Momenat, prva se javila Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, ja sam Gordana Pop-Lazić, imam skoro 50 godina, troje dece, dobre đake i studente i ničim nisam zaslužila da me bilo ko nazove ''barabom'', a naročito ne gospodin Dinkić.
Evo, i ovom prilikom sam uviđavna i kažem – gospodin Dinkić, iako on to svakako ne zaslužuje. Za one koji nemaju toliko političkog talenta i koji ne znaju osnovna pravila političkog delovanja, moguće je da im se dese ovakve omaške, da pomisle da su bogom dani, da su iznad svih i da dođu u parlament i tako izvređaju narodne poslanike.
Mi se jesmo prepoznali, ali na ovaj način branimo ugled svih poslanika, bez obzira iz koje su političke opcije. Imali smo razne slučajeve u ovom parlamentu – da su nam onemogućavali da govorimo, isključivali nam mikrofone, iznosili nas sa govornice, iz klupa, da su nam lomili ruke, nanosili povrede. Ali, to je bilo između narodnih poslanika i to je ono što je i moguće i dozvoljeno.
Ono što je svakako nemoguće i što niko normalan ne može da prihvati ovde u parlamentu, to je da dođe jedan ministar koga je ovde skupštinska većina izabrala i koga skupštinska većina može i da smeni, i da narodne poslanike nazove barabama.
Da smo mi njemu rekli da je baraba, što svakako jeste, to je normalno – imamo argumente, samo prenosimo ono što čujemo od građana Srbije čije stavove zastupamo, to nije uvredljivo.
On može da izađe i da kaže: nije tačno, u zabludi ste, ne stoji to tako, nisam Nacionalnu štedionicu ovako, onako, nisam ugasio toliko banaka, nisam u Narodnoj banci uradio to što mi stavljate na teret. Ali, ne sme da nam to kaže, jer mi predstavljamo neke birače i neke građane Srbije. Vređajući nas, vređa njih, sve one koji su za nas glasali i svih 350.000 članova SRS.
Dok to naši ministri ne nauče, znači da nisu zreli da se nađu na tako važnim državnim funkcijama. To što nas plašite da nismo dovoljno kulturni, fini, kako će to da oceni Evropska unija, kako će da nas prime tamo.
Evo, gospodin Albijanić reče – mi smo proevropski orijentisani, ne branim, i mi smo proevropski orijentisani.
Ali smo i prosrpski orijentisani i volela bih da čujem samo jednom gospodina Albijanića da kaže – ja sam prosrpski orijentisan, da malo misli o našim nacionalnim interesima i da se tako uklapamo u sve druge integracije.
Kada kažem – gospodin Albijanić, mislim na G17 plus, na politiku koju oni zastupaju, možda tu ima izuzetaka među vama, vidim, cepate se, ali dobro, to je vaš unutrašnji problem, kao i problem ostalih političkih grupacija, to je jasno.
Mi smo koherentni. Kao što vidite i u ovom stavu, nećemo odustati od izlaženja za ovu govornicu, dok ne naučimo pameti, ne samo ovog ministra, nego svakog sledećeg u narednih 30 godina da se seća ove sednice i da mu nikada ne padne na pamet da dođe u Skupštinu i vređa narodne poslanike.
On mora da izdrži sve udarce koje ovde dobija, mora da se brani, ali ne sme da nas vređa, pogotovo ne takvim rečima. Nisu u pitanju lične uvrede, mada ih doživljavamo i tako, već uvrede upućene, pre svega, onom biračkom telu koje glasa za SRS. Ovde samo branimo interese građana Srbije koji prihvataju politiku SRS, a i inače svih građana.
Zato gospodin Dinkić neće smeti više da uđe u ovu skupštinsku salu, garantujem vam, ne samo po ovim zakonima, nego nikada više. Ovo je početak kraja Koštuničine vlade.

Reč ima narodni poslanik Snežana Plavšić-Stojanović.
(Glas iz sale: Zašto preko reda?)
Nije preko reda. Verujte mi, pokušavam da sledim red. Izvolite.

Zahvaljujem. Zaista sam strpljivo čekala na red. Mislim da nisu na mestu primedbe da sam se javila preko reda, samo niste gledali u tom pravcu. Naravno, nisam dobila reč preko reda.
Javila sam se da bih rekla šta mislim o svemu ovome što se danas ovde događa. Naravno, kao i obično, smatram da treba da raspravljamo o onome što je na dnevnom redu i da treba da se bavimo zakonima. Danas na dnevnom redu imamo zaista jako ozbiljne zakone.
Što se tiče rasprave koja se ovde vodi, sa mnogim kolegama se slažem u velikoj meri. Znate da sam se uvek zalagala za to da se za ovom govornicom ne koriste ružne reči i da se ne koristi ulični žargon. O tome sam govorila i prethodnog dana, o kome je ovde reč.
Ali, ne slažem se u jednoj stvari – smatram da dostojanstvo Skupštine zavisi od nas koji sedimo u ovoj skupštini. Smatram da dostojanstvo Skupštine čuvamo, pre svega, mi. Može doći neko sa strane i uvrediti Skupštinu, ali ono što je osnovno, to je da sami sebe ne vređamo.
Hajde, dame i gospodo, da se zapitamo koliko puta smo sami sebe uvredili time što smo vređali ovu skupštinu, time što smo međusobno, ono što pokušavate da opravdate, koristili vrlo ružne reči da bismo jedni druge vređali. Zaista ne mogu da nabrojim koliko puta ste vi, bila sam u početku zapanjena, moram da priznam, i za dve godine nisam još uvek naučila da se priviknem na to da me neko naziva lopovom, kriminalcem i raznim drugim izrazima koji apsolutno nisu primereni.
Mislim da danas nismo ovde da bi građani slušali naše biografije, svako bi od nas imao šta da kaže o svojoj biografiji i svakako da se, verujem, ni za koga od nas u Skupštini, a ima nas 250, a ne 248, ne može reći da smo bilo šta od onih reči koje se ovde često koriste. Zaista ih neću upotrebljavati ni da bi ih citirala.
Imam predlog, da napravimo analizu unazad mesec, dva, tri, šest meseci, dve godine, koliko puta je ko iz poslaničke grupe iskoristio koje reči u Skupštini. Onda ćemo tačno videti koliko puta je koja poslanička grupa iskoristila tzv. ružne reči, kako ih deca zovu, a to zaista jesu ružne reči.
Dakle, to je moj predlog. Ukoliko ste zaista rešeni da nastavimo u ovom pravcu, potrudiću se da to u narednih par dana pronađem.
(Tomislav Nikolić, s mesta: Imaš vremena.)
Naravno, imamo puno vremena svi, ali građani nemaju baš toliko vremena da bismo se bavili ovakvim stvarima. Moj predlog je da se bavimo drugim stvarima. No, svakako se možemo baviti i ovim.
Dakle, što se tiče dostojanstva Skupštine, što se tiče uvreda, mislim da tu prednjače neke stranke i to stenogrami pokazuju. Dakle, nije opravdano nazivati svoje kolege takvim imenima. Upravo sada ste, u pokušaju da odbranite neki princip, uvredili kolegu Albijanića, i to nije prvi put, bezbroj puta ste to učinili. Smatram da je to krajnje nekorektno – i ljudski i kolegijalno je nekorektno.
Često navodite, čak ste iskoristili da nam u ovom kontekstu navedete i poslanike, kupovinu mandata, prodaju mandata i sve ostalo, nemojte tako. Nije naša poslanička grupa jedina koja je izgubila dva poslanika, i vi ste izgubili dva poslanika. Mislim da smo i mi i vi zauzeli jedinstven stav po tom pitanju.
Dakle, poslanički mandati ne služe ni za kupovinu ni za prodaju. Poslanički mandati su nešto gde se, takođe, brani dostojanstvo Skupštine i gde se brani izborna volja građana.
Kada govorite o tome da građani nemaju poverenja u Skupštinu, Skupština – to smo svi mi, Skupština ste i vi. Apsolutno ne mogu da se složim sa procenom i ne znam gde je pronađeno da samo 4% građana ima poverenja u Skupštinu.
A gde je onda onih vaših 50+25, odnosno 75% koji podržavaju vas? Imaju li oni poverenja u ono što ovde radite?
Dakle, mislim da svi zajedno ovde radimo jako ozbiljan posao. Pripremala sam se da danas ozbiljno govorim o ozbiljnim zakonima koji se bave stvarima koje su za ovu zemlju posebno važne. Pripremala sam se da malo govorim o položaju dece u Srbiji, siromašne dece, o položaju osoba sa invaliditetom i o tome kako svi zajedno kao poslanici ovim grupama možemo da pomognemo. To je, dame i gospodo, naš posao i to je ono što građani od nas očekuju.
Pozivam vas, u ime onih ljudi koji su zainteresovani da ovi zakoni budu donešeni, da se bavimo zakonima, a ne našim ličnim biografijama i prepucavanjima ili političkim raspravama. Imamo tribine, imamo mesta gde time možemo da se bavimo i izvolite da se tamo time bavimo, pa nas na tribinama možete nazivati kako god hoćete.
Ali, ovde u Skupštini danas treba da se bavimo izmenama i dopunama zakona o socijalnoj zaštiti, zakonom o podršci porodicama sa decom, zakonima koji su ovde na dnevnom redu i koji pogađaju najosetljivije grupe u ovoj zemlji, najsiromašnije i najranjivije u ovoj zemlji. Oni možda očekuju da čuju šta ćemo o njima reći, a ne očekuju da čuju šta ćemo reći jedni o drugima. Pozivam vas da se vratimo na to.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Da li stvarno mislite da sve te porodice danas očekuju da barabe raspravljaju o njima? Gospođo Plavšić, u tome je stvar – da utvrdimo prvo, da li smo za Vladu barabe. Ako smo mi, poslanici SRS, za Vladu barabe, onda narod ne treba da nam dozvoli da raspravljamo o njegovim najvećim problemima. U tome je problem.
Nemojte da skrećete temu, to je licemerno. To je licemerno što sada govorite sa ove govornice. Kada biste me ubedili, od kako vladate državom, da su vaši zakoni doneli bolji život građanima, mogao bih da vam poverujem.
Ali, Srbijom je zavladala apsolutna sirotinja, beznađe. Niko ne očekuje sutrašnji dan sa bilo kakvom nadom, samo vi imate nadu da za 15 godina budemo u EU. Ta nada vam je sve u životu.
Vidite li ljude oko sebe? Sa kojim stanovništvom da uđete u EU? Sa golima i bosima? U Srbiji niko nema posla, samo oni koji rade u državnim ili javnim preduzećima. Privatizacija je iskorišćena da zatvorite fabrike, da povećate broj nezaposlenih. Nametnuli ste poreze, na šta – na potrošnju. Trčite da otvorite robne kuće koje grade stranci u Srbiji, jer će od toga biti poreza. A ko će da zaradi novac da bi otišao u tu prodavnicu da nešto kupi?
Hoćemo da raščistimo, neću da sedim sa vama u Skupštini, ako sam za vas baraba. Neću da vam kvarim ugled.
Sedite ovde u prvi red, vas 18-20, koliko vas ima, vi ste elita ovog društva, vi ste krem, jedini znate šta sve treba. Sedite ovde i rešavajte stvari sami.
Recite narodu, preko predsednika Ustavnog suda, dovoljno je 18 iz elite da rešava, a ove barabe, nema veze što imaju glasove, oni su barabe i oni neće biti u Narodnoj skupštini, njih niko ništa neće da pita.
Nemojte da skrećete temu. Ministar se menja svakog dana, predsednik Vlade svakog dana. Poslanik ima mandat od naroda. To morate da znate i da shvatite, učim vas, bićete u opoziciji. Sada se borim i za vaša prava.
Zamislite vlast koja bi vas proganjala samo zato što ste u opoziciji, a bićete mala opoziciona stranka. Ne mogu da zamislim da imate 80 poslanika i da budete u opoziciji. Vi sa 15 niste u opoziciji. Koliko? Trideset. Sa 30 niste u opoziciji.
Zamislite da imate 80 poslanika i da ste u opoziciji i da vam neko kaže: niste bitni, vi ste barabe. Mi smo barabe za Mlađana Dinkića. Sada okrećete temu na važne zakone koji će doneti dobro deci. Hajde sada, ubedite nas da je to vaša želja.
Jeste, znam, ići ćemo svi na poligraf da kažemo tačno šta su nam želje i da vidite šta bi vam rekao poligraf. Iz ovoga se ne izvlači tako što ćete nam pričati koji je zakon bio na dnevnom redu, to recite ministru.
Ministre, upropastio si nam zakon koji je bio na dnevnom redu, jer si nazvao poslanike SRS barabama. Poslanike koji će ga kritikovati. Izašao, otpevao svoje i otišao iz sale i ostavio vas da pričate o važnim zakonima, da veličate važne zakone, koje je podneo ministar koji poslanike smatra barabama.
Može on to kod kuće, može u vašim kancelarijama, samo ne može u Narodnoj skupštini, ne može to ni u Vladi da kaže poslanicima da su barabe.
Ako vi prihvatate podanički odnos prema ministrima, ja ga ne prihvatam. Ne bih prihvatio ni da su moji ministri u Vladi, a ja poslanik. Taj bi se pušio. Taj ne bi ulazio više u salu, jer on bruka vašu stranku. Kakvi ste – da ste, vi ste politička stranka koja je ušla u parlament. Svoje najreprezentativnije ste poslali u Vladu, najreprezentativniji vam je onaj koji naziva poslanike barabama, jer niste imali boljeg.
Kakvi ste onda vi, kakvi biste onda ministri bili, šta bih mogao da očekujem od vas, gospođo Plavšić, sa ove govornice da ste ministar, ako mi je bolji od vas rekao da sam baraba. Šta bih mogao od vas da očekujem?

Vreme.

Zbog toga ćemo ovo da isteramo na čistac.
Ne tražimo ostavku od ministra, to nije naše. Tražili smo njegovu ostavku kroz ostavku Vlade, jer ste zabrljali u mnogim segmentima i mnogim sferama društvenog života.
Ne interesuje nas koga će Koštunica da trpi kao svog koalicionog partnera. Nama je samo važno da nas taj ovde ne vređa. Neka donese zakon kakav god hoće, ako ćete da glasate – glasaćete, a ako nećete – nećete. Nemojte da nas ovde vređa, jer nismo zato došli.
Nas nije ovde narod poslao da nas ministri koje izaberete vređaju. Nije nazvao samo poslanike SRS, znaju neki koje je još tako nazvao i znaju neki za koje mislite, jer ogroman je broj onih ljudi koje Mlađan Dinkić ne ceni uopšte.
U vašoj poslaničkoj grupi ima ljudi koje Mlađan Dinkić uopšte ne ceni i rado bi sve to rekao – onaj Mlađan Dinkić koji vređa poslanike. Ima i onaj drugi koji ne vređa i nikada ne znate, kada ga ujutru sretnete, sa kojim Mlađanom Dinkićem imate posla.
Pogodilo se poslednjeg radnog dana prošle nedelje da uđe onaj Mlađan Dinkić koji vređa, a da je ušao neki drugi, možda ne bi to ni izgovorio. Od njih dvojice nikada ne znate sa kojim imate posla. Recite mu da bar pokuša jednog da eliminiše iz sebe, ili dobrog ili lošeg. Jednog mora da eliminiše, to se malo odleži, nije to veliki problem. Mogu i da ga vežu, ako mu je jači i onaj drugi, onaj što vređa narodne poslanike.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u četvrtak na kraju zasedanja, pošto je Mlađan Dinkić izgovorio da su poslanici SRS barabe i primitivci, pokušavajući da ukaže građanima, a pre svega penzionerima, zašto ih je prevario i zašto nije rekao da su barabe i primitivci onima iz MMF, koji su sedeli preko puta njega u procesu pregovaranja o tzv. zadnjoj tranši, on nije imao drugi način da reaguje, iz prostog razloga što je incidentne situacije započeo mnogo ranije.
To je kulminiralo pre 15 dana, kada je iz čista mira, prilikom rasprave o Zakonu o bankama, ničim izazvan, počeo da vređa jednu divnu gospođu, stručnjaka iz oblasti ekonomije, za razliku od njega koji to nije, članove njene porodice i da se upušta u dalju priču sa poslanicima SRS, na šta je potom reagovao kolega Šarović.
To je trajalo u nedogled i taman smo mislili da se možda za kratko opametio i da je ovaj drugi, što kaže gospodin Nikolić, Mlađan Dinkić preovladao u njemu, kada je ono u 11,00 uveče u farmericama i u džemperu došao ovde i gleda, kao, šta se tu dešava, šta to pričamo i zašto uopšte kritikujemo njegov zakon.
Time nam je pokazao da omalovažava i Narodnu skupštinu i poslanike, jer stil i način, ne samo odevanja, nego i govora i onoga kako se on ponaša jasno govori o tome da su njemu građani Srbije, pre svega gadni, i da se gadi na svoj sopstveni narod.
Kako drugačije da objasnim to, kada smo mi predstavnici građana Srbije u najvećem broju i daće bog da bude tako, kao što je juče i sam gospodin Nikolić u svom intervjuu rekao, da dođemo do 60%, eliminišemo sve i da nam uopšte ne trebaju nikakvi koalicioni partneri da vladamo.
Znači, da vladamo na ovakav način kako to radi Koštunica, koji je doduše nekoliko puta posetio Narodnu skupštinu u situacijama kada su izglasavane rezolucije, kada je dolazilo do promene ministara i kada smo mu i tada rekli da je skupljena koalicija s konca i konopca, sa sve Dinkićem od koga potiče najveći problem za građane Srbije, uzrok opšteg nesrećnog stanja u kome se građani nalaze, a on to nije želeo da sluša.
Nemoguće je da za ova protekla tri dana, Vojislav Koštunica, kao premijer i kao predlagač takvog nevaspitanog ministra, nije pročitao saopštenje SRS. To je prosto nemoguće, da mu neko nije rekao: slušaj, ti si premijer, došao je Mlađan Dinkić u Skupštinu i rekao časnim i poštenim, čestitim, visokomoralnim ljudima – srpskim radikalima, i time poručio indirektno i članovima naših porodica, da smo barabe, da smo primitivci i to u momentu kada nismo ni počeli da govorimo zašto ne valjaju zakoni koji su na dnevnom redu.
Šta očekujete od nas? Tri godine su nas DOS-ovci šikanirali i tukli, izvlačili i kažnjavali i vodili jedne poslanike i izvodili ih sledećeg dana, anulirali volju građana, reketirali poslanike, nisu nam dali mogućnost da podnesemo predloge, koji su bili usklađeni i sa Ustavom i sa Poslovnikom.
Sada očekujete, kao i vaš predsednik, odnosno navodno prvi među jednakima, Marković, kako licemerno želi da se predstavi, koji pilatovski pere ruke zbog toga što je radio Mlađan Dinkić, njegov Mlađan Dinkić, iz njegove političke stranke, iz vaše, koja pokušava da minimizuje ugled i rejting srpskih radikala, a sami znate da na sledećim izborima takav čovek, kao i vi zajedno sa njima, apsolutno nemate nikakve šanse da se vladate ili ne vladate po ovom poslovniku.