Gospođo predsedavajući, uvažene dame i gospodo poslanici, sasvim kratko ću da govorim. Prosto, posle nekoliko sati komentara, koji su meni bili vrlo inspirativni, želim da vam prenesem samo nekoliko misli, da se danas više ne bi zadržavali na ovim pitanjima, pa ću, kada dođe vreme za raspravu u pojedinostima, da raspravljam u pojedinostima.
Prvo, razmislite o sledećem: hipoteka je obligaciono pravo, uopšte nije stvarno pravo. Hipoteka je obligaciono pravo prvenstvene naplate iz vrednosti nepokretnosti, a ono što ga približava ideji stvarnog prava jeste okolnost što ima erga omnes efekat, tj. putem funkcije publiciteta biva, što kaže Valtazar Bogišić "ukorijenjeno" u stvar.
Hoću da vam kažem da u shvatanjima pravnika postoji jedan veliki stepen tradicionalnosti. Kada uđete u suštinu fenomena vi vidite, u stvari, da je hipoteka jedno obligaciono pravo sa erga omnes efektom. Dve hiljade unazad se misli da je to stvarno pravo. Prvo, kao opservacija tema za razmišljanje.
Drugo, što sam hteo da vam kažem, predmet zalaganja, po ovom predlogu, jeste svaka nepokretnost koja je u prometu i svako pravo, koje je blisko vezano za nepokretnost, koje može biti u prometu. To je suština. U tom smislu, potpuno se slažem sa gospođicom Jovanović da je Novi Beograd u zemljišno-knjižnom pogledu skoro ceo močvara. Međutim, Novi Beograd je prepun stanova koji se prodaju.
Ako se nešto prodaje, po Zakonu o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, prenos svojine se vrši tako što se zaključi ugovor, pa se izvrši upis u zemljišnu knjigu. Kada nemamo zemljišnu knjigu, mi ne možemo zbog toga da blokiramo život. Zbog toga sudovi, u smislu člana 4a Zakona o prometu nepokretnosti, priznaju de facto promet nepokretnosti na osnovu samog ugovora i prenosi se državina na objektu.
Kada je naš fakticitet takav kakav realno jeste i kada mi, sa druge strane, znamo da ćemo mi zemljišnu evidenciju uspeti da dovedemo, nadam se, za 10 godina u neki pristojan red, mi onda moramo da nađemo rešenje za tu objektivnu situaciju. Pa ukoliko sudovi priznaju da su neuknjiženi stanovi i druge nepokretnosti u stvari u pravnom prometu, onda utoliko pre oni mogu da budu i objekt hipoteke.
Ono što moramo da ostvarimo jeste pravna sigurnost putem funkcije publiciteta upisa te hipoteke na odgovarajući način u zemljišne knjige, odnosno u katastar nepokretnosti. To je ta cela filozofija.
Naši građani, nažalost, nisu jednaki među sobom. Domaćin koji živi na selu je vlasnik zemljišta ispod svoje kuće. Domaćin koji živi u gradu nije vlasnik zemljišta ispod svoje kuće. Zbog toga sam podneo zahtev Sudu Srbije i Crne Gore za stavljanje van snage onog dela člana 60. Ustava Srbije koji stavlja državni monopol na gradsko građevinsko zemljište.
Ne možemo mi graditi tržišnu ekonomiju ukoliko je jedan od glavnih resursa naše zemlje pod državnim monopolom. Normalno je da onaj ko koristi nepokretnost bude i njen vlasnik. To je osnova svojine, osnova pravne sigurnosti u zemlji. Ukoliko jedan koristi nepokretnost, a to je u gradu svaki građanin koji živi tu, a drugi je vlasnik, a to je država, to nije prirodno stanje stvari. Tako da naši građani u tom pogledu niti jednaki, niti je taj princip prihvatljiv sa aspekta građena tržišne privrede. Zbog toga sam podneo zahtev sudu.
Treća opservacija koju bih želeo da vam ostavim za razmišljanje za sledeće naše viđenje je jedan statistički fenomen.
Kada sam pitao bankare koliko građana ne vraća svoje hipotekarne zajmove, oni su rekli da svi vraćaju - nula posto. S jedne strane, to je dobra vest, jer znači da su oni koji su uzeli te zajmove pošteni ljudi i vraćaju svoje dugove.
Sa druge strane, to znači da naše banke preterano obazrivo daju kredite, jer u razvijenim bankarskim sistemima imate oko jedan do jedan i po posto povrede obaveza hipotekarnih dužnika. Znači, suviše se oni osećaju nesigurni u ovom postojećem stanju stvari i zbog toga vrlo oštre uslove postavljaju za kredite.
Ovaj zakon će omogućiti da ti uslovi, te prepreke koje sada banke postavljaju, budu snižene i da se procenat povreda ugovora po hipotekarnim zajmovima podigne na nivo 1,5 posto ili između jedan i dva posto, što je normalno u razvijenim tržišnim privredama. Imajući to u vidu, da u normalnim situacijama 98 ili 99 ljudi od 100 plati svoj dug, mi ćemo vrlo retko imati u stvari primenu zakona o hipoteci. To je dobro.
Još samo jedna opservacija i time ću završiti. Ovaj zakon uređuje jednu skraćenu proceduru prodaje nepokretnosti. Međutim, on ne gasi postojeću sudsku proceduru po Zakonu o izvršnom postupku. Prema tome, onaj ko neće da prihvati proceduru po ovom zakonu, on će insistirati kao dužnik da se njegova hipoteka sprovodi po Zakonu o izvršnom postupku, u smislu sudske prodaje. Ta mogućnost u svakom slučaju postoji i na slobodi je ljudi da izaberu kojim će putem da idu.
To su neki moji opšti komentari, a biće mi zadovoljstvo da sa vama razgovaram prilikom rasprave o amandmanima. Zahvaljujem se na konstruktivnim komentarima.

Gospođica Nataša Jovanović hoće repliku ministru.

Izrekli ste, gospodine Parivodiću, na kraju jednu istinu, verovatno su vas bankari informisali. Takvo je nedavno bilo saopštenje iz kreditnog biroa, iako su građani sa veoma niskim primanjima i primamljivi su im ovi keš i drugi krediti, i stambeni ko je uspeo da obezbedi hipoteku prvog reda, u pravu ste da smo disciplinovana nacija i da građani uglavnom u roku, možda sa jednim danom najviše zakašnjenja plaćaju dospele rate, i u tom smislu možda ne bi bio potreban zakon.
Sada je došao i gospodin Stojković, a i mi smo to komentarisali dok ste razgovarali, gospođa Radeta i ja, nije problem u tome da li će neki sud da ospori eventualni promet te nepokretnosti, nego je problem u tome, a vi ste sada rekli da će to da se premosti, i to je sve pitanje, povećanjem procenta kamata od strane banke za 1,5 i 2 posto. Mi sve vreme govorimo ovde o najprisutnijem problemu u državi, kada neko ko je bez stana, bez nekretnine, hoće da aplicira za stambeni kredit, mora da obezbedi u svakoj banci, od prve do poslednje, hipoteku prvog reda.
Ko da je da? Može neki rođak, prijatelj, nije nikakav problem i da se kasnije izvrši kolaterala, ali kako kada je proces uknjižbe takav da se dugo čeka. Neće nijedna banka da da. Samo izađite i navedite mi jednu banku u Srbiji koja u ovom trenutku, evo još uvek traje radno vreme, može da ode bilo ko od poslanika da uzme taj obrazac, daje takvu mogućnost da konkurišete za kredit, a da nije uknjižena ta nekretnina na koju hoćete da stavite hipoteku. Garantujem vam da takve nema.
Možda samo uz povećanu kamatnu stopu, što su najavljivale neke banke, mislim HVB banka i još neka, da će da razmisle o tome da vlasnički list, odnosno tapija bude zamena za to, ali da se obezbede za rizik tako što će, možda tamo gde je kredit bez učešća, da odrede neko učešće i povećaju kamatnu stopu. Druge mogućnosti nema, a nema je ni po ovom zakonu. Dakle, ima za objekat u izgradnji, a šta ćemo sa onih 95 posto u Kragujevcu koji su izgrađeni pre 40 i 50 godina.

Ministar želi repliku na izlaganje gospođice Jovanović.

Upravo taj problem, gospođice Jovanović, koji ste naveli ovaj zakon rešava. Znači, ovaj zakon direktno naređuje zemljišnim registrima, to su sudovi na jednoj strani, na drugoj strani katastri, da oni upišu hipoteku bilo na objektu u izgradnji koji po definiciji nije uknjižen ili na objektu koji je izgrađen, ali nije uknjižen, ali samo pod uslovom da postoji pravosnažno odobrenje za gradnju.
Kada bi i taj uslov, koji je minimalni uslov koji smo postavili, ukinuli, onda bi stvarno pogodovali divljoj gradnji što nam, naravno, nije cilj. Upravo je to ono što će ovaj zakon postići, a to je moguće, videćete.

Gospodin Krasić, replika.

Ministre, pošto ste predstavnik Vlade povodom ove tačke dnevnog reda, kao što smo ovima iz G17 plus obećali povodom ona dva penzionerska propisa da se pripreme povodom svakog našeg amandmana, mi ćemo 15 minuta, oni 15 minuta, pa da vidimo da li je veća jedna šestina od jedne trećine, pošto se na kraju svelo na tu raspravu.
Vama SRS garantuje 32 amandmana, pripremite se vrlo dobro povodom svakog amandmana, ali odmah da vam skrenem pažnju na ovo zbog čega sam se javio. Opet vas vraćam na ono polazište. Nije to tradicionalističko shvatanje, kako ste okarakterisali stavove SRS.
Založni objekat je nepokretnost. Nepokretnost može biti zemljište, različite vrste zemljišta, poljoprivredno, šumsko, gradsko građevinsko itd. Nije tačno, u postojećem Ustavu postoji odredba, i to baš u članu čiju ocenu tražite, da pod uslovima propisanim zakonom i gradsko građevinsko zemljište može biti u privatnoj svojini.
To niste dobro pročitali, pogledajte malo bolje, vrlo dobro znam taj član. To je onaj stav pre onog stava koji govori o kulturnim dobrima u našem Ustavu, ali da znate još jednu stvar, i drugo, da su to nepokretnosti. Lepo ste rekli da imamo knjižno i vanknjižno vlasništvo. Vanknjižno vlasništvo je faktičko stanje koje tolerišu naši sudovi.
Centralno pitanje ovog zakona je da se hipoteka upisuje na nepokretnosti kao založnom dobru, a vi ste ovde kao nepokretnost protumačili i ubeđujete nas da su i neka prava na nepokretnosti, pa između ostalog ste stavili pravo preče gradnje. Usmeravam vas, kada se budete pripremali za raspravu po amandmanima, uzmite dobro Zakon o obligacionim odnosima.
Ako ima potrebe da se u Zakonu o obligacionim odnosima promene odgovarajuće odredbe koje će omogućiti efikasniju zaštitu poverioca po osnovu zaloge na pravima i potraživanjima, idite sa tim projektom, podržaćemo vas. Ali ako to želite da promovišete kroz zakon o hipoteci, osporavaćemo vam, jer založno dobro je nepokretnost.
(Milan Parivodić, sa mesta: Da li mogu da vas pitam nešto? Da li se hipoteka stavlja na svojinu ili na nepokretnost?)
Na nepokretnost, siguran sam. Šta piše teretni list? Zabranjuje se pravo raspolaganja do tog iznosa, a ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu, iz vrednosti nepokretnosti hipotekarni poverilac ima pravo da namiri svoje potraživanje. Kako će potraživanje namiriti iz nekog prava? Kako ćete izračunati koja je vrednost prava preče gradnje? Vidite i sami, ako je neka nepokretnost u susvojini, suvlasnici zajednički raspolažu, upravljaju, dogovaraju se o korišćenju. U slučaju da jedan suvlasnik želi da otuđi, da raspolaže svojim delom, on prvo mora da ponudi suvlasniku, ali nepokretnost je u susvojini.
Ako se ta nepokretnost opterećuje, ona se cela opterećuje, ukoliko prethodno nije izvršena deoba, a vi nam ovde promovišete zalog na pravima i na potraživanjima u formi nepokretnosti, a vrlo dobro ste konstatovali da osnovni problem što nema upisa hipoteke i drugih prava koja se tiču nepokretnosti jeste u lošim evidencijama nepreciznosti i tako dalje.
Na kraju samo da vam završim sa jednom malom anegdotom. Kada su dve bivše predsednice razgovarale, ova kaže - prodala sam mužev traktor, a ova kaže - zašto, pa kaže - tvoj je prodao zemlju, pa mi više ne treba. Prodaćete fabrike automobila, fabrike autobusa, fabrike ove, fabrike one, ostalo vam je samo zemlja. Kada završite zemlju, onda ćete demokratski da nam kažete - sada neka demokratija cveta, neka drugi neko vadi ovo stanje iz ovog stanja.

Izvolite, ministar Parivodić. Biće interesantna rasprava u pojedinostima.

Znači, pravo prvenstvene naplate iz vrednosti dobijene prodajom hipotekovane nepokretnosti. Gospodine Krasiću, prodaje se pravo svojine, a predaje se nepokretnost ugovorom o kupoprodaji. Prodaje se pravo svojine. Zbog toga je strikto senzu zaloga na pravo svojine, a objekat prava svojine je nepokretnost. Ali, nema veze.
Svi znamo da u narodnom govoru postoji ono što je profesor Stanković, naš najpoznatiji civilista, zvao materijalizacija prava svojine ili objektivizacija prava svojine. To je okolnost da onaj koji kaže - imam pravo svojine na klaviru, kaže - imam klavir, jer on u stvari ima pravo svojine na klaviru. Suština je ovo što sam rekao, ali to su teorijske rasprave, daj da mi rešimo probleme životne ljudima.