Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Prelazimo na zajednički načelni pretres 2-5. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PRETVARANjU NEISPLAĆENIH PENZIJA I NAKNADA ZAPOSLENIH I POLjOPRIVREDNIKA U JAVNI DUG, SOCIJALNOJ ZAŠTITI I FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 2, 3, 4. i 5, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupne vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat 36 minuta, Demokratska stranka Srbije - jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić - 43 minuta 12 sekundi, G17 plus - 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 26 minuta 24 sekunde, Nova Srbija i samostalni poslanici 9 plus 9 - 21 minut 36 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, dva nezavisna poslanika SDP i pet nezavisnih poslanika, po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana i Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Da li predstavnici predlagača, ministar finansija, Mlađan Dinkić, i Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, žele reč? (Da.)
Reč ima ministar finansija, Mlađan Dinkić. Izvolite, gospodine Dinkiću.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, neko je govorio o boljim vremenima, a jasno je da bolja vremena za penzionere dolaze. Već su došla ove godine.
Posle 10 godina, počela je u novembru isplata penzija u tekućem mesecu za prethodni mesec. Evo sada, ovim izmenama i dopunama zakona, država posle 15-tak godina počinje da izmiruje dugove koje su neke prethodne vlade napravile ne izmirujući redovno obaveze prema penzionerima.
Ukupno država ima nameru da isplati 49 milijardi dinara u narednih nekoliko godina, a koliko iznosi dug sa kamatama. Naime, dugovanja za jednu i po penziju osiguranicima Fonda PIO zaposlenih, kao i dugovanja za 20,5 neisplaćenih penzija osiguranicima Fonda PIO poljoprivrednika u ovom času ukupno iznose 43,5 milijardi dinara. Znači, 20 milijardi dinara se duguje penzionerima osiguranicima Fonda PIO zaposlenih, a zemljoradnicima se duguje 23,4 milijarde dinara, pa to je ukupno 43,5 milijarde dinara. Kada se obračuna kamata koju smo predložili ovim zakonom od 8,5% godišnje, do kraja isplate koju smo predvideli, ukupno će iz budžeta u narednom periodu biti isplaćeno oko 49 milijardi dinara.
Verovatno mnogi nisu verovali da će ikada ovaj dug biti nadoknađen. Međutim, ova vlada je uspela da napravi budžetski suficit i svrha budžetskog suficita jeste da se obezbede sredstva da se izmire neki dugovi nasleđeni iz prošlosti. Penzioneri su tu svakako u vrhu prioriteta.
Predložili smo pre nekoliko meseci model zakona, koji je Skupština usvojila, da se izdaju obveznice kojim bi se izmirio ovaj dug.
Međutim, tu je bilo različitih mišljenja, i od strane nekih narodnih poslanika, a posebno Udruženja penzionera. Penzioneri su zahtevali da se umesto u obveznicama taj dug isplaćuje u gotovini, odnosno u kešu. Ovi zakoni upravo omogućavaju da se obaveze isplaćuju u gotovini.
Što se tiče obaveze prema osiguranicima Fonda PIO zaposlenih, ukupno država duguje 23,5 milijardi dinara, a možda sam izvršio permutaciju kada sam imao malopre izlaganje. Dakle, penzionerima osiguranicima Fonda PIO zaposlenima 23,5 milijardi dinara, sa kamatom je obavezom 25,5 milijardi dinara. Prema ovom predlogu zakona na ukupan iznos neizmirenih obaveza obračunavaće se kamata od 8,5%, počevši od dana prve isplate u decembru ove godine, pa do konačne isplate u julu 2008. godine.
Drugim rečima, isplata duga penzionerima počinje najkasnije 24. decembra, dakle, za par nedelja ove godine. Svi penzioneri u Srbiji, a njih je 1.240.000, mogu da računaju da će 24. decembra, uz svoju redovnu novembarsku penziju, odnosno drugi deo novembarske penzije, dobiti još dodatno jednu četvrtinu tekuće penzije kao početak otplate ovog starog duga.
Dakle, u prethodnom zakonu bilo je predviđeno da se sledeće godine počne sa otplatom. Mi smo, međutim, sada tu otplatnu šemu nešto drugačije organizovali. Isplata će krenuti ranije mesec dana, dakle 24. decembra ove godine. Nastavlja se u julu 2006. godine u istom iznosu, zatim u februaru 2007, julu 2007, februaru 2008. i završava se u julu 2008. godine.
Napravljena je veća disperzija, jer za jednu isplatu je potrebno osam milijardi dinara. Kada bi se isplatila polovina penzije odjednom bilo bi potrebno osam milijardi dinara, a to bi bilo prilično upumpavanje novca u opticaj. Zato smo to podelili na šest delova, tako da po četiri milijarde, zajedno sa kamatom, kako obaveze budu odmicale, biće isplaćivano penzionerima.
Dakle, od ovog ukupnog duga, rekao sam, on iznosi 25,5 milijardi sa kamatom, po jedna šestina u ovih šest perioda koje sam pominjao. Četiri milijarde dinara konkretno biće isplaćeno 24. decembra ove godine, to je tačno dovoljan iznos da 1.240.000 penzionera dobije dodatak na svoju redovnu penziju od jedne četvrtine tekuće penzije.
Drugim rečima, ako neko ima penziju 20.000 dinara, dobiće i dodatak od 5.000 dinara 24. decembra, uz svoju redovnu penziju od 20.000 dinara. Ako neko ima 10.000 dinara, dobiće 2,5 hiljade dinara sa svojom penzijom od 10.000, tako da svako ko prima penziju u Srbiji može lako da izračuna koliko će mu poštar doneti novca, odnosno koliko će podići u banci 24. decembra. Ponavljam još jednom, neće biti isplata u obveznicama, već u gotovini.
Što se tiče zemljoradnika, želim da kažem da je prvobitni plan bio da sledeće godine počnemo da isplaćujemo i zemljoradničke dugove. Ne penzije, penzije će biti redovno isplaćivane, već dugove po osnovu zemljoradničkih penzija. Međutim, uvećanje zemljoradničkih penzija ove godine je iznosilo za prvih 11 meseci 59%.
Neću da kažem, niske su zemljoradničke penzije, ali zemljoradnička penzija isplaćena u novembru bila je 59% viša u odnosu na penziju koja je zemljoradnicima bila isplaćena u decembru 2004. godine. Dakle, rast zemljoradničkih penzija u prvih 11 meseci, nakon naglog povećanja u novembru, iznosi 59%, odnosno 44% realno. Zemljoradnička penzija je realno 44% veća danas nego što je iznosila u decembru pre godinu dana.
Zbog toga, imajući u vidu da je transfer, koji je potreban da se redovno izmiri 12 penzija zemljoradnicima u narednoj godini ovako uvećanih, čak 64% veći nego što je bio u budžetu za ovu godinu, onda nije bilo prostora u budžetu da se sa otplatom duga krene u narednoj godini. Naredne godine transfer za zemljoradničke penzije čak 64% veći nego što je bio ove godine, ali nema finansijskog prostora da se od sledeće godine počne vraćati penzija zemljoradnicima, pošto je sada ovaj rast bio prilično visok i tu ne postoje resursi kojima bi se to moglo isfinansirati. S druge strane, moramo da vodimo računa i o drugim ukupnim ciljevima ekonomske politike.
Predvideli smo, kao što znate, u prvom predlogu zakona stoji danas, jer taj zakon je na snazi dok ova skupština ne izmeni postojeći zakon, da se zemljoradničke penzije izmiruju od 2006. do 2010. godine. Mi nismo promenili konačnu godinu izmirivanja, čak smo skratili rok, tako da umesto četiri godine izmirivaće se tri godine, ali početak izmirivanja obaveza je 2007. godina, s tim što od dana usvajanja zakona do prve isplate teče kamata od 8,5% godišnje.
Dakle, na ovu glavnicu duga zemljoradnicima, koja iznosi 20 milijardi dinara, kamata počinje odmah ove godine da se obračunava do momenta prve isplate i obračunava se sve do poslednje isplate na ostatak duga, tako da će isplate dugova zemljoradnicima početi 2007. i biti vršene 2008, 2009. i završiće se 2010. godine u visini od jedne četvrtine ukupnog duga, s tim što je ovim zakonom predviđeno da će se konkretan mesec u kome će se izvršiti isplata odrediti na osnovu posebnog podzakonskog akta, u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta i planom izvršenja budžeta. Dakle, 2007. počinje prva isplata, imajući u vidu da imamo sada, u ovom trenutku, 59 posto veće zemljoradničke penzije nego što su bile početkom godine.
Što se tiče penzija najvećeg broja građana, dakle, osiguranika Fonda PIO zaposlenih, a već sam pomenuo da ih je 1.240.000, prosečna penzija u novembru nije bila visoka, iznosila je 12.341 dinar.
Ali, u poređenju sa prosečnom penzijom iz decembra prošle godine, dakle pre godinu dana, koja je bila 10.083 dinara, to je nominalni rast od 22 posto. Dakle, penzije koje su isplaćene u novembru ove godine su 22 posto veće od penzija isplaćenih pre godinu dana.
Imajući u vidu da je u prvih 11 meseci inflacija iznosila 15,2 posto, znači da je realni rast penzija do sada u prvih 11 meseci ove godine iznosio 7 posto. To je nešto iznad rasta bruto domaćeg proizvoda u našoj zemlji, jer procenjujemo da ćemo završiti godinu sa šest posto rasta.
Dakle, penzije, bez obzira što jesu niske, ipak, zahvaljujući merama Vlade, zahvaljujući zakonima koje je ova skupština usvojila, porasle su realno sedam posto, nominalno 22 posto, realni rast je bio sedam posto. Kod zemljoradnika, zemljoradničke penzije su 44 posto realno veće, nominalno su 59 posto veće.
Sigurno da bismo svi voleli da penzije budu još veće, međutim, ono što je sigurno, najugroženiji penzioneri jesu zaštićeni, o tome će sigurno više gospodin Lalović govoriti, zakonom koji je ova skupština usvojila, pošto se podiže iznos minimalne penzije od sledeće godine. Tako da mislim da se na ovaj način neka vrsta pravde zadovoljava.
S jedne strane smo smanjili nepotrebne rashode, stvorili suficit; prvo koristimo suficit da izmirimo dugove prema penzionerima, koje smo nasledili od prethodnih vlada.
Takođe, drugi način kako ćemo dalje koristiti, već sam rekao, smanjićemo poreze i doprinose na plate. Siguran sam da će većina poslanika u Narodnoj skupštini podržati Predlog ovih zakona. Pozivam vas da glasate za njiha.
Ovoga puta, ne želim da se osvrćem na primedbe onih koji su primitivni, koji su barabe i koji su dali sebi za pravo da sude sami o sebi. Istorija će o svima nama suditi. Za razliku od nekih koji imaju nečistu savest, moja savest je potpuno čista. Ne plašim se nijednog suda, s obzirom da znam šta sam radio. A oni koji su napravili ove dugove, koje sada mi izmirujemo, treba da ih je stid, a kamoli da uopšte uzmu sebi za pravo da koriste reči koje su govorili. Međutim, sa barabama i primitivnim ljudima ja se ne svađam.

Nema opomene, kada si tolerantan prema jednom, moraš da budeš i prema drugom, a svako vodi računa prema gledaocima i svom biračkom telu šta će da koristi. Rekao sam, nadam se da će brzo da izađe rečnik koji smo usvojili, svako će da ga pročita i nadam se da će da ga primenjuje i koristi, da ne bude da smo ga samo usvojili. Usvojili smo ga u parlamentu, 200. zakon je bio.
Gospodine Markoviću, shvatio sam da želite reč po Poslovniku. Izvolite.

Predsedavajući, kada smo već usvojili sve to što ste rekli da smo usvojili, da treba da se pridržavamo svega toga što ste rekli da treba da se pridržavamo, onda od vas zahtevam da disciplinujete ministre koji su ovde došli da obrazlože zakon, a ne da narodnim poslanicima drže predavanja.
Pogotovu ne sme ministar narodnom poslaniku da izgovori ono što je ministar Dinkić izgovorio. Maločas izlaze iz poslaničke grupe ministra Dinkića da nam pričaju misli i izreke velikih ljudi. Odlično! Niste se setili da pomenete još jednog velikog čoveka, čija su dela prevođena na šest jezika. To je Branko Ćopić i ja ću jednu njegovu izreku, tačnije polovinu izreke, danas, sa ove govornice, kažem. On je rekao: "Znam ja vas..."

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite. Prednost uvek ima prvo Poslovnik, pa onda ministar kada god traži dobija reč, pa onda najavljeni govornik, pa onda replika. Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Markoviću, vi niste bili prisutni, pa verovatno niste u toku sa svim pojedinostima. Ovo nije replika.

Vi ste se javili po Poslovniku, shvatio sam, izvolite.

Replika je bila uvreda, a lepo sam vaspitan čovek i nemam nameru nikoga da vređam.
Ukazao bih vam na član 101. i 104. Niko ovde nije sa svilenim ušima pa da je imun na upotrebu bilo kojih reči. Međutim, nije dobro kada onaj koji reprezentuje državu u Narodnoj skupštini, gde nema Bogoljuba Karića, pronalazi Bogoljuba Karića. Zato sam vam rekao, znači, nije u pitanju uvreda.
Vrlo precizno sam razumeo na šta je mislio gospodin Dinkić. On je mislio na Bogoljuba Karića, Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića, Božidara Đelića. Ali, nije dobro da on to nama priča, pošto mi sa njim delimo to mišljenje. Mi delimo mišljenje sa gospodinom Dinkićem da se radi o takvim ljudima.
To, gospodine Dinkiću, slobodno možete na nekoj TV emisiji, u pismenim podnescima, čak i u krivičnoj prijavi protiv Bogoljuba Karića, i Bogoljuba Tadića, i to lepo odgovara, ali ne bi bilo dobro da neko loše protumači da ste se vi obratili poslanicima, a kako primećujem ovde, ipak, ima nešto malo više poslanika stranaka vlasti, da ih tako nazivate. Ako ih tako nazivate, znajte da vas oni podržavaju, da će samo oni da glasaju za vaš zakon. Ako oni glasaju za vaš zakon, onda je to praktično isto društvo.
Nije lepo to da radite.
Razumem vas, teško je obrazložiti jedan predlog zakona o izmenama i dopunama jednog zakona koji je usvojen pre mesec dana, možda i manje, u ovoj Narodnoj skupštini. Razumem vašu nervozu u potpunosti. Ali, vi morate, vi predstavljate državu, ovi poslanici predstavljaju građane, narod. Njima je donekle moguće da se toleriše ukoliko preteraju sa upotrebom neke reči.
Vi ste predstavnik vlasti. Vi morate da obrazložite ono što je tema, tim pre što ničim niste izazvani tokom vašeg pledoajea u vezi ova dva predloga zakona da biste onako reagovali. Shvatam da ste nezadovoljni što još nije uhapšen Bogoljub Karić. Verujte i ja sam nezadovoljan. Možda sam još više nezadovoljniji od vas.
Sada su vam, vidite, uhapsili Antu Gotovinu, koji je čuvao na ovom ostrvu verovatno one vaše pare koje ste prebacili tamo. Verovatno je ono sa Kipra završilo na onim ostrvima i Ante Gotovina čuvao je vaše pare. Vidite, vi se ne vređate, a to je najteža uvreda što može da postoji.
Ali, opet ne želim da vas vređam. Znam da vam je teško da obrazložite ovakav predlog zakona. Na pogrešnom mestu ste upotrebili neke izraze, pa ste malo zbunili javnost da se to odnosi na ove poslanike koji sede iza vas, a mi svi znamo i delimo vaše mišljenje, jer ste vi to rekli za Bogoljuba Karića, Borisa Tadića, Čedu Jovanovića, vašeg prijatelja Nenada Čanka, Božidara Đelića, i da ne ređam tu interesnu grupu, koja stoji na tim pozicijama.

Narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 103. Poslovnika. Gospodine Anđelkoviću, vi ste, slučajno ste u ulozi predsedavajućeg, vidim da izbegava gospodin Marković da dođe ovde, jer je u pitanju njegov stranački kolega, trebalo da upozorite ministra, koji, apsolutno sam u to ubeđena, nikada neće biti narodni predstavnik, izabran od naroda, ni na jednoj listi, mislim, narodni poslanik, da, za razliku od nas, on mora ovde drugačije da se ponaša, da uvažava svakog narodnog poslanika i da on mora da oćuti i otrpi sve što mu predstavnik naroda sa govornice kaže.
Gospodine ministre, to što ste vi danas uradili u dva navrata je neprimereno i kosi se sa odredbama člana 103. Poslovnika, jer stav 1. tog člana kaže da govornik mora i da je u obavezi da govori samo o onome što je na dnevnom redu.
Pre podne ste, obrazlažući zakon o transferu sredstava iz republičkog budžeta jedinicama lokalne samouprave, potpuno pobrkali pojmove. Futuristički ste u nekom zanosu, ne znam ni u kojem, govorili o nekom zakonima koje ćete vi da donesete, kako će to da bude 2007, 2008. Ko vas pita kako će da bude 2007. godine?
Još mesec, dva, tri, koliko će da traju sve ove ucene sa Koštunicom i sa urušavanjem ove vlade, mi idemo na vanredne parlamentarne izbore. Nema vas ko šta da pita šta će da bude 2007. godine.
Ako već reagujete na ono što vam poslanici kažu, a oni su jedini, za razliku od vas, vi ste tu skrpljeni nekako, skupili ste se, ima vas 126, pa 125, pa kupite jednog, drugog, pa pravite transfere, skrpite se nekada i do 129 - 130 da glasate, onaj poslanik koji izađe, a naročito kada je u pitanju gospodin Milorad Mirčić, koji predstavlja jedno od najvećih uporišta SRS, a hvala bogu jaki smo svuda, od juga Srbije do Novog Sada i Subotice, kada vam kaže sve ono što vam je rekao, a šta vam je rekao - da ste lopov, lopuža, ne znam ni sama šta sve još, on to govori kao predstavnik naroda.
Tu ima još jedna veoma važna stvar vezana za gospodina Mirčića. Pošto je on sada na putu u Vojvodinu, ide u jedno veliko mesto, gde ga građani sa oduševljenjem čekaju, i to u broju od po hiljadu i više, jer kao što smo pobedili u Kuli na vanrednim lokalnim izborima, isto očekujemo i u Palanci krajem ovog meseca, samo me je zamolio da vam kažem nešto.
On je predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost. Kao takav, i pre svega, kao doajen ove skupštine, jer je od prvog saziva narodni poslanik, za sve ono što kaže snosi potpunu odgovornost. Ko će bolje u Srbiji nego predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, koji je jedan od najinformisanijih ljudi, da zna kakav ste vi, ako to nije kolega Mirčić.
Apsolutno je tačno sve što je rekao. Vi samo možete da žalite zbog toga što ste vi takav čovek i što ste radili sve te nečasne poslove. Ostavite građanima Srbije i onima koji u nekoliko stotina čekaju kolegu Mirčića da zajedno sa ostalim radikalima dođu večeras i obrate se u mestu Ratkovo, na tribini SRS, pozdrave sve ono što mi radimo da bismo raskrinkali više nego pogubne vaše poteze i poteze Vlade Vojislava Koštunice.