Hvala vam na preciznom i obazrivom prema istoriji izlaganju. Samo da razjasnimo neke stvari. Moralno lice nije moralni lik. Mi ovde govorimo o nečem drugom i to sam probao da kažem. Znači, orden ima status moralnog lica. U nekim zemljama postoje i praznici određenih ordena. To je zbog samopoštovanja zemlje.
Zbog toga sam malopre rekao da pravimo razliku i da je, po ovom zakonu, on je predvideo da to bude neka vrsta međusobnih obaveza. Zato postoji ona mogućnost načina oduzimanja i načina napredovanja. U samom sistemu ordena, ima u obrazloženju ovog člana 4, na taj ste stav ukazali, postoje u stvarnosti, to je sada i praksa ordena pokazala, dve vrste ordena.
Svako odlikovanje sleduje zaslužnima, ali u praksi to nije uvek stvarno za zasluge. U svim zemljama je tako. Neki ordeni su ordeni za funkciju, jer se podrazumeva da vi imate obavezu, jer kako ste inače zaslužili da se nađete na tom mestu, pa da predstavljate. To su protokolarni ordeni.
Postoje i ovi drugi. Tu se vodilo računa, zato postoji i Takovski krst i Karađorđev krst, da sve što je značajno u istoriji dobije i potvrdu. Nije, u tom smislu, ni na jedan način dinastički. Naprotiv, vodilo se o tome računa. U okviru toga sam orden, jer on obavezuje onoga koji daje i onoga koji prima, obavezuje na odnos prema samom ordenu, on ima status moralnog lica.
Ne možete da napravite smetnju da neki građani koji su na državničkim funkcijama, podrazumeva se da su došli tu zaslugom, ali to nije ona zasluga za koju će pripadnik policije, žandarmerije, carinske službe, oružanih snaga, vatrogasac, dobiti nagradu za ličnu hrabrost. Postoji čitav niz tih medalja i odlikovanja. To je nešto što ste vi zaslužili ili neko ko je, radeći na određenom poslu u stručnoj, u naučnoj, u obrazovnoj ustanovi, stvarno zaslužio nešto.
Kako se to definiše? Zato je i napravljena razlika u ovom predlogu. Postoje protokolarni ordeni za zasluge.
Dakle, podrazumeva se da ste zaslužili da se nađete na jednom mestu, te protokolarno vam pripada određeno odlikovanje ili određena medalja. I imate konkretnu zaslugu. Ovde se ustanovljava sada da se objavljuje u roku najkasnije 60 dana, da se ne bi desilo ono sa neprijateljskim licima, o čemu sam govorio i vi ste govorili. Drugo, da bi se taj tekst obrazloženja stavio na uvid javnosti.
Procedura predlaganja, svejedno što su nosioci te procedure po inicijativi predsednika Republike Srbije, po predlogu Vlade Republike Srbije, po predlogu resornih ministara u Vladi Republike Srbije. Ovo se odnosi samo na ona ministarstva koja imaju, ako tako mogu da kažem, u službi lica koja su stalno u situaciji da dođu u mogućnost da zasluže za ličnu hrabrost.
Pre svega, reč je o policiji, carinskim službama, vatrogascima. Samo se o tim ministrima radi, da ne mislimo da se odnosi na sve ministre. I, po predlogu kancelarije ordena, koja obuhvata inicijative i predloge ordenskih saveta i saveta odlikovanja.
Načelno, ovaj zakon uspostavlja princip i taj princip jeste starovremen. Sviđa se vama, sviđa se i meni, zato što samo zemlje koje imaju tradiciju mogu da aktiviraju nazive, pre svega, kod ovakvih stvari, nazive koje imaju u svojoj istoriji, simbole, jer ih imaju u svojoj istoriji, jer imaju dugu državnost.
Zahvaljujući tome, bilo je moguće da mi, naravno, uz različita slaganja oko detalja, posle dogovora sa šefovima svih poslaničkih grupa, imamo svoj grb, imamo svoju zastavu.
Naravno, različito mislimo o nekima od tih detalja, ali neke zemlje ne mogu da imaju, jer nikada nisu imale državu, pa nemaju ni te simbole.
Mi se, nadam se, svi zalažemo da sačuvamo ono što imamo, ne dajući tome neku drugu konotaciju. Uz svo poštovanje i za način na koji ste vi govorili, dakle, ne želimo da dajemo drugu konotaciju, nadam se svi. Da li je kasno?
Dakle, procedura je komplikovana, ona ide kroz kancelariju ordena. Otkud taj naziv? Imate objašnjenje, ali ne bih da ulazim u ovo pežorativno, nije korektno.
Imate statute ordena. Te statute, način na koji se do njih dolazi. Članovi tih ordenskih saveta su ili odlikovana lica, da ne ulazim u detalje procedure, ili lica iz te oblasti koja su zaslužna, meritorna.
Vrlo je teško da dođe do zloupotrebe. Ono "poglavar svih ordena", drugačiji je termin, to je naziv koji kaže, dakle, tu se stiču insignije, sem po posebnom ovlašćenju, onaj ko uručuje insignije je taj koji je poglavar svih ordena. To je simbol jedinstva, kao što u Ustavu piše da neko simbolizuje jedinstvo nečega.
Ali, u stvari ta procedura je toliko komplikovana da ona ne bi trebalo, plus ograničen broj za određenu vrstu odlikovanja, ograničen broj tokom jedne godine ni na jedan način ne bi smeo da ugrozi zasluge i mogućnost da onaj ko zasluge ima da ih dobije, i taj organ uspostavlja Vlada Srbije podzakonskim aktom. Nije pod direktnim uticajem prilikom formiranja na ma koji način nekog drugog nivoa vlasti.
Da li je kasno ili je rano? Prihvatam sve kritike pa sam rekao otpočetka. Tu se naši stavovi razlikuju. Nemojte pogrešno da me shvatite. Sa stanovišta preuzimanja obaveze, vi ste jasno rekli koje su vaše obaveze. Ali, kao što kada stanujemo, dakle stanujem dole u suterenu, na dnu onog jarka, a vi stanujete na vrhu i to nam se tako zadesilo, u Rakovici. U odnosu na to mi uživamo statuse građana i komšija. Tu smo se zadesili. Ovde kada sedimo, sedi sada gospodin Zankov, i hvala mu mnogo što ovoliko pomaže kao potpredsednik danas, sa ovog mesta on u ovom času ima druge obaveze i mora da ih ispunjava. Mislio sam da dok se nalazim na tom mestu imam obavezu u ime svih vas, naravno razgovarajući. Nekada je za to neophodan proceduralni dogovor, nekada to nije moguće, jer vi znate neke poslaničke grupe ponekad se nađu u situaciji, to je njihova stvar, da ne mogu da učestvuju u nekom radu, a ne bih oko jedinstvenih stvari da ma koga ugrozim, te sam zato rekao na ovaj način.
Moja obaveza je da, pošto verujem sa tog mesta, jer mislim da je kasno, ne da je rano. Kada nešto u Ustavu imate 15 godina i nemate zakon o tome, mislim da je strašno kasno. Mi možemo svakako da zadržimo svoje shvatanje, ali sam rekao i prošlog puta ovde, na neke stvari imate pravo kada ste mladi, a na neke kada ste stari.
Kao mlad imate pravo da zamišljate da je za svadbu presudna priča, kako izgleda mladoženja, mlada, kakva je muzika, da je to veliko uživanje i ljubav. Kada vodite porodicu imate odgovornost za nju, onda znate da je svadba jedna užasna komplikacija, gde će da žive, od čega, ko će da plati muziku, a naravno rizikujete da kada prođe svadba priča se samo o tome da li se mlada ispovraćala na svadbi i da li se mladoženja napio.
Kada pripremate svadbu i dalje vas obavezuje da vodite računa o tome gde je šator, gde je kafana, od kog novca, mnogo praktičnih stvari da bi obična svadba uspela za budućnost vašeg deteta, a kamoli kako država uspešno da uradi neke stvari, beskrajno komplikovano da nešto uradi, pa zato se svi mi ovde razlikujemo, pa zajednički nešto izglasamo da uredimo.
Ista je priča i za sahranu. Neko mora da vodi računa. Ne bol samo da prežali, mora da vodi računa šta sutra, šta sledeće nedelje. Veliki deo nas je to prošao. Te zbog toga molim, ne očekujem da me svi poslušaju i svako nalazi svoj način, ali uz svo međusobno uvažavanje da ljudi uvek u ozbiljnim porodicama, u ozbiljnoj državi, uvek ste spremni za svadbu i za sahranu.
Znači, uvek imate sveću u kući da je zapalite kada je slava ili da je zapalite zato što vam je neko umro. Ali, ozbiljna porodica uvek ima sveću u kući. To je pitanje odgovornosti, a verujem da ste vi odgovorni. Zbog toga ovo ide na ovaj način. Moguće je da sam lično nešto uradio prebrzo, moguće je da sam već zakasnio. Moja obaveza je bila da sada predložim poslanicima, jer se brinem da je kasno.
Inače, vi ste u pravu. Razgovarao sam pojedinačno o toj temi sa šefovima stranaka i poslaničkih grupa svih ovde, pojedinačno, i istina je da postoji ovaj predlog već četiri meseca, ovako formulisan od strane stručnjaka, ne od strane nekog saveta, ali sam smatrao da je možda sada dobro da Skupština odluči da li će da ga stavi na dnevni red, kao što verujem da je dobro da Skupština odluči da li ćemo da naprosto stavimo još jedan podupirač na drvo koje smo morali da presadimo, jer su nam ga ostavili stari, pa da ne istrune koren slučajno u međuvremenu.