Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Osmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Molim vas da na početku konstatujemo prisustvo poslanika u sali. Sačekaćemo samo da se smeste svi narodni poslanici.

Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 129 narodih poslanika.

Nema obaveštenja da su sprečeni da sednici prisustvuju neki od narodnih poslanika.

Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri akta iz predloženog dnevnog reda sednice.

Prelazimo na usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Dostavljeni su vam zapisnici Pete i Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica, na osnovu člana 86. stav 5. Poslovnika.

Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

Stavljam na glasanje zapisnik Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 15, 16, 17, 18, 22, 23, 24, 25, 26, 27. i 28. novembra 2005. godine.

Za 129, nisu glasala četiri, od 133 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 15, 16, 17, 18, 22, 23, 24, 25, 26, 27. i 28. novembra 2005. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 21. novembra 2005. godine.

Za 129, nisu glasala četiri, od 133 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 21. novembra 2005. godine.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2006. godini, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. decembra 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog za hitan postupak.

Za 129, nisu glasala tri, od 132 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog za hitan postupak.

Grupa od 21 narodnog poslanika predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o imovini lokalne samouprave, koji je podnela Narodnoj skupštini 29. novembra 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog za hitan postupak.

Za 24, protiv 28, uzdržan jedan, nije glasalo 79, od 132 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog za hitan postupak.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. decembra 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog za hitan postupak.

Za 128, nisu glasala četiri, od 132 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog za hitan postupak.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. decembra 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog za hitan postupak.

Za 128, nisu glasala četiri, od 132 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog za hitan postupak.

Vlada je pismom od 1. decembra 2005. godine predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. novembra 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog za hitan postupak.

Za 130, nisu glasala dva, od 132 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog za hitan postupak.

Vlada je pismom od 1. decembra 2005. godine predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. novembra 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog za hitan postupak.

Za 129, nisu glasala dva, od 131 narodnog poslanika.

Narodna skupština je prihvatila predlog za hitan postupak.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke, projekat sveobuhvatne rehabilitacije infrastrukture kontrole letenja - Srbija i Crna Gora, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. decembra 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog za hitan postupak.

Za 128, nisu glasala tri, od 131 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog za hitan postupak.

Grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog rezolucije o zaštiti prava na zdravlje i prava na život gospodina Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. decembra 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog za hitan postupak.

Za 21, protiv 99, nije glasalo 12, od 132 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Miloljub Albijanić, na osnovu člana 90. i člana 140. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana i Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (tačke 3, 4, 5. i 6. predloženog dnevnog reda).

Da li narodni poslanik Miloljub Albijanić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 128, nisu glasala tri, od 131 narodnog poslanika.

Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, na osnovu člana 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.

Za 129, nisu glasala dva, od ukupno 131 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beogradu u porezu na zarade u 2006. godini, koji je podnela Vlada (broj 400-2814/05 od 2. decembra 2005. godine),

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, koji je podnela Vlada (broj 400-2811/05 od 2. decembra 2005. godine),

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, koji je podnela Vlada (broj 400-2812/05 od 2. decembra 2005. godine),

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, koji je podnela Vlada (broj 18-2744/05 od 25. novembra 2005. godine),

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada (broj 553-2739/05 od 24. novembra 2005. godine),

6. Predlog zakona o hipoteci, koji je podnela Vlada (broj 430-2407/05 od 17. oktobra 2005. godine),

7. Prestanak dužnosti, razrešenje i izbor nosilaca pravosudnih funkcija,

8. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke (Projekat sveobuhvatne rehabilitacije infrastrukture kontrole letenja - Srbija i Crna Gora), koji je podnela Vlada (broj 400-2813/05 od 2. decembra 2005. godine).

Prelazimo na rad prema utvrđenom dnevnom redu.

Ovlašćujem potpredsednika Vojislava Mihailovića da nastavi vođenje sednice.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RASPODELI TRANSFERNIH SREDSTAVA IZ BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE I UČEŠĆU OPŠTINA, GRADOVA I GRADA BEOGRADA U POREZU NA ZARADE U 2006. GODINI

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Ponoviću za svaki slučaj gde smo stali, 1. tačka dnevnog reda - Predlog zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2006. godini
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasnu članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Određujem pauzu od pet minuta dok sačekamo da dođe ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.
(Posle pauze 11,50.)

Nastavljamo rad. Imam jednu sugestiju zbog poslanika, kako bi mogli da planiraju svoje vreme, obaveštenje da se sutra neće raditi. Pretpostavljam da su poslaničke grupe dale listu govornika.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.) Izvolite ministre.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao i svake godine, evo, Ministarstvo finansija je predložilo zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije  i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2006. godini. Pre nego što kažem koja su konkretna rešenja ovde primenjena, moram da kažem da smo imali tokom cele godine jako korisnu i živu diskusiju sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština, s obzirom da je cilj da se u što kraćem roku izvrši fiskalna decentralizacija.
Tri su ključna zakona koja treba da obezbede fiskalnu decentralizaciju. Prvo, to je Zakon o javnom dugu, koji je Ministarstvo finansija predložilo, a ova skupština usvojila ove godine, koji onda omogućava opštinama daleko veću mogućnost za zaduživanje, ali tako da Ministarstvo finansija kontroliše korišćenje tih sredstava, i naravno, daju se odgovarajući limiti da se taj nivo javnog duga ne bi previše uvećao.
Drugi ključni zakon za fiskalnu decentralizaciju je zakon o imovini lokalne samouprave. Kao što znate, Ministarstvo finansija je u načelu podržalo ovaj zakon. Smatrali smo da ima nekih nedostataka koji se mogu otkloniti amandmanima. S obzirom da taj zakon nije ušao u hitnu proceduru, imamo vremena da zajedno radimo na njemu, da ga doradimo, ali definitivno Ministarstvo finansija smatra da lokalna imovina treba da pripada lokalnim samoupravama.
U razgovorima i sa Stalnom konferencijom gradova i opština, mi smo taj stav isticali, s tim što neke odredbe u zakonu nisu usklađene sa Savetom Evrope i principima koji važe u EU. Imali smo nekoliko primedbi i mi iz samog Ministarstva finansija. Principijelno, zakon je vrlo potreban, ali potrebno ga je doraditi.
Siguran sam da ćemo zajedno, narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, pre svega Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo finansija, kao i Stalna konferencija gradova i opština, učiniti dodatne napore u narednom periodu da napravimo jedan kvalitetan zakon.
Konačno, treći zakon koji je ključni za fiskalnu decentralizaciju, jeste zakon o finansiranju lokalne samouprave. Kao što se sećate, pre godinu dana mi smo rekli da, što se Ministarstva finansija tiče, kriterijumi za raspodelu transfernih sredstava u postojećem zakonu nisu adekvatni i da smo mi spremni da čujemo primedbe ljudi iz lokalne samouprave kako da se ti kriterijumi promene. Kada se krenulo na promenu kriterijuma početkom ove godine, u taj rad uključili su se predstavnici Stalne konferencije gradova početkom ove godine, koji su vodili ceo proces, znači, predstavnici lokalnih samouprava, ali i predstavnici Ministarstva finansija.
Došlo se do zaključka da nema smisla u sadašnjem zakonu menjati samo kriterijume, već treba napraviti jedan potpuno nov i celovit zakon koji bi regulisao ovu oblast. Onda je, otprilike u trećem kvartalu ove godine, pre nekoliko meseci, završen model zakona. Mi smo napravili testiranje tog zakona i došli smo do zaključka da njega nije moguće primeniti od 1. januara 2006. godine iz nekoliko razloga.
Prvo, memorandum o budžetu za 2006. godinu je bio pre toga usvojen, zatim iznos transfernih sredstava namenjen lokalnim samoupravama je fiksiran u predlogu budžeta za 2006. godinu. Treće, zato što je preraspodela sredstava od velikih gradova ka manjim opštinama, koja je pravedna i potrebna, u ovom modelu napravljena po mišljenju većine u Vladi i suviše naglo i radikalno.
Međutim, na kraju, kao ministar finansija sam rekao, ukoliko se same opštine i Stalna konferencija gradova slože oko tih kriterijuma, nama je svejedno kako će se vrši raspodela tih sredstava. Ali, nije bilo realno da se počne sa primenom tog zakona od 1. januara sledeće godine. Zbog toga smo mi preuzeli obavezu da doteramo taj zakon koji već postoji u nacrtu i da predložimo Skupštini na usvajanje u drugom kvartalu sledeće godine. Znači, da imamo usvojen zakon, koji bi onda bio primenjivan od 1. januara 2007. godine.
Naime, prethodno je potrebno na nivou lokalnih samouprava učiniti dodatne napore da se racionalizuju troškovi poslovanja, pre svega rashodi za zarade, imajući u vidu da je ove godine najveći porast plata u Srbiji, u državnom sektoru, bio na nivou lokalnih samouprava, negde oko 30% ukupno za Srbiju. Naravno da ta struktura varira od opštine do opštine, neke opštine su bile skromnije, više su vodile računa o štednji, neke nisu o tome vodile računa.
Zbog toga smo u Zakonu o budžetu za narednu godinu i usvojili jedan član koji predviđa ograničenje rasta plata od 9% u odnosu na nivo zarada isplaćenih u oktobru za septembar ove godine, a govorim o nivou mase zarada.
Što se tiče zakona koji je u nacrtu, on će predvideti izvesnost u prihodima lokalnih samouprava, zato što će u tom zakonu tačno biti određen iznos sredstava koji će svake godine biti namenjen lokalnim samoupravama, a raspodeljivan prema tačno utvrđenim kriterijumima, tako da zapravo neće biti više potrebe od sledeće godine da se donose ovi posebni zakoni.
Drugim rečima, predlog Stalne konferencije gradova i opština, koji je za nas, u principu, prihvatljiv, jeste da se odredi da 1% bruto domaćeg proizvoda budu sredstva namenjena za transfer opštinama, što znači da neće morati da se svake godine određuje arbitrarno taj iznos, već kako se kreće društveni bruto proizvod - 1% od toga ide opštinama, tako da imamo izvesnost u transferima.
Što se tiče kriterijuma, oni treba da pokažu da li da se preraspodela od velikih gradova ka manjim opštinama vrši ovako radikalno, kao što je Stalna konferencija predložila, ili da se tu naprave neke korekcije. Daću jedan primer. Ukoliko bi se usvojio predlog Stalne konferencije gradova i opština i njihovi kriterijumi, desila bi se sledeća stvar: opština Aleksandrovac ili opština Žabari imale bi u sledećoj godini tri puta više sredstava nego u ovoj godini, što jeste pravedno, ali bi zato daleko manje sredstava imale opštine poput Kragujevca, Sremske Mitrovice i svih srednjih opština u Srbiji, a da ne govorim o velikim gradovima, kao što su Novi Sad, Beograd i Niš, gde bi se sredstva značajno smanjila.
Lično mislim da u budućnosti treba ići ka tome da sredstva iz budžeta, koja su namenjena lokalnim samoupravama, pre svega se usmeravaju ka siromašnijim i manjim opštinama, pošto ne mogu da ostvare veliki prihod od poreza na zarade, a da se veliki gradovi usmeravaju sve više na sopstvene prihode, jer oni imaju značajniji prihod od poreza na zarade. Jedini je problem što to nije moguće uraditi u jednoj godini.
Zato smo u ovom predlogu zakona, u saglasnosti sa Stalnom konferencijom gradova i opština, predložili sledeću raspodelu sredstava: da se za četiri grada - Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac - transferi povećaju za samo 4% u odnosu na transfere koji su ove godine izvršeni, a da se svim ostalim opštinama u Srbiji transferi povećaju 20%, tačno 19,9%. Dakle, transferna sredstva opštinama u ovoj godini iznosila su 13,8 milijardi dinara. U budžetu za 2006. godinu namenjeno je 15,4 milijarde, što je rast od oko 11,7%.
Naš predlog je da se krene u susret fiskalnoj decentralizaciji, tako što će se gradovi odreći jednog dela prihoda u korist ostalih opština. Dakle, gradovi će imati porast samo 4% u sledećoj godini, iako u proseku rastu transferi 11%, a sve ostale opštine rast od 20%, a tačan procenat je 19,9; dakle, 20% ukoliko to zaokružimo.
Ideja je, data u ovom zakonu, da svima linearno rastu ti transferi, a da se onda donese u prvoj polovini sledeće godine poseban zakon o finansiranju lokalne samouprave, koji će u sebi imati i sumu sredstava koja se određuje svake godine lokalnim samoupravama, dakle, 1% bruto domaćeg proizvoda, i neke druge parametre koji su važni.
Pomenuo bih neke od tih parametara, oni su sadržani u ovom, mislim jako dobrom predlogu Stalne konferencije gradova i opština, a to su da se izvrši takva fiskalna decentralizacija da porez na imovinu, umesto ustupljenog prihoda, postane izvorni prihod lokalne samouprave, što znači da bi ga lokalna samouprava uvodila svojom odlukom, ali maksimalno do stope koja bi se utvrdila zakonom.
Dakle, Skupština bi zakonom o finansiranju lokalne samouprave utvrdila maksimalnu stopu poreza na imovinu, a svaka opština pojedinačno bi imala pravo da utvrđuje stopu kakvu god želi, ali maksimalno do iznosa ovog plafona koji bi se odredio zakonom. Tako da bi opštine imale mogućnost da, kroz različite stope poreza na imovinu, privlače investicije u svoje opštine. S druge strane, niko ne bi imao pravo da podigne iznad nekog iznosa koji zakon propisuje.
Istovremeno, planiramo da prebacimo jedan deo poreske uprave Srbije na nivo lokalnih samouprava, jer želimo da promenimo, između ostalog, i Zakon o porezu na imovinu i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Od 1. januara 2007. godine, dakle, za godinu dana, poreska uprava bi se bavila samo naplatom republičkih prihoda, dok bi se osnovale lokalne poreske uprave u sastavu gradova i opština, koje bi bile daleko više motivisane za naplatu, pre svega, poreza na imovinu, jer jedan dobar deo objekata nije evidentiran danas u mnogim lokalnim samoupravama i opštine gube deo prihoda. Drugo, bile bi potpuno nadležne za naplatu samodoprinosa. Dakle, lokalne poreske uprave bi se bavile naplatom lokalnih poreza, a Republička poreska uprava bi naplaćivala samo republičke prihode. To je pravi korak u pravcu fiskalne decentralizacije.
Isto tako, postoji predlog da prihodi od prodaje nepokretnosti lokalne samouprave budu prihod budžeta lokalne samouprave. Dakle, daleko veća sredstva bi na ovaj način išla u lokalne samouprave.
Međutim, šta je problem koji kod nekih predstavnika opština postoji u shvatanju fiskalne decentralizacije. Mnogi misle da fiskalna decentralizacija znači više para lokalnim samoupravama, a isti obim poslova. Međutim, to nije tačno. Fiskalna decentralizacija znači više para lokalnim samoupravama, ali i više posla, više obaveza i odgovornosti.
Ako se tako shvati lokalna samouprava, odnosno fiskalna decentralizacija, onda unapred opominjem sve predstavnike opština da znaju šta ih čeka od 1. januara 2007. godine - više para, ali daleko više obaveza. Mislim da je većina odgovornih predstavnika u lokalnim samoupravama, predstavnika građana, spremna da tu obavezu i odgovornost preuzmu. To je prava fiskalna decentralizacija.
Pošto je sledeća godina prelazna u tom smislu, već vršimo jedan korak ka seljenju transfera iz gradova ka manjim opštinama. Opštine dobijaju 20%, a gradovi samo 4%. Pre nekoliko dana imali smo sastanak, ispostavilo se da neke opštine, po sadašnjem našem zakonu, dobiće značajno više nego što će imati po zakonu koje same opštine predlažu.
Na primer, opština Apatin. Apatin će po ovom zakonu imati 20 miliona dinara više transfernih sredstava, nego što bi imao da smo već sada usvojili zakon o fiskalnoj decentralizaciji. Primer opštine Jagodina; sa ovim povećanjem od 20% imaće otprilike isto onoliko sredstava koliko bi imala da smo usvojili novi zakon.
Međutim, male opštine, kao što su Žabari, Svrljig, Vlasotince su oštećene time što nije već sada ovaj zakon usvojen. Naravno, Bosilegrad i sve male opštine su oštećene. Ali, s druge strane Novi Sad bi imao 370 miliona dinara manje sredstava, Beograd dve milijarde dinara manje, Kragujevac 180 miliona dinara manje.
Potpuno je jasno da za sledeću godinu još uvek nisu sazreli uslovi da se tako radikalan rez napravi, mada bi opštine poput Žabara, Aleksandrovca, imale skoro tri puta više. Mislim da jeste pravedno da se napravi ta preraspodela. Pitanje je da li može da bude tako oštro u tako kratkom periodu.
Ovaj predlog zakona na kraju je podržan od strane Stalne konferencije gradova i opština, da za ovu godinu krenemo 20% opštinama a 4% gradovima, a da se onda pripremimo za 2007. i naredne godine, da će biti oštrija preraspodela.
Ukoliko ova skupština bude usvojila predlog, koji će sigurno Ministarstvo finansija predložiti, zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština, više se ne bi usvajao godišnji zakon o raspodeli transfernih sredstava gradovima i opštinama.
Ovo bi mogao biti poslednji put da Skupština Srbije usvaja godišnji zakon o raspodeli transfernih sredstava, jer će u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave stajati: 1% bruto domaćeg proizvoda ide na transfere.
Dakle, nema potrebe da se to utvrđuje arbitrarno. Znaće se koliki je bruto domaći proizvod i 1% od toga ide na transfere. Kriterijumi će biti u zakonu, nema potreba da Skupština glasa o samim iznosima sredstava, jer će kriterijumi automatski da opredeljuju te iznose. Takođe će se znati koliko procenata od poreza na zarade ide lokalnim samoupravama. Jednostavno, nema potrebe da se stalno potvrđuju ovi iznosi.
Sada bih želeo da kažem nešto više, osim ovoga što je ključno već rečeno o ovom zakonu koji je pred vama. Što se tiče sledeće godine, ukupni prihodi lokalne samouprave za 2006. godinu planirani su u visini od 112,6 milijardi dinara, što je u odnosu na ukupne prihode lokalne samouprave u 2005. godini, koji su procenjeni na 100,7 milijardi, rast od 11,8%.
Pri tome, veći rast se planira za lokalne samouprave - u opštinama 20% rasta, a 4% za gradove, kao što sam rekao. Transferi iz budžeta neće predstavljati osnovni izvor prihoda lokalnim samoupravama, kao što nisu bili ni ove godine. Osnovni izvor prihoda će i dalje biti sredstva po osnovu poreza na zarade. Ukupno 36,7 milijardi dinara se očekuje da će ti prihodi biti u narednoj godini, koji će pripasti lokalnim samoupravama, kao i prihodi po osnovu poreza na imovinu, koji se planiraju u iznosu od 17 milijardi dinara. Treći po redu su transferi sa 15,4 milijarde dinara.
Prva dva prihoda - porez na zarade i porez na imovinu - davaće ukupno 48% svih prihoda opština u celini. Naravno, to je različito raspoređeno. Gradovi imaju daleko veće prihode po osnovu ova dva poreza, dok će manje lokalne samouprave imati daleko veći prihod od transfera koji dobijaju iz budžeta.
Dinamika isplate je potpuno ista kao ove godine. Kao što znate, budžet je redovno i na vreme servisirao svoje obaveze, najkasnije do 25. u mesecu za tekući mesec. Nijednom nismo zakasnili. To je doprinelo, između ostalog, da lokalne samouprave u ovoj godini za prvih 11 meseci ostvare suficit na svojim računima od 7,9 milijardi dinara, pri čemu je najveći suficit ostvaren u Beogradu i Novom Sadu. Beograd oko pet milijardi, Novi Sad milijardu dinara za prvih 11 meseci. Ostalo predstavlja suficit drugih gradova i opština. Zbog toga i jeste pravedno da se u nekom narednom periodu, srednjoročnom, vrši preraspodela tih transfera ka manjim opštinama u Srbiji.
Takođe, ovim zakonom se utvrđuje da stopa učešća opština i gradova u porezu na zarade, ostvarenom na njihovoj teritoriji, bude 40%. Dakle, isto kao i u ovoj godini.
Novina u zakonu, u odnosu na prethodne verzije zakona, jeste da je uređeno da je lokalna samouprava dužna da ustanovama u oblasti obrazovanja u svom budžetu obezbedi sredstva u skladu sa članom 143. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u pogledu obaveza koje padaju na teret jedinice lokalne samouprave. Kao što znate, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja lokalne samouprave su dužne da brinu o osnovnim i srednjim školama. Takođe su obavezne da vode računa o isplati različitih nagrada profesorima u školama, kao i da se bave odgovarajućim investicionim održavanjem.
Ovaj zakon predviđa da, ukoliko jedinica lokalne samouprave ne obezbedi navedena sredstva u skladu sa zakonom, na predlog resornog Ministarstva prosvete i sporta, mogu im se privremeno obustaviti transferna sredstva iz budžeta opština. Ovo je član koji smo zajedno ugradili ministar prosvete i ja, kao ministar finansija, na predlog svih reprezentativnih sindikata obrazovanja.
Dakle, sindikati obrazovanja su insistirali na ovoj odredbi, pri čemu je potpuno jasno da veliki gradovi i opštine koji ne izmiruju te obaveze redovno, nemaju nikakvo opravdanje za to. Ako mogu da povećaju plate 30%, a nemaju para da daju za škole koje su na opštinama, tu nešto nije u redu. Jedino imamo razumevanja za manje opštine, koje imaju težu materijalnu poziciju. Ukoliko one budu imale problema, moći će da se obrate za dodatna dopunska sredstva iz budžeta za te namene.
Takođe, dok smo radili predlog budžeta, mi smo dobili i predlog Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine, da se u opštinama gde postoji dvojezičnost, gde se rade dokumenti na dva jezika, postoje veći troškovi zbog toga. Procena je da za 36 opština u Vojvodini je potrebno dodatnih 30 miliona dinara sredstava za godinu dana, kako bi se ti troškovi pokrili.
U dogovoru sa gospodinom Lončarom, ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, mi smo se saglasili da obezbedimo tih 30 miliona dinara za 36 opština u Vojvodini, kako bismo obezbedili pokriće tih troškova po osnovu ove potrebe koja je sasvim opravdana. To će biti izvršeno iz budžetskog fonda za lokalne samouprave, koji se procenjuje da će ove godine biti oko 300 miliona dinara, sledeće godine, s obzirom da naplata prihoda po osnovu igara na sreću ide kontinuirano dobro, biće još i veći.
Dakle, osim ovih sredstava od 5,4 milijarde dinara, opštine mogu računati i na najmanje još 300 miliona dinara iz budžetskog fonda za igre na sreću. Po osnovu ovih troškova za opštine u kojima postoji dvojezičnost u Vojvodini, 30 miliona dinara.
Ostalo će biti, po kriterijumima koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu odredilo, raspodeljeno onim opštinama koje su manje i koje nemaju dovoljno sredstava za investicije.
I ovaj zakon, kao i zakoni koje je ova skupština usvojila pre desetak dana, o budžetu, omogućavaju da se sve više sredstava u opštinama i gradovima koristi za investicije, a da se sve manji deo koristi za platu u administraciji. Jednostavno, nedopustivo je da se budžetska sredstva opština u velikom obimu koriste za plate administracije, a da malo ostaje za investicije.
Moramo tu da načinimo jedan rez. Ove godine, s jedne strane, više dajemo manjim opštinama - 20%, ali zahtevamo, kao Republička vlada, da se izvrši racionalizacija. Uostalom, postoji ovo ograničenje koje će naterati opštinske organe da ozbiljno razmisle o potrebi racionalizacije administracije. Ukoliko ne učine racionalizaciju, jasno je da će plate rasti daleko manje nego u bilo kom drugom sektoru u privredi ili državi u sledećoj godini.
Dakle, predstoji izbor, koji smo inače bili nametnuli prošle godine i javnim preduzećima, i ove godine. Zahvaljujući toj meri, izvršena je značajna racionalizacija u javnim preduzećima - 20.000 ljudi je manje u osnovnim delatnostima javnih preduzeća, upravo zbog ograničenja rasta plata od 9% koji smo usvojili.
Sledeće godine zbog najvećeg rasta plata u lokalnim samoupravama omogućićemo najniži rast u sledećoj godini, 9% je ograničenje, za javna preduzeća 10,3%, a najviše će biti u zdravstvu.
Obećali smo, zajedno sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština, da će model zakona, nešto doteran, biti u njihovo ime i Ministarstva finansija predložen Skupštini u prvoj polovini sledeće godine. Do tada korak ka fiskalnoj decentralizaciji predstavljaće usvajanje ovog zakona o raspodeli transfernih sredstava gradovima i opštinama za sledeću godinu. Hvala na pažnji.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik  SPS.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan naizgled kratak, jasan i jednostavan zakon. Međutim, siguran sam da većina nas poslanika izražava izuzetno interesovanje za Predlog zakona o rasporedu transfernih sredstava i da on ima i te kako uticaja na ukupno funkcionisanje lokalnih zajednica, lokalnih skupština, gradova i opština.
Krenuo bih od nekoliko osnovnih pokazatelja koji su istaknuti i u obrazloženju gospodina ministra i u samom Predlogu teksta zakona.
Mi danas imamo situaciju da će ukupni prihodi u budžetima svih opština u Srbiji biti negde oko 112 milijardi i 600 miliona dinara. To je otprilike ,gledano u odnosu na republički budžet planiran za 2006. godinu, jedna četvrtina. Kada dalje pogledate prihode lokalnih zajednica, onda vidite da prihodi po osnovu poreza na zarade učestvuju sa 36,7 milijardi dinara, prihodi po osnovu imovine sa 17 milijardi i prihodi po osnovu transfernih sredstava sa 15 milijardi i 400 miliona dinara. Mi smo ovaj iznos od 15,4 milijardi opredelili u budžetu za 2006. godinu i to nije sporno.
Kada ove tri stavke saberete, u ukupnim prihodima lokalnih zajednica vidite da je to 69 milijardi i 100 miliona i da to predstavlja preko 62% ukupnih prihoda koje lokalne skupštine i u opštinama i u gradovima obezbeđuju za finansiranje aktivnosti na svom području. Mi nažalost i danas imamo situaciju da nam je predlog o raspodeli transfernih sredstava dostavljen bez proširenja kriterijuma o kojima smo govorili i prilikom usvajanja ovog zakona u 2005. godini i početkom 2004. godine kada smo takođe donosili ovaj zakon.
Sve vas, a i radi javnosti, želim da podsetim na nekoliko kriterijuma na kojima su se zapravo zasnivale ove polazne osnove, koje su služile kao osnovica za uvećavanje 19,9% za lokalne zajednice, bez gradova, odnosno 4% u odnosu na 2005. godinu za gradove.
Siguran sam da ste bili u prilici da te kriterijume čitate, ali ovde vas podsećam da je u osnovi ovog predloga obuhvaćeno nekoliko kriterijuma, kao što su površina opštine u kvadratnim kilometrima, broj stanovnika, broj osnovnih škola, broj odeljenja u osnovnim školama, broj srednjih škola, broj odeljenja u srednjim školama, dečija zaštita, dakle broj dece koja su obuhvaćena tom dečjom zaštitom, fizička kultura, socijalna zaštita i povereni poslovi.
Ovde se otvara nekoliko problema o kojima sam govorio i prilikom usvajanja prethodnih zakona na ovu temu. Moje je uverenje da ovaj broj kriterijuma i ova vrsta kriterijuma, i po kvalitetu i po suštini, nije dovoljna da imamo nešto što, sasvim sam siguran, predstavlja zahtev svih nas, ravnomeran regionalni razvoj svih opština u Republici Srbiji.
Zašto? Zato što ne obuhvata i neke druge kriterijume koji jesu i te kako važni za raspored transfernih sredstava. Transferna sredstva učestvuju sa 14% u ukupnim prihodima lokalnih zajednica i to je sasvim sigurno nedovoljno za ono šta te lokalne zajednice treba da urade u interesu stanovništva i ljudi koji žive na prostoru tih opština.
Koji bi kriterijumi, po meni, trebalo da budu obuhvaćeni ovakvim zakonom, pa i zakonom koji se od strane gospodina ministra najavljuje, zakonom o finansiranju lokalne samouprave? Moramo, pre svega, da imamo na umu opšti nivo razvijenosti svih opština. Taj opšti nivo razvijenosti može se utvrditi na osnovu dva kriterijuma.
Jedan je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika koji se ostvaruje na području određene opštine, a drugi je nešto bliži, nacionalni dohodak po glavi stanovnika, koji se ostvaruje u pojedinim opštinama.
Nismo svi ekonomski isto razvijeni i sasvim je sigurno da imamo drastične razlike na području Republike Srbije, bez obzira na veličinu pojedine opštine. Dakle, ne postoji pravilo velika opština - visok društveni bruto proizvod, odnosno visok nacionalni dohodak po glavi stanovnika; i obrnuto, mala opština - mali bruto društveni proizvod, mali nacionalni dohodak po glavi stanovnika.
Postoje čak mnogo češće obrnuti slučajevi da velike opštine po broju stanovnika i po površini ostvaruju ove vrednosti u iznosima koji ne prelaze ni polovinu republičkog proseka. Zato je veoma važno ove kriterijume uključiti u budući zakon o finansiranju lokalnih zajednica, da bismo učinili zakon pravičnim, a istovremeno razvojno podsticajnim za sve te sredine.
Šta još nedostaje? Broj zaposlenih na području jedne opštine govori o tome koliko je moguće ostvariti poreza po osnovu zarada koje ti zaposleni ostvaruju u svojim preduzećima. Jer, kao što znate, i u ovom zakonu je to rečeno, 40% od tog poreza koji se ubere na području jedne opštine pripada lokalnoj zajednici. Onda je sasvim izvesno da nije svejedno kolika je prosečna zarada na području jedne opštine.
Mogu vam govoriti o primeru Loznice. Ako je u Srbiji prosek 16.500 dinara, u Loznici je 8.200 dinara, dakle tek jedna polovina od tog iznosa. Siguran sam da mnogi od vas dolaze iz sredina koje imaju isto tako niske proseke. Kada tih 40% poreza na zarade primenite na tako niske zarade na području opštine u kojoj živite, onda dobijate prihode u budžetu opštinskom koji nikako nisu dovoljni da se podmire potrebe upravo tih građana, koji zbog smanjenih primanja jako teško i siromašno žive.
Onda uzmete recimo broj nezaposlenih na području jedne opštine. Opet ću vam reći primer Loznice. Ima 11.000 zaposlenih, a 16.000 nezaposlenih. Nažalost, taj broj od 2000. godine povećao se sa 10.000 na 16.000 i onda ovih 11.000 koji su zaposleni, po pravilu u državnoj upravi, u zdravstvu, u obrazovanju, u državnim institucijama, treba da izdržava ovih 16.000 nezaposlenih i plus one koji su u statusu maloletnih, dakle dece i starih, staraca i ljudi koji žive po pravilu u poljoprivrednim domaćinstvima staračkim.
Morate uzeti u obzir, sve su ovo sugestije za budući zakon, stanje infrastrukture na području jedne opštine. Ako imate izuzetno prostranu opštinu, onda imate i izuzetno izražen problem sređivanja infrastrukture na prostoru te opštine. Za mene su ovde mnogo važne uloge Ministarstva za kapitalne investicije i Ministarstva za privredu. Zašto?
Zato što oni moraju putem svojih aktivnosti da nadomeste objektivno svim tim opštinama, koje pokrivaju ogroman prostor sa relativno malim brojem stanovnika po kvadratnom kilometru, ono što se putem budžetskih sredstava u svakoj godini opredeljuju za pojedine razdele.
Na ovom mestu, korektnosti radi, moram da pohvalim gospodina Velju Ilića, ministra za kapitalne investicije, koji je razumevajući ovaj problem započeo mnogo aktivnosti na prostoru čitave Srbije. Mi smo svedoci toga da se skoro u svakom kraju Srbije, u svakoj opštini, bez obzira na njenu veličinu, ali pre svega imajući na umu stanje puteva i lokalne infrastrukture, ponešto radi i gradi. Da li se rekonstruiše put, da li se grade neki mostovi itd, sve je to ovde prisutno i zaslužuje pohvalu.
Ali, nije dovoljno, jer ako imate Ministarstvo za privredu, odnosno za poljoprivredu, vi onda morate razumeti da prostrane opštine, pogotovo one koje imaju pretežno zemljoradničku delatnost, imaju potrebe za svim mogućim, počev od poljskih puteva, da bi im omogućili prilaz u te svoje njive, da ih na pravi i kvalitetan način obrade, do toga da im je potrebno obezbediti odgovarajuće subvencije, podsticaj itd, imajući na umu taj stvarni, objektivni, ekonomski položaj stanovništva koje živi na području te opštine.
Postojeći kriterijumi zakivaju stanje na prostoru. Ako ste imali jednu srednju školu sa određenim brojem odeljenja, onda vam ovaj način raspodele sredstava onemogućava razvojno razmišljanje u smislu otvaranja novih srednjih škola, sa nekim novim i drugim zanimanjima u odnosu na postojeće, ili broj osnovnih škola, ili broj obdaništa. Ovaj način raspodele sredstava bez svake sumnje nije dobar.
Prihvatam obrazloženje da je ovo prelazna 2006. godina u toku koje moramo uraditi kriterijume, ali preko kriterijuma onda doći do zakona, s tim što bih ovde sugerisao jednu stvar. Kada se taj zakon bude radio, nije dovoljno da ga samo dostavimo u pisanoj formi. Mi moramo prosto uraditi jedan model, kako će to izgledati primenom kriterijuma iz tog novog zakona o finansiranju lokalnih zajednica, koje ćemo mi ovde u Skupštini usvojiti. I iz kojih ćemo drugih sredstava, subvencija, podsticaja, kredita itd. omogućiti da nadomestimo ono što se i primenom tog novog zakona o lokalnim zajednicama, odnosno o njihovom finansiranju ne može pomoći tim lokalnim zajednicama.
Sada nekoliko rečenica o zakonima koji su važni, a u vezi su sa ovim zakonom. Jesmo, doneli smo Zakon o javnom dugu, omogućili lokalnim zajednicama da se zadužuju, da bi gradile objekte i infrastrukture i da bi time upošljavale to radno-sposobno, a nezaposleno stanovništvo na području tih opština, da bi gradile objekte koji su od interesa i značaja za kvalitetniji život tih građana.
Ali, danas lokalne skupštine imaju taj problem da ne mogu efikasno i brzo da ulaze u te poslove, jer ne raspolažu odgovarajućom imovinom na koju bi mogli da daju hipoteku ili založno pravo da bi koristili te kredite. Zato je neophodan zakon o imovini lokalne samouprave. Ne zakon koji će biti predložen od Stalne konferencije gradova ili grupe poslanika, nego zakon koji će biti predložen od strane Vlade, koja će imati pre svega na umu celinu problema u okviru imovine lokalne zajednice i ovog takozvanog regionalnog ravnomernog razvoja za koji se mi zalažemo.
Kada pomenem tu reč regionalni ravnomerni razvoj, onda neizostavno i zakon o imovini, i zakon o finansiranju lokalnih zajednica mora da prati i zakon o regionalnu razvoju. Mora da prati, i besmisleno je, čini mi se, to moramo u paketu da razmotrimo na jednoj sednici Skupštine: zakon o imovini, zakon o finansiranju lokalnih zajednica i zakon o ravnomernom ili regionalnom razvoju tih lokalnih zajednica i Srbije kao celine. Tek tada možemo razumeti kako ćemo mi u budućnosti finansirati određene funkcije i aktivnosti lokalnih zajednica u pojedinim sredinama, odnosno u svim sredinama i gradovima širom Srbije.
Ovde je u jedno članu zaprećeno lokalnim zajednicama da će im biti uskraćena sredstva ukoliko ne budu obezbedile potrebne iznose u svojim budžetima za finansiranje određenih funkcija u oblasti obrazovanja. Koliko razumem, tu se radi o materijalnim troškovima i to jeste teret lokalnih zajednica. Plate, zarade zaposlenih i pomoćnog osoblja su deo troškova koji se finansira iz republičkog budžeta.
Ali, i tu nije ista priča za sve opštine. Razume se da grad Beograd mora i može da izvršava te obaveze u celosti. Postoje siromašne opštine, mislim preko 30 njih, možda u ovom trenutku i preko 50, koje će imati i te kako veliki problem da iz svojih budžeta izdvaja sredstva koja će omogućiti finansiranje tih takozvanih materijalnih troškova u obrazovanju.
Nije mala pretnja kada se preti da ta transferna sredstva mogu biti uskraćena ukoliko lokalna skupština nije uradila to što je po zakonu i po dogovoru ministra Dinkića i Vuksanovića pripada kao obaveza.
Ovde je rečeno takođe da su prihodi od imovine izvorni prihodi lokalnih skupština, ali pogledajte, 17 milijardi dinara u ukupno 112 milijardi dinara javne potrošnje koja se ostvaruje preko lokalnih zajednica pripada porezu na imovinu. Šta to znači? Taj porez nije dovoljno izdašan, i još gore, u siromašnim opštinama vrednost imovine je i te kako manja nego u bogatim sredinama.
Kada ubirate porez na imovinu, koja je malog značaja ili male vrednosti, vi onda imate imale prihode u budžetu, imate dvostruku muku.
Vama pripada imovina, ali po osnovu te imovine ne možete da ostvarite prihode koji bi nadomestili manjak transfernih sredstava ili nekih drugih sredstava koja će se usmeravati za određene aktivnosti lokalnih zajednica.
Jeste opšta tendencija u Srbiji i to je dobar znak da će većina lokalnih skupština ovih dana, a najdalje do 20. decembra, doneti budžete koji će biti više razvojno orijentisani u odnosu na 2005. godinu. One će u sebi uključivati i one aktivnosti koje se tiču izgradnje infrastrukturnih i kapitalnih objekata. Ali, ne smete zaboraviti da svi mi planiramo te svoje lokalne budžete, između ostalog, planiraju se i prihodi po osnovu zaduženja, a ne po osnovu realnih prihoda koje ćemo ostvariti u svom budžetu po ove tri stavke, porez na zarade, učešće u porezu na zarade 40%, porez na imovinu i transferna sredstva.
Kada je u pitanju zakon o imovini, skrećem pažnju predlagačima da ćemo tu imati prilično praktičnih problema. Molim vas, 1995. godine iz poznatih razloga bilo je jednostavno jednom zakonskom odredbom preneti svu imovinu koja se nalazi na području pojedinih opština na državu, odnosno na Republiku Srbiju. Mi sada ne možemo u kontrasmeru da idemo tako što ćemo povući jedan jedini potez i reći da se ovo vraća. Zašto ne možemo? Zato što moramo pre svega da popišemo tu imovinu, da vidimo koja je to imovina, koja je vrednost te imovine, ko su prethodni vlasnici, kome ta imovina suštinski pripada i kako je ta imovina finansirana.
Podvlačim reč finansirana. Nekada je finansirana sredstvima države, nekada sredstvima lokalne zajednice, ali nekada sredstvima građana koji žive na području određene mesne zajednice ili opštine putem samodoprinosa, pa su na taj način izgrađene stotine kilometara vodovoda, kanalizacije, gasovoda, toplovoda, čega ne, domova kulture.
A ovim predlogom zakona koji smo imali u proceduri, pa na sreću skinuli iz postupka hitnog, imamo predviđeno pravo lokalnih skupština da otuđe ta sredstva i tu imovinu, a nije regulisano ovo prethodno pitanje ko će biti i kako će biti obeštećen i hoće li građani koji su plaćali samodoprinos, počev od struje, puta, kanalizacije, vodovoda, telefonizacije, moći da dobiju zauzvrat nešto drugo.
Ako im nećemo moći lično vratiti novac, onda ćemo moći na području određene mesne zajednice, recimo dom kulture, o kome sada niko ne brine zato što je u državnom vlasništvu, propada, opštine nemaju u budžetima sredstava da te domove renoviraju, Republika nema u svom budžetu nameru da te domove renovira, građani žive pored doma koji ne mogu da koriste, krovovi propadaju, prokišnjavaju itd, a gradili su ga iz samodoprinosa. Ovde se mora delikatno, kompleksno ući u čitav problem i napraviti paket zakona.
Ponoviću na samom kraju: zakon o finansiranju lokalne zajednice, zakon o regionalnom razvoju i zakon o imovini lokalnih zajednica. Tako jedino možemo steći pravu sliku o tome gde smo mi i kuda idemo u ovom pravcu. I, razume se, da sve to što bude bilo u zakonima definisano, kada se bude radio budžet za 2007. godinu, ugraditi kao odgovarajuće budžetske stavke u određenim razdelima i time eventualno neutralisati i slabosti tako predloženih zakona, jer ne postoji idealno rešenje za ovaj problem.
Sve u svemu, mi ćemo da prihvatimo ovaj zakon sa ovim obrazloženjem, ali je 2006. definitivno poslednja godina koja se može nazvati prelaznom godinom. Mi ovde imamo rok za lokalne skupštine i samo zbog toga na tome jako insistiram, ne ulazim uopšte u visinu sredstava koje su lokalne skupštine dobile, jer nikome nije dovoljno.
Sasvim sam siguran da je normalno da su predsednici gradova ili opština kada su pravili kriterijume imali dobru nameru, a kada su videli da su se zeznuli sami, izvinjavam se na ovom izrazu, onda su rekli, ne, to ne važi, nemojte molim vas to, jer zamislite, kao predsednik opštine predložio sam kriterijume koji mi daju manje nego što sam do sada dobijao. To znači da oni nisu dobri predlagači, a mogu reći da nisu ni ovlašćeni predlagači, i to treba da radi neko ko zna taj posao. A taj posao znaju nadležna ministarstva, stručni ljudi i ova Narodna skupština tako mora i da dobije kvalitetne predloge.
Pošto je rok lokalnim skupštinama da donesu budžete do 20-tog, mi nemamo vremena da ovu priču odlažemo sa stanovišta usvajanja, osim nekih amandmana koje je verovatno moguće prihvatiti, ali svakako ne smemo da dozvolimo da i ubuduće imamo samo linearno povećanje sredstava bez primene ovih kriterijuma o kojima sam govorio. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Sava Urošević, ovlašćeni predstavnik G17 plus.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred ovim sazivom je treći Predlog zakona o transfernim sredstvima lokalnim samoupravama.
Model je isti kao prošle godine, ali bih, obzirom na jedan trend koji je primetan u našoj zemlji, malo se vratio na model zakona koji je bio za 2004. godinu i naveo prednosti ovakvog jednog modela zakona u odnosu na 2004. godinu, odnosno iz toga mogu da se uoče već prvi momenti oko decentralizacije finansiranja lokalne samouprave, jer sredstva koja su transferna ili koja se izdvajaju po udelu u porezu na dohodak građana uvećavaju ukupna transferna sredstva lokalnim samoupravama.
Poslednjih godina u Srbiji imamo veći rast plata nego društvenog proizvoda.
Samim tim je dobra stvar što u finansiranju lokalnih samouprava više učestvuju plate kao osnova, nego porez na promet koji je bio do 2004. godine jedna od komponenata i u 2004. godini je bio korektivni faktor.
Da to potkrepim i brojkama. U 2004. godini lokalnim samoupravama se vraćalo praktično 4,2% od ukupno isplaćenih plata, odnosno 30% od 14%, što je porez, to je 4,2%. U ovoj godini odredbom zakona da se lokalnim samoupravama vraća 40% od poreza na dohodak građana, to je 5,6%. Znači, mi tu već imamo jedno povećanje i u brojkama, a obzirom na činjenicu, koju sam već istakao, da plate rastu brže od domaćeg proizvoda, onda možemo da zaključimo da je i ovo jedan boljitak u korist lokalnih samouprava.
Iz podataka datih u obrazloženju zakona možemo da vidimo da su sredstva koja se vraćaju sa republičkog nivoa lokalnim samoupravama negde u proseku – mada uvek kažem da prosek nekada bude dobar, a nekada ne, i mi za prosek znamo priču o dedi i unuku i znamo koliko on može da nas zavede – jeste 46,3% sredstava, ostvaruju se u budžetima lokalnih samouprava, to su sredstva koja se vraćaju sa nivoa Republike, i to je 14%, toliko je vezano za transferna sredstva i razlika do 46% su sredstva koja su vezana za procenat učešća u porezu na dohodak građana.
Značajna stavka u prihodima lokalne samouprave je i porez na imovinu, pa bih hteo da i o tome nešto kažem. Malopre je kolega, prethodni govornik rekao da taj porez nije dovoljno izdašan. Ako je 14% učešće transfernih sredstava, onda je otprilike 15,5% učešće poreza na imovinu. Tačno je da nije dovoljno izdašan, ali postoje rezerve za lokalne samouprave i u toj poziciji, jer to je izvorni prihod lokalnih samouprava. Ubeđen sam da imovina na nivou lokalnih samouprava nije dovoljno dobro evidentirana i postoje pozitivni primeri nekih lokalnih samouprava koje su samoinicijativno krenule u popis imovine da bi time povećale osnov na koji se primenjuje porez na imovinu.
Sve u svemu, ono što je po mom mišljenju jako pozitivno jeste da je ovakav predlog zakona rezultat jedne saradnje između korisnika tih sredstava, odnosno Stalne konferencije gradova i opština Srbije, i da je ovaj nivo sredstava nastao kao rezultat dogovora između Ministarstva i predstavnika korisnika tih sredstava, što se prvi put dešava, mislim i u istoriji srpskog parlamentarizma, a siguran sam u poslednje tri godine otkako ovaj saziv usvaja ovaj tip zakona.
Ono što je posebno pozitivno, to je nešto što će se desiti u budućnosti, o čemu nas je gospodin ministar izvestio, a to je da će sredstva za transfer lokalnim samoupravama biti definisana procentom učešća u domaćem društvenom proizvodu i da će biti donet poseban zakon koji će sadržati prave kriterijume za transfer sredstava lokalnim samoupravama.
Pošto nisam imao eksplicitne kriterijume kako su ta transferna sredstva ovog puta dodeljivana, probao sam da napravim jednu svoju analizu vezano za transferna sredstva u odnosu na broj stanovnika i pokazalo se da po glavi stanovnika najveća sredstva dobijaju najnerazvijenije i najmanje opštine.
Ima i nekih iskakanja, ali je opšti trend dobar i to je ono na čemu insistiram i to je ono što sigurno može da se kaže da transferna sredstva pomažu tom ujednačenom regionalnom razvoju. Jer siromašnijim opštinama, koje prikupljaju manje izvornih prihoda, transferna sredstva dopunjavaju budžet. Imamo situacije gde u manje razvijenim opštinama transferna sredstva iznose i 50% od ukupnog budžeta, dok kod većih gradova je to učešće transfernih sredstava značajno manje u procentualnom iznosu.
Vrlo značajan momenat u ovom zakonu je i obaveza da lokalne samouprave obezbede sredstva za finansiranje budžetskih korisnika koja im pripadaju po zakonu, a u prvom redu tu se misli na prosvetu, odnosno na osnovno obrazovanje, i dobro je to što je ograničen rast bruto plata na nivou lokalne samouprave. Plate, kao što je svima vama poznato, neće moći da porastu više od 9% u 2006. godini u odnosu na platu za septembar mesec 2005. godine.
Sam broj prijavljenih govornika i način kako ova rasprava prolazi u Skupštini, pokazuje da je ovo, treća godina kako donosimo, i najmirnija godina, znači da smo ovim predlogom zakona skoro došli do nekog, da ga tako nazovem, ravnotežnog stanja između zahteva lokalnih samouprava, jer uvek traže više sredstava, i Ministarstva finansija koje gleda da to bude na optimalnom nivou, tako da će poslanici G17 plus glasati za ovaj zakon, a pozivam i ostale kolege poslanike iz drugih poslaničkih grupa da podrže ovakav predlog zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele su poslaničke grupe: SRS, DSS, SPS i NS i samostalni poslanici 9+9.
Reč ima narodni poslanik Milorad Belić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo, pre nego što pokušam da kažem nešto i o Predlogu zakona o raspodeli transfernih sredstava, dozvolite samo da se samo osvrnem na nešto što naizgled, a naglašavam naizgled, nije baš u bliskoj vezi sa ovom tačkom koja je na dnevnom redu, a iz onoga što budem pričao videćete da je zaista u veoma tesnoj vezi.
Gotovo nezapaženo u medijima, pa i na tzv. nacionalnoj televiziji, prošlo je izjašnjavanje građana Niša o poverenju Smiljku Kostiću. Zašto mislim da je ovo u tesnoj vezi sa ovim o čemu pričam?
Pre dva meseca su odavde iz ovih skupštinskih klupa izašli poslanici DS, pošto su, pretpostavljam, kaparisali poslanike i smatrali da će imati potrebnu većinu da obore Vladu i da izazovu prevremene parlamentarne izbore, i to u trenutku i kada se Srbija i nacija bore za očuvanje integriteta države i praktično naše budućnosti. To ne bi bilo ništa slučajno, to smo već čuli za ovom govornicom, da najglasniji u zagovaranju prevremenih izbora upravo nisu bili sateliti DS, oni koji predstavljaju nekih 0,0 i nešto biračkog tela, i upravo su se pozivali da ovaj sastav pregovaračkog tima ne uživa poverenje naroda, da se promenila izborna volja naroda od 2003. godine, od zadnjih parlamentarnih izbora.
Međutim, izborna volja naroda u Nišu je potvrdila da mešetarenjem, da politikom lične koristi, medijskom halabukom ne može se ništa postići u ovoj državi. Narod se poprilično opismenio u ovih 15 godina i video je kroz šta je sve prošao. Smatram da je ovo što se desilo u Nišu najbolji pokazatelj da i ova vlada i gospodin Smiljko Kostić, kao kandidat Nove Srbije, uživaju poverenje građana, a što je pokazao referendum gde je on dobio i više nego što je dobio prilikom izbora.
Zašto je to baš tako nije slučajno, a malopre smo čuli i pohvale na račun gospodina Velimira Ilića, kao ministra za kapitalne investicije. Vidi to Srbija. Moram da kažem da su poslanici Nove Srbije u ovom domu jedina poslanička grupa, koja, da kucnem u drvo, kao ona reklama, nikakvih potresa nije imala, niti je uzimala poslanike, niti je imala prebege. Zaista mislim da je to ono što građani znaju da procene, i na kraju krajeva, da znaju ko odlučuje o njihovoj sudbini. Verujte, ove pare, ma kolike one bile, ovaj iznos transfernih sredstava takođe ulazi u ono što je obaveza čelnih ljudi u opštinama i građani to gledaju.
Toliko što se tiče krajnje skromne pažnje koju su mediji poklonili, a ne daj bože da je bio obrnut rezultat, i ovde ispred hodnika imali ste prilike da vidite i, naravno, za ovom skupštinskom govornicom, a već u medijima da ne pričam.
Šta reći o ovom Predlogu zakona? Naravno, da se ne bih ponavljao, praktično je identičan, uz to linearno povećanje, onom koji važi i u ovoj godini i lokalne samouprave su i uživale ta skromna sredstva. Nije imalo smisla podneti neki amandman. Koliko se sećam, na izborima Srbija je bila jedna izborna jedinica, dakle, i ja i vi smo poslanici u celoj Srbiji i moramo se starati o interesu građana od Subotice do Kuršumlije, ili u mom Valjevu itd.
Jedini način koji je bio moguć, praktično, da podnesem amandman, a to je da kažem, eto mom Valjevu umesto 138 miliona, a reći ću zbog čega, trebalo bi bar zaokružiti na 200 miliona, bio bi onaj manir hajdučije. Prošle godine, oni malo iskusniji su uspeli ponešto da izvuku sredstava za svoje opštine, ali onda smo morali da obrazložimo kome bi to skinuli.
Obično je Beograd bio na udaru zbog one, u narodu našem, Srbija radi Beograd se gradi, a to je, priznaćete, ipak iza nas. Ne bih rekao da se to može sada primeniti, ta poslovica.
Što se tiče Valjeva, zaista, pa i opština koje su u Kolubarskom regionu, one imaju krajnje skromne budžete. Valjevo je tek projektovalo budžet da pređe jednu milijardu planira se u stvari negde u 2008. godini. Zbog čega? Možemo govoriti o sposobnosti onih koji su bili pre, o sposobnosti onih koji danas upravljaju tom opštinom, ali nasleđe je takvo koje ti diktira i ponašanje.
Primarni izvori budžeta znamo da su porezi i znamo da su doprinosi, odnosno takse, a nažalost Valjevo jeste jedan od gradova u kome ima više od 10.000 nezaposlenih, a i onih koji fiktivno se vode da su zaposleni, a mesecima ili čak koju godinu ne primaju platu. Naravno, nema velikih investicija, pa to mogu da stavim ovako kao minus sadašnjoj aktuelnoj vlasti.
Ali, vidite, pre godinu dana, negde kao labudova pesma bivše te DOS-ovske vlasti kaže, "Gorenje" ima veliku investiciju u Valjevu i otvara pogon itd. i onda je napravljen ugovor i dodeljena je lokacija. Šta se ispostavilo? Za tu lokaciju potrebno je više od 30 miliona da bi se komunalno opremila, a što je jedna stvar ostala kao miraz sadašnjoj vlasti. Imovinsko-pravni odnosi potpuno su neregulisani, gotovo pola hektara ne pripada opštini Valjevo, pripada Železnici Srbije.
To je jedan manir bio i onih pre DOS-a, pa i za vreme DOS-a, ali vruć krompir koji mnogi od vas imaju, pošto znam da ima predsednika opština iz različitih krajeva Srbije, ne vredi kukati i jadati se šta je bilo pre, treba se prilagoditi onom što je trenutno. To trenutno primorava opštinsku vlast i da se zaduži da bi mogla pojedine stavke da ispuni.
Čuli smo da je velika obaveza prema predškolskom, osnovnom, srednjem obrazovanju. Naravno, svi smo glasali za to i to je onaj član 143. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, a koji podrazumeva ne samo one dotacije što se tiče investicija, nego i stručno usavršavanje, putne troškove, takmičenja republička itd. Sve je to velika obaveza za siromašnu opštinu, a naravno i što se tiče onoga što je ostalo iz prethodnog perioda, čini mi se da mogu taj izraz da upotrebim, ma kako izgledao rogobatan, prezaposlenost ili prebukiranost u samoj opštini.
Kažem, vruć krompir je ostao, oko trista ljudi je bilo zaposleno, a imajući na umu koliko su druge opštine imale zaposlenih u opštinskoj upravi, poput Užica, Kraljeva, to je za nekih 50% više. Dolazite u nezahvalnu situaciju da, s jedne strane, morate d vodite računa o restrikciji i da se opružate prema guberu, a s druge strane da izazivate i animoznost javnosti, pa, bože, mi smo ih zaposlili i sada ih vi otpuštate.
Sve su to vrlo komplikovane stvari i zbog toga mislim da, kao prelazna godina ili godina u kojoj ćemo pratiti primene ovih započetih zakonskih i reformskih mera, da je to dovoljan, tako da kažem, argument zbog čega će poslanici Nove Srbije glasati za Predlog ovog zakona, ali koji obavezuje sve, pre svega ljude koji vrše vlast u tim opštinama, da se krajnje štedljivo i pošteno odnose prema svakom dinaru. Zato kažem da ima veze ova prethodna priča o referendumu u Nišu sa ovim što sam sada rekao.
Na kraju, Zakon o imovini lokalne samouprave; hoću da verujem da Vlada ima bolji predlog zbog čega nije danas uvršten u dnevni red po hitnom postupku, jer je činjenica da su velike pare, u poslednjih deset godina - preko milijardu i nešto evra, koliko se sećam, iz ovog predloga, ljudi koji se stručno bave time i, naravno, predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, ustanovili. To jeste veliki problem i jeste veliki problem što opština ima na papiru, tako da kažem, svoju imovinu, zemljište, zgrade, lokale itd, a po onom Zakonu o imovini u državnoj svojini još uvek je praktično nedostupna.
Na kraju, iskoristio bih priliku, jeste da ministar nije tu, ali da ga podsetim na jedno čvrsto obećanje na Odboru za finansije prilikom usvajanja Zakona o budžetu, a tiče se određenih subvencija, odnosno pomoći Direkciji za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom, gde smo se dogovorili koliko je moguće povećanje sredstava, ili smanjenje, ili neka realna suma u 2006. godini, ali da će do kraja godine, u skladu sa mogućnostima, iz budžetskih rezervi biti nešto raspodeljeno.
Zbog čega? Zato što se, prema postojećem načinu rada, značajan deo sredstava u ovim siromašnim opštinama - Ljigu, Osečini, pogotovu Mionici, koristi upravo za infrastrukturne objekte, objekte od društvenog značaja, zbog čega i smatram da će ova papirologija, a papirologija je prošla i Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo finansija, imati povoljan ishod. Zahvaljujem.