Gospodine Anđelkoviću, pošto ste vi bili na spisku posle gospođe Radete, sada ste stigli, znači, prvo gospodin Anđelković, gospodin Krasić, a zatim gospodin Mirčić.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče, izvinjavam se što sam morao neke druge poslove još da odradim, želim nekoliko rečenica da kažem.

Gospodine Mirčiću, molim vas bez dobacivanja, već sam vas dva puta upozorio zbog dobacivanja. Izvolite, gospodine Anđelkoviću, budite ljubazni, vraćam vam vreme.

Ne bih naravno ulazio u cifre koje se pominju u ovom zakonu o transferu sredstava lokalnim samoupravama, to je uvek teško pitanje, jer svakoj opštini je malo sredstava bez obzira koliko vi dali. Ovde je više pitanje, mi smo prošle godine na Odboru za finansije raspravljali i do dana današnjeg nije razrešeno, pravila, način na koji se određuju sredstva za transfer opštinama, tj. za lokalnu samoupravu.
Naime, sve dok mi idemo ovim sistemom povećanja sredstava lokalnoj samoupravi po nekom sistemu, da li će to biti 15%, 20% u odnosu na prošlu godinu, sve je to bez ikakvih pravila. Onaj ko je bliži kasi, ko je bliži ministarstvu, ko je bliži ministru u odnosu na odnos snaga u lokalnoj samoupravi, on dobije više, a ko je dalji, on će da dobije manje.
Vi ćete mi reći da postoje neka pravila kada je reč o početnoj poziciji, ali jasno je da mi ovde nismo dobili izveštaj koliko su neke opštine dobile u toku godine iz rezervnih budžetskih sredstava pa da to bude takođe osnov. Jasno je da je prošle godine napravljeno veliko pomeranje kada je reč o nekim opštinama, nezavisno od kriterijuma, i sada oni koji su prošle godine bili privilegovani i koji su dobili mnogo više, mislim na prošlu godinu, sada su ovim povećanjem 19,6% oni su još više privilegovani nego što je to bilo ranijih godina.
Sada ovo ne bih ni govorio, moram da budem iskren, ne bih se ni javio za reč, da prošle godine nisam prihvatio kao pojedinac i mi kao SPS nismo prihvatili da glasamo o ovom zakonu pod uslovom da se ispuni obećanje gospodina Dinkića, ministra finansija, koji je rekao da će do 31. marta tekuće godine, znači 2005. godine, da predloži zakon koji određuje neke kriterijume, pravila o finansiranju, odnosno o transfernim sredstvima Republike.
Jasno je, nije problem utvrditi kriterijume, znam i po ovim raspravama koje smo imali da je Konferencija gradova predložila te kriterijume, ali ne treba Konferencija da predloži te kriterijume, već mora Ministarstvo finansija da predloži te kriterijume i mi na Skupštini da odlučimo o tome.
A kriterijumi moraju biti jasni, dakle, broj stanovnika, po glavi stanovnika, ako možemo tako da kažemo, broj kilometara lokalnih puteva, broj stanovnika do 15 godina, tačnije rečeno broj škola, broj vrtića i nacionalni dohodak.
Kada govorimo o nacionalnom dohotku, to je onaj drugi deo koji je mnogo važan, jer neophodno je da usvojimo zakon o regionalnom razvoju. Ako ne usvojimo zakon o regionalnom razvoju, mi onaj fond, dakle, mislim na ono što smo prošle nedelje usvojili, Fond za razvoj Republike Srbije, on u pravom smislu neće obezbediti regionalni razvoj.
A nama je neophodno da ovaj zakon o finansiranju lokalne zajednice, kako je to nazvao gospodin Dinkić u uvodnom izlaganju, i zakon o regionalnom razvoju budu kompatibilni, jednostavno da vodimo računa kako ćemo Srbiju ravnomerno da razvijamo. Ako toga nema, onda će nerazvijeni biti sve nerazvijeniji, a ovi razvijeni takozvani, jer niko nije razvijen u Srbiji, oni neće napredovati stepenom kako bi trebalo.
Treću stvar želim da kažem, vodeći računa o vremenu koje je za nas izuzetno važno, to je ovaj zakon o vraćanju imovine lokalnoj samoupravi. Moram da kažem, mi smo glasali protiv stavljanja predloženog zakona na dnevni red, ne zato što smo protiv vraćanja imovine lokalnoj samoupravi, naprotiv, mi smo da se vrati, ali to je nemoguće da se vrati pre nego što u Skupštini dobijemo jedan dobar i kvalitetan zakon, koji Vlada treba da predloži, i on mora da sadrži, a to treba da sadrži završni račun, popis imovine kojom raspolaže Republika raspolaže.
Dakle, bez toga nema nijednog završnog računa ni u firmi, bez tog popisa imovine kojom raspolaže Republika nemoguće je vratiti tu imovinu. Kada kažemo povraćaj imovine, moramo razdvojiti neke stvari, šta je to i koji su to objekti izgrađeni lokalnim samodoprinosom. Ono što je izgrađeno lokalnim samodoprinosom, zašto ne damo pravo mesnoj zajednici da raspolaže tim objektima, domovima kulture, domovima zdravlja i slično, onima koji su napravljeni lokalnim samodoprinosom.
Takođe, mora da se odvoji šta je to napravljeno izdvajanjem iz državnog budžeta, jer ne može se predati opštini neko jezero i brana koji su izgrađeni dominantnim sredstvima Republike, može onaj deo, 20, 30 ili 40%, koji je izgradila lokalna samouprava, to može biti deoničarsko društvo, ali ne može sve.
Prema tome, mislim da je neophodno da mi u narednih nekoliko meseci, evo neka bude 31. mart ali 2006. godine jer 2005. godine nije, da mi u parlamentu dobijemo ova tri zakona, zakon o ravnomernom regionalnom razvoju, zakon o povraćaju imovine opštinskoj lokalnoj samoupravi i zakon o transfernim sredstvima Republike, na koji način će se ta sredstva rasporediti.
Mi u SPS-u te zakon očekujemo, na njima ćemo zajednički raditi, ali želimo da Vlada jednim studioznim radom dođe do predloga ova tri zakona i, naravno, svako neglasanje o ovom budžetu dovelo bi te lokalne samouprave do takve situacije da ne mogu da usvoje ni 20. decembra svoje budžete, što bi bilo loše, i zato glasamo o ovom sadašnjem predlogu, ali molimo da ne bude ponovo, neka je to 31. mart, ali neka bude 31. mart 2006. godine.
Zahvaljujem se predsedniku što mi je dozvolio dva minuta više da govorim.

Hvala vama, vi ćete to lako uzvratiti tako što ćete nastaviti da vodite sednicu. Potreban je samo korak nazad, dobar je pravac, ali smer nije dobar.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a zatim narodni poslanik Goran Ilić, pojavio se, pa narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Neću početi onim što je konstatovao gospodin Anđelković. Razumem gospodina Anđelkovića, on nije smeo da upotrebi prave srpske reči, ali da protumačim, rekao je da ga je Dinkić prevario, jer je Dinkić rekao da će za ovu godinu, odnosno za 2006. godinu da se urade jedinstveni kriterijumi, koji bi na objektivan način trebalo da odrede koliko tih transfernih sredstava treba Republika da usmeri u svaku od ovih opština. I da to bude objektivno, tim pre što se transferna sredstva usmeravaju, pre svega, radi pokrića tzv. poverenih poslova koji su predati lokalnoj samoupravi.
Ovo nije prvi put, naravno, ovo što je konstatovao gospodin Anđelković. Mi smo stalno izloženi epohalnim predlozima zakona, a njihova epohalnost i ekskluzivnost traju otprilike dva ili tri meseca, jer kasnije dolazi izmena i dopuna tog zakona. U onih 200 zakona što je potpisao Marković, verovatno 50% su izmene i dopune izmena i dopuna određenih zakona.
Na početku bih morao da iznesem vrlo precizan stav SRS. Mi nismo podneli nijedan amandman na ovaj predlog zakona, što je netipično za SRS kao jedinu opozicionu stranku u Narodnoj skupštini, jer ovaj zakon, sa još jednim propisom, pripada onoj grupi gde mi ne želimo da intervenišemo. To je pre svega Zakon o Vladi, Zakon o ministarstvima, a to je ona prva grupa, jer mi smatramo da onaj ko ima većinu je ovlašćen da uredi oblik svoje organizacije, kako će da vrši vlast.
Ovo je drugi zakon. Ako kod ovog zakona ne intervenišemo zato što, ukoliko bi intervenisali nekim amandmanom, to bi značilo da u članu 3. Predloga zakona mi predlažemo da se na nekoj poziciji iznos sredstava poveća, ali istovremeno, na nekoj od pozicija da se iznos sredstava smanji.
Mi za tako nešto u ovom trenutku ne bismo mogli da koristimo, ne bi mogli da nađemo adekvatnu argumentaciju i kriterijume, i onda bi se svaki naš amandman tumačio, podnosimo amandman i tražimo da se povećaju sredstva tamo u onim opštinama gde su radikali na vlasti, a tražimo da se smanjuju sredstva tamo gde je na vlasti neka od stranaka koja čini vlast. To ne želimo da radimo.
Nekoliko predsednika opština, koji su ujedno i poslanici SRS, ukazalo je na ovaj problem. Samo bih citirao gospodina Blažića, koji je rekao, evo ovlašćen sam u ime Kikinde da kažem, izbrišite sva ova sredstva samo neka Dinkić podnese ostavku. Opština Kikinda ne želi nijedan dinar iz budžeta Republike Srbije, samo da Dinkića više ne vide na mestu ministra finansija. To je, otprilike, kao ovo u Nišu, glasamo da ostane Smiljko, iako znamo da je bio u zatvoru i da je kažnjen, samo da demokrate ne dođu na vlast. Znači, po sistemu manjeg zla.
U čemu se ogleda problem ovog zakona, a moram da vam kažem, on ima svoj pečat zbog obećanja koje je Dinkić dao krajem prošle godine ili početkom ove godine da će on to sve da sredi u odnosu na neke druge godine kada se donosio sličan propis. Problem je u tome što nama nije definisana lokalna samouprava.
Kada je ovu skupštinu prevario Nebojša Čović, sa ona dva zakona o lokalnom samoupravljanju i lokalnim izborima, on se nije kretao u okvirima ustavom predviđenih za lokalno samoupravljanje, te mi praktično formalno-pravno imamo tu jednostepenu lokalnu samoupravu, poprilično definisanih ovlašćenja i nadležnosti, sa naznakama koji sve poslovi mogu biti preneti.
A onda imamo situaciju da ostalim propisima se to ne prati do kraja i, na kraju, kada se svi ti problemi svedu na novac, onda dolazimo do ovakvog predloga zakona, u kome se samo konstatuju problemi i nedostaci i s pravom neki potenciraju da su neke opštine privilegovane. jer, ako bilo koji kriterijum uzmete od postojećih, videćete da ti kriterijumi nisu bili odlučujući prilikom određivanja iznosa sredstava koja se transferišu opštinama iz budžeta Republike Srbije.
Kako se ne bih vraćao na tu teoriju, taj deo ostavljam eventualno za povratak neke varijante zakona o imovini lokalne samouprave, gde ćemo objasniti i obrazložiti naše amandmane koje smo podneli na ovaj vrlo loš predlog. Toliko je loš da ste vi shvatili da treba da se povuče, ne samo što niste dali saglasnost da ide po hitnom postupku u ovaj dnevni red, nego ima toliko nedostataka da mora da se povuče i da se ide sa nečim drugim, a što bi bilo u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
No, da se vratim u granice ovog okvira koji postoji, a on je definisan Zakonom o budžetskom sistemom, Zakonom o budžetu za 2006. godinu i odgovarajućim memorandumom koji prati ovu politiku.
Šta je karakteristično za ovaj predlog zakona? Ovaj predlog zakona, sudeći po obrazloženju, priznaje vrlo lošu strukturu prihoda i rashoda lokalne samouprave.
To ću na jednom primeru i da dokažem, to se naročito desilo posle 2000. godine, kada je Vlada Zorana Đinđića izvršila pravu centralizaciju javnih finansija. Da je prethodna Vlada to uradila, mi bi i dan-danas bili bombardovani, to da znate. Oni su izvršili apsolutnu centralizaciju finansija.
Ako vam nije teško, gospodo poslanici, uzmite Predlog zakona pa samo malo skrenite pažnju na tekst koji se nalazi na drugoj strani obrazloženja. Videćete da po osnovu poreza na zarade koji ostaje lokalnoj samoupravi i po osnovu poreza na imovinu, lokalna samouprava u strukturi svog budžeta obezbeđuje 48% sredstava. Ako se na to doda i 14%, kao uprosečeni procenat na bazi ovih transfernih sredstava, pre svega po članu 3. Predloga zakona, onda se dolazi do ukupnog procenta od 62%.
Znači, 62% ukupnih prihoda lokalne samouprave, to je prosek, čine sredstva koja praktično obezbeđuje Republika. Izračunajte i sami, ostaje još 38% za klasične izvorne prihode lokalnog samoupravljanja, koji nisu limitirani propisima, limitirani su Zakonom o budžetskom sistemu u načelu i limitirani su, na neki način, Memorandumom o budžetskoj politici.
Ova struktura ukazuje da vi vodite dva odvojena puta, međusobno suprotna i sve nama predstavljate da je to evropsko, epohalno i ekskluzivno. Više ne ponavljaju da je ekspertsko, pošto smo dokazali da su diplome dobili na onom oluku pored Narodnog pozorišta.
Vi nemate prava da se pozivate na lokalno samoupravljanje, jer ova centralizacija nikada u Srbiji nije postojala. Odmah da se razumemo, to vam ne osporavam, samo iznosim činjenice kojima pokušavam da vašu pesmu i vašu priču približim građanima da znaju šta znači kada vi kukuriknete, da to nije to. To ste vi nasledili od ovih "žućkastih".
Da li je moguće naći rešenje u postojećem pravnom sistemu. Kada to kažem, pravnom sistemu, mislim Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnim izborima, postojeća rešenja Zakona o budžetskom sistemu i postojeća rešenja Zakona o budžetu. Nemoguće je. Pošto je nemoguće to pravno naći, ne želimo da učestvujemo u ovoj priči i da podnosimo amandmane.
Zato vas opet podsećam na ono što je gospodin Blažić rekao, Kikinda kaže - uzmite sve ove pare koje ste nam namenili, samo pomerite Dinkića. Da vas podsetim, na isti način se pričalo 2002. i 2003. godine za Božidara Đelića. Naravno, on je otišao. Otišao je, daleko bilo, pomenulo se, ne povratilo se, svanulo nam je malo. Međutim, zamračilo se od kada je ekspert Dinkić počeo da vodi ove stvari.
Ukoliko je krajem prošle godine konstatovano da je primena kriterijuma, a oni postoje u Zakonu o budžetskom sistemu, ne ulazim u kvalitet tih kriterijuma, bila pogrešna, a bila je pogrešna, to se ovde priznalo za ovom govornicom od strane ministra prošle godine kada je sličan zakon usvajan i kada je obećao da će sve to da se promeni, sada dolazimo u situaciju da kaže - uzeli smo za osnovu ono što je bilo predviđeno za 2005. godinu i imali smo samo dve intervencije: prva - da je rast sredstava za 2006. godinu, kada su u pitanju gradovi, četiri posto, a kada su u pitanju opštine - 19,9 posto. Rekli ste da je to neki reper.
Ako primenite ova dva procenta na gradove i opštine, videćete da nije ni ovo primenjeno kako treba. A zadržali ste ono što ste konstatovali da nije dobro, jer je to osnovica na osnovu koje ste primenili ove procente i došli do podataka za 2006. godinu.
Samo da vas podsetim kolika je inflacija u 2005. godini, znate to. Ako želite da očuvate supstancu, ako želite da očuvate vaše intervencije na istom nivou kao što su bile, onda obična logika kaže - povećajte za taj procenat inflacije i vi ste rešili pitanje ukupnih sredstava koja su planirana za transfer. To je 15,4 milijarde dinara, čini mi se. Pri tome, treba imati u vidu da će javna potrošnja onog dela lokalnog samoupravljanja u Srbiji 2006. godine biti 112 milijardi dinara.
Znači, tu ne želimo da vam pravimo društvo u tim promenama. Poručujemo građanima svih mesta u Republici Srbiji da to što ćete vi možda u raspravi povodom amandmana da zastupate neki amandman da moje selo dobije više, da moj grad dobije više, da moja opština dobije više, to je jedna obična providna podvala prema tim biračima i to ne treba da uzimaju u obzir, jer ako nemate dobar temelj, naravno da krov mora da bude loš i naravno da je pitanje samo trenutka kada će taj krov da padne.
Verujem da je gospodin Dinkić, kada je rekao da mu je ovo poslednji zakon, da mu je stvarno poslednji zakon, ne zbog toga što će da se donese neki novi zakon koji će to da reguliše, nego što će on biti poslednji put u prilici da radi bilo šta kada je u pitanju državni posao. Biće, biće, to budite sigurni. Rekao sam vam da ću da završim sa stečajem Demokratske stranke, pa ih nema. Vi se samo birajte, pa videćete kako ćete i vi da prođete.
Da krenemo dalje, ovaj koji je predlagao ovaj zakon, hajde što ne zna ništa o Ustavu, pravu, ekonomiji, ali on ne poštuje ništa. Izvinite, kako ste mogli u članu 4. da napišete ono što je u stavu 2? Kako? Gde ste našli osnov da tako nešto napišete? Objasnite mi, molim vas, ko je osnivač škola. S kim zaključuju kolektivni ugovor sindikati prosvete? Da li oni zaključuju kolektivni ugovor sa lokalnom samoupravom? Koliko znam - ne zaključuju.
Sudeći po ona njihova tri sindikata, kada vitlaju narod po ulici, dođu do Vlade, pa ministra prosvete, pa ministra finansija, a predsednik Vlade neće da ih primi, oni zaključe kolektivni ugovor. Kakve veze ima kolektivni ugovor koji je zaključen između Vlade, odnosno preko nekog ministarstva, i sindikata prosvetnih radnika sa lokalnom samoupravom? Kakve to ima veze?
Ko isplaćuje platu prosvetnim radnicima? Vlada. Zašto onda optužujete lokalnu samoupravu i kažnjavate po sistemu - ako ne uradiš to, biće ti uskraćene pare za sasvim nešto drugo i treće. Ako lokalna samouprava nije, a čuli ste, bilo je puno predsednika opštine koji su rekli da to isplaćuju, da to nije nikakav problem i zašto pretite ljudima.
Iz ovih para, iz transfernih sredstava se finansiraju povereni poslovi, pre svega. To su izvorno državni poslovi koji su zbog efikasnijeg rada i organizacije povereni da u prvostepenom postupku radi neko od organa lokalne samouprave. Zašto pretite? Zašto uskraćujete sredstva? Kako možete da uskratite sredstva nekome ko nije potpisao kolektivni ugovor, koji je transmisija samo za jedan deo materijalnih troškova? Kolektivnim ugovorom se ne regulišu materijalni troškovi poslovanja.
Doduše, ko zna šta je sve Lalović napisao, pošto ste falsifikovali onaj zakon. Možda primenjujete neki neobjavljeni tekst, kod vas je sve moguće. Taj zakon ste falsifikovali. Ako ste falsifikovali i to ima u falsifikatu, onda objavite taj falsifikovani tekst. Kako može strana ugovornica da bude lokalna samouprava? Evo predsednika opština, da li ste potpisivali neke kolektivne ugovore sa profesorima i nastavnicima? Niste.
Dinkić može sve, njemu se ne sviđa Ustavni sud, ne primenjujem odluku; Vrhovni sud, ne primenjujem odluku; policija nije uhapsila, ne primenjujem, teram dalje, i sada jadnik pobegao, on čeka Karlu del Ponte, ona ne može bez njega. Valjda su završili sa sednicom Vlade, održali konferenciju za štampu, slikali se, neka se vrati i neka nešto čuje ovde ili će opet da nam utrči u farmerkama.
Vi unosite zabunu i svađu od opštine do opštine. Mi nećemo u raspravi da vam ukazujemo zašto je ta opština, sa toliko i toliko hiljada stanovnika, sa toliko škola, obdaništa, zdravstvenih institucija itd, dobila tri puta više od dva puta veće opštine sa većim brojem stanovnika, većim brojem škola, većim brojem zdravstvenih ustanova itd. Nećemo da se spustimo na nivo da sa vama tako razgovaramo.
Želimo principijelno i od kada se donose ovakvi zakoni, nekada su bila transferna sredstva, neki put su bila - učešće opština, dok vas nije prevario Nebojša Čović novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, za koji svi tvrdite da ne valja, da je loš, a istrajavate na njemu, nećete da ga menjate.
Gospodo draga, vi ste ovde napravili parcelisanje. Tačno prepoznajem ovde instrument kako obezbeđujete velika sredstva za buduće izbore. Tačno vidite gde je nenormalno dato mnogo više sredstava u odnosu na sličnu opštinu, videćete da je razlika u sredstvima 50-150 posto.
Dalje, vi ste dodvoravate nekim nezavisnim poslanicima koji podržavaju Vladu Republike Srbije, pa opštinama sa njihove teritorije dajete četiri puta više nego što biste dali bilo kojoj drugoj opštini koja je približno ista ili slična po svim pokazateljima koje ste možda koristili.
Mislim da ste se uhvatili lošeg posla. Naravno, vi ćete sve to da izglasate. Nemam nameru da vas odvratim od toga. Ne, stimulišem vas da se zainatite što više, da što pre izglasate ovaj zakon i da padnete, između ostalog, i na ovom zakonu.

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo, raspravljamo o jednom predlogu zakona koji je nezahvalan, u principu, i za onoga ko ga predlaže, a pogotovo za onoga koji bi nekom dubljom analizom došao u situaciju da transferna sredstva koja su namenjena jednoj opštini smanjuje da bi povećao transferna sredstva drugoj opštini.
Ovo je uvek bio i ostao način kako da se u skupštinskoj raspravi sprovede jedna lokalna populistička politika, kako da se pojedini poslanici istaknu sa ove govornice, tako što će da se zalažu za povećanje sredstava njihovoj opštini, a onda redovno, kao dežurni policajac, izlazi ministar, koji je poznat, inače, kao čovek koji ne govori istinu, to je kontinuitet kada je taj čovek u pitanju, i onda kaže: slažem se, ali recite kojoj opštini da oduzmemo. To je metod i način rada koji primenjuje ovaj ministar, bez obzira da li je u funkciji guvernera ili ministra finansija.
I danas je, prilikom obrazlaganja, uvodnog izlaganja, izneo niz netačnih informacija. Da ne govorim ono što je više puta od strane SRS, radi podsećanja, napomenuto. Prošle godine kada se vodila rasprava o ovom zakonu, obećao je da više neće biti po tim kriterijumima, pa je, vidimo i sami, što bi se srpski reklo, slagao je. Možemo mi da kažemo da nije ispunio obećanja, ali nije adekvatan izraz, bogat nam je jezik, a pogotovo za ličnost adekvatan izraz. Znači, slagao je.
Drugo, rekao je da je realno povećanje sredstava kada su u pitanju transferna sredstva koja se poveravaju opštinama. Gde je tu istina? Istina je samo u nominalnoj vrednosti koju je izrazio, ali realno povećanje tzv. poverenih sredstava ne vidi se nigde. Vidi se kod opština, otprilike, da je povećanje, a ne toliko koliko je rekao ministar.
Kada su u pitanju gradovi, onda je došlo do realnog smanjenja sredstava koja su poverena.
Na prvi pogled, diskutabilno je, možemo da raspravljamo koliko je priznata inflacija u odnosu na realnu, koliko će ministar konačno da prizna da je inflacija, da li je dvocifrena, da li 12 ili 17%, ali suština je sledeća. Jedan od kriterijuma zbog čega se poveravaju ovolika sredstva, npr. gradovima, jeste da održe postojeću infrastrukturu kada je u pitanju školstvo, zdravstvo, pogotovo kada su u pitanju predškolske ustanove. Isto tako se u kriterijume podrazumeva nivo razvijenosti i opremljenosti tih ustanova.
Šta sada radi ministar? Ministar svesno smanjuje sredstva koja se opredeljuju gradovima. To je jedino što se vidi jasno iz ovog predloga zakona. Ta priča o realnom povećanju sredstava na primeru gradova vidi se da nije utemeljena na istini, odnosno nije utemeljena u ovom dokumentu. Ponovo ispada da ministar svesno obmanjuje, što bi se reklo laže.
Kada su u pitanju opštine, postoje odranije ustaljeni kriterijumi na osnovu kojih se opredeljuju sredstva. Jedan od njih je ukupan broj stanovnika, površina na kojoj se rasprostire ta opština, razvijenost infrastrukture, broj zaposlenih koji su u oblasti obrazovanja, broj zaposlenih u oblasti zdravstva, broj zaposlenih koji su npr. u predškolskim ustanovama.
Kada pogledate u odnosu na broj stanovnika, ako uzmete prostu analogiju, da je tu i razvijenija infrastruktura, da je broj zaposlenih veći, da je nivo infrastrukture mnogo viši, videćete da je tu primenjen poseban kriterijum, koji u osnovi ima da bi ministar i dalje lagao, ali kriterijum koji ima za posledicu sledeće: da tamo gde nisu partijski istomišljenici, gde nisu isti ideološki sledbenici, tamo je uzet kriterijum ministrova volja, ili bolje reći, samovolja.
Kakve će to posledice izazvati, to njega ne interesuje. Zašto? Zato što računa da će te opštine, htele ili ne, doći u priliku da mole njegovu visost, najvećeg lažova u Srbiji - ministra Dinkića. Zašto? Zato što će održavanje škola, predškolskih ustanova i zdravstvenih ustanova doći u pitanje. Ako je sada inflacija zvanično priznata i od strane nekih članova Vlade 17%, ovo je projektovana dodela sredstava koja podrazumeva da će inflacija biti mnogo veća nego što je ministar projektovao prilikom dodele. Pitanje je gde će se ta inflacija zaustaviti. To je realni gubitak.
Šta je suština? Suština što za ovaj novac svaka opština mora obezbediti materijalna sredstva ili uslove za održavanje infrastrukture. Cena tih sredstava raste, a sredstvima koja se opredeljuju opštini, na bazi mesečnog uplaćivanja, realno im pada vrednost i doći će u situaciju, hteli ili ne, da mole ministra.
Kada se ministar moli, podrazumeva se da uvek ide jedan politički uslov, koji je karakterističan, između ostalog, za ministra. Gde se god pojavi na teritoriji Srbije, ako počnu predsednici priču oko povećanja sredstava, oko podrške neke investicije, on kaže - može, ali osnujte stranku, dajte mi članove, pa ću da vidim, i to ne G17, nego neku njegovu struju.
Nemojte da mislite da izmišljam, to pojedini iz G17 dobro znaju. Ako žele da potvrde, bićemo im zahvalni, ne mi srpski radikali, nego građani Srbije da vide koji je kriterijum. To je suština na kojoj bazira ministar Dinkić transferna sredstva i dodelu tih transfernih sredstava pojedinim opštinama i gradovima.
Kakva nam je perspektiva, kakva je budućnost? Jasna - doći će do bankrota opština i gradova, a pri tome će ministar da se ponaša kao gospodar koji će odlučivati, uslovno rečeno, o životu i smrti. To je najgora situacija. Nije ovo prvi ministar koji ovako radi. Radili su i mnogi pre njega, ali na svu sreću nisu bili pun mandat. Mislim da će takva sreća ponovo da obraduje građane Srbije i da ni ovaj neće biti pun mandat.
Da ostavimo lik i nedelo ministra, da vidimo kako realno stoji kada je u pitanju raspodela ovih sredstava. Kaže: kriterijum nerazvijenih opština. Ima kriterijuma gde je mogao na neki način da se da prioritet i onim opštinama koje imaju poseban tretman, iz više razloga, devastiranim opštinama. Ima niz razloga zbog čega mnoge opštine treba da imaju poseban tretman kada su u pitanju i transferna sredstva.
Koji je kriterijum i ovde primenio? Tamo gde mu treba da ispuni svoju ideju, da ostvari cilj, da politički odobrovolji, da li svoje koalicione partnere ili svoje stranačke kolege, tamo je koristio taj kriterijum, najverovatnije uz obrazloženje da su to nerazvijene opštine. Tamo gde su suprotni partijski interesi, gde nisu ideološki opredeljeni kao ministar, tamo je rekao: čekajte zakon o povraćaju imovine.
Evo ga, stiže čuveni ministar koji je sa ove govornice izneo jednu veliku neistinu. Zašto vam govorim da ste najveći lažov? Bar bi bilo normalno da izađete i da se izvinite osobi koju ste prozivali sa ove govornice, braneći Zakon o budžetu ili braneći onaj Zakon o korupciji, koji je već zakon bio, da izađete i da se izvinite, a ne da koristite i zloupotrebljavate neke informacije koje su u domenu bankarskih tajni, pa onda ih zloupotrebljavate tako što mislite da skrenete diskusiju. Dobro je, kad god došli dobrodošli.
Ono što je evidentno i činjenica je da mi srpski radikali nemamo ništa protiv što su se eventualno i veća sredstva pojedinim opštinama dodeljivala. Mi nismo politička partija koja će koristiti tu činjenicu da kažemo - znate, ministre, niste bili u pravu.
Treba tim opštinama da se dodele sredstva, ali ne smeju se uskraćivati sredstva drugim opštinama.
Ne može niko da se otme utisku kada pogleda ovaj papir da tačno vidi gde je ministar bio darežljiv, pogotovo kada su u pitanju opštine gde su srpski radikali ili opštine gde su političke partije koje su van koalicione vlasti. Tu je jasan kriterijum, tu ne treba baš puno da razmišljate ili da mislite da je neki drugi razlog. Tačno je video, da li je on ili su njegovi saradnici imali zadatak da to pomno prate, ali to vidite.
To ne bi, na kraju krajeva, bila neka šteta kada je u pitanju delovanje SRS, ali kada pogledate teritoriju Vojvodine, onda ste direktno oštetili 14 ili 20 opština u Vojvodini. Ne možete vi tako ostrašćeni politički da jednostavno stavljate znak jednakosti između političke partije koja drži vlast i interesa građana te opštine. To je propast i to vodi ka propasti.
Mi smo uvek za to da se što veća transferna sredstva dodeljuju opštinama, ali ono što je činjenica to je kada pogledate potrebe kada su u pitanju povereni poslovi pojedinih opština, koje im je poverila Vlada, nisu se promenili. Njihov nivo, njihov oblik nije promenjen, ali sredstva koja se dodeljuju za obavljanje tih poslova su smanjena.
Ne govorimo mi da bi trebalo da se poveća po nekom pravilu, ali koja je to logika, kako onda objašnjava ministar, kaže - uzeti su kriterijumi da na osnovu obima i nivoa poslova koje obavljaju opštine kao poverene poslove, njima se dodeljuju ta sredstva. Niti je obim, niti nivo smanjen, niti povećan, ali sredstva smanjena. Znači, i taj kriterijum služi, uslovno rečeno, kao opravdanje za sve neistine koje iznosi.
Neko je ovde dobro rekao, umesto da priča o ovom zakonu, valjda mu podmetnuli drugu fasciklu, pa on krenuo neku priču koja nema veze sa ovim zakonom. Ovaj zakon direktno utiče na sudbinu opština i na svu sreću nisu ovo najznačajnija sredstva. Imaju izvorni prihodi. U većini opština snaći će se, što bi narod rekao, izaći će iz ove krize.
Ali ovaj zakon, osim ovoga o čemu mi srpski radikali govorimo, osim nekih čudnih kriterijuma i osim namere Ministarstva finansija da na najdirektniji način danas-sutra uslovljava opštine, pokazuje kakvu će politiku voditi Ministarstvo i kada su u pitanju izvorni prihodi.
Zašto? Zato što sada već u članu 6. zakona koji predlaže, u drugom stavu, predviđa nešto što nije u skladu ni sa jednim zakonom, da će reagovati ako se ne ispoštuje kolektivni ugovor od strane lokalne samouprave. Kakve veze ima lokalna samouprava sa kolektivnim ugovorom? Kakvog razloga ima da se već u ovom zakonu najavljuje da će ministar reagovati kada su u pitanju izvorni prihodi.
Jer ako sebi dozvoljava tako nešto, ko će ga sprečiti sutra da zađe i zavuče ruku u kase opština, pogotovo kada imamo ovaj centralni trezor.
Onda možemo samo boga da molimo ili da gledamo u karte ili u nešto drugo, da pogađamo kada će se smilovati Mlađan Dinkić, čuveni razbojnik, razvratnik i lažov, pa da dodeli opštinama pare. Šta je, blage sam izraze našao za to?

Nađite, gospodine Mirčiću, neki prikladniji izraz.

I suviše su blagi. Ima narod još adekvatnije izraze, ali nije ovo mesto i način da ih koristim. Baš je on za ulicu, u pravu ste, koleginice. On jeste za ulicu i to je sramota imati i na ulici. Zašto? Zato što sve više dolazi do izražaja njegova samovolja. On je uzeo sebi pravo, iz nama nepoznatih razloga, da određuje sudbinu ove Srbije, i kada su u pitanju opštine, i kada je u pitanju Republika, i kada je u pitanju kompletno finansijsko funkcionisanje i  kontrola Srbije.
To niko do sada nije uzimao sebi za pravo koliko on. Ali, ako ga ne sprečimo sada, jasnim upozorenjem građanima Srbije, koristeći ovu priliku kada je rasprava o dodeli sredstava opštinama i gradovima, pitanje je kada će se ovakav čovek sprečiti.
Samo vi jaučite, ali biće vam kasno, verujte biće kasno. Evo vam jedan primer za pouku, tako su oni koji su isto kao i vi iz nevladine prešli u političku organizaciju, bili sve i svja, žarili i palili, živeli kao parazit na infrastrukturi jedne stranke, bukvalno bili svemoćni, svemogući, pa su isto kao i vi što sada, kolege i koleginice, jaučete iz klupe, njihove kolege jaukale, međutim, nije im vredelo.
Događaji i situacija su jednostavno nametnule rešenje da lopovi i kriminalci moraju u zatvor. Zašto? Bez obzira kojoj političkoj partiji pripadali, bez obzira kako i na koji način učestvovali u vlasti, oni su poznati i prepoznatljivi po svojim delima. Ta njihova dela, lopovluk i kriminal, direktno šteti građanima Srbije i ne možemo razgovarati o unapređenju rada i funkcionisanju opština i gradova dok lopovi i kriminalci ne podnesu račun.
Mi razgovaramo o tajkunima, o podmićivanju, a pred nama sedi član Vlade koji je provaljivao, upadao sa dugim cevima, stavljao čarapu na glavu. Šta kolega, zbog čarapa aplaudirate ili zbog glave? I jedno i drugo možemo da vam nabavimo, nije to problem, ali imate ministra koji vam je član stranke.
Morate jednostavno korigovati rad i način rada ovog ministarstva. Zašto? Zato što će se to, kako su pojedine kolege iz SRS rekle, već sledeće godine jasno odraziti na funkcionisanje lokalne samouprave.
Oni koji misle da su dobili dovoljno sredstava, sada ih upozoravamo da se grdno varaju. Ovo su samo poverena sredstva, transferna sredstva za poverene poslove koje obavlja opština.
A pitanje je kako će one izvorne prihode ostvarivati. Zašto? Zato što su oni direktno u funkciji ili u zavisnosti od privrednog razvoja, zato što su direktno u funkciji i u zavisnosti od toga koliko se na opštini izvrši prometa i u kom obimu, koliko se, što bi narod rekao, istrguje, šta imaš da prodaš, šta imaš da kupiš. Ima da se proda strana roba, ali nema para da se kupi.
Puni se kasa iz primanja, iz tzv. dohodaka, ali kako će se puniti kada ljudi sve više i više, odnosno sve veći broj je onih koji su bez plata. Gde je uzrok? Nije uzrok u predsedniku opštine, nije uzrok ni razlog u eventualno sastavu i strukturi lokalnog parlamenta, nego u Ministarstvu. U Ministarstvu je uzrok.
Ako se dovodi u pitanje funkcionisanje opština, nemojte da se zanosite idejom i mišlju da će u Srbiji biti mir. Neće ga biti. Svako nezadovoljstvo, pogotovo na lokalnom nivou, koje proističe prvenstveno iz činjenice što uslovi života u nekoj opštini nisu normalni ili nisu adekvatni, realna je opasnost da izazove nemire i nezadovoljstvo u Srbiji.
Ali, na kraju da vidimo kako je to ministar zaboravio čak i one opštine gde žive nacionalne manjine. Da je bar tu uzeo isti kriterijum, ne, nego je i tu pravio diskriminaciju. I tu je selektivno postupao.
Kako to da opštine gde predstavnici njegove političke partije ili tačnije rečeno njegove struje, pripadnici nacionalnih manjina, čine većinu, dobiju veća sredstva nego pojedine opštine u Vojvodini. Pa hajde i u Vojvodini da pogledate. Tačno vidite razliku između opština. Znači, nije mu dovoljno što to radi, pravi diskriminaciju u opštinama Srbije, nego čak koristi i ovo, da u okviru opština gde je i te kako osetljivo pitanje kada se govori o bezbednosti i sigurnosti, i na kraju krajeva i u međunacionalnim odnosima, i tu zloupotrebljava.
Kako? Ne možete da objasnite da u opštini Subotica je manje razvijena infrastruktura nego u drugim opštinama. Ne možete da objasnite da u opštini sa većim brojem stanovnika, sa većim brojem škola, treba manje novaca nego u opštinama gde je to manje zastupljeno i gde je manje razvijeno. Ne možemo o tome da razgovaramo. Možemo ako branite političke stavove, ali odbranom političkih stavova vi stajete na stranu čoveka koji, hteli vi to ili ne, mora jednog dana da položi račune i da odgovara.
Neće imati više priliku da priča ni sa medija, ni sa ove govornice, da priča bajke, da se brani, nego će morati pred nadležnim institucijama, nadležnim organima, da kaže šta i kako je radio.
Ovo je najmanji problem kada je u pitanju ukupni kriminalni rad i delovanje ministra. Ovo je najmanje.
Zašto? Zato što će opštine, zahvaljujući lokalnoj vlasti i lokalnom rukovodstvu, na neki način moći da prežive. Neće moći da održavaju infrastrukturu, neće moći da je razvijaju, ali će preživeti. Bilo je i gorih vremena, gorih uslova, pa su opštine ostajale, ali u tim gorim uslovima i gorim vremenima na svu sreću nije bilo ni njega ni njegove partije.