao da bude i sekretar zemljoradničke zadruge.
Još jedna stvar koja je vezana za pravosuđe, kolike su plate sudijama i tužiocima. Kolike su plate zaposlenima u pravosuđu? Da li se za tu platu može i treba stavljati glava u torbu, jer se kriminalcima sudi.
Zašto se jednom ova skupština ne odredi pa da budžet pravosuđa odvoji i da pravosuđe raspolaže budžetom. A ne da im Dinkić deli na kašičicu, pa ako slučajno optuže ili osude nekog njegovog, tog meseca će se naći mogućnost da im se uskrati.
Čudi vas odluka Haga. Nas, dame i gospodo narodni poslanici, ne čudi. Odavno smo vam govorili da je Hag stvoren za Srbe, onaj isti Hag za koji ste vi hapsili, za koji se kidnapovali Srbe, za koji ste čak dovodili i Sasovce, penzionere Sasovce da hapse ovde po Srbiji. Sećam se trenutka kad je otvorena optužnica prof. dr Vojislavu Šešelju, te noći je u Batajnici vrvilo od policije i od nekih u civilnim odelima koji su se muvali oko policije. Pripremali ste se tada da ga kidnapujete. Da nije bilo organizovane SRS da to spreči, pitanje je šta bi se tamo desilo.
Onda je prof. dr Vojislav Šešelj rekao, a rekao je još 1993-1994. godine da će otići ako ga Hag pozove. Onda vam je rekao - nemojte se igrati glavom, 22. imam kongres, 23. miting i ispraćaj, a 24. idem sam za Hag. Tri godine taj čovek čeka. Optužen je za verbalni delikt. Bukvalno ništa nemaju u optužnici što mogu da mu dokažu. Tri godine sedi u pritvoru i čeka da napabirče bilo šta. Evo, za tri godine ništa nisu uspeli da nađu.
Naravno, on će sedeti sve dok se oni ne smiluju da krenu sa suđenjem. On od prvog dana traži da mu se sa suđenjem krene. Da je pravde u tom Hagu, već u junu pre tri godine je trebalo da mu počne suđenje. Ako nekome otvorite optužnicu, to tužilaštvo je spremno da navode iz optužnice i dokazuje.
Vidite šta rade sa Slobodanom Miloševićem, tri puta mu spajaju i razdvajaju raznorazne delove optužnice ne bi li ga nekako ubili. Kažite mi koji je Srbin otišao u Hag, a da se oslobodio. Videli ste šta se radi sa Haradinajem. Haradinaju se može dozvoliti i da se politikom bavi. On nije ubijao. Ubijao je samo Srbe, ostale nije. Ljimaj je držao logor, streljao je ko mu god pao na pamet. On je sada oslobođen. Nemojte da vas čudi.
Mnoge ste vi odavde otpremili, otpratili, "dobrovoljno" su se predali, kako vi kažete, "dobrovoljno" uz prisilu i otišli su tamo. Pogledajte koliko Srba sad u Hagu čeka. Njihovi Šiptari su se vratili. I njihovi muslimani će se takođe vratiti, optuženi. Uskoro će još neke oslobađajuće presude da dođu, ali neće biti oslobađajućih presuda za Srbe.
Uostalom, zašto se čudite Hagu. Vi ste 1.800 zlikovaca pustili onog trenutka kad ste došli na vlast. Batić je mahao ovde - mi sad oslobađamo. Oslobodio je 1.800. Sećam se onog pomilovanja koje je predsednik Vlade Vojislav Koštunica potpisao. Ne mogu se sada setiti imena, ali sam za ovom govornicom govorio i pokazivao dokument.
Čovek je zbog kriminalnih radnji osuđen na 15 godina zatvora, u Nišu odležao tri godine, došla Nataša Kandić, ona je bila advokat tog, inače, radi se o Šiptaru, podnela zahtev i Vojislav Koštunica ga pomiluje 10 godina, odnosno Vrhovni sud skratio sa 15 na 12, Vojislav Koštunica ga pomiluje 10 godina. Nataša Kandić sa tim rešenjem o pomilovanju u niški zatvor, upravnik zatvora kaže u redu, ali on mora da odleži još godinu dana.
Nataša Kandić se vrati i Vojislav Koštunica ga pomiluje još godinu dana. Umesto da ukine ono rešenje od deset godina, ako je već hteo da ga pušta, pa da kaže da je pomilovanje 11 godina i tri dana. Za isto delo istom čoveku dva pomilovanja. Nigde u analima svetskog pravosuđa tako nešto nije zabeleženo, ali to može kod nas da se desi.
Pustili ste braću Mazreku, one iste zlikovce koje je Danica Maksimović ispitala, dokazala njihovo učešće u Klečki. Koga sve niste pustili. Pustili ste onu Fjoru Brovinu, kaže - književnik i humanista. Odavde je Nedeljkovićka prati u crnu limuzinu, pa čim je otišla tamo, ona je otišla kod Haradinaja i drži konferenciju za štampu. Setite se toga.
Urušili ste i uništili sve stubove državnosti ove države. Evo, naljutiste i Putina. Sad se nemojte čuditi, nego pitajte šta je Boris Tadić pričao Putinu, jer je on bio pre 10-15 dana tamo. Vi ste time srušili i poslednji stub za koji smo mogli da se uhvatimo u borbi za odbranu Kosova. To je činjenica.
Pre neki dan sam, zahvaljujući vama, kada sam gledao dnevnik imao prilike da se bar neprijatno osećam. Na vestima nekoliko stotina naših privrednika i jedno tuce naših ministara otišlo da drži u Moskvi sajam naše privrede. Ko vas je dočekao tamo? Niko. Ni gradonačelnik Moskve nije našao za shodno da izađe. Dočekao vas je Sergej Šojgu, ministar u Vladi Rusije za vanredne situacije. On se angažuje samo kad su poplave, kad su zemljotresi, kad dođe kolera, kuga, šuga, ptičiji grip i kad dođu srpski ministri. Ako, kojim slučajem, neki ugovor potpišu naši privrednici tamo, nemojte se sa tim hvaliti.
Temelje za saradnju sa Rusijom vam je obezbedio prof. dr Vojislav Šešelj još pre 2000. godine, pre buldožer revolucije, kada je kao potpredsednik vlade zadužen za ekonomske odnose sa inostranstvom ugovorio i potpisan je ugovor sa Rusijom o oslobađanju od carina itd.
Prema tome, i ako potpiše neko od naših privrednika neki ugovor, zahvalite se prof. dr Vojislavu Šešelju. Usput da vam kažem, Putin vam se naljutio zbog tretmana ruskih preduzeća i ruske privrede u Srbiji. Vaši zapadni prijatelji su obrisali cipele na vama i pustili vas niz vodu, a usput se niste držali za tu zelenu granu koja je mogla da nas izvuče i koja se zove Rusija.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijava za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o Predlogu odluke, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da je Odbor za pravosuđe i upravu predlagač ove odluke o prestanku sudijske dužnosti, želeo bih da kažem samo par stvari o radu Odbora za pravosuđe i nekim pitanjima koja su ovde otvorena prilikom diskusije o stanju u pravosuđu i pitanjima koja se tiču kako izbora i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija, tako uopšte rada pravosuđa.
Mogu da kažem da je Odbor za pravosuđe i upravu do sada održao oko 50 sednica. Svi članovi Odbora, mogu to ovde odgovorno da kažem, jesu vrsni pravnici koji poznaju probleme pravosuđa i uglavnom su svi koji su diskutovali i danas i prethodnih sednica zaista neka krupna i važna pitanja iz oblasti pravosuđa dotakli.
Bez obzira što svi mi pripadamo različitim političkim strankama, uglavnom se na Odboru za pravosuđe i upravu vode stručne rasprave. Bez obzira na različita mišljenja, mislim da se oko nekih ključnih pitanja koja se tiču problema u pravosuđu, funkcionisanja pravosuđa i izbora i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija, uglavnom slažemo.
Ono što je više puta ovde pomenuto da mi ovde biramo nosioce pravosudnih funkcija, da mi raspoređujemo pojedine nosioce pravosudnih funkcija, mogu da kažem da to nije tačno.
Jednostavno, Narodna skupština može samo da se izjasni o predlogu Visokog saveta pravosuđa, da li prihvata ili ne prihvata taj predlog, i zaista događalo se u prethodnom periodu da jedan broj predloženih nosilaca pravosudnih funkcija nije izabran upravo zato što se i na Odboru za pravosuđe i upravu raspravljalo o tome, uglavnom sa aspekta dostojnosti, ali i stručnosti.
Ovde je spomenuta određena politička trgovina. Mogu da kažem da u Narodnoj skupštini, bar u Odboru za pravosuđe i upravu, tako nešto nije bilo.
Uglavnom raspravljali smo na bazi onih podataka koje su narodni poslanici dobijali iz svojih sredina i na osnovu toga se izjašnjavali da li podržavaju ili ne podržavaju pojedine kandidate.
Mislim da su svi poslanici koji su iznosili ovde podatke verovatno imali to verodostojno i verovatno su dobijali iz svojih sredina iz kojih su dolazili.
Važno je da se uspostavi saradnja svih institucija koje učestvuju u izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija i uopšte pravosuđu, i Narodne skupštine, Odbora za pravosuđe, Visokog saveta pravosuđa, Velikog personalnog veća, Ministarstva pravde, jer ako građani Srbije vide da postoji saradnja između svih tih institucija, oko svih tih ključnih pitanja, verujem da će poverenje u pravosuđe biti povraćeno.
Ono što jeste važno pitanje i ono što jeste problem, i što smo na Odboru za pravosuđe više puta raspravljali, jeste činjenica da u ovom sazivu Odbora za pravosuđe i upravu i Narodne skupštine samo su dva-tri predloga za razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija bila, koja se odnose na nestručnost i nesavesnost.
To jeste pitanje.
Mi imamo informaciju i mi smo više puta tražili od Velikog personalnog veća informaciju da je veliki broj postupaka pokrenut pred Velikim personalnim većem, ali nemamo informaciju kako su ti postupci završeni, a do nas su došla samo dva-tri predloga za razrešenje.
Zaista je pitanje i mi bismo voleli da znamo koji su razlozi bili ako su ti postupci prekidani ili ako su se završavali na drugačiji način, a ne predlogom za razrešenje, koji su razlozi bili da se Narodnoj skupštini ne predloži razrešenje.
Veliki broj pritužbi građana koji stiže u Odbor za pravosuđe i upravu, koji se odnosi na pitanje da li se postupci vode na zakonit način, ima čak optužbi za korupciju i sumnji za korupciju, ne završava se razrešenjem nego se jednostavno zatvara u okviru Velikog personalnog veća, da li nekom drugom merom, koja u stvari znači vraćanje tog sudije na rad.
U svakom slučaju, tačno je da su teški materijalni uslovi za rad u pravosuđu, ne samo kada su u pitanju zarade zaposlenih u pravosuđu, nosilaca pravosudnih funkcija, nego i tehnički uslovi.
Sa sastanka koji je održan sa Visokim savetom pravosuđa imamo niz podataka koji se odnose na to da veliki broj sudija nema apsolutno elementarne uslove za rad u svojim sudovima.
Ovom prilikom upućujem apel Vladi Republike Srbije da učini sve što može da se poboljša materijalni položaj sudija i materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu, a takođe i da se poboljšaju tehnički uslovi, da bi oni koji donose odluke u sudskim postupcima imali elementarne uslove da to učine.
U svakom slučaju, želim da kažem da će Odbor za pravosuđe i upravu u narednom periodu učiniti sve da se poboljša stanje u pravosuđu.
Kao što sam već rekao, ovaj odbor čine zaista vrsni pravnici, ljudi koji poznaju pravosuđe i sve rasprave koje se vode na Odboru za pravosuđe, bez obzira na političke razlike, vode se u okviru stručnosti i onoga što članovi Odbora za pravosuđe i upravu poznaju kada je u pitanju stanje u pravosuđu.

Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres o Predlogu odluke, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke, u celini.
Pre nego što pređemo na sledeću tačku, napravićemo pauzu.
Nastavljamo rad u 12,30 časova.
(Posle pauze – 12,45.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODLIKOVANjIMA REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik Predrag Marković.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Po poslaničkim grupama to ovako izgleda: SRS jedan sat, 36 minuta; DSS jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; DS 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus 37 minuta, 12 sekundi; SPS 26 minuta, 24 sekunde; Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 20 minuta, 24 sekunde.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Da vas obavestim o ovlašćenim predstavnicima: ispred poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 biće narodni poslanik Zoran Ćirković; ispred poslaničke grupe SRS biće narodni poslanik Zoran Krasić, kako sam sada dobio obaveštenje.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predlagač, narodni poslanik Predrag Marković želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o samom Predlogu zakona, zamolio bih za vaše razumevanje što već treći put prisustvujemo istom činu.
Moj način shvatanja obavljanja ovog posla podrazumeva da, sa punim uvažavanjem svih narodnih predstavnika koji dolaze u ovaj parlament na demokratski i zakonit način, jedini mogući po našem zakonu, dakle, posle predstavljanja programa, kandidovanja unapred datih izbornih lista, te na taj način predstavljaju onaj broj građana posredno koji politički mogu po zakonu da glasaju, a neposredno sve one koji su glasali, a prema zakonskim odredbama i dobiju svoje predstavnike u parlamentu.
Kao što znate, postoje cenzusi, pa deo predstavnika određenih stranaka ne može da uđe, moramo da poštujemo to što nema drugog tela sem nas koje predstavlja sve građane, te kada se predstavljaju, bilo pojedinačna akta, kao što je poslovnik po kome ćemo raditi, bilo akta kakva su preporuka koju smo usvojili, bilo predlaganje zakona, kakav je sada pred nama, koji popunjava jednu prazninu koja postoji u praksi, a zakonom je predviđena delatnost, odnosno ovlašćenje.
U tom slučaju tražim, ili dobijem, i upišem podršku poslaničkih grupa svih vas, uz jedan predlog, kao što se desilo kada smo se svi zajedno dogovorili o tome da Srbiji vratimo njene simbole, jer je naša obaveza da uspostavljamo državu, naravno, svađajući se i raspravljajući o onome što najviše tišti građane - ekonomiji, ključnim pitanjima uspostavljanja institucija, ali i u svemu drugom što daje okvir jednoj državi, između ostalog i o simbolima i ovakvim ovlašćenjima kakva su sada.
U tim slučajevima da nastojim da preuzmem na sebe, ne lično, nego zato što imam obavezu da predstavljam Narodnu skupštinu i sve vas, da obezbedim stručnu argumentaciju za jednu oblast koja je, po pravilu, prevashodno stručna, da u političkom delu diskutujemo, pa na kraju da odlučimo ili ne odlučimo. Onda da sebe stavim u situaciju da ovde, ma koliko bio loš govornik, i nemao poznavanje materije koju izlažem, da u ime svih vas nešto predstavim, pa ako budemo jedinstveni, na kraju, oko toga, iza toga ćemo stati.
Ako ne, onda svakako ne bih dozvolio da se oko ovakvih stvari, kao što su odlikovanja, dakle, nešto što se deli zaslužnim pojedincima i organizacijama, za zasluge, za državu, dakle, za neki segment onoga što je naš zajednički posao, ne bih želeo ni na jedan način oko toga da bude ružnih reči, nejedinstva.
Više puta sam rekao ovde svoj lični stav. Srbija, kada je podeljena oko stvari oko kojih se ozbiljne države ne dele, dakle, ne oko političkih razlika i koncepata, nego oko nečega što čini okvir države, da onda Srbija strada, nezavisno od toga koliko mi kasnije međusobno možemo da delimo krivicu ili zasluge.
Pre nego što kažem nekoliko reči o samom zakonu, podsetio bih vas na nešto što, ponekad u raspravama, svi mi zaboravimo.
Odlikovanja, po pravilu, uvek dodeljuje onaj nivo vlasti koji po Ustavu treba da simbolizuje jedinstvo vlati. U našem državnom uređenju to je predsednik Republike.
Odatle proističe, naravno kroz iskustva različitih zemalja, zavisno da li je monarh, da li je na ovaj način biran predsednik Republike ili na drugi način, u odnosu na to formira se čitav niz tela, kancelarije ordena ili zajedničke kancelarije Vlade, nekih nadležnih ministarstava, zavisno kako je upravno to rešeno u jednoj državi.
Svakako je uvek taj nivo vlasti koji mora da simbolizuje jedinstvo, neko ko uručuje i predstavlja uručenje insignija.
Zašto vam to govorim? Da bi takav nivo vlasti mogao, sa punim kapacitetom da, na osnovu zakonom utvrđene procedure, ko predlaže, šta predlaže, za koje vrste zasluge, odaje počast onima koji nešto urade za svoju državu, od ličnog herojstva do zasluga u određenoj oblasti, pa i u oblasti zakonodavstva, neophodno je da tom nivou vlasti to ovlašćenje preda neko ko ima neko najveće moguće ovlašćenje.
Pošto u raspravama, kažem, često nismo svesni, a ni građani ko koga tačno predstavlja, na početku ću samo da vam pročitam nešto što pretpostavljam svako od vas zna, što su podaci za saziv svakoga od vas ovde ko sedi.
Ova Narodna skupština, koja treba ovim zakonom da omogući da se jedno ovlašćenje po postojećem Ustavu ostvaruje, sazvana je na osnovu izbora od 28. decembra.
Od upisanih birača 6.511.450 glasalo je 3.825.471, broj neposredno zastupljenih u skupštinskom sazivu, dakle, oni glasači čije liste, za koje su glasali, imaju danas ovde poslanike - 3.238.381 glasač, građanin.
Na osnovu toga, kao što znate, Vlada koja je formirana jeste Vlada za koju je glasalo 130 "za" od 244 prisutna poslanika, što znači da stranke koje su dale predstavnike koji neposredno učestvuju u Vladi zastupaju 1.409.535 glasača, sa posrednom podrškom koju je uživala u trenutku izbora u parlamentu, Vlada je predstavljala 1.700.876 birača.
Vlada, prema ovom zakonu, po jasno definisanoj proceduri, takođe učestvuje u predlaganju lica, organa i organizacija koji mogu da budu odlikovani.
Zbog toga je to važno. Naravno, formalno ispred vas je predsednik Skupštine koji vas predstavlja, on je izabran glasovima 150 od prisutnih 233 narodna poslanika, a na izborima za predsednika Republike glasalo je u prvom krugu 3.119.789 glasača, u drugom 3.159.194 glasača.
Daleko manje nego na izborima za vas, za poslanike.
Izabranog predsednika koji mora da predstavlja, simbolizuje jedinstvo prema zakonu koji ovde sada predstavljamo, u prvom krugu, neposredno za ličnost glasalo je 853.584 birača, a na osnovu drugog kruga ukupno 1.681.528 birača. Tako izgleda stvarnost.
Zbog toga je važno kada predlažete jedan akt kao što je ovaj, koji po Ustavu treba da važi u ovom istorijskom trenutku, nekom budućem istorijskom trenutku, mi ne znamo kako će praksa izgledati, vi morate da vodite računa o ovakvim podacima i zbog toga je važno da telo koje će i tada sigurno predstavljati daleko više, stotinama hiljada više birača, odnosno milionima više birača, nego što će za ma koju drugu funkciju, bilo posredno preko parlamenta za neku funkciju izvršne vlasti, bilo neposredno na izborima, glasati glasača, te ono mora kada donosi jedan ovakav zakon da ima to u vidu da, kao telo koje predstavlja skoro četiri miliona onih koji su izrazili svoju volju, dodeljuje procedurom ovlašćenja onima koji to moraju da imaju na umu, jer treba kasnije simbolički da ta ovlašćenja kao počast nekome prenesu.
Zakon koji se nalazi pred vama jeste neka vrsta ugovorne obaveze. On predviđa da i onaj koji počast predaje i onaj koji prima, i zato postoji čitav niz rešenja, videli ste i u obrazloženju, ulaze u jedan obostrani odnos.
Zbog toba je i čitav niz rešenja, kada se objavljuje, u kom roku da je neko lice odlikovano, ovog puta skraćen, jer imamo iskustvo iz prethodnog perioda, kada znate da zbog toga što to nije bilo dobro regulisano, dešavalo se i to baš u Srbiji da se u "Službenom glasniku" pojavi neko ime i ukaz da je odlikovano, a već nekoliko godina to ime je često član oružanih snaga neke potpuno druge zemlje, koja zastupa neprijateljstvo prema Srbiji. Da se takve stvari ne bi dešavale ovde je vođeno računa i o takvim sitnicama.
Zašto govorim prvo o tim sitnim detaljima? Zato što je ovaj nacrt, koji se nalazi pred vama kao predlog o odlikovanjima Republike Srbije, nastao posle konsultacije velikog broja heraldičara, stručnjaka koji su uporedno vodili računa, jer kao kada nekoga branite od nepravde, isto tako i kada ga nagrađujete, važno je da nikoga ne povredite. Kada nekoga branite od nepravde ne smete da načinite novu nepravdu.
Kao što je gospodin Momčilov nekoliko puta ovde pominjao, šta je beše ključno prvo pravilo za lekare - ne povredi, ne izleči nego ne povredi, te isto tako i ovde mora da se vodi računa da ne smete da povredite sve što postoji.
A postoje ordenski redovi, postoje odlikovanja na nivou državne zajednice Srbije i Crne Gore, na nivou Republike Srpske, na nivou institucija kakve su crkve. Postoji i dinastička prošlost, dakle istorija država sa ovog prostora, pa istorija Srbije.
Bilo je neophodno tokom pravljenja predloga od strane stručnjaka da se o svemu tome vodi računa, da se prilikom davanja imena ordenima, medaljama, ne ugroze nagrađeni, odlikovani sa ovih prostora građani, od strane ma kog postojećeg organa iz ovih država ili iz ovih institucija koje sam sada pomenuo, jer bi bilo jako loše da vi ugrozite recimo odlikovanje koje je neko dobio za lično herojstvo na nivou državne zajednice ili da poništite značaj naziva jednog ordena koji postoji u Republici Srpskoj, ili koji postoji na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Konačno, prilikom sastavljanja ovog predloga, za šta najveću zaslugu ima, heraldički, gospodin Acović i njegov tim, prilikom sastavljanja vođeno je računa da se i u ovoj oblasti, nešto što su ukazivali pripadnici različitih stranaka, ispravi nepravda, jedna istorijska nepravda.
Prosto je neverovatno da osnivač jednog reda ordena na prostoru Balkana, doduše efemernog po trajanju, ali prvog ordena na nivou Balkana, bio je car Dušan. Orden sa imenom cara Dušana ne postoji u tradiciji ni jedne od ovih državnih tvorevina o kojima sam govorio i to jeste neka vrsta nepravde, te je zato ovde ta insignija, koja treba da simbolizuje jedinstvo vlasti, koja je počasna, koja nije za zasluge, već simbolizuje mesto na kome se nalazite, dobila to ime i ona stoji na početku.
Mada bi, da je sreće i imate detaljno objašnjenje, onaj orden, to ne možemo zbog našeg ustavno-pravnog položaja, inače onaj orden koji u sebi iskazuje najveću zaslugu, a to je Karađorđev krst, koji na taj način negde produžava i istorijski toliko značajno odlikovanje Karađorđeve zvezde, dedovi mnogih od vas su bili u prilici da ga zasluže, pa znaju koliko je vredan jedan takav orden, dakle, nastavljao tu simboličku tradiciju i on bi mogao biti prvi, još jednom kažem, da nije našeg ustavno-pravnog položaja.
On ne bi možda trebalo da nosi taj naziv, onda bi nosio naziv "orden Srbije". Bilo bi jasno da je to najviše odlikovanje po značaju za zaslugu, ne za mesto na kome se nalazite, nego po značaju za zaslugu, ali kažem ustavno-pravno to nije moguće i zbog toga se on nalazi kao drugi u redu, a inače bi on bio prvi u redu i u ovom predlogu bi bio orden Srbije, i onda bi bilo jasnije.
Još jednom kažem, neću da čitam obrazloženja, nisam svakako neko ko dobro poznaje na ovaj način, heraldički, istoriju Srbije i ne bih želeo nikako da pogrešim i da na taj način dodatno nekoga povredim, a očekujem od svih nas, kada diskutujemo, a biće prilike možda, da pojašnjavamo određene odredbe, zašto na ovaj način, da pojasnimo i građanima i našim političkim strankama.
Dakle, ne bih sada o tome da govorim, pozivam vas dok razmatramo ovaj predlog da vodimo računa o tome da ordeni imaju i svoju prošlost i da ne povredimo nikoga ko je orden na ovim prostorima od ma kog nivoa države dobio.
Isto tako, ako smo odlučni, a to ćemo znati tek u danu za glasanje, a možda i tokom ove diskusije, da uspostavimo u punoj funkciji državu, pa i sa tim da jedno ovlašćenje, koje Ustavom postoji i garantovano je, može da deluje, da ne bi stvaralo apsurdne situacije. Ako treba, ispričaću vam jednu neverovatno apsurdnu situaciju, koja je povredila i onoga ko je orden davao i onoga ko je orden primao. Ali, mislim da nema potrebe da sada o tome govorim.
Dakle, ako budemo dovoljno jedinstveni i odlučni u tome, mi ćemo se u stvari naći u situaciji da potvrdimo neku vrstu samopoštovanja, mislim da tu nema razlike među svim poslanicima koji ovde sede. Svi smo mi željni da živimo u normalnoj državi.
Te moj poziv je, kao da sam sve vas, da smo se zajedno pozvali, kako je govorio, vi volite da ga citirate, Jovan Jovanović Zmaj, hajde da zasadimo jedno drvo. Svađamo se koje treba. Nismo sigurni i raspravljamo, i samo ako smo odlučni znaćemo na čijoj zemlji i koliko veliko.
Ali, pošto kasnimo, moramo da zasadimo drvo koje nije mladica, nego drvo koje je već ukorenjeno, negde da ga namestimo, neće moći da izraste kako valja ako ne stavimo podupirače, odlikovanja, kao i onaj Zakon o danu žalosti koji smo doneli, čitav niz simboličkih zakona, kao zakoni koje razmatramo na ovoj sednici, tiču se rečnika Akademije, enciklopedije, jesu ti podupirači koji će možda da omoguće da to drvo bude stabilno i da onda mi po drvetu kažemo, ovo je naša zemlja, zar ne vidite, tu je naše drvo.
Hvala vam na spremnosti da to zajedno pokušamo. Hvala.

Hvala, gospodine Markoviću.
Da li predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Prvi se javio narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik SRS.