Reč ima ministar Aleksandar Popović, izvolite.

U skladu sa vašom diskusijom na Odboru za zaštitu životne sredine pre nekoliko dana, inspekcija je izašla na teren. Vi ćete dobiti inspekcijski izveštaj, evo da kažem, najkasnije, danas je četvrtak, u utorak ćete imati u Skupštini zajedno sa predlogom mera.
Ovde je problem što se radi o podeljenoj nadležnosti. Sam tok, a vi kažete da je bila vodoprivredna inspekcija prisutna, a to nije inspekcija koja je direktno u ingerenciji Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštitu životne sredine, ali svako područje koje je pod nekim stepenom zaštite, od nacionalnog parka, kao najvišeg stepena zaštite naniže, tu postoji mogućnost za intervenciju Uprave za zaštitu životne sredine.
Vi ćete analizu stanja i preduzete mere dobiti u pisanoj formi zaključno sa utorkom. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. i sve ostale članove u kojima se pojavljuju reči "centar izvrsnosti", amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već na Odboru govorili, SRS je imala nameru podnošenjem amandmana da na neki način pojača ingerencije ministra.
Prosto je došlo da Skupština pojača ingerencije ministra i poziciju Vladi time što bi predložio Vladi da bira Nacionalni savet, drugi, onda kada ne odgovore zadatku predviđenom u stavu 5. ovog člana 10.
Naime, kada se deklarativnije pogledaju prethodni vezani članovi od 8, 9, 10. itd, vidi se da temeljnu strategiju donosi Vlada. Bolje da je to radio parlament, kao što donosi strategiju o borbi protiv korupcije, ali to neće biti ni jedina strategija koju nam donosi Vlada, ili ministar, ako se stvari pojednostave.
Operacionalizacija te strategije je kroz programe naučno-istraživačke, osobito programe od opšteg interesa, i tu ima navedeno 14 tačaka, od kojih je jedna stvarno izuzetna i strateški je program iz tog dela. Programe donosi Matica srpska, odnosno SANU. Tu se zaista ni Savet, ni ministar time neće baviti i to je dobro, jer bi bilo iluzorno da oni rade i taj deo posla.
Ali, ostatak posla, koliko god da mislimo da ministar može da odradi, a bira pri tom telo koje smo mi uspeli amandmanom da redukujemo na 17 članova, po šest sigurno iz reprezentativnih fakulteta, odnosno naučnoistraživačkih organizacija i drugih tipa njihovih zajednica, plus, naravno, akademija, plus matica i plus jedan predstavnik iz Privredne komore, za kojeg se nadam da neće biti neki ekspert iz Karićeve privredne komore industrijalaca.
Mislim da te mafijaše ili iz Tadićevih nekih ekspozitura nadam se da nećemo videti, da ministar neće predložiti Vladi takav nacionalni savet, da će jednostavno obići takve kreature, naučne, istraživačke i svakako ljudske i moralne. Mislim da je to ono što verujemo u dignitet personalni i ministra, pa je to taj deo priče.
Ovaj drugi deo priče je zapravo zašto smo hteli da predložimo da ministar, ako savet ne odgovori na zadatak i rokove koje će mu postaviti, koji će kasnije biti nekim podzakonskim aktom regulisani i ovde se ne vidi koji su, dogovoreni rokovi, predloži Vladi da se savet promeni. Možda se to nikada ne bi realno desilo, ali bi na buduće članove, izabranike tog saveta, delovalo upozoravajuće preventivno kada piše. Ako ne radiš, ugledne ljude, akademike predložićemo, i isti se smene, a možda bi ih to malo obavezalo da rade.
Mi zaista imamo problem sa krizom institucija, krizom poverenja, krizom morala, ili će doći i uzimati ovakve i onakve pare, a neki će raditi, a neki neće, neki će se gložiti, a nekada se neće gložiti. Zašto je to bitno? Moglo je to da se reši i drugačije. Mi smo na Odboru o tome pričali, da brišemo stav 4. ili 5. i da ne pominjemo ako, nego savet to mora da uradi i nema tu ako, nema kondicionala, a možda je mogla i ta varijanta.
Mi nismo išli u razigravanje teme do kraja, ali ideja je bila, moguće je da je to mimo dosadašnjeg pravila ponašanja i toga da ministar predlaže smenu, ali zašto da ne. Znali bi da mogu biti smenjeni i sigurno bi radili ozbiljnije. Onda ministru natovarite na leđa i da vrši kompletan posao od opšteg interesa.
Sada šta ostaje, nadležnosti ovom savetu, ostaje posle da radi i da prati šta se dešava i da prima izveštaje retrogradno iz matičnih odbora itd. Imaće šta da radi. Najveći deo posla i najglavniji deo posla pašće na leđa ministru.
Ne branimo mi ministra od toga, on je sam Predlogom zakona pristao da to radi, ali zašto ne bi neko telo, za koje mi u SRS i jesmo uvek za to da bude što manje birokratizovano, što manje u brojčanom iznosu i da što manje njih prima apanažu iz budžeta.
Ministar je u narednom članu tom našem zahtevu udovoljio u meri u kojoj je to moglo. Mi smo uvažili argumente ostalih poslaničkih grupa, a i ministrove, da napravimo neku ekvilibraciju između onih koji predstavljaju naučnoistraživačke institucije i onih koji predstavljaju visokoškolske institucije i da prema tome bude jedan paritet, budući da je ovo zakon koji se tiče naučnoistraživačkih organizacija.
Mi smo postigli drugi nivo i drugi kvalitet, obezbeđujući viši nivo zastupljenosti ljudi sa visokim, višim ili najvišim zvanjima, istraživačkim ili pedagoškim, odnosno akademskim i nastavnim zvanjima, u sastavu komisija i odbora, odnosno samih instituta kada se otvaraju. Dakle, varijanta je bila ta, smisao amandmana je bio taj i ministar je na potezu i videćemo da li sada može da prihvati amandman.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Popoviću, vi ste čovek po profesiji naučnik, bavite se naukom i zamolio bih vas da pogrešno ne shvatite ovo što ću da pričam. Ovo što ću da kažem u vezi člana 10. stava 4. je čisto domen politike. Moram da vam skrenem pažnju da oprezno saslušate ovo što ću da vam saopštim.
U ovom stavu se rešava situacija kada program ne predloži nacionalni savet i onda je neko vama od ovih vaših iz službe rekao, taj posao završava ministar na neki način. Pojednostavio sam ga, ali svodi se na to, radi efikasnosti, ministar preuzima obavezu da on to završi. Šta mi amandmanom tražimo? Tražimo da se promeni nacionalni savet, vrlo prosto i jednostavno.
Zašto? Gospodine Popoviću, u ovoj našoj zemlji postoje ljudi koji imaju pare, imaju televiziju, imaju svoje poslanike, imaju svoje lobističke grupe, imaju svoje televizije, imaju svoje banke, imaju svoje rezervne banke, imaju svoje akademike, rezervne akademije, doktore nauka, imaju svoje studente i imaju žive roditelje koji još nisu sveci. Živ čovek, vodi akciju da živog čoveka proglasi za sveca. Računa da ima pare i može sve. Na našu sreću SPC nije rimokatolička, pa da za pare može sve.
Šta bi se desilo, gospodine Popoviću, ako ti mangupi ubace preko svojih lobija, pogotovo recimo Karić. Vi ne znate to, Karić ima trećinu sudija u Vrhovnom sudu.
On se hvali kako je trećina njegova. On je skoro hteo da kupi jednog novinara B92, pa su mu rekli neki iznos, a on kaže - za te pare ću da kupim i Verana Matića. On kaže: koliko to košta. On je političar. On je akademik.
Da me pogrešno ne shvate prisutni profesori i doktori nauka, ovo se samo odnosi na uzak broj ljudi sa akademskim titulama koji su u jednom trenutku, zbog loših plata na univerzitetu, prosto bili primorani zbog para da idu kod takvog akademika.
Sada vrši teror nad njima, gde oni svoje akademsko znanje moraju da podjarme interesima političara, saradnika Ekrema Luke. To treba da znate.
Kada vam oni ubace i kada vam blokiraju instituciju Nacionalni savet, mi želimo vas da spasimo, jer ima prvo da vam blokiraju savet, a onda ima da vas prozovu zašto ste, u smislu stava 4, kako ste vi predložili, vi preuzeli odgovornost za nešto.
Onda će da vas prozivaju i da kršite zakon, da uništavate demokratiju, da ste diktator, da ste samovoljnik. Nećete moći da se snađete kakve ćete sve epitete da dobijete.
Ovako je mnogo čistije da vi, kao ministar, zbog te blokade, predložite Vladi da se promeni Nacionalni savet, da bi se omogućilo da taj sastav radi onaj posao u skladu sa zakonom.
Znači, Karić može da podbaci, ali može i Tadić. On drži nevladine organizacije, podstiču ga mediji, ima svoje televizije. Na RTS se tačno zna kada uređuje dnevnik DS, a kada uređuje Vlada. Ako je prva vest "njegovo veličanstvo" Boris Tadić, onda je to veče ekipa iz DS.
Jutros sam pričao, niste bili tu, oni su čak napali i Telekom, ali Telekom nije od njih spasio Draško Petrović, ne može jadnik, nego nas je grčki partner spasio, rekao je - s tim fukarama neću da radim, da oni nama prebacuju neke servise i neke svoje programe, da nam prodaju nešto.
Ministre, vi morate da shvatite koja se opasnost nadvila nad Srbijom zbog te Demokratske stranke i rezervne Demokratske Snaga Srbije. Oni idu, između ostalog, na ovu oblast. Evo, da vam to ilustrujem još jednim primerom.
Gospodin Karić kaže da je političar i kaže da je biznismen. Nabrojte mi jedan njegov industrijski pogon. Ta njegova velika grupacija "Braća Karić" šta ima iz teške industrije? Ništa. Šta imaju u oblasti poljoprivrede? Ukrali jedan kombinat. Mislim da je to poništeno ili su pobegli.
Uhvatio se samo za mobilnu telefoniju. Tu pokazuje svoju humanost. Ako je toliko human, neka prepolovi cenu impulsa, pa da bude human prema svima. Onda svi plaćaju, a on daje, navodno, impuls životu. Ništa u ovoj zemlji ne može bez Karića.
Gospodine ministre, nemojte slučajno neku pogrešnu donaciju da primite od Karića. On nema obraza. On je za Koštunicu rekao da je patrijarh demokratije, a odmah sutradan je rekao sve najgore.
Sećam se kada je otišao kod Stjepana Mesića, njegovog prijatelja, pa kada se vratio u Beograd, otišao je kod predsednika SRJ, Vojislava Koštunice, a onda ga prozivala DS, a on je rekao: "Morao sam kod mog predsednika da mu dam poruku njegovog kolege predsednika iz Hrvatske". Poruka se odnosila na "Jelen Do".
Bežte dalje od Karića. On je sve prevario. Svakog prijatelja je oterao u zatvor. Ima li šta gore u ovoj zemlji nego biti prijatelj sa Bogoljubom Karićem i Dušanom Mihajlovićem. Ko je god bio prijatelj Dušanu Mihajloviću, u politici više ga nema, ne postoji. I, treći, Nebojša Čović. Zato što patološki mrzi Koštunicu, on ide i sa Karićem, sa kojim se pljuvao, ide i sa demokratama, sa kojima se pljuvao.
Dakle, da se vratim na ovaj amandman, da neko ne bi shvatio da sam zloupotrebio ovaj amandman, da bih malo potkrpio ovog političara. Moja namera nije bila to, dragi ministre, nego da vam samo skrenem pažnju - nemojte na sebe da preuzimate ovo što ste planirali u stavu 4. Prihvatite ovo što je gospodin Poskurica predložio, jer to je onda institucionalna blokada. To znači da neko ruši instituciju.
Moguće je da tu instituciju ruši iznutra neko od ovih podvala: Karić, Tadić itd, vi znate koji su to sve. Mogu da vam kažem da su to ovi koje finansira Ekrem Luka, Tači, Agim Čeku itd.
Postoje dokazi. Pitajte vaše kolege koje rade bezbednost, Radeta Bulatovića, Jočića i ove druge službe pitajte. Za sve postoji dokaz do dokaza ko finansira ove koji ruše Srbiju, ne ruše vas, Srbiju ruše, zapamtite.
Mene neki poslanici nisu shvatili, pa su u svakoj mojoj reči nalazili nešto maliciozno protiv vlasti. Kritikujem vlast, manje ili više uspešno, sa stilom koji se nekome sviđa ili ne sviđa, ali vas upozoravam - ovo je poslednji čin u nečijoj režiji razbijanja Srbije.
Karić i Tadić, sa svojim nevladinim organizacijama, sa svojim medijima su na čelu kolone. Oni su ispred onog nesrećnog Perišića, špijuna koji je u Hagu. To je gore zlo.
Zamislite, u TV dnevniku, u metereološkoj prognozi oni daju političke stavove PSS i DS. Oni mrze Srbiju. Ne dozvoljavam da u zakonu stoji i nešto što bi im dalo mogućnosti da uništavaju našu Srbiju.

Reč ima ministar Popović.

Mislim da sam razumeo potpuno strahovanja poštovanog gospodina Krasića, kao i savete koji su tom prilikom dati. Sa gospodom koja su spominjana nemam baš nikakvu vezu u životu, tako da sam sa tog stanovišta potpuno miran.
Ovo ponovo spada u jedan od onih amandmana gde je sada pitanje šta je bolje, a šta lošije rešenje. Strah da ne bude nacionalni savet blokiran.
Da bi Nacionalni savet bio blokiran, praktično, moraju predlagači, koji mogu da smene članove nacionalnog saveta, da budu preuzeti od strane nekoga ko bi to blokirao, a to znači svi univerziteti, koji predlažu šest članova, Zajednica instituta, koja predlaže drugih šest, SANU, koja predlaže dva, Matica srpska, koja predlaže jednog člana. Dakle, sve bi njih neko morao da kupi. Lično ne verujem da do toga ikada može da dođe. Ako do toga teorijski dođe, onda nema ništa od Srbije. Prema tome, tada je potpuno nebitno šta će sa nacionalnim savetom biti.
Gledam stvari sa malčice drugog stanovišta: šta ukoliko nacionalni savet ne utvrdi programe, pa se formira novi nacionalni savet, pa prođe određeno vreme, a programi moraju da se odvijaju?
To je loša strana ovako predloženog rešenja. Šta i ako taj novi nacionalni savet, a idemo sa teorijskom hipotezom da su ove organizacije već preuzete od strane nekoga, onda i taj novi nacionalni savet ništa neće moći da uradi. Obrnuto, ukoliko ministar imenuje sam od sebe novi nacionalni savet, to otvara strahovite mogućnosti zloupotrebe.
Dajem vam reč da nikada ne bih zloupotrebio takvu mogućnost, ali nikada se ne zna ko će na ovom mestu sedeti posle mene. Dakle, ovo je ponovo pitanje slobodnog sudijskog uverenja, verujemo da rešenje koje je predloženo teorijski može da stvori manje komplikacije nego rešenje koje je cenjeni profesor Poskurica predložio u svom amandmanu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Mašić.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, sa ispravkom.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Zakonodavni odbor se nije izjasnio o ispravci amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 25. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Mihailović.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Branislav Blažić.
Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ako se slažete ja bih povezao amandman na član 35. i član 36. jer su povezani na neki način, pa ako se predsedavajući slaže da dam obrazloženje i za jedan i za drugi amandman, obzirom da gospoda ni Blažić, ni Momčilov nisu tu.
Suština amandmana na član 35. odnosi se na to da mi u SRS smatramo da tzv. državne institute, koji posluju sredstvima u državnoj svojini treba isključivo da osniva Republika i upravo gospodin Blažić je u amandmanu na član 35. predložio novi stav koji treba da glasi: "Republika može osnovati institut i na predlog autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave".
Smatramo da Republika upravo treba da bude osnivač instituta koji posluju sa sredstvima u državnoj svojini i da imaju takve institucije sve prerogative državnih institucija, što znači da takve institucije mogu konkurisati i za programe koji su definisani u članu 10. ovog zakona.
Ovako je nejasno u slučaju da se ipak ne prihvati ovaj amandman i da se da mogućnost osnivanja instituta autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama, da li će to podrazumevati da upravo takvi osnovani instituti od strane pokrajina ili lokalnih samouprava mogu paritetno konkurisati za programe definisane u članu 10, kao što je recimo program obezbeđenja i održavanja naučno-istraživačke opreme i prostora za naučno-istraživački rad, ili program usavršavanja kadrova za naučno-istraživački rad i druge programe koji su definisani u članu 10, a za koje mogu svi instituti, faktički osnovani od strane Republike, konkurisati.
Smatramo da je bilo osnova da se prihvati ovaj amandman, jer upravo dajemo isključivo pravo i mogućnost Ministarstvu za nauku i Vladi da osniva institute koji će poslovati sredstvima u državnoj svojini i takvi instituti onda će moći da konkurišu za sve programe koji su definisani ovim članom.
U protivnom, ako se neće dozvoliti, onda možda imamo takvu situaciju da neko od tih istraživača budućih takvih instituta ili recimo od Vojvođanske akademije nauka, ako se neko drznuo da osnuje ponovo Vojvođansku akademiju, a znamo koja je struktura vlasti u Pokrajini u proteklom periodu.
Istina, ne daje se mogućnost finansiranja ove akademije ovim zakonom i to je dobro i to smo pozdravili, ali nemojte da se desi da se neki od tih akademika ili cela akademija sutra, neko od istraživača iz tih instituta, požali Savetu Evrope u Strazburu da su im uskraćena prava i da ova država vrši diskriminaciju određenih naučnih institucija ili određenih istraživača.
Upravo to je bila primarna naša motivacija da ovakvom amandmanskom izmenom članova 35. i 36. damo isključivo pravo predlagaču ovog zakona, a to su Ministarstvo za nauku i Vlada, da eventualno potrebu osnivanja instituta od strane pokrajine ili lokalne samouprave proceni upravo Ministarstvo, znači izvrši ocenu elaborata koji je neophodan da se prethodno prezentira, jer u elaboratu treba da stoji opravdanost osnivanja takvih institucija i onda svakako ako prođu sve ocene od elaborata preko akreditacije, da uđu u mrežu naučnih instituta.
Da li će to biti baš naučni ili će biti istraživačko-razvojni institut, to je opet opredeljenje tih koji će predlagati, ali osnova amandmanske izmene je da se isključivo pravo daje ministarstvu i Vladi da osniva institute koji će poslovati sredstvima u državnoj svojini.