Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 2-5. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PRETVARANjU NEISPLAĆENIH PENZIJA I NAKNADA ZAPOSLENIH I POLjOPRIVREDNIKA U JAVNI DUG, SOCIJALNOJ ZAŠTITI I FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Neka se pripremi narodni poslanik Ivana Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, prvo moram da pomenem ono što je gospodin Nedeljković u svom uvodnom izlaganju rekao, a tiče se spajanja rasprave po ova četiri predloga.
Nije logično, mada to traje duže vreme ovde, da se rasprava spaja po različitim zakonskim predlozima, a pogotovo nije logično da se rasprava spaja po predlozima čiji su predstavnici predlagača različiti ministri.
Ovde imamo situaciju da od četiri zakonska predloga – dva zastupa jedan ministar, a dva zastupa drugi ministar, različite su sfere, ali je rasprava objedinjena i vodimo jedinstvenu raspravu po tim predlozima.
Takođe, hoću da kažem da nije logično i dobro da vodimo raspravu ovde, a da niko od ministara trenutno nije prisutan. Bilo bi dobro da su prisutni, pa da možemo da im kažemo ono što mislimo o ovim zakonima i da pokušamo da svojim predlozima poboljšamo ove predloge koji, po nama, nisu najkvalitetniji.
Počeću od prvog Predloga izmena i dopuna Zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
Prvo, radi javnosti da kažem i onih ljudi koji su zainteresovani, a radi se o penzionerima, da smo pre nešto više od dva meseca usvojili Zakon o javnom dugu, odnosno Zakon o preuzimanju obaveza fonda zaposlenih od strane Republike Srbije, kojim Republika Srbija preuzima obavezu da isplati 1,5 penziju bivšim zaposlenima, znači penzionerima, u narednih nekoliko godina.
Tim zakonom, koji je usvojen krajem septembra, definisano je da se kroz obveznice Republike Srbije isplati dug penzionerima koji ukupno iznosi preko 23 milijarde dinara, sledećom dinamikom: bilo je predviđeno da se celokupan dug isplati u tri godišnje rate, počev od 2006. godine – svake godine po trećinu tog duga; bilo je precizno definisano da se 20. januara 2006. godine isplati trećina, a 20. januara 2007. godine – druga trećina i 20. januara 2008. godine – treća trećina, čime bi se celokupan dug isplatio.
Znači, bilo je predviđeno da penzioneri dobiju obveznice koje imaju taj rok dospeća i da tada naplate ta svoja potraživanja od države.
Šta se dešava u međuvremenu? Ministar finansija dolazi pred Skupštinu sa predlogom izmena ovog zakona, gde se menja suština. Umesto obveznica, penzioneri sada dobijaju dug u gotovini, u kešu. To je dobro, ali nije jasno zašto i otkuda ta naknadna pamet posle dva meseca. Zašto pre dva meseca imamo tvrdnju ministra da to mora tako i ne može drugačije, a posle dva meseca imamo nešto novo, nešto što je povoljnije i nešto što smo tražili i tada?
Nije dobro što se umesto tri rate sada ovaj dug deli na šest rata. Sada će penzioneri u Srbiji, umesto da dobiju trećinu ovog duga odjednom, dobijati po jednu šestinu, počev od decembra ove godine.
Znači, menja se dinamika isplate, tako što penzioneri sada dobijaju prvu ratu u decembru ove godine, zatim sledi u februaru 2007, pa ponovo jul 2007, februar 2008, i jul 2008. godine.
Znači, opet je prilično precizno definisana dinamika isplate, opet se prilično precizno govori o terminima isplate, to su februar i juli svake naredne godine do 2008. godine, kada će biti ova isplata konačno završena.
Kada je objašnjavao razloge za donošenje zakona po hitnom postupku i efekte ovog zakona, ministar je ovde napomenuo da su sada stvoreni uslovi i mogućnost isplate duga u gotovini i da se počne sa isplatom u decembru ove godine, a ne u januaru 2006. godine, kako je bilo predviđeno ranijim zakonom.
Ono što sam malopre rekao, nije jasno odakle posle dva meseca imamo te nove uslove? Ko ih je stvorio, na osnovu čega? Imam utisak kao da je onaj prethodni zakon pravila neka druga vlada, pa sada ova vlada to menja, jer je našla neka kvalitetnija rešenja.
Takođe, ovde se u analizi efekata zakona govori da su ove izmene stvorile pozitivne efekte za korisnike prava, a zatim se u drugom stavu kaže da zbog hitnosti donošenja navedenog zakona i pozitivnih efekata, iz kojih proističu za korisnike prava, nije mogla biti vršena analiza stavova zainteresovanih lica.
Zainteresovana lica su prvenstveno penzioneri. Ko sada može da proceni i u njihovo ime ovde napiše da postoje pozitivni efekti za njih, ako ih uopšte nije konsultovao? Znači, bez njihovih stavova neko sebi uzima za pravo da u njihovo ime procenjuje da postoje pozitivni efekti, usvajanjem ovakvih izmena i dopuna ovog zakona.
Drugi zakon, o kome je ovde reč, jeste zakon o javnom dugu države u odnosu na penzionere poljoprivrednike kojima država duguje 20,5 penzija.
Dolaskom DOS-a na vlast 2000. godine, dug prema ovim penzionerima bio je 18 penzija, a sada je on povećan na preko 20. Kod ove kategorije penzionera, kojih ima preko 200.000 u Srbiji i čija je penzija simbolična i posle silnih povećanja koje je pominjao ministar, a o kome je bilo reči prethodna dva dana, ta penzija je ispod 5.000 dinara.
Po ovom predlogu, radi se o simboličnim sredstvima, o čistoj diskriminaciji penzionera. Naime, postojećim zakonom, koji smo usvojili krajem septembra, bilo je predviđeno da se ovaj dug isplati u pet godišnjih rata, da se podeli na pet godina, da isplata počne 2006. i da se završi 2010. godine.
Predviđeno je da se to isplaćuje putem obveznica i bili su utvrđeni termini isplate: 20. februar 2006. godine itd. do 20. februara 2010. godine, kada bi bila zadnja isplata.
Izmenama i dopunama ovog zakona, moram da naglasim i podvučem, a to je ono što je loše i što nije povoljno za ovu kategoriju penzionera, predviđa se prolongiranje ovog duga. Umesto da počne isplata 2006. godine, ovim izmenama otplata duga počinje tek 2007. godine.
Sada se rok skraćuje, tako da će od 2007. do 2010. godine, kada je poslednja isplata, penzioneri poljoprivrednici dobijati po jednu četvrtinu ovog duga.
Radi se o čistoj diskriminaciji jedne kategorije stanovnika. Predlagač mora da zna da su poljoprivredni penzioneri otišli u penziju ili ostvarili to pravo sa 65 godina života. Ako je ovaj dug nastao u nekom ranijem periodu, to znači da oni sada imaju preko 70 godina života, a treba da čekaju na prvu ratu još dve godine.
Prva rata dospeva, odnosno dobijaju je 2007. godine. Mnogi od njih neće doživeti ni prvu ratu, a kamoli onu poslednju 2010. godine. Molim vas i molim predstavnike ministarstva, obzirom da ministri nisu tu, uložili smo nekoliko amandmana na ove predloge zakona.
Bilo bi dobro da se oni ozbiljno razmotre, ozbiljno shvate, da se na bilo koji način ovo stanje koje je predloženo ovde popravi, poboljša, da bi penzioneri dobili bar deo tih svojih prinadležnosti u nekom kraćem i razumnijem roku. Ovako da čekaju 2007. godinu za prvu ratu, mislim da stvarno nema smisla. Nema smisla deliti penzionere, ako već penzionerima, koji su pri fondu zaposlenih, isplaćujemo prvu ratu ove godine, za nekih 10-15 dana, onda nema smisla da ovi drugi čekaju još dve godine na tu prvu ratu.
Ono što ovde još nije jasno i što je meni neprihvatljivo jeste zašto nema precizno definisanih rokova isplate za ovu kategoriju penzionera. Ako kod zaposlenih imamo tačno definisane rokove, dinamiku isplate, ako smo u postojećem, osnovnom zakonu i za ove penzionere poljoprivrednike imali tačno definisane termine isplate, zašto sada tih termina nema, nego će tek u 2007. biti prva rata.
Da li će biti u januaru, decembru, to niko ne zna. Ostaje Vladi da ona odluči kada će to uraditi i da li će to uraditi odjednom, odnosno jednom isplatom, ili će to biti u pet isplata u toku godine, znači, sve to ostaje nejasno u ovom zakonu.
Zato ovaj zakon nije dobar i zato je demagoška priča jednog od poslanika iz vladajuće koalicije, juče ili prekjuče, da zbog radikala ovi zakoni neće biti usvojeni, pa penzioneri neće dobiti svoje prinadležnosti, odnosno deo ovog duga. Možda bi bolje bilo da ove izmene nisu ni usvajane, pa bi po onom postojećem zakonu dobili ranije i kvalitetnije ono što im sleduje po postojećem zakonu.
Što se tiče trećeg zakonskog predloga, to je Predlog izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, moram da kažem da ovde postoje neke dobre stvari, a dobra stvar je što je uvedena naknada – pomoć majkama za prvorođeno dete. To je ono što je dobro.
Jedan sam od inicijatora i predlagača odluke u tom smislu u SO Bajina Bašta.
Naime, odbornička grupa SRS u Skupštini opštine Bajina Bašta je predložila, odnosno predlagala, bar pet puta do sada, da SO Bajina Bašta usvoji odluku o jednokratnoj pomoći majkama za prvorođeno dete.
Nažalost, skupštinska većina, koju čine odbornici DS, SPS i DSS nije imala sluha i nije našla za shodno da takvu odluku i usvoji. Zato je dobro ovo što je urađeno na nivou Republike, jer nije bilo logike da se pomaže, a što je naravno dobro, majkama za drugo, treće i četvrto dete. Ipak treba stimulisati rođenje prvog deteta.
Ono što nije dobro ovde jeste što je iznos koji je predložen simboličan. Dvadeset hiljada dinara, koliko je predloženo ovim predlogom je malo, nedovoljno, simbolično za rađanje prvog deteta.
Trebalo je na bilo koji način pronaći sredstva da se taj iznos poveća, jer je to prvi korak. Porodice ili parovi koji se odluče za rađanje prvog deteta kasnije će mnogo lakše ići dalje, ali za prvo dete treba mnogo sredstava i najviše novca, a kasnije mogu mnoge stvari da koriste od prethodnog deteta i biće im sve to olakšano.
Ono što pogotovo nije dobro ovde, predviđeno je da se ovaj dodatak isplati u 24 rate, a niko ne predviđa kamatu. Za četvrto dete dodatak sada je 186.000 dinara, koliko sam razumeo ministra, ako je to podeljeno sa 24, znači oko 7.000 dinara, da li je 7.000 dinara ove godine ili u januaru mesecu isto kao 7.000 dinara za 24 meseca?
Zašto nije predviđena kamata, zašto nije predviđeno usklađivanje tog iznosa? Ako se on usklađuje dva puta godišnje, zašto se onima koji ostvare pravo u januaru naredne godine, taj iznos ne usklađuje u toku ta 24 meseca?
Imamo inflaciju ove godine od 17%, možda će biti i više do kraja godine. Imamo objektivnu situaciju da sledeće godine neće biti ništa bolje.
Ako ova sredstva ne budu sa kamatom, biće obezvređena i time niste pomogli roditeljima, nego ste im bukvalno uzeli deo sredstava koja im po zakonu pripadaju. Nemojte im davati neka prava, a kasnije im nekim drugim zakonima to oduzimati. Ovo je njihovo pravo koje je stečeno zakonom i nemojte im drugim zakonom to uzimati, pogotovo tvrditi da je dobro što im to radite.
Ako ste već išli u tom cilju da pomognete porodicama, trebalo je pronaći način da se naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva obezbedi i za majke koje su nezaposlene. To je jedan vid diskriminacije.
Naravno, niste zalazili u taj deo zakona, govorili ste o drugim stvarima ovde. Govorim o osnovnom zakonu iz 2002. godine. Imamo, pored ostalih naknada i vidova pomoći, i naknadu za vreme porodiljskog odsustva majkama koje su zaposlene.
Međutim, kod nas je zaposlenje privilegija. Nemamo deficit radne snage u Srbiji, već ogroman suficit. Žene koje su zaposlene su privilegovane. Nažalost, ali takva je situacija u Srbiji. Zašto onaj ko ne može da se zaposli sada nema pravo na ovu naknadu za vreme porodiljskog odsustva ili bolovanja radi nege deteta?
Znači, trebalo je pronaći način, modus da se pomogne i tim majkama koje nisu zaposlene ili majkama koje žive u seoskim sredinama, koje neće da traže drugi posao i žive od poljoprivrede, one će trudnoćom biti onemogućene da doprinose svojoj porodici. Njima treba pomoći.
Znači, ako hoćemo da pomognemo, hajde da pomognemo svima, da ne pravimo razlike, da ne pravimo diskriminacije. Ovi zakoni koji su predloženi, u velikoj meri vrše diskriminaciju potencijalnih korisnika ovih prava koja se nude.
Zbog toga vas molim da ovo ozbiljno shvatite, da razmotrite i amandmane koje smo podneli, da pokušamo da nađemo najbolja rešenja u interesu svih onih kojima su ovi zakoni namenjeni i upućeni. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ivana Kovačević, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.

Uvaženi predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama su danas četiri zakonska predloga o kojima ćemo raspravljati. Prva dva se odnose na vraćanje javnog duga penzionerima. Zatim, tu je zakon o izmeni Zakona o socijalnoj zaštiti i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Zašto zajedno pričamo o ova četiri zakona? Prvo ću pokušati da nađem nešto što je zajednički imenitelj za sva ova četiri zakona. Povezuje ih upravo to što su socijalno pravedni i što ispravljaju nepravdu koja je načinjena prema nekim kategorijama našeg stanovništva.
Prvo, moram da kažem da je meni lično veoma drago što je ministar finansija našao mogućnost da se dug koji je ova vlada nasledila prema penzionerima, umesto u obveznicama, kako je prvobitno predviđeno, vraća u gotovom novcu.
Lično mislim da je ovakvo rešenje za penzionere mnogo bolje, da je manje komplikovano, a pogotovo je dobro to što će se prva rata tog duga prema penzionerima PIO fonda početi isplaćivati čim izglasamo u Skupštini ove zakone, što znači pre Nove godine. Mislim da će im taj novac dobro doći za novogodišnje praznike.
Ovim zakonima ispravlja se još jedna nepravda, a ta nepravda je načinjena prema invalidima.
Ne znam koliko je svima poznato, ali osobe sa invaliditetom, naši građani kojima je utvrđen invaliditet sa 100% po jednom osnovu, imali su pravo na tuđu negu i pomoć.
Međutim, šta se događalo u praksi? Oni su to ostvarivali po tri osnova.
Onda se dešavalo da neki dobiju samo 4.600, da neki dobiju 7.000, da neki dobiju 8.000. Mislim da to nije pravedno. Zašto? Oni svi imaju poteškoće, svima im je potrebna tuđa nega i pomoć i, u svakom slučaju, potreban im je jednak novac da bi zadovoljili neke svoje osnovne potrebe.
Upravo zato će ova izmena ići u pravcu da će se nekim kategorijama taj iznos povećati za 60%, a nekima čak za 160%, što bi praktično značilo da bi od sredine sledeće godine išli na to da za sve njih taj iznos za tuđu negu i pomoć bude u visini 70% prosečne plate, što smatram da je jako dobro. Nadam se da ćemo u budućnosti moći da damo i veći iznos, ali u ovom momentu mislim da ispravljamo i tu nepravdu.
Još jedna izmena u ovom zakonu odnosi se i na hraniteljstvo. Svi znamo da deca bez roditeljskog staranja, osim što su smeštena u domu, smeštena su i u hraniteljske porodice. To jeste bolji vid zaštite i jeste humanije, jer tako ipak žive u nekoj porodici.
Do sada je bilo ograničeno da jedna porodica ne može da primi neograničeno mnogo dece. Sada to menjamo i ne ograničavamo to pravo. Možda se neko neće složiti, ali budući da sam radila u Centru za socijalni rad i videla u praksi kako to izgleda, porodici koja je kvalitetna nema razloga da ograničimo broj dece, a razlog više – u praksi se događalo da, recimo, bude četvoro dece iz jedne porodice koji su ostali bez roditelja.
Onda se dešavalo da zbog tog ograničenja brat i sestra odu u jednu porodicu i još dva brata odu u drugu porodicu. Mislim da to uopšte nije humano i da je ova izmena jako dobra.
Što se tiče zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, prva i ključna izmena je to što sada uvodimo i dodatak za prvorođeno dete. Toga do sada nije bilo u zakonu. Bilo je predviđeno samo za drugo, treće i četvrto dete.
Ovo je jako dobro, jer mislim da ovakav Vladin predlog govori da se Vlada zaista i na delu bori protiv bele kuge, a ne samo na rečima. Dodatak za drugo, treće i četvrto dete će se od sada isplaćivati u dve godine, znači, u 24 meseca, a ne jednokratno, kao do sada.
Čuli smo različite diskusije u toku jučerašnjeg dana, gde se neki nisu slagali sa ovim rešenjem. Mislim da je ovo rešenje dobro, zato što će, recimo, porodica koja ima četvoro dece u naredne dve godine svakog meseca dobijati preko 7.000 dinara. Mislim da se tako ostvaruje mnogo veća sigurnost za to dete, kad svi znamo da u naredne dve godine, dok je dete još malo, dok ne ojača, porodica mesečno dobije 7.000 dinara.
Osim toga, porodica koja materijalno lošije stoji može da ostvari i pravo na dečiji dodatak. Znači, ako ima četvoro dece, to je opet još negde oko 7.500 dinara, a izuzetno siromašne porodice mogu da ostvare pravo i za materijalno obezbeđenje porodice.
Ukoliko je petočlana porodica, to je opet preko 7.000 dinara, tako da ćemo doći do sume od skoro 22.000 dinara, koju će porodica sa decom mesečno dobijati. Mislim da je to cifra koja može najosnovnije potrebe porodice sa decom da zadovolji.
Još jedna izmena koja je, po meni, jako dobra, a to je način ostvarivanja dečijeg dodatka. Do sada se događalo da, recimo, kada se podnese zahtev za dečiji dodatak, u prosek domaćinstva se računao i hraniteljski dodatak, i naknada za materijalno obezbeđenje porodice, i naknada za tuđu negu i pomoć.
Pošto su to socijalna davanja, mislim da ispravljamo nepravdu i da će sada porodice mnogo lakše moći da ostvare taj dečiji dodatak. Znači, neće im sad ta primanja koja imaju, a primaju ih zato što su već siromašni, ulaziti u prosek, pa će tako mnogo lakše i ostvarivati.
Ne bih dugo pričala, budući da je bitno da što pre usvojimo ove zakone, upravo da bismo taj dug, prvu ratu isplatili pre nove godine. Mislim da su ovi argumenti dovoljni da ubede većinu poslanika da glasaju za ove zakone, a poslanička grupa G17 plus će sigurno glasati za njih, u potpunosti ih podržava, a to je zato što su socijalno pravedni i što ispravljaju nepravdu prema našim penzionerima, prema porodicama sa decom i prema našim invalidima.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi  narodni poslanik Mika Vlaović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam se nadao da će gospodin Lalović, narodni poslanik ili ministar, koji god od njih dvojice je došao danas, uspeti da popije kafu pre nego što izađem za govornicu, jer zaista očekujemo da nam da odgovore na brojna pitanja.
Dosta je laži i neistina izrečeno o ovom zakonu prethodnih dana. Dobar deo toga koristili ste da bi prikrili neke druge stvari, da bi optužili predstavnike SRS da, zbog toga što smo zahtevali izvinjenje od Vlade Republike Srbije i ministra Dinkića za onaj nečuveni skandal i nečuveno ponašanje, u stvari onemogućavamo penzionere da ostvare neka svoja prava ili onemogućavamo vas da im donesete neku do sada neviđenu dobrobit.
Baziraću se prevashodno na dva zakona – na zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu po osnovu obaveza za zaposlene i po osnovu neisplaćenih penzija za poljoprivrednike.
Četiri ste zakona spojili u jedinstvenu raspravu. Mislim da niko od vas ne može da kaže koja je to zajednička nit koja povezuje ove zakone. Najbolji dokaz za to je činjenica da ste različite ministre ovlastili za predstavnike Vlade. Za dva zakona je Mlađan Dinkić, koji naravno ne sme više ovde da se pojavi, a za dva zakona ovlašćeni predstavnik Vlade je Slobodan Lalović.
Ne znam koje su to pogodnosti koje ste predvideli ovim zakonima i, evo, da krenemo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
U obrazloženju donošenja ovog zakona i u razlozima za donošenje zakona, po hitnom postupku, kažete: ''Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku proizilaze iz potrebe da ovaj zakon bude razmatran i donet što hitnije...''
Znači, razlog hitnosti je iz potrebe da bude razmatrano nešto hitno, što je toliko besmisleno da sam gotovo siguran da je ovo obrazloženje pisao gospodin Mlađan Dinkić lično.
Dalje kažete – ''kako bi se stvorili uslovi da se prvi deo obaveza korisnicima prava isplati na način kako je to predviđeno u predloženim izmenama i dopunama u decembru 2005. godine''.
Ovo je prva u nizu laži koje ste izrekli povodom ovog zakona, pokušavajući da na neki način opravdate donošenje ovog zakona, i to se na vrlo jednostavan i egzaktan način može dokazati.
Naime, predviđeno je da će glasanje o ovom zakonu i o drugim zakonima koji su na dnevnom redu ove sednice biti 23. ili 24. decembra. Ukoliko pretpostavimo da će vam se taj plan i dinamika rada ostvariti, pa da će 23, na nesreću penzionera širom Srbije, ovaj zakon biti donet, odnosno da će biti obezbeđena potrebna većina za njegovo donošenje, najranije 24. decembra ovaj zakon može da bude objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Predviđeno je u prelaznim i završnim odredbama da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Znači, ukoliko bude objavljen 24. decembra, što je najranije moguće, tek 31. decembra će ovaj zakon stupiti na snagu, što dalje znači da će tek nakon novogodišnjih praznika, a ministarstva će početi da rade tek posle Božića, 9. ili 10. januara 2006. godine, uopšte moći neko u ministarstvu da počne da razmišlja da određeni deo sredstava potrebnih za ovu isplatu preusmeri Fondu PIO, pa da tek onda počnu da razmišljaju kada će i kako, uz koji deo penzija, ovo isplatiti, jer svakako to neće raditi posebno.
Dakle, ono što je bilo predviđeno Zakonom o javnom dugu, koji smo takođe kritikovali i rekli da je izuzetno loše rešenje zato što će penzioneri biti prinuđeni da nešto što im dugujete već nekoliko godina čekaju još narednih pet godina, a istine radi, moram reći da je prethodni govornik obmanuo javnost i penzionere, jer ovo nije nikakav dug iz ne znam kog prethodnog perioda, ovo je vaš demokratski dug koji je nastao nakon 5. oktobra 2000. godine.
Ovo je nešto za šta je zaslužan Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić, Mlađan Dinkić, Đelić i svi ostali koji su činili i čine vladajuću garnituru od 5. oktobra 2000. godine pa do dana današnjeg.
Kažete i sami da niste stigli, zbog hitnosti donošenja navedenog zakona i pozitivnih efekata koji proističu za korisnike prava iz ovog zakona, te nije mogla biti vršena analiza stavova zainteresovanih lica, odnosno penzionera, jer su upravo oni najzainteresovaniji kada će primiti ovo malo bede.
Šta biste čuli da ste uopšte pokušali da vršite takvu analizu? Reći ću vam koje bi to pitanje bilo koje bi morali da im postavite.
Po zakonu, koji je sada na snazi, obavezali ste se da ono što dugujete penzionerima, znači sada govorim o ovom dugu od jedne i po penzije neisplaćene od 5. oktobra 2000. godine, isplatite u tri rate i to tako što će prva trećina biti isplaćena 20. januara 2006. godine.
Sada menjate to rešenje i kažete da neće biti isplaćeno u tri rate nego u šest rata, s tim što će prva rata biti otprilike oko 20. januara, ali ni to nije sigurno, jer ovde nemate fiksirano kada će biti isplaćeno, a druga rata će biti isplaćena u julu 2006. godine.
Dakle, umesto da penzionerima tu polovinu penzije isplatite u januaru 2006. godine, šestinu ćete u januaru, dakle pola predviđenog iznosa, a drugu polovinu će biti prinuđeni da čekaju do jula 2006. godine.
Na ovaj način produžavate ukupan period za koji se predviđa isplata čak do jula 2008. godine, umesto do 20. januara 2008. godine, što je prvobitno određen period, koji je takođe bio previše dug.
Ono na šta treba još obratiti pažnju, pošto kažete da se donošenjem ovog zakona stiču uslovi da se ove obaveze isplate u gotovini i da se isplate na jednostavniji način, treba reći da se ova jedna i po penzija isplaćuje na ukupan rok od 32 meseca.
Dakle, do jula 2008. godine, od danas ima ukupno 32 meseca i to kada se podeli ispada da će se mesečno isplaćivati 0,04 posto penzije. Dakle, to je ta čuvena dinamika Mlađana Dinkića i onda se postavlja opravdano pitanje, ukoliko već imate 49 milijardi suficita u budžetu koji je usvojen nedavno, a ova jedna i po penzija je samo 23,5 milijardi, zašto onda, ukoliko već toliko volite penzionere, odjedanput jednokratno ne isplatite to što dugujete.
Jer, podsetiću, dovoljno ste ih oštetili i samom činjenicom što ovim zakonom odbijate da im priznate pravo na kamatu. Znači, odredili ste da će kamata na ovaj dug prema penzionerima biti obračunavana po 8,5 posto na godišnjem nivou, što je jednostavno nečuveno.
To je kamata koje nigde drugde ne postoji. Podsetiću vas da je i u ovoj 2005. godini inflacija preko 20%, ali isto tako, u 2005. godini nikakvu kamatu ne obračunavate na ovaj dug koji imate.
Jednostavno ovde se kaže – za ovu prvu ratu koja treba da bude isplaćena nema nikakve kamate, za drugu ratu kažete – u julu 2006. godine, uvećana za iznos kamate obračunate po stopi od 8,5% na godišnjem nivou, koja se obračunava za period od dana prve isplate 2005. godine, što neće biti, pa do druge isplate u junu 2007. godine.
Zašto ste, kada određujete kamatu, uzeli da ovaj period od 2000. godine, od kada dugujete, kada ste počeli sa zakašnjenjem, pa do dana današnjeg, nema nikakve kamate?
Da li penzionerima, da li bilo kome ko duguje po bilo kom osnovu bilo šta državi – obračunavate zakonsku zateznu kamatu od dana dospelosti. Zašto i ovde niste odredili da se na dug penzionerima obračuna zakonska zatezna kamata, i to od dana dospelosti obaveze, pa do dana konačne isplate? Da li to bilo ko može racionalno da objasni? Mislim da ne može i to je ono što bi bilo pravo pitanje i pravi odgovor.
Znači, zašto ne obračunavate kamate onako kako ih obračunavate tim istim penzionerima kada duguju za struju ili zašto ne kažete – za to što ste dugovali za struju prethodnih pet godina, sada ćemo napraviti reprogram duga, pa ćete početi da otplaćujete od februara 2006. godine i do tada vam otpisujemo svaku kamatu? Dakle, da imate iste aršine i kada otimate i kada dajete ono što su ovi ljudi odavno zaradili.
Naravno, nećete bilo šta slično uraditi, ali ono što je naša obaveza, mi iz poslaničke grupe SRS ćemo svakako glasati protiv ovih zakona, jer ovi zakoni ne donose ništa dobro.
Još bih rekao samo nekoliko reči vezano za Zakon o javnom dugu po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje poljoprivrednika. Ovde je situacija još gora nego što je za ovaj prethodni zakon, i ovde je obaveza, ono što je trebalo da bude isplaćeno do 20. januara 2007. godine, odložena do prve isplate u 2007. godini.
Dakle, nešto potpuno fluidno. Vlada će kasnije odrediti dinamiku, ništa niste precizirali i da li bilo ko iz vladajuće koalicije, pozivam bilo koga, ministarstvo ili da dovedete još neko pojačanje, može da kaže šta je to povoljnije za penzionere.
Da li je povoljnija fiksna obaveza da se nešto isplati 20. februara 2006. godine ili je povoljnije da kažete – do konačne isplate u 2006, a naknadno ćemo odrediti kada.
Da ste želeli da isplatite do tog roka – ne biste ni menjali zakon.
Dajete sebi neograničeno ovlašćenje da bilo kada u 2006. godini, ako i kada se nađe sredstava, isplatite to što ovim ljudima dugujete odavno, a pri tom istovremeno određujete da nećete nikakvu kamatu obračunavati na to.
Zbog svega ovoga, ponavljam još jednom, poslanička grupa SRS, zbog penzionera neće, tako je, gospodine Anđelkoviću, glasati za ovaj zakon, a nadam se i da će poslanička grupa SPS takođe pratiti naš primer. U protivnom, izađite pa na konkretan način recite šta je to što nudite povoljnije penzionerima ovim zakonima, nego po ovom postojećem.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović, a potom narodni poslanik Momir Marković, pa narodni poslanik Živodarka Dacin.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, između onoga što je želja i što su mogućnosti sigurno postoji nesklad.
Sasvim je normalno opozicija kada priča lepu priču za narod i onaj ko treba da plati to govori o mogućnostima. Prvi put kada je bio ovaj zakon, u septembru, našao sam zamerku koju imam i sada.
Nije dobro što se jednima isplaćuje za tri godine, a zemljoradnicima za pet. Tu su zemljoradnici ponovo ispali građani drugog reda. Međutim, postoji amandman SRS koji govori nešto drugačije, pa u raspravi postoji mogućnost da se i prihvati.
Imam još jedan predlog. Dobar deo mladih zemljoradnika, u ove dve godine od kada su počele registracije, a bili su ili na birou rada ili zaposleni u firmama koje nisu davale platu, registrovali su se i vratili poljoprivredi i dobili zaduženje za penziono osiguranje zemljoradnika.
U toj istoj kući, gde su ti mladi, postoji i penzioner, ne u svakoj, ali u nekim, penzioner zemljoradnik. Sada, pošto je situacija u poljoprivredi takva kakva jeste, mnogi obaveze penzionog osiguranja nekoliko godina unazad nisu platili.
Apelujem na ministarstvo da iznađe mogućnost da dug tih porodica koje imaju, kod mladih – dug za penziono, a kod starih – država duguje njima, da se to prebaci, jer svakako ovaj to neće uplatiti, ići će mu kamata i samo se stvara određeni problem.
To se sa malo dobre volje i sa malo rešenja može rešiti, a mislim da ima još more načina na koji Vlada i država mogu da uzmu pare, pa da ubrzaju tu isplatu.
Juče, u "Novostima", na prvoj strani – tri slike tzv. velikih poljoprivrednika, drugačije ih nazivam – tajkuna, raspravlja se da rade 20.000 hektara i jedan od njih izjavljuje: država nama zavlači ruku u džep.
Zamislite koliko im zavlači, 4.000 po hektaru plaćaju državi zakup, a zakup zemlje u međuseljačkom prometu ide od 100 do 150 evra.
Samo na tih stotinu hiljada hektara koje je prodato, a koje je državno, da se uzeo pravi državni zakup mogle bi se isplatiti seljačke penzije na vreme.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Živodarka Dacin.

Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatno je kako vladajuća većina uspeva da spoji nespojivo i da na taj način ošteti, pre svega, poslaničku grupu SRS.
Nije im ovo prvi put da spoje diskusiju o četiri-pet zakona, i sada stvarno moram da pitam kakve veze imaju neisplaćene penzije poljoprivrednim proizvođačima i zakon o izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti.
Kakve veze imaju neisplaćene penzije, dug od 2000. godine naovamo, i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom? Možda je jedan ministar, možda iz jednog, ali su ovo nespojive stvari i prinuđeni smo da skraćujemo diskusiju, jer se, hvala bogu, iz vladajuće garniture, a i iz one što se nazivaju opozicija, pa ih nigde nema, niko i ne javlja ili se javi jedan ili dvojica, bukvalno njihovo vreme propada, i našli ste način da uskratite poslanicima SRS da kažu šta imaju.
Sada moram, zbog kolega koji su iza mene na spisku, a pripadaju poslaničkoj grupi SRS, da svedem svoju diskusiju na minimum, a imao sam mnogo toga da kažem.
Recimo, samo par reči vezano za ovaj zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom i o predlogu da se danas o tome raspravlja.
U članu 12. se kaže da se roditeljski dodatak za prvo dete isplaćuje jednokratno, u visini od 20.000. dinara. Proglasili ste ovo novinom. Možda je ovo novina od ''buldožer'' revolucije naovamo, ne znam, ali znam da se moje dete rodilo 1977. godine i da je u porodilištu odmah bio onaj porodiljski paket, čija je vrednost bila daleko veća od ovih 20.000.
Sa druge strane, za drugo, treće, četvrto dete isplaćuje se na 24 rate, zašto to niste otegli na pet godina, recimo, pa kada pođe u školu, taman da mu od te zadnje rate kupe olovku, jer toliko će vredeti, neće moći cipele ili patike da mu kupe.
Samo ću se vratiti na ova dva zakona i pokušati da objasnim koliko je ovde ono što ste hvalili, evo, zbog poslanika SRS dva dana ne radimo, penzioneri ne dobijaju ono što im sleduje.
U prvom zakonu je trebalo obveznice da dobiju penzioneri, pa ste se setili da obveznice obavezuju i pokušavate sada ovim zakonom da isplatite u novcu, jer onda bi penzioner sa obveznicom otišao u banku i podigao svoje pare. Vi isplaćujete u novcu.
Međutim, kaže se, od 2006. godine, da uzmemo ovaj zakon za PIO poljoprivrednika nastalih na osnovu neisplaćenih penzija itd. Ovde kažete: od 20. februara 2006. godine do 20. februara 2010. godine se obračunava kamata od 8,5%.
Ono što je trebalo da isplatite 2006. godine pomerate, trebalo je u šest šestina da se isplati, znači, 20. februara 2006. godine, 20. februara 2007. godine, 2008, 2009. i 2010. godine.
Prva isplata penzionerima, da ih ne obmanjujete, ne ide 20. februara, odnosno početkom 2006. godine, nego ide, lepo piše, to je izmena člana 4, kaže: u 2007. godini, u visini od jedne četvrtine.
Dalje, 2008, 2009, 2010. godine i ono što je trebalo u šest delova, ali u januaru da isplatite i da počnete od 2006. godine, vi isplaćujete od 2007. godine.
Isti je slučaj i sa ovim penzijama, samo malo, zakon o javnom dugu Republike po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda PIO zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija.
Dalje, član 4. je predviđao da se 20. januara 2006. godine isplati jedna trećina, pa 20. januara 2007. godine jedna trećina i 20. januara 2008. godine još jedna trećina.
U izmenama se kaže ovako – u decembru 2005. godine; dakle, nećete da isplatite u januaru 2006. godine, nego u decembru 2005. godine, ceo mesec ili možda 20 dana, ali dok se ovaj zakon usvoji, opet će doći na januar; isplaćujete jednu šestinu. Drugu šestinu isplaćujete u junu mesecu. Vi bolje čuvate pare tih penzionera od onoga kako oni mogu, zašto im ne isplatite trećinu u januaru, pa neka potroši sve za Novu godinu i za Srpsku novu godinu.
Dalje, umesto da im isplatite u februaru 2007. godine opet jednu trećinu, isplaćujete im jednu šestinu u februaru 2007. godine i u julu 2007. godine drugu šestinu.
Dakle, da ne bude da je zbog radikala, odnosno zahteva srpskih radikala, sve zbog izvinjenja, da su kasnili ovi zakoni – ovi zakoni su gori, imaju gore uslove od zakona koji su do sada valjali, odnosno bili na snazi, a ni oni nisu valjali.
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS sigurno neće glasati ni za jedan od ovih zakonskih predloga, a vas, ministre, molim da se ne izvlačite na to što su poslanici SRS tražili juče izvinjenje, nego da se po starom zakonu isplati ljudima, a kako će oni čuvati svoje pare, nemojte da brinete. Hvala.