Mislim da sam razumeo potpuno strahovanja poštovanog gospodina Krasića, kao i savete koji su tom prilikom dati. Sa gospodom koja su spominjana nemam baš nikakvu vezu u životu, tako da sam sa tog stanovišta potpuno miran.
Ovo ponovo spada u jedan od onih amandmana gde je sada pitanje šta je bolje, a šta lošije rešenje. Strah da ne bude nacionalni savet blokiran.
Da bi Nacionalni savet bio blokiran, praktično, moraju predlagači, koji mogu da smene članove nacionalnog saveta, da budu preuzeti od strane nekoga ko bi to blokirao, a to znači svi univerziteti, koji predlažu šest članova, Zajednica instituta, koja predlaže drugih šest, SANU, koja predlaže dva, Matica srpska, koja predlaže jednog člana. Dakle, sve bi njih neko morao da kupi. Lično ne verujem da do toga ikada može da dođe. Ako do toga teorijski dođe, onda nema ništa od Srbije. Prema tome, tada je potpuno nebitno šta će sa nacionalnim savetom biti.
Gledam stvari sa malčice drugog stanovišta: šta ukoliko nacionalni savet ne utvrdi programe, pa se formira novi nacionalni savet, pa prođe određeno vreme, a programi moraju da se odvijaju?
To je loša strana ovako predloženog rešenja. Šta i ako taj novi nacionalni savet, a idemo sa teorijskom hipotezom da su ove organizacije već preuzete od strane nekoga, onda i taj novi nacionalni savet ništa neće moći da uradi. Obrnuto, ukoliko ministar imenuje sam od sebe novi nacionalni savet, to otvara strahovite mogućnosti zloupotrebe.
Dajem vam reč da nikada ne bih zloupotrebio takvu mogućnost, ali nikada se ne zna ko će na ovom mestu sedeti posle mene. Dakle, ovo je ponovo pitanje slobodnog sudijskog uverenja, verujemo da rešenje koje je predloženo teorijski može da stvori manje komplikacije nego rešenje koje je cenjeni profesor Poskurica predložio u svom amandmanu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Mašić.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, sa ispravkom.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Zakonodavni odbor se nije izjasnio o ispravci amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 25. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Mihailović.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Branislav Blažić.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ako se slažete ja bih povezao amandman na član 35. i član 36. jer su povezani na neki način, pa ako se predsedavajući slaže da dam obrazloženje i za jedan i za drugi amandman, obzirom da gospoda ni Blažić, ni Momčilov nisu tu.
Suština amandmana na član 35. odnosi se na to da mi u SRS smatramo da tzv. državne institute, koji posluju sredstvima u državnoj svojini treba isključivo da osniva Republika i upravo gospodin Blažić je u amandmanu na član 35. predložio novi stav koji treba da glasi: "Republika može osnovati institut i na predlog autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave".
Smatramo da Republika upravo treba da bude osnivač instituta koji posluju sa sredstvima u državnoj svojini i da imaju takve institucije sve prerogative državnih institucija, što znači da takve institucije mogu konkurisati i za programe koji su definisani u članu 10. ovog zakona.
Ovako je nejasno u slučaju da se ipak ne prihvati ovaj amandman i da se da mogućnost osnivanja instituta autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama, da li će to podrazumevati da upravo takvi osnovani instituti od strane pokrajina ili lokalnih samouprava mogu paritetno konkurisati za programe definisane u članu 10, kao što je recimo program obezbeđenja i održavanja naučno-istraživačke opreme i prostora za naučno-istraživački rad, ili program usavršavanja kadrova za naučno-istraživački rad i druge programe koji su definisani u članu 10, a za koje mogu svi instituti, faktički osnovani od strane Republike, konkurisati.
Smatramo da je bilo osnova da se prihvati ovaj amandman, jer upravo dajemo isključivo pravo i mogućnost Ministarstvu za nauku i Vladi da osniva institute koji će poslovati sredstvima u državnoj svojini i takvi instituti onda će moći da konkurišu za sve programe koji su definisani ovim članom.
U protivnom, ako se neće dozvoliti, onda možda imamo takvu situaciju da neko od tih istraživača budućih takvih instituta ili recimo od Vojvođanske akademije nauka, ako se neko drznuo da osnuje ponovo Vojvođansku akademiju, a znamo koja je struktura vlasti u Pokrajini u proteklom periodu.
Istina, ne daje se mogućnost finansiranja ove akademije ovim zakonom i to je dobro i to smo pozdravili, ali nemojte da se desi da se neki od tih akademika ili cela akademija sutra, neko od istraživača iz tih instituta, požali Savetu Evrope u Strazburu da su im uskraćena prava i da ova država vrši diskriminaciju određenih naučnih institucija ili određenih istraživača.
Upravo to je bila primarna naša motivacija da ovakvom amandmanskom izmenom članova 35. i 36. damo isključivo pravo predlagaču ovog zakona, a to su Ministarstvo za nauku i Vlada, da eventualno potrebu osnivanja instituta od strane pokrajine ili lokalne samouprave proceni upravo Ministarstvo, znači izvrši ocenu elaborata koji je neophodan da se prethodno prezentira, jer u elaboratu treba da stoji opravdanost osnivanja takvih institucija i onda svakako ako prođu sve ocene od elaborata preko akreditacije, da uđu u mrežu naučnih instituta.
Da li će to biti baš naučni ili će biti istraživačko-razvojni institut, to je opet opredeljenje tih koji će predlagati, ali osnova amandmanske izmene je da se isključivo pravo daje ministarstvu i Vladi da osniva institute koji će poslovati sredstvima u državnoj svojini.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, poslanik SRS prof. dr Mašić istakao je i obrazložio razloge zbog čega je SRS ovaj amandman usmerila u ovom pravcu i zbog čega je želela da se koriguju odredbe člana 35, a odnosi se i na član 36.
Primetno je da se potajno i prikriveno ponovo uspostavlja vlast iz Ustava iz 1974. godine kada je u pitanju AP Vojvodina. Imali smo prilike ovih dana da čujemo da rukovodstvo Vojvodine traži i svoju policiju. Počeli su od akademije nauka, sada instituti, pa onda izvršna vlast, znači uprava, svoja policija, koja bi im poslužila možda u datom trenutku, bojim se u vrlo nepovoljnim prilikama za Republiku Srbiju, a istovremeno, dame i gospodo, ako se želi da se preuzme od Republike Srbije i sudska vlast na putu su da zatraže da donose zakone, da uzmu sudsku vlast, izvršnu, a istovremeno da pređu na zakonodavnu.
Preti opasnost, ako se ne bude dovoljno imalo opreza i razuma, vladajuća garnitura u AP Vojvodini očigledno neskriveno pokušava, a prikriveno da ostvari određene ciljeve, možda čak, što je govorio Makijaveli, da dođe do cilja ne birajući sredstva. Zbog toga smatramo da Republika mora imati ingerencije kada su u pitanju ovakve institucije.
Osnivanje instituta u jednoj republici, odnosno državi, na nivou jedne države, treba da bude u ingerenciji države. Međutim, ako bi se dalo ovlašćenje da se instituti osnivaju i na području AP Vojvodine… ili Kosova, jer je i Kosovo teritorija Srbije, samo privremeno okupirano, nikada neće biti Šiptarima predato, ni poklonjeno, jer ga neće dati Srbija.
Jedino ovi koji pregovaraju da to poklone Šiptarima, zajedno sa Karićima, međutim, nadam se da ima razuma u rukovodstvu Srbije. Tu je SRS koja, u svakom slučaju, ima veliku ulogu na političkoj sceni Srbije i nikada neće dozvoliti da KiM postane teritorija neke druge države.
Jeste privremeno okupirano, ali će kad-tad biti vraćeno Srbiji. Ono nije oduzeto, s obzirom na međunarodne propise, na Rezoluciju 1244, ali sada su se oko toga umešali ovi iz naše domaće javnosti, koji žele da pomognu onima koji su rešili i koji pokušavaju da otmu Kosovo.
Paralelno sa tim, stanje i situacija u AP Vojvodini mora biti zaista pod kontrolom. Ne bi trebalo dozvoliti da olako osnivaju institucije koje treba da ostanu u nadležnosti Republike. SRS smatra da institute, ako bi osnovali na području AP Vojvodine ili lokalne samouprave, mora biti uz potpunu saglasnost nadležnih republičkih organa. Bez toga sve će izmaći kontroli.
Ko se udalji od Ustava, vrlo je opasno i nesigurno. Ovako, ako bi se dozvolilo, na olak način, da se od jedne takoreći institucije, koja je na prvi pogled institucija koja treba da služi interesima građana, jeste, u naučne svrhe, ali od toga su polazili i ranije, pa smo imali situaciju da smo na teritoriji AP Vojvodine imali jaču vlast po Ustavu iz 1974. godine, nego što je to bila vlast republičkih organa.
Ponoviću nešto, kada je ubijen turski ambasador 1982. godine, možete da zamislite da pokrajinski sekretar za unutrašnje poslove nije dao dozvolu republičkim organima da vrše istragu na području AP Vojvodine.
Da ne bi doživeli Ustav iz 1974. godine, a da bi država, kao država, imala ingerencije na celokupnoj teritoriji Republike, sve se mora staviti pod kontrolu, pod nadzor i saglasnost Republike i najviših republičkih organa.
Zato predlažemo da se ovaj amandman SRS, koji je predložio prof. dr Blažić usvoji, jer će u svakom slučaju biti delotvoran za Republiku Srbiju.
S druge strane, napomenuću, da bi sredstva bila bolje kontrolisana, jer bi se sredstva koristila iz budžeta, a delom i iz budžeta Republike, da to ne bi bilo bez kontrole, bez republičkih organa ne treba prepuštati apsolutnu sudbinu Srbije nikome. Hvala.

Hvala, gospodine Jojiću. Ministar Popović, izvolite.

Uopšte ne bi bio sporan i nije sporan drugi deo amandmana gospodina Blažića, gde kaže da se instituti mogu osnovati na predlog AP, lokalne samouprave, da ih osniva Republika. U svakom slučaju, postoji jedan sistem i postoji jedan princip. Dakle, postoji izrada elaborata opravdanosti i postoje akreditacioni odbori.
Mi sada već imamo situaciju, imamo deo instituta koji su registrovani i koji su privatizovani po zakonima iz '90. Jedan je u okolini ove zgrade, ima ih još po Srbiji, neki su većinski privatizovani, drugi su manjinski privatizovani.
Dakle, ima onih koje de facto kontrolišu u ovom momentu fizička lica.
Postoje instituti čiji su, u ovom momentu, de facto vlasnici strana pravna lica, a to su instituti koji su vezani za privredne subjekte koji su privatizovani pre 2004. godine, dakle, pre formiranja ove vlade, prodavani su segmenti industrije, DIN u Nišu, "Sartid", zajedno sa njima prodate su sve organizacione celine, uključujući i naučne institute koji su postojali. Ti naučni instituti su i dalje najnormalnije registrovani u Ministarstvu.
Naravno, ova vlada je zavela drugačiju praksu i drugačiju politiku, neće više biti nikakve privatizacije, jednostavno svaki institut koji je u okviru državnog preduzeća, državnog privrednog društva, mi tražimo da se izvuče od privatizacije, da spasemo to nešto nauke što je vezano za privredu.
Dakle, imamo situaciju, čak i kad bi se ovi amandmani prihvatili bi ostala naučni instituti mogu da budu u vlasništvu Republike Srbije, mogu da budu tu vlasnici fizička domaća i strana lica, mogu da budu i pravna lica vlasnici - domaća ili strana.
Imamo u ovom momentu de facto privatne fakultete i univerzitete koji postoje, da li će neki od njih proći kroz proces akreditacije predviđenim zakonom, da budu akreditovani za obavljanje nauke ili ne, to je njihova stvar, ali imamo i tu mogućnost.
Ovde je sasvim jasan stav, ukoliko po pravilima koja su vrlo striktna, jedinice lokalne samouprave ili dve pokrajine, koliko ih danas imamo i koliko ćemo ih imati, budu mogle da ispoštuju te uslove, dakle, deset doktora nauka, odnosno sedam doktora nauka, i sve one druge uslove koji postoje, koji direktno nisu vezani za kadrove, zaista nemamo ništa protiv da se takvi instituti osnivaju. Može na predlog da ih osnuje, to stoji u zakonu, i Vlada, to nije sporno.
Ako jedinica lokalne samouprave, zašto da gledamo samo AP, pošto amandman traži da se briše i jedno i drugo, želi to da osnuje i ima dovoljno ljudi i ostale uslove, kao ministar bio bih vrlo srećan. To sigurno ne bi bile beogradske jedinice lokalne samouprave. To bi značilo decentralizaciju nauke, to bi značilo možda oživljavanje nekih mesta koja postoje danas u Srbiji. Naravno, kao i u slučaju bilo čega drugog, onaj ko ga napravi - treba i da ga ljulja.
Sasvim je jasno, sloboda pristupa fondovima za bavljenje naukom pripada svima podjednako po kvalitetu. Član 99. jasno kaže ko se finansira institucionalno - samo oni koje je osnovala Vlada Republike Srbije, odnosno Republika Srbija. Dakle, mislimo da tekst zakona treba da ostane kakav je bio.
Što se tiče institucije koju je spomenuo cenjeni profesor Mašić, cenjeni gospodin Jojić, tzv. vojvođanske Akademije nauka i umetnosti, moja malenkost je ministar nauke i zaštite životne sredine. U mojoj ingerenciji su naučne institucije, političke institucije nisu. Tako da nisam upoznat sa radom, ni sa bilo čim vezanim za tu političku instituciju, koju ste, gospodo, spominjali.

Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 36. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodin Mašić je povezao ova dva amandmana na čl. 35. i 36. Oni stvarno imaju tu zajedničku crtu, s tim što postoji i nešto što se zove velika razlika.
U članu 35. govori se o osnivaču. Znači, ide se na nešto što je pitanje statusa onoga koji je osnivač instituta, a u članu 36. reguliše se materija sredstava, vlasništva. Verovatno ste shvatili da amandmanom na član 35. gospodin Blažić nije želeo ništa da povredi, nego je hteo taj član da usaglasi sa Ustavom i zakonom i da potencira da osim privatnih, uslovno rečeno, instituta, kada su osnivači privatna lica, pa da li su fizička ili pravna nije u ovom trenutku bitno, postoji i druga grupa kada je osnivač Republika, na čiji predlog i zbog čijeg konkretno uskoparcijalnog interesa, to je već drugo pitanje.
Znači, gospodin Blažić se zalaže za koncepciju Republika je osnivač, može biti na predlog lokalne samouprave, može na predlog AP, uz sve uslove koje ste rekli, koje bih nazvao materijalno-tehničkim uslovima da bi moglo to da postoji, i u pogledu kadrova i prostorija itd. Mogu da shvatim to vaše nesnalaženje po pitanju statusa.
Status nije tako jednostavna stvar. On je vrlo ozbiljan, ali ja ću sada pitanje statusa da povežem sa pitanjem imovine. Mi u postojećem Ustavu Republike Srbije imamo odredbu koja kaže da sredstva mogu biti u privatnoj svojini, u društvenoj svojini i u državnoj svojini. U državnoj svojini, dobra u opštoj upotrebi, u rudnom bogatstvu, u prirodnom bogatstvu, da ne ređam sve ono.
Sada se, gospodine ministre, vodi akcija od ljudi koji apsolutno ne znaju ni ustavni zakon, a verovatno će da podmetnu čoveku koji je možda sigurno dobar čovek, ali jednostavno podmeću mu to ovi iz Stalne konferencije gradova, to je DS.
Sada podmeću, očekujem da ćemo do nove godine verovatno zbog političkog pritiska imati i taj predlog zakona koji treba da reši imovinu lokalne samouprave. Za sledeću sednicu.
Taj zakon uopšte nema ustavni osnov. Vlada vaša nije htela, skinula je to sa dnevnog reda, ali sada idemo sa jednim političkim nasiljem.
O čemu se radi kada pričamo o svojini? Ovo sve što kažem bukvalno stoji u Ustavu Republike Srbije. Možda neću da interpretiram na pravi način svaki član i svaki izraz, ali suštinu ću da pokušam da kažem.
Znači, instituti rade sredstvima koja mogu biti u privatnoj svojini i u državnoj svojini. Verovatno postoji mogućnost i odgovarajućeg mešanja u zavisnosti od privatizacije ili eventualno nekog drugačijeg oblika nastanka instituta, ali je bitno da postoje samo ta dva oblika svojine i bitno je da se zna ko je titular. To je onaj ko je nosilac prava, korišćenja, upravljanja i raspolaganja.
Ako je osnivač Republika, onda važi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Mi imamo Direkciju za imovinu Republike Srbije koja daje saglasnosti na neke akte poput zakupa itd.
Nominalno, nosilac je Vlada Republike Srbije. Ako smo ovo završili, sada to da preslikamo na situaciju koju ste vi ovde predvideli, a mi tražimo da se promeni.
Vi ste predvideli i lokalnu samoupravu i AP Vojvodinu. Ja ću da vam prikažem sada jedno stanje kada je u pitanju AP Vojvodina.
U ovoj skupštini poslanik u ranijem sazivu je bio Bojan Pajtić, on je sada predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine. On je u jednom periodu čak i bio predsednik poslaničke grupe DS.
U vreme kada nije bilo TV prenosa, a oni su imali velikih problema sa kvorumom, gospodin Pajtić je uzeo štos ovih kartica i išao od mesta do mesta, bockao tu da bi napravio na onom ekranu neki broj koji bi omogućio, u to vreme gospođi Nataši Mićić, da ona zažmuri i da kaže - ima sto i nešto, iako je tu bilo dvadesetak, tridesetak ljudi.
Radikali su izašli, ostao sam ja, išao sam za Pajtićem i vadio kartice i bacao. Meni je mnogo krivo što se nisam pobio tada sa njim. Možda bih upropastio svoju političku karijeru, ali sam siguran da bih spasio Srbiju.
On kao predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine našao je za svog koalicionog partnera isto jednog žućkastog Tihomira Stanića ili Simića, ne znam kako beše, Karićevog. To je čovek koji može tri dana da vam priča i ništa da ne kaže. On je savladao neki menadžment, obilazi tamo, on sledi politiku Ota Habzburškog, koji je umro, a to je ta dunavska komponenta, to je onaj intermarum, to je onaj stari koncept povezivanja. To je ono što Čanak stalno priča - Vojvodina, dunavska regija, ne treba mi da idemo prema Beogradu, mi treba da idemo prema Budimpešti, prema Beču, to je ta koncepcija. Kada takvim ljudima vi date ovakvo ovlašćenje, nema ništa od države.
Ako se na to doda još i Tadić, koji je sklon da sve i svašta kaže, on nema nikakvu odgovornost, on danas može da kaže nešto, sutradan ko da ništa nije bilo. Vidite, on kada je ovako bolestan, znate ko vodi državu, Idoli, oni iz grupe Idoli, oni njegovi savetnici. On samo medijski, da li će to u medijima da bude ovako, ovakva slika, onakva.
Dođe neko iz inostranstva i kaže - mora ta dunavska tamo, molim vas vi na Izvršnom veću odlučite, u susret ide ovaj predlog zakona koji su podmetnuli nekome ovi iz Stalne konferencije gradova, a sekretar te Stalne konferencije je čovek iz DS, a niste hteli da ga promenite. Morali ste da ga uklonite. To je društvo loših namera, zapamtite. Onda od vašeg koncepta zakona, od vašeg koncepta razvoja nauke nema ništa.
Ako se na to doda još i Karić, koji vrlo dobro zna kolko šta košta, pa pokupuje te naučnike, pa ih tamo, pa ovamo, nema ništa od srpske nauke. Šta vam predlažem? Amandman gospodina Paje Momčilova je u potpunosti u skladu sa Ustavom Republike Srbije. On je usaglašen sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Ne mogu da vam kažem kako stvari stoje što se tiče Omnibus zakona koji važi za AP Vojvodinu, jer taj zakon ne želim ni da vidim, jer imam politički stav da to ne postoji, jer je to jednostavno bio rezultat nagodbe, kada Đinđić nije mogao da izađe na kraj sa Čankom. Čanak se našmrče, našmrče i onda gruva. Mi smo obećali građanima autonomiju, tačka na pljačku, a tačka na pljačku znači da nisu pare u Beogradu, nego su u Novom Sadu, nisu pod okriljem Vlade Republike Srbije, nego pod okriljem Čanka.
To je njihova borba za demokratiju i ljudska prava, borba za njihov džep. Sada pravi te njegove Panonske vukove, tamo ima ona G 064, to pravi teroristička organizacija, on i Kasa.
Sada im dodajte još ove naučnike, pa kada Karić potplati nekog naučnika, pojedine, ne sve, naučnici su ljudi od integriteta, nisu oni toliko sujetni, ali oni traže svoje, jer znaju u šta su investirani, to je težak posao, to je rudarski posao. To što ljudi neki ne znaju to je njihov problem. Sa velikim poštovanjem treba ići prema tim ljudima koji se bave naukom. Pokleknu neki. Dobar čovek u teškom ekonomskom stanju može da poklekne, da oni maksimalno zloupotrebe njegovo ime i prezime, njegovu titulu, njegova naučna dostignuća, njegova naučna znanja.
Da nesvesno čovek saučestvuje sa fukarama običnim, Tadićem, Karićem, DS, PSS, nevladine organizacije, "Žene u crnom", belom, zelenom, kako hoćete da okrenete, jer ima toga koliko god hoćete. Kada to dohvati Bogoljub Karić, sa svojom šiptarskom BK televizijom, B92 sa svojom ustaškom televizijom, zaludi se narod sa pravom.
Dakle, amandmane koje su podneli moje kolege poslanici na član 35. i član 36. je u skladu sa Ustavom. Što se tiče člana 35, možemo donekle da kažemo da je na granici, a zašto? Ipak, neka analogija postoji sa Zakonom o visokom obrazovanju, tu ćete da se složite, mislim na statusni deo. Kod člana 36. budite sigurni, usvajajući amandman gospodina Paje Momčilova, vi ste na pozicijama Ustava Republike Srbije, a danas je čast biti na pozicijama Ustava Republike Srbije.
Nemojte da se stidite. Ovi što ništa ne znaju napadaju Ustav. Oni svi koji znaju šta je Ustav, mogli bi da nabroje dve ili tri stvari koje možda treba promeniti u Ustavu, jer ipak je nastala razlika od 1990. godine.
Ovi što su najviše pričali da im smeta Ustav, poput DS, blokirali su. Ne znaju oni šta treba da se promeni u Ustavu, jer treba neko da im napiše sa strane, pa da ubedi Boška Ristića, što bi bilo teško, pa da onda on nas ovde ubeđuje.
Oni su državotvorni samo za državnu zajednicu, a državo rastrojeni za sve ono što je srpska tradicija. Oni su rak-rana srpske političke scene, zapamtite ove reči koje sam vam rekao. Opasnost u žutom se nadvila nad Srbijom. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo Vojislav Mihailović.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo Vojislav Mihailović
Predstavnik predlagača i Odbor na nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 44. amandman je podneo Odbor za nauku i tehnološki razvoj.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić i malopre povukao ovaj amandman.
Na član 46. amandman je podneo Odbor za nauku i tehnološki razvoj.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.