Ovaj amandman spada u red onih amandmana gde je zapravo pitanje slobodnog sudijskog uverenja. Potpuno razumem i razloge i strahovanja gospodina Krasića. Sa druge strane, mogao bih da dam kontraargumente da strategija na pet godina, a sada će u osnovnim istraživanjima ciklus trajati pet godina, praktično, stvara jednu situaciju u kojoj je moguće raspisati konkurs za nova istraživanja bez strategije. I do sada po zakonu smo strategiju morali da imamo, a nemamo je.
Dakle, vreme će pokazati da li je ovo rešenje ili rešenje koje bi eventualno predložio gospodin Krasić bolje. Predlagač veruje da ovo rešenje ima više šansi za uspeh. Ovo spada u red onih amandmana koji ne mogu lako da se prihvate, ne mogu ni eksplicitno da se odbiju. Ovo je sada pitanje slobodnog sudijskog uverenja. Predlagač veruje da je rešenje koje je ponuđeno bolje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da se javim po amandmanu gospodina Zorana Krasića. Međutim, moje izlaganje imaće sasvim drugu konotaciju. Naime, pozvaću se na član 198. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Iskoristiću priliku da postavim poslaničko pitanje ministru Aleksandru Popoviću.
Naime, iz kraja iz kog dolazim, iz Pomoravlja, u gornjem toku reke Resava desila se jedna velika tragedija. Tamo je, naime, pre jedno dvadesetak dana potpuno raskopano korito gornjeg toka reke Resave i potpuno pregrađeno betonskom branom u visini od pet metara i debljine dva i po metra. Radi se o strogom rezervatu prirode koji je pod zaštitom države. Ovde imam fotografiju toga i priložiću ministru Popoviću.
Sticajem okolnosti, tog dana smo izvodili akciju poribljavanja reke Resave, gornjeg toka, sa 10.000 komada jednogodišnje mlađi potočne pastrmke. Ovo je jedan od najboljih pastrmskih revira na području centralne Srbije. Toj akciji je prisustvovala i gospođa Danica Đurić, inače republički inspektor za vodoprivredu, koja nije mogla čudom da se načudi šta se tu desilo.
Nema potrebe da podsećam ministra šta je sve potrebno da bi se dobila dozvola za izgradnju jednog ovakvog objekta, da je potrebna procena uticaja na životnu sredinu, da je potrebna strateška procena uticaja na životnu sredinu, procena uticaja na mikroklimu itd. Po zakonu, još uvek važećem, izvođač radova ne sme da uzurpira više od jedne trećine vodenog toka. Moraju da se obezbede riblje staze i još veliki niz ostalih uslova koji je potreban da bi se dobila dozvola.
Sa ovih fotografija se vidi da to ništa nije urađeno, a prema informacijama koje posedujem, izvođač radova je Termoelektrana "Svilajnac". Postavljam pitanje, da li je Ministarstvo nešto po tom pitanju uradilo, jer ovde se očigledno radi o kriminalu, odnosno kršenju zakona. Postoje samo dve mogućnosti: ili je zakon prekršio izvođač radova što je otpočeo gradnju, i praktično, već je završio bez odgovarajućih dokumenata, odnosno dobijenih saglasnosti i dozvola nadležnih organa, a što znači da je izvođač taj koji je prekršio zakon; ili izvođač poseduje svu dokumentaciju, onda je zakon prekršio onaj koji je takvu dokumentaciju izvođaču dao.
Ovo pitanje sam pre dva dana na Odboru za zaštitu životne sredine postavio i direktoru Uprave za zaštitu životne sredine, gospodinu Miroslavu Nikčeviću, koji mi je obećao da će u roku od 24,00 časa poslati republičku inspekciju na lice mesta, ali sam želeo da iskoristim ovu priliku da kroz formu poslaničkog pitanja jednostavno zatražim odgovor na to, da li je Ministarstvo upoznato, šta je preduzelo i da li uopšte može nešto da se preduzme po tom pitanju. Hvala.

Reč ima ministar Aleksandar Popović, izvolite.

U skladu sa vašom diskusijom na Odboru za zaštitu životne sredine pre nekoliko dana, inspekcija je izašla na teren. Vi ćete dobiti inspekcijski izveštaj, evo da kažem, najkasnije, danas je četvrtak, u utorak ćete imati u Skupštini zajedno sa predlogom mera.
Ovde je problem što se radi o podeljenoj nadležnosti. Sam tok, a vi kažete da je bila vodoprivredna inspekcija prisutna, a to nije inspekcija koja je direktno u ingerenciji Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštitu životne sredine, ali svako područje koje je pod nekim stepenom zaštite, od nacionalnog parka, kao najvišeg stepena zaštite naniže, tu postoji mogućnost za intervenciju Uprave za zaštitu životne sredine.
Vi ćete analizu stanja i preduzete mere dobiti u pisanoj formi zaključno sa utorkom. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. i sve ostale članove u kojima se pojavljuju reči "centar izvrsnosti", amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već na Odboru govorili, SRS je imala nameru podnošenjem amandmana da na neki način pojača ingerencije ministra.
Prosto je došlo da Skupština pojača ingerencije ministra i poziciju Vladi time što bi predložio Vladi da bira Nacionalni savet, drugi, onda kada ne odgovore zadatku predviđenom u stavu 5. ovog člana 10.
Naime, kada se deklarativnije pogledaju prethodni vezani članovi od 8, 9, 10. itd, vidi se da temeljnu strategiju donosi Vlada. Bolje da je to radio parlament, kao što donosi strategiju o borbi protiv korupcije, ali to neće biti ni jedina strategija koju nam donosi Vlada, ili ministar, ako se stvari pojednostave.
Operacionalizacija te strategije je kroz programe naučno-istraživačke, osobito programe od opšteg interesa, i tu ima navedeno 14 tačaka, od kojih je jedna stvarno izuzetna i strateški je program iz tog dela. Programe donosi Matica srpska, odnosno SANU. Tu se zaista ni Savet, ni ministar time neće baviti i to je dobro, jer bi bilo iluzorno da oni rade i taj deo posla.
Ali, ostatak posla, koliko god da mislimo da ministar može da odradi, a bira pri tom telo koje smo mi uspeli amandmanom da redukujemo na 17 članova, po šest sigurno iz reprezentativnih fakulteta, odnosno naučnoistraživačkih organizacija i drugih tipa njihovih zajednica, plus, naravno, akademija, plus matica i plus jedan predstavnik iz Privredne komore, za kojeg se nadam da neće biti neki ekspert iz Karićeve privredne komore industrijalaca.
Mislim da te mafijaše ili iz Tadićevih nekih ekspozitura nadam se da nećemo videti, da ministar neće predložiti Vladi takav nacionalni savet, da će jednostavno obići takve kreature, naučne, istraživačke i svakako ljudske i moralne. Mislim da je to ono što verujemo u dignitet personalni i ministra, pa je to taj deo priče.
Ovaj drugi deo priče je zapravo zašto smo hteli da predložimo da ministar, ako savet ne odgovori na zadatak i rokove koje će mu postaviti, koji će kasnije biti nekim podzakonskim aktom regulisani i ovde se ne vidi koji su, dogovoreni rokovi, predloži Vladi da se savet promeni. Možda se to nikada ne bi realno desilo, ali bi na buduće članove, izabranike tog saveta, delovalo upozoravajuće preventivno kada piše. Ako ne radiš, ugledne ljude, akademike predložićemo, i isti se smene, a možda bi ih to malo obavezalo da rade.
Mi zaista imamo problem sa krizom institucija, krizom poverenja, krizom morala, ili će doći i uzimati ovakve i onakve pare, a neki će raditi, a neki neće, neki će se gložiti, a nekada se neće gložiti. Zašto je to bitno? Moglo je to da se reši i drugačije. Mi smo na Odboru o tome pričali, da brišemo stav 4. ili 5. i da ne pominjemo ako, nego savet to mora da uradi i nema tu ako, nema kondicionala, a možda je mogla i ta varijanta.
Mi nismo išli u razigravanje teme do kraja, ali ideja je bila, moguće je da je to mimo dosadašnjeg pravila ponašanja i toga da ministar predlaže smenu, ali zašto da ne. Znali bi da mogu biti smenjeni i sigurno bi radili ozbiljnije. Onda ministru natovarite na leđa i da vrši kompletan posao od opšteg interesa.
Sada šta ostaje, nadležnosti ovom savetu, ostaje posle da radi i da prati šta se dešava i da prima izveštaje retrogradno iz matičnih odbora itd. Imaće šta da radi. Najveći deo posla i najglavniji deo posla pašće na leđa ministru.
Ne branimo mi ministra od toga, on je sam Predlogom zakona pristao da to radi, ali zašto ne bi neko telo, za koje mi u SRS i jesmo uvek za to da bude što manje birokratizovano, što manje u brojčanom iznosu i da što manje njih prima apanažu iz budžeta.
Ministar je u narednom članu tom našem zahtevu udovoljio u meri u kojoj je to moglo. Mi smo uvažili argumente ostalih poslaničkih grupa, a i ministrove, da napravimo neku ekvilibraciju između onih koji predstavljaju naučnoistraživačke institucije i onih koji predstavljaju visokoškolske institucije i da prema tome bude jedan paritet, budući da je ovo zakon koji se tiče naučnoistraživačkih organizacija.
Mi smo postigli drugi nivo i drugi kvalitet, obezbeđujući viši nivo zastupljenosti ljudi sa visokim, višim ili najvišim zvanjima, istraživačkim ili pedagoškim, odnosno akademskim i nastavnim zvanjima, u sastavu komisija i odbora, odnosno samih instituta kada se otvaraju. Dakle, varijanta je bila ta, smisao amandmana je bio taj i ministar je na potezu i videćemo da li sada može da prihvati amandman.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Popoviću, vi ste čovek po profesiji naučnik, bavite se naukom i zamolio bih vas da pogrešno ne shvatite ovo što ću da pričam. Ovo što ću da kažem u vezi člana 10. stava 4. je čisto domen politike. Moram da vam skrenem pažnju da oprezno saslušate ovo što ću da vam saopštim.
U ovom stavu se rešava situacija kada program ne predloži nacionalni savet i onda je neko vama od ovih vaših iz službe rekao, taj posao završava ministar na neki način. Pojednostavio sam ga, ali svodi se na to, radi efikasnosti, ministar preuzima obavezu da on to završi. Šta mi amandmanom tražimo? Tražimo da se promeni nacionalni savet, vrlo prosto i jednostavno.
Zašto? Gospodine Popoviću, u ovoj našoj zemlji postoje ljudi koji imaju pare, imaju televiziju, imaju svoje poslanike, imaju svoje lobističke grupe, imaju svoje televizije, imaju svoje banke, imaju svoje rezervne banke, imaju svoje akademike, rezervne akademije, doktore nauka, imaju svoje studente i imaju žive roditelje koji još nisu sveci. Živ čovek, vodi akciju da živog čoveka proglasi za sveca. Računa da ima pare i može sve. Na našu sreću SPC nije rimokatolička, pa da za pare može sve.
Šta bi se desilo, gospodine Popoviću, ako ti mangupi ubace preko svojih lobija, pogotovo recimo Karić. Vi ne znate to, Karić ima trećinu sudija u Vrhovnom sudu.
On se hvali kako je trećina njegova. On je skoro hteo da kupi jednog novinara B92, pa su mu rekli neki iznos, a on kaže - za te pare ću da kupim i Verana Matića. On kaže: koliko to košta. On je političar. On je akademik.
Da me pogrešno ne shvate prisutni profesori i doktori nauka, ovo se samo odnosi na uzak broj ljudi sa akademskim titulama koji su u jednom trenutku, zbog loših plata na univerzitetu, prosto bili primorani zbog para da idu kod takvog akademika.
Sada vrši teror nad njima, gde oni svoje akademsko znanje moraju da podjarme interesima političara, saradnika Ekrema Luke. To treba da znate.
Kada vam oni ubace i kada vam blokiraju instituciju Nacionalni savet, mi želimo vas da spasimo, jer ima prvo da vam blokiraju savet, a onda ima da vas prozovu zašto ste, u smislu stava 4, kako ste vi predložili, vi preuzeli odgovornost za nešto.
Onda će da vas prozivaju i da kršite zakon, da uništavate demokratiju, da ste diktator, da ste samovoljnik. Nećete moći da se snađete kakve ćete sve epitete da dobijete.
Ovako je mnogo čistije da vi, kao ministar, zbog te blokade, predložite Vladi da se promeni Nacionalni savet, da bi se omogućilo da taj sastav radi onaj posao u skladu sa zakonom.
Znači, Karić može da podbaci, ali može i Tadić. On drži nevladine organizacije, podstiču ga mediji, ima svoje televizije. Na RTS se tačno zna kada uređuje dnevnik DS, a kada uređuje Vlada. Ako je prva vest "njegovo veličanstvo" Boris Tadić, onda je to veče ekipa iz DS.
Jutros sam pričao, niste bili tu, oni su čak napali i Telekom, ali Telekom nije od njih spasio Draško Petrović, ne može jadnik, nego nas je grčki partner spasio, rekao je - s tim fukarama neću da radim, da oni nama prebacuju neke servise i neke svoje programe, da nam prodaju nešto.
Ministre, vi morate da shvatite koja se opasnost nadvila nad Srbijom zbog te Demokratske stranke i rezervne Demokratske Snaga Srbije. Oni idu, između ostalog, na ovu oblast. Evo, da vam to ilustrujem još jednim primerom.
Gospodin Karić kaže da je političar i kaže da je biznismen. Nabrojte mi jedan njegov industrijski pogon. Ta njegova velika grupacija "Braća Karić" šta ima iz teške industrije? Ništa. Šta imaju u oblasti poljoprivrede? Ukrali jedan kombinat. Mislim da je to poništeno ili su pobegli.
Uhvatio se samo za mobilnu telefoniju. Tu pokazuje svoju humanost. Ako je toliko human, neka prepolovi cenu impulsa, pa da bude human prema svima. Onda svi plaćaju, a on daje, navodno, impuls životu. Ništa u ovoj zemlji ne može bez Karića.
Gospodine ministre, nemojte slučajno neku pogrešnu donaciju da primite od Karića. On nema obraza. On je za Koštunicu rekao da je patrijarh demokratije, a odmah sutradan je rekao sve najgore.
Sećam se kada je otišao kod Stjepana Mesića, njegovog prijatelja, pa kada se vratio u Beograd, otišao je kod predsednika SRJ, Vojislava Koštunice, a onda ga prozivala DS, a on je rekao: "Morao sam kod mog predsednika da mu dam poruku njegovog kolege predsednika iz Hrvatske". Poruka se odnosila na "Jelen Do".
Bežte dalje od Karića. On je sve prevario. Svakog prijatelja je oterao u zatvor. Ima li šta gore u ovoj zemlji nego biti prijatelj sa Bogoljubom Karićem i Dušanom Mihajlovićem. Ko je god bio prijatelj Dušanu Mihajloviću, u politici više ga nema, ne postoji. I, treći, Nebojša Čović. Zato što patološki mrzi Koštunicu, on ide i sa Karićem, sa kojim se pljuvao, ide i sa demokratama, sa kojima se pljuvao.
Dakle, da se vratim na ovaj amandman, da neko ne bi shvatio da sam zloupotrebio ovaj amandman, da bih malo potkrpio ovog političara. Moja namera nije bila to, dragi ministre, nego da vam samo skrenem pažnju - nemojte na sebe da preuzimate ovo što ste planirali u stavu 4. Prihvatite ovo što je gospodin Poskurica predložio, jer to je onda institucionalna blokada. To znači da neko ruši instituciju.
Moguće je da tu instituciju ruši iznutra neko od ovih podvala: Karić, Tadić itd, vi znate koji su to sve. Mogu da vam kažem da su to ovi koje finansira Ekrem Luka, Tači, Agim Čeku itd.
Postoje dokazi. Pitajte vaše kolege koje rade bezbednost, Radeta Bulatovića, Jočića i ove druge službe pitajte. Za sve postoji dokaz do dokaza ko finansira ove koji ruše Srbiju, ne ruše vas, Srbiju ruše, zapamtite.
Mene neki poslanici nisu shvatili, pa su u svakoj mojoj reči nalazili nešto maliciozno protiv vlasti. Kritikujem vlast, manje ili više uspešno, sa stilom koji se nekome sviđa ili ne sviđa, ali vas upozoravam - ovo je poslednji čin u nečijoj režiji razbijanja Srbije.
Karić i Tadić, sa svojim nevladinim organizacijama, sa svojim medijima su na čelu kolone. Oni su ispred onog nesrećnog Perišića, špijuna koji je u Hagu. To je gore zlo.
Zamislite, u TV dnevniku, u metereološkoj prognozi oni daju političke stavove PSS i DS. Oni mrze Srbiju. Ne dozvoljavam da u zakonu stoji i nešto što bi im dalo mogućnosti da uništavaju našu Srbiju.

Reč ima ministar Popović.