Narodni poslanik Milorad Mirčić, replika.

U novijoj istoriji višestranačkog parlamentarizma dešavalo se svašta u Skupštini, dešavalo se da nas srpske radikale hapse, da nam preko noći skidaju imunitet, dešavalo se da nas sprovode u zatvore, pripremaju za zatvorske ćelije, prete, vrše pritisak na nas, čak i da prete članovima naše porodice, ali ono što se dešava nakon petooktobarske revolucije bukvalno prevazilazi svaku meru.
Čim se posle petooktobarske revolucije u ovoj sali, skupštinskom domu, formirala tzv. novodemokratska većina bilo je svima jasno da je njihov osnovni cilj i zadatak da pošto poto ukinu SRS. Sve ostalo je bilo nebitno.
Nije ih interesovalo ni kako to u Srbiji narod živi, ni kako će oni eventualno naći mogućnost da pomognu tim građanima, nije ih interesovalo u kakvom je stanju privreda, ni poljoprivreda, ni kako se to treba i na kakav način voditi Vlada i ova država. Samo ih je interesovalo da što više iskompromituju SRS i pojedinačno srpske radikale. Videli ste šta su sve činili, kojim sredstvima se koristili.
Na kraju, morali su da prihvate, a neki su i sada ovde pojedinačno prisutni u ovom sazivu, da je ta borba i takav način političke borbe protiv SRS morao da doživi propast.
Ali, istine radi, treba reći da se SRS kada god je napadnuta brani svim dozvoljenim sredstvima. Mi, srpski radikali, sa ove govornice u političkoj borbi kada osetimo da nas neko napada, da kinji SRS, da se koristi svim nedozvoljenim sredstvima, koristimo uobičajena parlamentarna sredstva i načine da se suprotstavimo onima koji imaju takvu želju.
Bilo je ovde i teških reči. Izgovarali su poslanici jedni drugima sve i svašta, nazivali se svakakvim imenima, iznosili istine, poluistine, ali to je sve u okviru parlamentarnog života. To je sve između poslanika i pojedinih poslaničkih grupa.
Nikada u novijoj istoriji se nije desilo da ministar ili bilo koji član Vlade uzima sebi za pravo da poslanike naziva barabama i primitivcima.
Čak i ono što govorite, onaj režim Slobodana Miloševića koji je bio tako okrutan, ni njegovi ministri nisu uzimali sebi za pravo, niti se upuštali da poslanike kvalifikuju na ovakav ili onakav način.
Prihvatali SU sve kritike i diskusije poslanika, izlazili kao članovi Vlade i sa ove govornice u većini slučajeva obrazlagali zakon, čiji su oni bili predlagači.
Najbolji primer je, između ostalog, ako želite da znate i učešće SRS u Vladi. Ovde su bili prisutni poslanici opozicije. Nijedan ministar SRS nijednog trenutka nije smeo ni da pomisli da se obračunava sa poslanicima, pogotovo sa opozicionim poslanicima na način kako to nije primereno.
Prisustvovali smo ovde situaciji kada je ministar, predlažući zakon, jasno obmanuo javnost i nas poslanike, iznoseći podatke da su povećana sredstva za opštinu i visinu od 9%. Prostom računicom, ne poznavajući mnogo ekonomiju, matematiku, čovek može da dođe do podatka, da je to mnogo manje.
Iznosio je podatke koji se odnose na ustupanje sredstava opštinama gde je isto obmanuo javnost i nas poslanike. Ako se za nešto što nije istina od strane poslanika kaže da je laž, onda mi poslanici možemo da polemišemo, i mi srpski radikali nemamo ništa protiv da poslanici njegove poslaničke grupe polemišu sa nama, pa i da koriste neke reči koje nisu primerene.
Ali, da izađe ministar i da uz to izlazi ova njegova struja iz njegove partije, da nas naziva barabama i primitivcima, a oni da to potvrđuju iznoseći činjenice kako su sigurni da je SRS nastala na neki volšeban način, od državnih institucija, ili kako kažu – od DB-a. Valjda je 15 godina dovoljno vremena da svako proveri i da se uveri da je to laž.
Ali, ne ljutimo se mi kada kolege usled nedostatka argumenata iznesu i takvu laž, ali ne možemo dozvoliti da presedan, koji se po drugi put ponavlja od strane ministra finansija, postane pravilo ponašanja članova Vlade.
Ne što nećemo mi da dozvolimo, nego onaj ko je najodgovorniji, predsednik parlamenta, treba to da spreči, on je najodgovorniji. Kako ga je izbacio zbog farmerica, ovo je teži prekršaj, ovde nije u pitanju oblačenje, spoljni izgled, nije u pitanju, kako bi vi to modernim rečnikom rekli, stajling, ovo je pitanje uvrede svih onih koji su glasali za SRS, svih onih građana koji su sve više i više uvereni i ubeđeni da Srbija tone u propast zahvaljujući Mlađanu Dinkiću.

Reč ima presednik Narodne skupštine gospodin Predrag Marković.

Gospodine potpredsedniče, javio sam se po Poslovniku, član 104. naravno, poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. To je nešto za šta se inače zalažem, a čuo sam, radeći gore u Kabinetu, podatak da je predsednik Skupštine pobegao. Dakle, to je nepoštovanje svih poslanika, jer predsednik Skupštine nikada ni od čega nije pobegao.
Prošla su ta vremena kada predsednik Skupštine ne sme ni da siđe po 20 sati. Nadam se da su ta vremena prošla zahvaljujući svima vama i načinu na koji ova skupština nastoji da radi. Naravno, nije pobegao ni na godišnji odmor, ni subotom, ni nedeljom, a što bi bežao radeći svoj posao, ali naravno radi ga isključivo na osnovu činjenica.
U Srbiji imamo običaj da zaboravimo šta je bilo pre tri dana i politički je onda sasvim u redu da se ljudi oko toga svađaju. Predsednik Skupštine ne sme da vodi računa o onome šta ljudi kažu, nego o onome što Poslovnik određuje kako da se ponašaju, i u odnosu na to, ili predsednik ili onaj ko ga zamenjuje, a to je jedan od potpredsednika, da ne bude zabune, to su ljudi koji su izabrani od strane cele Skupštine, koji su plaćeni za tu razliku, i oni su takođe dužni da poštuju Poslovnik.
Pre stranačke odgovornosti, uvek ću insistirati na ličnoj odgovornosti kao i do sada. Zato mi se mnogi od vas najnormalnije obraćaju kada im nešto treba, jer ovde sam izabran većinom.
(Milorad Mirčić sa mesta: Jel imaš para?)
Imam gospodine Mirčiću, nešto malo, ali ne verujem da je to vama dovoljno. Zavisi za šta vam treba, 1.260. Ako jeste, rado ću vam pomoći kao i uvek. U odnosu na to, u četvrtak, a o tome govorimo, kada nisam vodio Skupštinu, jer svi poslanici koji znaju Poslovnik i znaju šta su obaveze predsednika Skupštine, znaju da je najmanji deo obaveza samo predsedavanje. Postoji čitav niz drugih obaveza.
Obavešten sam, kada sam sišao da vodim sednicu, od strane jednog poslanika i citiraću vam, taj poslanik kaže: "Gospodine predsedniče, niste prisutni, ali moram da vas obavestim i upozorim...". Da bih vam citirao nešto što možete da proverite po istom ovakvom stenogramu. Dakle, u odnosu na to, obećao sam: "Da, proverićemo po stenogramu da li se to dogodilo i ako je iz stenograma vidljivo preduzeću adekvatne mere, kao i uvek".
Proverio sam stenogram, činjenica je da su korišćeni izrazi za koje kada predsedavam, po pravilu upozoravam govornike, svejedno da li su poslanici ili nisu.
Predsedavao je gospodin Anđelković i zbog toga su se javila dva poslanika koja su skrenula pažnju da predsedavajući ne upozorava govornike, a reč je o poslaniku koga je pre toga u prethodnom delu rasprave tokom prepodneva dva puta predsednik Skupštine upozorio da ne dobacuje i izrekao mu u tom smislu upozorenje.
Posle toga je govorio, otvarajući tačku dnevnog reda, jedan ministar i rekao je: "Sigurno je da bi svi voleli da penzije budu još veće; molim da mi se ovo vreme ne računa; međutim, ono što je sigurno najugroženiji penzioneri jesu zaštićeni, o tome će sigurno više govoriti gospodin Lalović zakonom koji je ova skupština usvojila".
Takođe, završavao je: "Drugi način kako ćemo dalje koristiti...", i tako dalje, objašnjavajući zakon, "siguran sam da će većina poslanika u Narodnoj skupštini podržati predlog zakona i pozivam vas da glasate za njega. "
Posle toga je usledila velika rečenica koja kaže: "Ovog puta ne želim da se osvrćem na primedbe onih koji su...", i tako dalje, nijednog trenutka ne pominjući, ne upotrebljavam takve reči, molim vas, za ovom govornicom, možete svi da pogledate po stenogramu, ali ne bih ni da citiram, u okviru, u pravu ste, mogu da citiram na zahtev poslanika: "Ovoga puta ne želim da se osvrćem na primedbe onih koji su primitivni, koji su barabe i koji su dali sebi za pravo da sude sami o sebi.
Istorija će o svima nama suditi. Za razliku od nekih koji imaju nečistu savest, moja savest je potpuno čista. Ne plašim se nijednog suda, s obzirom da znam šta sam radio, oni koji su napravili ove dugove, koje sada izmirujemo, treba da ih je stid, a kamoli da uopšte uzmu sebi za pravo da koriste reči koje su govorili. Međutim, sa barabama i primitivnim ljudima ja se ne svađam".
To je ono što je po stenogramu izgovoreno. Dakle, teško je zaključiti da se odnosi na narodne poslanike, a naročito, jer se javio odmah jedan narodni poslanik, to je poslanik Zoran Krasić, koji je rekao: "Ukazao bih vam na član 101. i 104...", očito obraćajući se ministru, jel tako, niko ovde nije, pardon, nije ministru, trenutno je bio tu prisutan predsednik Skupštine, u pravu ste.
Citiraću: "Gospodine Markoviću, vi niste bili prisutni, verovatno niste u toku sa svim pojedinostima, ovo nije replika", a na to mu predsednik kaže: "Javili ste se po Poslovniku, shvatio sam, izvolite".
Dalje, Zoran Krasić: "Na uvredu, replika je bila uvreda, a ja sam lepo vaspitan čovek i nemam nameru nikoga da vređam, što potvrđujem. Ukazao bih vam na član 101. i 104, niko nije ovde sa svilenim ušima pa da je imun na upotrebu bilo kojih reči.
Međutim, nije dobro kada onaj koji reprezentuje državu u Narodnoj skupštini gde nema Bogoljuba Karića, pronalazi Bogoljuba Karića. Zato sam vam rekao, znači, nije u pitanju uvreda. Vrlo precizno sam razumeo na šta je mislio gospodin Dinkić.", to kaže gospodin Krasić.
On je mislio na Bogoljuba Karića, Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića, Božidara Đelića, ali nije dobro da nam to priča, pošto delimo to mišljenje sa njim. Delimo mišljenje i sa gospodinom Dinkićem da se radi o takvim ljudima, i onda nastavak.
Dakle: "To, gospodine Dinkiću, možete slobodno u nekoj TV emisiji pismenim podnescima itd", pobogu, završavam taj citat. obraćanjem ministru Dinkiću, od strane gospodina Krasića, koji kaže: "Shvatam da ste nezadovoljni što još nije uhapšen Bogoljub Karić, verujte, ja sam takođe nezadovoljan, možda sam još nezadovoljniji od vas".
U svakom slučaju, u replici koju je dao, dakle, po Poslovniku, javljajući se, ne replika, već po Poslovniku, gospodin Krasić ni na jedan način u obraćanju ministra nije pomislio, naravno, to se sve dešava odmah po izlaganju, kasnije, ali ne bih nikoga opterećivao da čitam ovo, molim vas, poštujem činjenicu da su svi poslanici u stanju da provere stenogram.
Predsednik, kada nije prisutan, ne može da utiče na tok sednice, sem što može, kao što je obećao, da proveri stenogram i u odnosu na to preduzme adekvatne mere. Predsednik će svakako preduzeti adekvatne mere i to uopšte nije sporno.
Isto tako, kao što svi znaju, nisam zasenjen Vladom, nijednom vladom, jer se užasavam kada god neko hoće da ugrozi parlamentarnu demokratiju, jer je parlament onaj koji može nešto da uradi. Izglasavajući zakon kojim se omogućava da se penzionerima, i to najugroženijima, da odmah novac, parlament će to omogućiti, ne Vlada, parlament.
U međuvremenu, parlament će odlučiti shodno političkim interesima, a u to se stvarno ne mešam, da li će ubrzati da se to dogodi odmah ili će usporiti. Na to nemam nameru da utičem i molim da me niko ne poziva da radim suprotno zakonu. Nastaviću kao i do sada da radim isključivo po zakonu.
Zahvaljujem se na ovom vremenu i zahvaljujem se na toleranciji govornika, dakle onih koji su govorili, a mnogi su međusobno i iz pozicije i opozicije povređivali poslanike drugih poslaničkih grupa.
Molim vas da o tome povedete računa ceneći svu vašu toleranciju. Gospodine Mihailoviću, hvala vam mnogo. Nastaviću da radim posao koji moram u međuvremenu da obavim, a vama se zahvaljujem na spremnosti da me zamenite.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika. Izvolite.

Po običaju, od gospodina Markovića čuli smo mnogo rečenica, smireni ton kroz bradu, ali gospodine Markoviću, niste odgovorili na glavno pitanje – da li je Mlađan Dinkić uvredio poslanike SRS ili ne? To je jedna stvar.
Ja kažem da je uvredio, zato što ga jedino mi ovde kritikujemo, danima pre toga smo ga kritikovali po budžetu, očekivao je od nas kritiku i po ovom predlogu zakona, mislio je na nas, gospodine predsedniče i zato me interesuje, kako to mislite da preduzimate mere kada se upoznate sa stenogramom.
Evo, ja sam žrtva jednog takvog preduzimanja mera. 40 dana posle incidenta u Skupštini Srbije jedan koji je preduzimao mere predložio je ovde da me isključe sa sednice.
Dakle, učestvovao sam u incidentu, ta sednica je završena, održana su još dva vanredna zasedanja, počelo je redovno, stiglo se do kraja redovnog zasedanja, a onda je nekome palo na pamet, koji je mislio da sada treba da preduzme mere, pa kaže, zbog onoga što se desilo pre 40 dana, predlažem da isključim Tomislava Nikolića sa sednice, oni podignu ruke i tako, posle 40 dana, obezbede red i mir na sednici isključivanjem Tomislava Nikolića,.
Znači, gospodine predsedniče, ono što preduzme onaj ko vodi sednicu, to su mere koje preduzima predsednik Skupštine. Nakon toga, vi nemate prava ni na kakve dodatne mere. Jednostavno, tog časa vas je zamenjivao verovatno Anđelković, njegove su mere mere koje preduzima predsednik Skupštine.
Trebalo je da opomene ministra, vaš stav sam sada ovde čuo, vi ne nalazite u ministrovim rečima povod da se on izvini, ono što mi tražimo. Inače, da ste našli povod, ovde biste to jasno i otvoreno rekli, opravdavate ministra time što naš prvi govornik nije ukazivao na ovo na šta su posle toga ukazali Vjerica Radeta, Zoran Krasić u drugom javljanju.
Vi citirate delove stenograma koje ste podvukli kao prihvatljive za vas u ovoj raspravi, nećete do kraja da idete sa stenogramom, a kažem vam, poštujem vašu želju da ovde iznesete svoj stav. Nisam ga čuo.
Dok ne čujem stav Vojislava Koštunice, predsednika Vlade, da li ga je Mlađan Dinkić predstavljao tog dana ovde rečima koje je upotrebio, nastavićemo po ovome, a penzioneri će sačekati dan ili dva, zato što to i nije jednokratna isplata, bože zdravlja, razvlačite to dobro, kao ''alajbegovu slamu'', verovatno će ići preko Nacionalne štedionice, pa će za Jelašića biti para za još jednu malu vilicu koju će da proda kada bude bežao iz zemlje. Sve ćete to da sredite svojim članovima.
Gospodine predsedniče, hvala vam na obraćanju, hvala vam na toleranciji koju ste iskazali sa ove govornice prema svim narodnim poslanicima. Ubeđujem vas, izuzev kada nas vlast pritisne i uzurpira nam prava stečena izborom u Skupštini Srbije, mi smo tolerantniji od drugih poslaničkih grupa, ali smo i žešći kada nas napadnete i vi to znate, to znaju sve dosadašnje vlasti koje su pokušavale da nas napadnu.
Pitajte svoje prethodnike iz DOS-a, morali su i ruke da nam lome da nas iznesu iz ove sale kada smo smatrali da su naša prava narodnih poslanika povređena. Ovo je drugi vid, ovde nam je ugled, čast, prava povredio ministar Vlade Republike Srbije, ministar finansija. Iz ovoga ne može ministar da se izvadi tolerantnim diskusijama svojih poslanika ili predsednika Narodne skupštine, iz ovoga Vlada ne može da se izvuče.
Ovo je posao između Dinkića i SRS, Koštunice i SRS.
Ili će nam se neko izviniti za ovaj skandal koji se desio, ili ćete imati prilike da raspravljate do kraja redovnog zasedanja, a i kada budete sazvali vanredno, samo po ovom pitanju.
Srbiji obećavam, taj pregovarački tim koji se između sebe svađa i neće da nas posluša da uradi posao za koji smo ga ovlastili, imaće iste uslove za rad i sada kada uđemo u predizbornu kampanju, kao i da nema izbora. Nemojte da plašite Srbiju, nemojte da je obmanjujete.
Pregovarački tim će moći sa istom snagom da se bori za interese Srbije, sa kojom sada želi da se bori. Ići ćemo na izbore, to je očigledno. Sve dok ne dobijemo izvinjenje, dok ministar ne odustane javno od svog stava da smo mi, poslanici koji ga kritikujemo, primitivci i barabe, ako se to ne desi, imaćemo veoma brzo izbore.
Spremite se dobro za te izbore zato što nisam siguran da ste naučili kako se sa vlasti silazi, kako se vlada da bi, kada siđeš sa vlasti, mogao opet da budeš častan građanin i da s pravom očekuješ ono što zapadne razvijene demokratije imaju, da u idućem mandatu ponovo budeš vlast.
Zato, gospodine predsedniče, pozdravljam vašu želju da nesporazum izgladite, ali ne tako što ćete nam pričati da smo celog dana mi poslanici jedni druge vređali, ili ministra, ili da to što je rekao ministar i nije baš – šta je to sa vama radikalima, pa šta ako on kaže da ste barabe, ratni zločinci ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... i da ste kupljeni. Završavam i izvinjavam se.
Znači, gospodine predsedniče, ako vaša stranka namerava da se iz ovoga izvuče, a ministar pripada vašoj političkoj opciji, očekujemo saopštenje vaše stranke ili vašeg ministra. Ono mora da bude jasno. To mora da bude izvinjenje poslanicima SRS, koje je ministar nazvao primitivcima i barabama.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.
(Nemanja Šarović, s mesta: Zašto preko reda, ja sam se javio pre njega, javio sam se dok je on još govorio.)
Molim vas, nije preko reda, objasnio sam ovaj dijalog, da bi imao smisla, možemo voditi samo ovako.
Izvolite.

Hvala vam gospodine Nikoliću što ste jasno postavili pitanja. Izvinjavam se ako je ugrožen ma koji redosled, to mi nije želja. Želim samo da diskusija ima jasan tok.
Dakle, kako će se izjašnjavati stranke i kako će se izjašnjavati ministri, odlučuju stranke i ministri. Predsednik Skupštine će, kao i do sada, nastojati da zaštiti sve poslanike tako što će raditi po Poslovniku.
Ono što sam video, na to sam reagovao. Poslanici su se međusobno vređali. Za ove, skoro dve godine, a uvek smatram da ljudi lično odgovaraju za svoje poslove, za svoj način ponašanja, mislim da sam jasno pokazao kako poštujem poslanike, ne praveći razliku, a sami ste svedoci da je teško praviti razliku.
Nekada se ljudi pojave govoreći ispred jedne stranke, sutra ispred druge, to je deo političkog života. Nije na meni da pravim razliku i nije na meni da ni na jedan način činim, mimo onoga što ste jasno rekli. Dakle, isključivo ono što je u nadležnosti predsednika Skupštine.
Pozivam, nadam se da je to jasan odgovor, sve koji bilo da su želeli nekoga da uvrede, bilo da veruju da su pogrešno protumačeni, svakako upute izvinjenje onima koji mogu da budu pogođeni nekim stavom.
Predsednik Skupštine nikada, niti jednom rečju, nije povredio nijednog poslanika i nije sa ove govornice pominjao ime nijedne stranke. Samo kažem, nisam zasenjen ulogom nijednog ministra, pa nemam nameru da koristim skupštinsku govornicu da stalno govorim o nekom ministru. Moj posao je da vodim računa o parlamentu. Hvala vam svima koji to podržavate.

Ima više od 10 prijavljenih za reč. Molim vas za malo strpljenja. Pokušavam da sledim redosled.
Gospodine Šaroviću, niste na redu, ali ako vaše stranačke kolege dozvole da govorite preko reda daću vam reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Predraže Markoviću, upozoravam vas da ću govoriti kao da ste tu i to vaše nepoštovanje Narodne skupštine i govornika i to što sada, kada ste izgovorili to što ste želeli, izlazite iz sale, zaista me neće sprečiti da bilo šta kažem.
Dakle, ono što je suština celokupne rasprave nije naravno politički sukob između ove ili one političke grupe, između ove i one političke stranke.
Hteli smo da vidimo da li postoji granica do koje pripadnici vlasti mogu ići u vređanju poslanika i da vidimo da li ste spremni da negde zajednički povučemo crtu i kažemo – ovo je ono što nećemo dozvoliti i preko čega nećemo preći.
Najpre, moram da kažem da je gospodin Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, na moju veliku žalost još jedanput brutalno prekršio Poslovnik i to na nekoliko načina.
Kao prvo, u svom prethodnom obraćanju govorio je 10,5 minuta, iako po Poslovniku ima pravo da govori najduže tri minuta. Zbog toga vas, gospodine Mihailoviću, upozoravam da ću ubuduće smatrati za pravom da mogu da govorim barem toliko, neću ni sekund duže, koliko je to pravo imao i predsednik Narodne skupštine.