Samo da se razumemo, dakle, orden "Cara Dušana", o njemu se govori, namenjen je za protokolarne potrebe na nivou šefova država i vlada, nazvan po osnivaču srednjovekovnog srpskog carstva i velikom zakonodavcu. Zato je važno da ovo zakonodavno telo donese.
Dakle, reč je o protokolarnom ordenu. Naravno, budući da on dalje u razradi objašnjava da on automatski pripada, prilikom stupanja na dužnost, kao predaja insignija, kao kada neko bude izabran za lektora pa automatski dobija, to je, dakle, potpuno jasno.
Naravno, uvek postoji i stvarnost, kaže se - šta se dešava sada? Sada se to, danom stupanja zakona na snagu, radi. Da bismo samo shvatili šta je stvarnost, a šta je zakon, kratko ću reći. Mislio sam da vam ne ispričam, ali ću morati. Šta se sada dešava?
Takav je zakon, bio sam na mestu v.d. predsednika, ličnost koja je pomogla ovoj zemlji, neću da ulazim u obrazloženja, državljanin, pojavila se potreba da mu se u kratkom roku uruči medalja zahvalnosti. Molim vas, nemojte povređivati ljude koji su pomogli ovoj zemlji. Da li vi znate kako to izgleda?
Meni je bilo neprijatno, jer to znači da zatražite obrazloženje, pišete na nivo državne zajednice, evo vam rezultat - u onom svečanom salonu, gde su mnogi od vas bili, imate da nepostojeći predsednik, u tom trenutku to sam ja, kao v.d. zato što nije izabran predsednik, ne ulazim zašto, nepostojeći predsednik države koja hoće da se uspostavi, sa svim svojim suverenitetom i ozbiljnošću, te države, uručuje orden odlukom postojećeg predsednika nepostojeće države, predsednika Saveta ministara, ne mislim ništa loše, ali naprosto to je fakat.
A orden, koji uručuje građaninu koji je pomogao, jeste orden države koja ne postoji već 15 godina, sa simbolima koji nisu u upotrebi već 15 godina. Ne znate koga više povređujete.
Dakle, jedno je stvarnost, a drugo je samopoštovanje i dostojanstvo. Ovde govorim samo u tom smislu.
Zbog toga verujem da nisam zakasnio, na način na koji vi mislite potpuno razumem da je preranjeno, ali mislim da sve što možete da uradite danas, odnosi se na svakoga od nas, hajdemo da uradimo, mislim da sutra neće onda biti kasno. Ali, ako ne uradimo, svakako će biti kasno. To je bio moj jedini motiv. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9. Izvolite, gospodine Ćirkoviću.

Gospodine predsedavajući, gospodine Markoviću, kao ovlašćeni predlagaču zakona, dame i gospodo, da ne bi bilo zabune, govoriću kao predstavnik Nove Srbije. Naravno, ne sporim ni poslanicima naše poslaničke grupe, koji su bili naši predizborni koalicioni partneri, da moje izlaganje prihvate kao deo njihovog stava.
Da se dogovorimo o jednoj važnoj stvari. Sigurno je da je ovakav zakon potreban državi. Dobro uređena država ima zakon o ordenima, odlikovanjima, odličjima itd. Prateći naš kontinuitet, on zaista dolazi u pravo vreme, iz prostog razloga što je ova skupština u prethodnom sazivu donela Zakon o državnim praznicima.
Ova skupština, u ovom sazivu, zbog rigidnosti postojećeg zakona, donela je preporuku o upotrebi državnih simbola tj. zastave, grba i himne. Ta preporuka je, zaista, pala na plodno tle, iz prostog razloga što stare simbole koji su predviđeni Ustavom, koji je još uvek, nažalost, važeći, više niko ne upotrebljava, a nove simbole, propisane tom preporukom, koristi u svakoj prilici.
Razume se da ćemo mi, kao sportska nacija, da uživamo na sportskom terenu kada čujemo himnu "Bože pravde" i da konačno ne moramo da zviždimo našoj himni i da prepustimo da neko to radi, onaj ko ne voli ovu zemlju, a ovo je naša zemlja koju svi, po prirodi stvari, moramo da volimo.
Dame i gospodo, sugerisao bih gospodinu Markoviću, ukoliko je on autor teksta – ne vama gospodine Markoviću iz SRS, vi ne možete biti autor ovako pametnog teksta – jer ostajem pri nekoliko primedbi, da se konsultujemo, prosto da izgladimo neke terminološke neusklađenosti, da uredimo zakon o odlikovanjima tako da on ne stvara zabunu, da napravimo potpunu distinkciju u hijerarhiji odlikovanja, da konačno svako ko bude čitao ovaj zakon uvek zna o čemu se radi.
Bilo bi dobro, pretpostavljajući da imate pravo da i amandmanom intervenišete, da ukoliko moju sugestiju prihvatite, a pretpostavljam i sugestiju većine vas, pošto ću biti dovoljno razložan da vam to obrazložim, onda biste mogli amandmanski sada da intervenišete. Ukoliko ne prihvatite, zakon može da dobije našu podršku, ali može da pravi konfuziju u javnosti. O čemu se radi?
Slažem se, dakle, da sva odličja i sva odlikovanja podelimo u hijerarhiji na tri grupe; zaista, od najvećeg prema najmanjem išla bi ovako: ordeni, velika, ili možda visoka odlikovanja; možda je odrednica "visoka" preciznija, ali sasvim mi je svejedno, može i "velika"; na trećem mestu su medalje.
Ne bih ni spominjao spomenice, jer spomenice se donose ad hok, njih šef države može da donese, da ovlasti neko resorno ministarstvo za to. Ovde kaže za jednokratnu upotrebu. Naravno, ne bih tako bio diskvalifikatorski raspoložen, ali spomenice ne moraju ni da ulaze u spisak odlikovanja.
Da se vratimo na stvari. Ordeni - ostaje zaista varijanta koju ste vi kao predlagač predložili, najveće odlikovanje jeste Orden cara Dušana ili prosto kolokvijalno to bi bio carski orden. Zatim, Orden takovskog krsta ili takovski orden. Na trećem mestu Orden za zasluge Republike Srbije, to bih nazvao orden državne časti.
Ako bi sada o toj stvari razgovarali, prosto sva tri ordena u svom punom nazivu imaju tri reči i stvar je potpuno jasna. Imamo tri ordena, tri najveća odlikovanja u rangu ordena. Kada sam rekao državne časti, pretpostavljam da je to bolje nego za zasluge Republike Srbije. Ali konačno, ne sporim ukoliko bi zadržali ovaj naziv, ali kažem zbog kratkoće, čini mi se da bi ovaj bio efikasniji i efektniji.
Kada su u pitanju velika ili visoka odlikovanja, vi predlažete da to bude Karađorđev krst i Dositejeva medalja. Nema potrebe da menjamo naziv u tradiciji, najveće odlikovanje je ustanovljeno posle vaspostavljanje monarhije Karađorđevića, posle majskog prevrata 1904. godine, bila je Karađorđeva zvezda i taj naziv Karađorđeva zvezda može da ostane, kao što je takovski krst ustanovio knez Mihailo 50 godina posle Takovskog ustanka, nazvao se Takovski krst i sada mu ime nije promenjeno. Ostao bi Takovski krst, jer to je naša tradicija i ostala bi Karađorđeva zvezda to je naša tradicija.
U ovom rangu visokih, odnosno velikih odlikovanja imali bismo Karađorđevu zvezdu i Dositejevu zvezdu. Zašto smatram da je bolje Dositejeva zvezda nego Dositejeva medalja? Iz prostog razloga što vi kao predlagač zakona govorite o tom trećem stepenu medalja, pa ako je medalja treći stepen ne možemo je sada ugurati u drugi stepen.
Zapravo možemo, znam da pravnici mogu sve što izglasaju, kao i mi narodni poslanici. Kažem, zbog preciznosti, ako je to medalja, onda je to u trećem stepenu, ako je medalja ne može se ugurati u drugi stepen.
Naravno, u trećem stepenu odlikovanja, posle ordena i velikih odlikovanja, imamo medalje. Opet zbog kratkoće vi kažete - medalja za hrabrost Republike Srbije.
Neka ostane samo medalja za hrabrost ili hrabrosti; medalja za spasavanje života, neka to bude medalja za humanost ili ako hoćemo da budemo naklonjeniji više duhu našeg jezika, mogla bi biti medalja za čovekoljublje.
Zapravo, ove tri medalje su iz tog ranga, one su samo ovako nabrojane. Medalja za rad, u tri stepena. Ovde kaže - medalja za isticanje u službi. Kažem, medalja za rad ili medalja rada.
Heraldički treba urediti izgled svih srpskih odličja, vodeći računa o našoj nacionalnoj državotvornoj tradiciji. Razume se, ako su to odlikovanja koja donosi Skupština u ovom vremenu, onda ona moraju imati odlike i duh ovog vremena.
Dakle, evo za šta se mi zalažemo. Nova Srbija, kao monarhistička stranka, spremna je da pozdravi ovu vest koju nam je preneo gospodin Krasić, koju mi nismo znali, da će za četiri godine naša zemlja postati monarhija. To je vest za radost.
Ukoliko se to ne pokaže tačnim, ostaje nam tugovanje, informator nas je obmanuo.
Kada se tiče odlikovanja koja slede protokolarno, pa naravno, šef države kao onaj koji uručuje odlikovanja, mora nositi najveće odlikovanje. Mora nositi Orden cara Dušana, jer mu to pripada po formaciji. Kada je u pitanju vaš šef, gospodin Toma Nikolić, on je već odlikovan, on je vojvoda, šta će mu više.

Predlagač, izvolite.

Samo jedno pojašnjenje, gospodine Ćirkoviću.
Dakle, detaljno je obrazloženo, iz razloga koje sam pojašnjavao, da se ne povrede ili ne poremete odlikovanja koja postoje.
Zašto ne Karađorđeva zvezda? Pa, naravno, to sam rekao, bila bi, postoji, ne samo što postoji u tradiciji, nego postoji Karađorđeva zvezda sada u Republici Srpskoj, te se na taj način zbog toga ne može, nemate pravo ni moralno, ni državno.
Zašto stepeni? Oni su unutra predviđeni gde može dva, gde tri. I konačno, razumem vaše insistiranje na ovoj distinkciji, to su sve u određenim oblastima, to već postoji u praksi.
Dakle, za hrabrost izraženu pri obavljanju dužnosti, to su medalje za koje po zakonu je predviđeno da onaj ko je poglavar ordena, kako bismo govorili, gde god da se smesti taj naziv, on daje ovlašćenja nadležnim ministarstvima, pa ministar policije povodom dana određuje sve one zaslužne koji dobijaju medalju za hrabrost, vatrogasci za spasavanje života, ministar finansija za zalaganje carinskog službenika.
Zbog toga je to napravljeno po uobičajenom postupku, inače to prosleđuje.
Hvala vam što ste skrenuli pažnju da mogu da pojasnim, nije želeo niko da se uvredi kada se kaže - spomenice su za jednokratnu upotrebu, nego spomenice se po ovlašćenju, zavisi da li kancelarije, da li ministra, nekim povodom, recimo povodom 100 godina postojanja Crvenog krsta, u tom smislu za jednokratnu upotrebu, pa se dozvoli da se izda 10 spomenica od strane nadležnog ministra. U tom smislu jednokratno, jer samo je jednom 100 godina. Kao što je nama prošle godine samo jednom bilo 200 godina, ne može stalno.

Replika, poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je važnije ko vam kaže nego šta vam kaže. Prethodnik, ne mislim na predlagača, gospodina Markovića, nego na prethodnog diskutanta, pričajući da ne može gospodin Marković iz SRS da smisli ovako pametan tekst. Tekst ne može da bude pametan, može da bude pametan predlog, odnosno autor teksta. Ali, ne treba očekivati od čoveka koji je elementarno neznanje iskazao upravo za ovom govornicom kada smo raspravljali ono o ulasku u EU, kada je rekao - ljudi, Mongolija će pre nas da uđe u EU. On ne zna da je Mongolija u Aziji, nije u Evropi.
Tomislav Nikolić je, dragi moj gospodine, zaslužio najviše odlikovanje onog trenutka kada se upustio u borbu protiv kriminalaca iz vaše vlade. Slušao sam pre neki dan Tadića i Velju i mogu da kažem da su i jedan i drugi u pravu. Ovaj je toliko rekao da je ovaj kriminalac, a ovaj da je ovaj kriminalac, u pravu su i jedan i drugi. Mislim da na ovakve izjave ovakvih ljudi iz ovakvih minornih stranaka stvarno više nema potrebe izlaziti.

Gospodine Ćirkoviću, po kom osnovu? Po Poslovniku.

Dakle, moj prethodnik prosto ne ume da poštuje dostojanstvo ove skupštine i dostojanstvo govornika.

To je član 104.