Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam Nikola Todorović, igrom slučaja, tačno pre 58 godina, na današnji dan, rođen sam u jednom selu podno Ozrena, u okolini Doboja, kao šesto dete u porodici oca Todora i majke Zorke. Posle je rođeno još dvoje mlađih, znači, iz osmočlane porodice.
Došao sam u Srbiju 1967. godine, počeo da radim, završio fakultet u Beogradu, bavio se poslovima u privredi, bio sam i još uvek sam predsednik nekoliko sportskih i društvenih organizacija, udruženja građana.
Politikom se bavim od uvođenja višepartijskog sistema. Tada sam znao da odaberem društvo, društvo najboljih – društvo srpskih radikala: Tome Nikolića, princeze Nataše Jovanović, Gordane Pop-Lazić, Vjerice Radete, Mome Markovića, Sulejmana Spahe, Zankova, mog druga Branka Rankovića iz Koceljeva i da ne nabrajam sve.
Hoću da vas podsetim da je to dobro društvo, najbolje društvo srpskih radikala, da zaslužuju poverenje građana. Posle ovog nastupa ministra Dinkića, samo da vas podsetim kako on često ima običaj da kaže: "Ne poštujem odluke Skupštine, uvešću u Skupštinu privremene mere, ne dam platu poslanicima, mogu da radim šta hoću".
Njegov odnos kao ministra prema Skupštini je krajnje negativan i pogrešan. Ukazivali smo vam na to više puta. I sami ste svesni činjenice, ali ste nemoćni da gospodinu Dinkiću na bilo šta ukažete. Odmetnuo se i od vas kao stranke i od Vlade Vojislava Koštunice. Ne možete da ga kontrolišete.
Nema političke opcije u Srbiji koja to ne primećuje i koja gospodinu predsedniku Vlade, Vojislavu Koštunici, to ne govori. Jednostavno, nemoćan je. Da li ga drži neko iz MMF? Jednostavno, oteo se i radi šta hoće.
Veoma je teško sa takvim ministrom polemisati. Ako uvažene dame iz SRS izađu i kritikuju njegov predlog zakona sa dosta argumenata i on to tako oceni, onda tu nema dijaloga.
Preneću vam ono što znam iz kraja gde živim, Majdanpek, Timočka krajina, gde nam, posle naših govora u Skupštini; a morate priznati da samo mi i govorimo o predlozima zakona, retko ko iz poslaničke grupe koja podržava ovu vladu, izađe da se upusti u ovu raspravu, da iznese druge argumente u odnosu na naše; sve veći broj ljudi prilazi i kaže: ostali ste jedini, i traže da se učlane u SRS. Vole Tomislava Nikolića, vole i Natašu Jovanović i Krasića, koji izađe i onako akademski, profesorski, svaki predlog zakona obrazloži. Jasno im je to i znaju koga imaju u Skupštini, kome veruju, koga poštuju.
Nemojte dozvoliti da se jedan predstavnik Vlade na taj način odnosi prema Skupštini i na taj način ponižava Skupštinu. Zato vas molim, sve kritike koje upućujemo na predlog teksta zakona se ne odnose na vas kao poslanike u grupi koja podržava Vladu. Pokušavamo svojim argumentima da kažemo da je predlog loš ili može biti bolji, a vaše je da to podržite i prihvatite. Retki su dijalozi.
Ono što ne valja sada i zbog ovog poslovnika i zbog odnosa poslaničke grupe koja podržava Vladu, stvara se utisak i potvrđuje se stvoren utisak u narodu, da se u ovoj skupštini ništa ozbiljno ne dešava, da je sve rešeno u nekom poslaničkom klubu ili u samoj Vladi, da je rasprava, koja se ovde vodi, nekorisna, sem što građani saznaju da se o nekom predlogu zakona raspravlja u Skupštini i na taj način saznaju da ova skupština donosi zakone, za koje građani ne bi ni saznali da nema naših prijava za diskusiju i naših rasprava o nekim predlozima zakona.
Zato je veoma prijatno kada se neko od ove strane javi za reč i iznese neke argumente koji su drugačiji u odnosu na argumente koje mi iznosimo na određene predloge zakona.
Moram da priznam da sam počeo da poštujem i gospodina Aligrudića, Prorokovića i ovu gospodu, zato što uvažavaju gospodina Tomu Nikolića kad izađe, i vidim sa kakvim poštovanjem i uvažavanjem se odnose prema Tomi Nikoliću, jer on to zaslužuje. Ne može niko poslaničku grupu koju predvodi gospodin Toma Nikolić da nazove barabama niti primitivcima. To nije dozvoljeno. Nije tačno i nije prihvatljivo ni za koga.