Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao i svake godine, evo, Ministarstvo finansija je predložilo zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2006. godini. Pre nego što kažem koja su konkretna rešenja ovde primenjena, moram da kažem da smo imali tokom cele godine jako korisnu i živu diskusiju sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština, s obzirom da je cilj da se u što kraćem roku izvrši fiskalna decentralizacija.
Tri su ključna zakona koja treba da obezbede fiskalnu decentralizaciju. Prvo, to je Zakon o javnom dugu, koji je Ministarstvo finansija predložilo, a ova skupština usvojila ove godine, koji onda omogućava opštinama daleko veću mogućnost za zaduživanje, ali tako da Ministarstvo finansija kontroliše korišćenje tih sredstava, i naravno, daju se odgovarajući limiti da se taj nivo javnog duga ne bi previše uvećao.
Drugi ključni zakon za fiskalnu decentralizaciju je zakon o imovini lokalne samouprave. Kao što znate, Ministarstvo finansija je u načelu podržalo ovaj zakon. Smatrali smo da ima nekih nedostataka koji se mogu otkloniti amandmanima. S obzirom da taj zakon nije ušao u hitnu proceduru, imamo vremena da zajedno radimo na njemu, da ga doradimo, ali definitivno Ministarstvo finansija smatra da lokalna imovina treba da pripada lokalnim samoupravama.
U razgovorima i sa Stalnom konferencijom gradova i opština, mi smo taj stav isticali, s tim što neke odredbe u zakonu nisu usklađene sa Savetom Evrope i principima koji važe u EU. Imali smo nekoliko primedbi i mi iz samog Ministarstva finansija. Principijelno, zakon je vrlo potreban, ali potrebno ga je doraditi.
Siguran sam da ćemo zajedno, narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, pre svega Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo finansija, kao i Stalna konferencija gradova i opština, učiniti dodatne napore u narednom periodu da napravimo jedan kvalitetan zakon.
Konačno, treći zakon koji je ključni za fiskalnu decentralizaciju, jeste zakon o finansiranju lokalne samouprave. Kao što se sećate, pre godinu dana mi smo rekli da, što se Ministarstva finansija tiče, kriterijumi za raspodelu transfernih sredstava u postojećem zakonu nisu adekvatni i da smo mi spremni da čujemo primedbe ljudi iz lokalne samouprave kako da se ti kriterijumi promene. Kada se krenulo na promenu kriterijuma početkom ove godine, u taj rad uključili su se predstavnici Stalne konferencije gradova početkom ove godine, koji su vodili ceo proces, znači, predstavnici lokalnih samouprava, ali i predstavnici Ministarstva finansija.
Došlo se do zaključka da nema smisla u sadašnjem zakonu menjati samo kriterijume, već treba napraviti jedan potpuno nov i celovit zakon koji bi regulisao ovu oblast. Onda je, otprilike u trećem kvartalu ove godine, pre nekoliko meseci, završen model zakona. Mi smo napravili testiranje tog zakona i došli smo do zaključka da njega nije moguće primeniti od 1. januara 2006. godine iz nekoliko razloga.
Prvo, memorandum o budžetu za 2006. godinu je bio pre toga usvojen, zatim iznos transfernih sredstava namenjen lokalnim samoupravama je fiksiran u predlogu budžeta za 2006. godinu. Treće, zato što je preraspodela sredstava od velikih gradova ka manjim opštinama, koja je pravedna i potrebna, u ovom modelu napravljena po mišljenju većine u Vladi i suviše naglo i radikalno.
Međutim, na kraju, kao ministar finansija sam rekao, ukoliko se same opštine i Stalna konferencija gradova slože oko tih kriterijuma, nama je svejedno kako će se vrši raspodela tih sredstava. Ali, nije bilo realno da se počne sa primenom tog zakona od 1. januara sledeće godine. Zbog toga smo mi preuzeli obavezu da doteramo taj zakon koji već postoji u nacrtu i da predložimo Skupštini na usvajanje u drugom kvartalu sledeće godine. Znači, da imamo usvojen zakon, koji bi onda bio primenjivan od 1. januara 2007. godine.
Naime, prethodno je potrebno na nivou lokalnih samouprava učiniti dodatne napore da se racionalizuju troškovi poslovanja, pre svega rashodi za zarade, imajući u vidu da je ove godine najveći porast plata u Srbiji, u državnom sektoru, bio na nivou lokalnih samouprava, negde oko 30% ukupno za Srbiju. Naravno da ta struktura varira od opštine do opštine, neke opštine su bile skromnije, više su vodile računa o štednji, neke nisu o tome vodile računa.
Zbog toga smo u Zakonu o budžetu za narednu godinu i usvojili jedan član koji predviđa ograničenje rasta plata od 9% u odnosu na nivo zarada isplaćenih u oktobru za septembar ove godine, a govorim o nivou mase zarada.
Što se tiče zakona koji je u nacrtu, on će predvideti izvesnost u prihodima lokalnih samouprava, zato što će u tom zakonu tačno biti određen iznos sredstava koji će svake godine biti namenjen lokalnim samoupravama, a raspodeljivan prema tačno utvrđenim kriterijumima, tako da zapravo neće biti više potrebe od sledeće godine da se donose ovi posebni zakoni.
Drugim rečima, predlog Stalne konferencije gradova i opština, koji je za nas, u principu, prihvatljiv, jeste da se odredi da 1% bruto domaćeg proizvoda budu sredstva namenjena za transfer opštinama, što znači da neće morati da se svake godine određuje arbitrarno taj iznos, već kako se kreće društveni bruto proizvod - 1% od toga ide opštinama, tako da imamo izvesnost u transferima.
Što se tiče kriterijuma, oni treba da pokažu da li da se preraspodela od velikih gradova ka manjim opštinama vrši ovako radikalno, kao što je Stalna konferencija predložila, ili da se tu naprave neke korekcije. Daću jedan primer. Ukoliko bi se usvojio predlog Stalne konferencije gradova i opština i njihovi kriterijumi, desila bi se sledeća stvar: opština Aleksandrovac ili opština Žabari imale bi u sledećoj godini tri puta više sredstava nego u ovoj godini, što jeste pravedno, ali bi zato daleko manje sredstava imale opštine poput Kragujevca, Sremske Mitrovice i svih srednjih opština u Srbiji, a da ne govorim o velikim gradovima, kao što su Novi Sad, Beograd i Niš, gde bi se sredstva značajno smanjila.
Lično mislim da u budućnosti treba ići ka tome da sredstva iz budžeta, koja su namenjena lokalnim samoupravama, pre svega se usmeravaju ka siromašnijim i manjim opštinama, pošto ne mogu da ostvare veliki prihod od poreza na zarade, a da se veliki gradovi usmeravaju sve više na sopstvene prihode, jer oni imaju značajniji prihod od poreza na zarade. Jedini je problem što to nije moguće uraditi u jednoj godini.
Zato smo u ovom predlogu zakona, u saglasnosti sa Stalnom konferencijom gradova i opština, predložili sledeću raspodelu sredstava: da se za četiri grada - Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac - transferi povećaju za samo 4% u odnosu na transfere koji su ove godine izvršeni, a da se svim ostalim opštinama u Srbiji transferi povećaju 20%, tačno 19,9%. Dakle, transferna sredstva opštinama u ovoj godini iznosila su 13,8 milijardi dinara. U budžetu za 2006. godinu namenjeno je 15,4 milijarde, što je rast od oko 11,7%.
Naš predlog je da se krene u susret fiskalnoj decentralizaciji, tako što će se gradovi odreći jednog dela prihoda u korist ostalih opština. Dakle, gradovi će imati porast samo 4% u sledećoj godini, iako u proseku rastu transferi 11%, a sve ostale opštine rast od 20%, a tačan procenat je 19,9; dakle, 20% ukoliko to zaokružimo.
Ideja je, data u ovom zakonu, da svima linearno rastu ti transferi, a da se onda donese u prvoj polovini sledeće godine poseban zakon o finansiranju lokalne samouprave, koji će u sebi imati i sumu sredstava koja se određuje svake godine lokalnim samoupravama, dakle, 1% bruto domaćeg proizvoda, i neke druge parametre koji su važni.
Pomenuo bih neke od tih parametara, oni su sadržani u ovom, mislim jako dobrom predlogu Stalne konferencije gradova i opština, a to su da se izvrši takva fiskalna decentralizacija da porez na imovinu, umesto ustupljenog prihoda, postane izvorni prihod lokalne samouprave, što znači da bi ga lokalna samouprava uvodila svojom odlukom, ali maksimalno do stope koja bi se utvrdila zakonom.
Dakle, Skupština bi zakonom o finansiranju lokalne samouprave utvrdila maksimalnu stopu poreza na imovinu, a svaka opština pojedinačno bi imala pravo da utvrđuje stopu kakvu god želi, ali maksimalno do iznosa ovog plafona koji bi se odredio zakonom. Tako da bi opštine imale mogućnost da, kroz različite stope poreza na imovinu, privlače investicije u svoje opštine. S druge strane, niko ne bi imao pravo da podigne iznad nekog iznosa koji zakon propisuje.
Istovremeno, planiramo da prebacimo jedan deo poreske uprave Srbije na nivo lokalnih samouprava, jer želimo da promenimo, između ostalog, i Zakon o porezu na imovinu i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Od 1. januara 2007. godine, dakle, za godinu dana, poreska uprava bi se bavila samo naplatom republičkih prihoda, dok bi se osnovale lokalne poreske uprave u sastavu gradova i opština, koje bi bile daleko više motivisane za naplatu, pre svega, poreza na imovinu, jer jedan dobar deo objekata nije evidentiran danas u mnogim lokalnim samoupravama i opštine gube deo prihoda. Drugo, bile bi potpuno nadležne za naplatu samodoprinosa. Dakle, lokalne poreske uprave bi se bavile naplatom lokalnih poreza, a Republička poreska uprava bi naplaćivala samo republičke prihode. To je pravi korak u pravcu fiskalne decentralizacije.
Isto tako, postoji predlog da prihodi od prodaje nepokretnosti lokalne samouprave budu prihod budžeta lokalne samouprave. Dakle, daleko veća sredstva bi na ovaj način išla u lokalne samouprave.
Međutim, šta je problem koji kod nekih predstavnika opština postoji u shvatanju fiskalne decentralizacije. Mnogi misle da fiskalna decentralizacija znači više para lokalnim samoupravama, a isti obim poslova. Međutim, to nije tačno. Fiskalna decentralizacija znači više para lokalnim samoupravama, ali i više posla, više obaveza i odgovornosti.
Ako se tako shvati lokalna samouprava, odnosno fiskalna decentralizacija, onda unapred opominjem sve predstavnike opština da znaju šta ih čeka od 1. januara 2007. godine - više para, ali daleko više obaveza. Mislim da je većina odgovornih predstavnika u lokalnim samoupravama, predstavnika građana, spremna da tu obavezu i odgovornost preuzmu. To je prava fiskalna decentralizacija.
Pošto je sledeća godina prelazna u tom smislu, već vršimo jedan korak ka seljenju transfera iz gradova ka manjim opštinama. Opštine dobijaju 20%, a gradovi samo 4%. Pre nekoliko dana imali smo sastanak, ispostavilo se da neke opštine, po sadašnjem našem zakonu, dobiće značajno više nego što će imati po zakonu koje same opštine predlažu.
Na primer, opština Apatin. Apatin će po ovom zakonu imati 20 miliona dinara više transfernih sredstava, nego što bi imao da smo već sada usvojili zakon o fiskalnoj decentralizaciji. Primer opštine Jagodina; sa ovim povećanjem od 20% imaće otprilike isto onoliko sredstava koliko bi imala da smo usvojili novi zakon.
Međutim, male opštine, kao što su Žabari, Svrljig, Vlasotince su oštećene time što nije već sada ovaj zakon usvojen. Naravno, Bosilegrad i sve male opštine su oštećene. Ali, s druge strane Novi Sad bi imao 370 miliona dinara manje sredstava, Beograd dve milijarde dinara manje, Kragujevac 180 miliona dinara manje.
Potpuno je jasno da za sledeću godinu još uvek nisu sazreli uslovi da se tako radikalan rez napravi, mada bi opštine poput Žabara, Aleksandrovca, imale skoro tri puta više. Mislim da jeste pravedno da se napravi ta preraspodela. Pitanje je da li može da bude tako oštro u tako kratkom periodu.
Ovaj predlog zakona na kraju je podržan od strane Stalne konferencije gradova i opština, da za ovu godinu krenemo 20% opštinama a 4% gradovima, a da se onda pripremimo za 2007. i naredne godine, da će biti oštrija preraspodela.
Ukoliko ova skupština bude usvojila predlog, koji će sigurno Ministarstvo finansija predložiti, zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština, više se ne bi usvajao godišnji zakon o raspodeli transfernih sredstava gradovima i opštinama.
Ovo bi mogao biti poslednji put da Skupština Srbije usvaja godišnji zakon o raspodeli transfernih sredstava, jer će u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave stajati: 1% bruto domaćeg proizvoda ide na transfere.
Dakle, nema potrebe da se to utvrđuje arbitrarno. Znaće se koliki je bruto domaći proizvod i 1% od toga ide na transfere. Kriterijumi će biti u zakonu, nema potreba da Skupština glasa o samim iznosima sredstava, jer će kriterijumi automatski da opredeljuju te iznose. Takođe će se znati koliko procenata od poreza na zarade ide lokalnim samoupravama. Jednostavno, nema potrebe da se stalno potvrđuju ovi iznosi.
Sada bih želeo da kažem nešto više, osim ovoga što je ključno već rečeno o ovom zakonu koji je pred vama. Što se tiče sledeće godine, ukupni prihodi lokalne samouprave za 2006. godinu planirani su u visini od 112,6 milijardi dinara, što je u odnosu na ukupne prihode lokalne samouprave u 2005. godini, koji su procenjeni na 100,7 milijardi, rast od 11,8%.
Pri tome, veći rast se planira za lokalne samouprave - u opštinama 20% rasta, a 4% za gradove, kao što sam rekao. Transferi iz budžeta neće predstavljati osnovni izvor prihoda lokalnim samoupravama, kao što nisu bili ni ove godine. Osnovni izvor prihoda će i dalje biti sredstva po osnovu poreza na zarade. Ukupno 36,7 milijardi dinara se očekuje da će ti prihodi biti u narednoj godini, koji će pripasti lokalnim samoupravama, kao i prihodi po osnovu poreza na imovinu, koji se planiraju u iznosu od 17 milijardi dinara. Treći po redu su transferi sa 15,4 milijarde dinara.
Prva dva prihoda - porez na zarade i porez na imovinu - davaće ukupno 48% svih prihoda opština u celini. Naravno, to je različito raspoređeno. Gradovi imaju daleko veće prihode po osnovu ova dva poreza, dok će manje lokalne samouprave imati daleko veći prihod od transfera koji dobijaju iz budžeta.
Dinamika isplate je potpuno ista kao ove godine. Kao što znate, budžet je redovno i na vreme servisirao svoje obaveze, najkasnije do 25. u mesecu za tekući mesec. Nijednom nismo zakasnili. To je doprinelo, između ostalog, da lokalne samouprave u ovoj godini za prvih 11 meseci ostvare suficit na svojim računima od 7,9 milijardi dinara, pri čemu je najveći suficit ostvaren u Beogradu i Novom Sadu. Beograd oko pet milijardi, Novi Sad milijardu dinara za prvih 11 meseci. Ostalo predstavlja suficit drugih gradova i opština. Zbog toga i jeste pravedno da se u nekom narednom periodu, srednjoročnom, vrši preraspodela tih transfera ka manjim opštinama u Srbiji.
Takođe, ovim zakonom se utvrđuje da stopa učešća opština i gradova u porezu na zarade, ostvarenom na njihovoj teritoriji, bude 40%. Dakle, isto kao i u ovoj godini.
Novina u zakonu, u odnosu na prethodne verzije zakona, jeste da je uređeno da je lokalna samouprava dužna da ustanovama u oblasti obrazovanja u svom budžetu obezbedi sredstva u skladu sa članom 143. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u pogledu obaveza koje padaju na teret jedinice lokalne samouprave. Kao što znate, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja lokalne samouprave su dužne da brinu o osnovnim i srednjim školama. Takođe su obavezne da vode računa o isplati različitih nagrada profesorima u školama, kao i da se bave odgovarajućim investicionim održavanjem.
Ovaj zakon predviđa da, ukoliko jedinica lokalne samouprave ne obezbedi navedena sredstva u skladu sa zakonom, na predlog resornog Ministarstva prosvete i sporta, mogu im se privremeno obustaviti transferna sredstva iz budžeta opština. Ovo je član koji smo zajedno ugradili ministar prosvete i ja, kao ministar finansija, na predlog svih reprezentativnih sindikata obrazovanja.
Dakle, sindikati obrazovanja su insistirali na ovoj odredbi, pri čemu je potpuno jasno da veliki gradovi i opštine koji ne izmiruju te obaveze redovno, nemaju nikakvo opravdanje za to. Ako mogu da povećaju plate 30%, a nemaju para da daju za škole koje su na opštinama, tu nešto nije u redu. Jedino imamo razumevanja za manje opštine, koje imaju težu materijalnu poziciju. Ukoliko one budu imale problema, moći će da se obrate za dodatna dopunska sredstva iz budžeta za te namene.
Takođe, dok smo radili predlog budžeta, mi smo dobili i predlog Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine, da se u opštinama gde postoji dvojezičnost, gde se rade dokumenti na dva jezika, postoje veći troškovi zbog toga. Procena je da za 36 opština u Vojvodini je potrebno dodatnih 30 miliona dinara sredstava za godinu dana, kako bi se ti troškovi pokrili.
U dogovoru sa gospodinom Lončarom, ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, mi smo se saglasili da obezbedimo tih 30 miliona dinara za 36 opština u Vojvodini, kako bismo obezbedili pokriće tih troškova po osnovu ove potrebe koja je sasvim opravdana. To će biti izvršeno iz budžetskog fonda za lokalne samouprave, koji se procenjuje da će ove godine biti oko 300 miliona dinara, sledeće godine, s obzirom da naplata prihoda po osnovu igara na sreću ide kontinuirano dobro, biće još i veći.
Dakle, osim ovih sredstava od 5,4 milijarde dinara, opštine mogu računati i na najmanje još 300 miliona dinara iz budžetskog fonda za igre na sreću. Po osnovu ovih troškova za opštine u kojima postoji dvojezičnost u Vojvodini, 30 miliona dinara.
Ostalo će biti, po kriterijumima koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu odredilo, raspodeljeno onim opštinama koje su manje i koje nemaju dovoljno sredstava za investicije.
I ovaj zakon, kao i zakoni koje je ova skupština usvojila pre desetak dana, o budžetu, omogućavaju da se sve više sredstava u opštinama i gradovima koristi za investicije, a da se sve manji deo koristi za platu u administraciji. Jednostavno, nedopustivo je da se budžetska sredstva opština u velikom obimu koriste za plate administracije, a da malo ostaje za investicije.
Moramo tu da načinimo jedan rez. Ove godine, s jedne strane, više dajemo manjim opštinama - 20%, ali zahtevamo, kao Republička vlada, da se izvrši racionalizacija. Uostalom, postoji ovo ograničenje koje će naterati opštinske organe da ozbiljno razmisle o potrebi racionalizacije administracije. Ukoliko ne učine racionalizaciju, jasno je da će plate rasti daleko manje nego u bilo kom drugom sektoru u privredi ili državi u sledećoj godini.
Dakle, predstoji izbor, koji smo inače bili nametnuli prošle godine i javnim preduzećima, i ove godine. Zahvaljujući toj meri, izvršena je značajna racionalizacija u javnim preduzećima - 20.000 ljudi je manje u osnovnim delatnostima javnih preduzeća, upravo zbog ograničenja rasta plata od 9% koji smo usvojili.
Sledeće godine zbog najvećeg rasta plata u lokalnim samoupravama omogućićemo najniži rast u sledećoj godini, 9% je ograničenje, za javna preduzeća 10,3%, a najviše će biti u zdravstvu.
Obećali smo, zajedno sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština, da će model zakona, nešto doteran, biti u njihovo ime i Ministarstva finansija predložen Skupštini u prvoj polovini sledeće godine. Do tada korak ka fiskalnoj decentralizaciji predstavljaće usvajanje ovog zakona o raspodeli transfernih sredstava gradovima i opštinama za sledeću godinu. Hvala na pažnji.